Правда, 06. 04. 1934., стр. 9
6-IV 34
П Р А В Д А
9
ПЕРИФЕРИЈОМ НОВОГ БЕОГРАДА
Манастир Раковица, кошниуа рада
ДЕЦА ОБУЋАРЛ ИЗ СТАРОГ БЕЧЕЈА, МЕСАРА ИЗ ПАРАЋИНА, ЛОЖАЧА ИЗ ЗАЈЕЧАРА НОПИСНОЈ школи
У ико-
празнине говорн нам н опет г. У. трофан. И опет са ентузиазмом. 06јава о отварању школе, публнкоИана у штампн, окупила је у манастир очо 60 млалиКа. Јављају се деца снр> машнкх родитеља, радника и ссљака.
Раковици голубовн поздрављају I Она је од.т>'ком светог Синода погосте. када се одбнје пут за мана- версна г. Пимену Макснмовнћу-Сзстир од оног што нде за Кнежевац фронову. 0 потреби попуљаваља те .»аралелно са пругом за Скопље и дале зз Сол>>н и Атнну, онда се залази мсђу брегове у чијем је голом шипражју (то је млада ш\ма. то су будуКа плућа престонице!) процве'сао у обиљу кукурек и, гдегде. внл*">абз. Пут издмгнут над мочвар* ном долином и-ти >х:ечен у брег што ниче кз мочвари, пошљунчен је и још с пролећем обилујс праши^ном. А када се са њсга дотакне око манас/ирског звоника »гавучена у први п.гзн и лнцндерски бојадисана, голуСрви се к\иају у сунцу, у зраку, и тзј први поетичан утисак ретушира грубошћу стварност, мукло чагрљан>е жрзњева у каменолому. На ивицн каменолома, под оштрицом стена. стоји као од кпмена исклесан мршав белн коњ. извитоперених ребара. Крзј стазе што води ка манастиру са једне стране раскошно буја ред младкх борова а г друге, испод танких јабука са најгдралим гранама, повнјени, уређују алеје радници од којнх су неки заведени у манастирсккм књигама као — појци. У блоку манасгирских зграда (а св^ка зграда носи неки нагтмс са подаиима о граћењу, и у темељу, веро* ватно, повељу) лежн у средини мали уоси манзстир са ихонз»«а, зотисима, јеона богома-ка пренатрпана обнљем свкх ре-тик»рја_. У доба наше посете архимандрит се одмарао у свогкм просторијама (сже с>- на спрату. скроине, \тфашеие сликама, повел>»ма, а гтрззнкну поп>н>ава вжхжа пеК, стзри храстов сто и неколико високих столица са избледелим кадифлггим сомотом застртим) док су око манастира шумеле две машине н самлеаале каме« а радници окопавали млади лух. У згради у позадкни, на чкјем се запнсу да вндети да је саграђеиа 1925 гоаине (а доцн*1е ће нам саопштити архзшандрит т. МЈггрофан да за њеио подизање имз ззслуга ранији архимзндрит г. Платон), ученицн појачке школе певуме и претурају осмогласнике... Архимандрит, руски епископ г. Ми трофан, примно нас је у време које је себи резервисао за заслужени одмор. Уз каву причао нам је пасионирано о раду, о појачкој школи. о „ћачким алејама", о каријери настав никз Иконопнсне школе г. Пимена Софронова ко»и је овамо доведен из
смена захвалница претседннка Оп* штине г. Мн.тутиаа Петрози1>а), а зз сироткњу у Рипњу вагон пшеницс. Порсд учев!ика и послуге мзластир има и сооје госте, то јест оне ко| внше цркоене властн у цил>у помон^ озамо упућују на стаи и храну. Сал када се у Раковицн отаори Икони-Ј писна школа госткма ће бити отка- 1
V кнп и
Т'
- II - • г*. а & ( 'г ' Т
Учсзшин Појачке школе у Раковнци са ар\и\ИЈирнгом, руошм епнскопом г. ГЛн трофздом.
Један обућар кз Старог Бечеја, месар из Параћина, железнички ложач из Зајечара уписали су своје си нове. Родитељи, у тежњи да децу улуте на правн пут, пошаљу је, као оно некада. у манастир А цео тај ред младића окушавао је срећу на другим странзмз. Манастнр им поставља своје ззхтеве, али им и даје стан. храну и одећу. Разумс се да ће и они добкти сзоое алсЈе, разуме се и то да ће се г Митро<Ј)ан ргдовати ахо их види како Једу купус, којн су они СЈМИ 1Д* гаЈИЛи... Шчола трО|е 3 године н од уче«»ка се трзжн: апсолутно морално владоње, голм таленат, да не :гуше и не пију, и тако дзље. Па. нпак у школу се пријавило преко 00 >ченнкз а она може да прими највише 10. Раз\-«с се да ће конкурс од-
.тучнти ко ће доћи у Школу. Г. Ми пи)м Ј^* иоали ПЈ , Двсс. Тзкв, о свему И свачему. Г. нам "општаза погледе г. ^ трофМ! р«1ко долази у Београд. у Ј>ронова " а ».-Г^ОЈ 0Д31« «же последњн броје- ~ Икона " БоЖ|а стика " "' 10 ' вн беогридских листова, • у углу је 3 "?^" Ја " >' 3 ^арету. телефон. Напротнв, г Софронов 1 * ,0ЖЈ » т " "О"«* «» " Бож: > **»■ «р«нтано |е у Београду кт | " ,а » ОПР*"*«- «« што нна И први је податак вредан паж^е " >"РеЛе«.е .Иачкн.х да нзмстнр Раковниа располаже са жао "То има оправЈан,а и 0,10 П0 " Ј '' - ■ 192 хектара знратне зечЧ.е • 171 хек шан " «знастир:ког из пастнр од шегове пернфериЈе, а ,-о-зр под шунои. Зиратна ве„ Љ а даје 1 ^ овеТге ^нТ^аХнГ """ " и' поштеТ^Г « ,и ТО М У ВР 1 Л "'! 1 н"е « покалуђерио саио док ,, шума упр^п.*^ Да^м"!, ^Ге^скГ Г. „астир има два каиенолома к 0Ј е из- МнтЈофаи, а шерстски, са прхосом н 1«1С ПЛ1 ПРТПГП липш.и јич п Ичи ..
зано, а нови се вшпе неће прнмати На кр&гу у ма1»аст »грокоЈ кујни днев но се изда)е храиа за просечно чстрдссет лица! Ако се овомс дода чиљсница је манзстир Ракооица постао од некздгље ссоскс црчвице, да |е унапрг ћен заслугом Томаиије Обреноиић и да у шеговоЈ сенци почиваЈу, измећу осталих, Патршарх Димитри;е, по з.чат и политичзр Блазнаваи и дру, н з ахо се томе дода и родословл>е ма нзспфских архнмандрнта (од који-ч је данас једзи у Амернци — ечнскоп г. Мзрдарије — а други — г Платон — у Срсмским Карловцнмз), — онда би бслсжмием чи,м;нице дјје Ракоанца уда.1лиз од Беотрзда нс пуннх 12 кнлометара, нзлагзн»е мог.ги и завршнтн. У мзнастиру се пале кандила и воштанцце, у мзнастиру се скрушеио моди Цо1у, ади се у Ракоаици цамсће >-гисак неке прнпитом .1 »сне. и сувише приаитомлене дивл.нлс. Над и»еном шумом парају неОо антоне Ое жнчнс телеграфИЈе, њену квнцу секу дзе желсхшчке пруге и у тнм рачвама прнгсцииеи почиза манастир. Бсо град умзшује простор којн де-ти ма-
даје под петогодишњн закуп. Једзнј поноео« потврћује сзм Мзрковић).
нове програме. Нсћемо ли с>тра иј престоннце поћн трамизјем у манаС1ир, и неће ли будућност манагтиру одузети и ово мало мнгтнке шг« к^ије, и ово ммо чзрн што га китег Архнмандрит г. .Читрофан има разлога да уаапрећује манастир утмико пре што му се сви прнлази ас-
каменолом доноси прихода годишње; 0 тзц г. Митрофан тврди и ово /3. а други /6 хнљада динара. Мана што , е вредно забележити: прошле ..„ .. к » .... „ К „ 11(НП стнрска, имовина Једним делом при- ј гој1 ј И ,с >-ттрам манастира дала јс ззјфалтирају и корито Ракозачхе речипадзла )е атару Општнне бео^рздскг. беогрздску сироттву трн хнл>аде кл це облаже бетонским плочама... дрУ.гим Ресннку. Општнна бео^рад^ка лограма пшенице (о чему се чува пи! РадивоЈе Марковић
побела је акцију да известан лео манастирске шуме претвори у јавни парк; сзмо, разуме се, да мзнастир зз ово тражи нзвесне рекомпенззције._ Архимандрит је пасиониран зз музкку и нконопис. Засипа нас бујицом засенсно говори. Његов глас је ззонак, чист и убедлжво салива и акцентује речи. Понессно говбри о својој По ачкој школи, коју похаћа 11 ученикз, всћином сед,а*а, аииика (ипш је боље_ п:- итиамих разннч11их снндиката. На заги - пКО пева зло не иислп — 1впт ., и . вп и „. него превијати кичму и истурати ре
Раднични просвеши пан о Ускрсу у Новом Саду Нови Сад, 5 април На други дан православног Ускрса, 9 априла, у великој дворани хотела „Слобода" у Новом Саду, одржаће се Просветни дан Југослооенских «а
бра над мотнком!) Ти ученнци поха^зју школу две годнне, у маиаСтиру добијају стан, храну, одећу з.ти поред часова морају и да раде. Ту уз манзстир, уз зидове његозих конака преорзна је утрина, а „свз ки ученик на њој добио је своју алеју" да је урећује, да сеје, окооарч, плс^и, залеза. Раз\'ме с« да |е то члст баштован.тук; разуме се, и да ученици прнљежно раде, а.ти је разумл.иво и кад отац г. Митрофан овако ликује: — Нека једу лук, купус, кромпир ко и о' смаи зассјали... И ту реченицу допуњује ведрнм смехом пасионирани појац, отац г. Мнтрофан. По зззршеној школн свр шени ученицн постају црквени појци. И дзље, вели, г. Митрофан: — Добра песма често путз доводи л>уде у цркву а наши црквени појци не знају да певају! Ученици су са села. пречани. Предавања држе, уз архимандрита г. Митрофана (катихизнс, нотално појање. хоровоћа) и г. г. професор Ђорће Којић (српски Језик и свештена историја) и прота Живота Милутиновнћ (осмогласник). Поред њих јероћакон Николај и г. Јакша Булатовнћ, студент теологије. За време службе Божје, недељом, празником и радним даном, ученици поје V манастиру. Од 1923 до 1930 годнне у манавтиру је постојала Монашка школа. Из Рзловице она Је пресељена у Внеоке Дечапе, а њено издржавање »а тих седам година стало је манас:ир 1^70000 динара. Иконописна школа долази, _*сто
ово1 прослази учеству»у чланови просветне групе Национзлннх снндиката из Ниша, који, изиеђу осталог, изводе двз позоришна комада нз наше националне историје: ч Крвзви јаг.т>'к" после подне у три часа н „Војсода Брана" у 8 увече. Новосадски радници спремају својим друговима из Ниша свечани лочек. На овај први национални радничкн просветнн дан у Новом Саду позвате су све национзлне и просветне организације: Народна одбрана, Соколско друштео, Национа.тна организација „Караћорће". Четничко удружење н сви чланови Сввеза *ултурних друштава у Новом Саду. Улгзниие су веома јевтнне и мот>' се добнтн унапред код књижгре „Славија" и у претпродаји код Г/.аеног одбора НРСЈ у Масариховој ул. бр. 9. На евечаности ће суделовати војна музнка, 7 пешадиског пука. ШШ1Ш1ПН1Ш111Ш1Г.ШПШШШ11!Ш1ЛтШП1Ш!111Л1ПШШШ1ШШ1ШШЛ Нози буџет Румсне општине изгласан
Рума, 5 аттрил Општннски одбор у* Руми одржао је своју пленариу седницу на којој је рзспразлао о буиету За 1934-35 го дину. После дуже дискуеије изгласан је гтројект буиета, у износу од 2.686.439 динара. изгласан је. Приходн су предвићени у износу од 1347.344 динара. За покриће разлике измећу прихода н расхода, која износн 1,39.095 динара, радрезан је намет на државни порез од 60 проце-
Шаховски течај у Србобрану
Србобран, 5 алрил У гтросторијама Србобранског шах клуба, у кавани „Балкан* 1 , однгрзнз је у понедељннх пријзтелска шахов ска утакмица измећу шахозске сснције Југословенске напредне омлади не из Старог Бечеја и овдашњег шах клуба. Утакмнца се завршнла нс рсшенкм резу.ттатом 4:4. Играло се на осам табли. За Србобрансхи шзх клуб добили су партије: Стојановић. Фншер, Проданоеић и Дебел>ачки; а за Ст. Бечеј: Мидић, Кларић, Иванић и Џигураси. Озо је била прва утакмица измећу Србобрана и Стзрог Бечеја. Л. С.
тако. да попуни нзвесну празнииу. ната.
М. Р.
ЗА УСКРС!
Ј А Ј А од наЈфнниЈе млеч"6 чоколаае напуњена са финим чокатал бонбонама и уметничкн умрашена. ЗЕЧЕВИ оа најфиније млечне чоколаае са најлепшим украСпма у свнм велнчичама. НАЈВЕЋИ ИЗБОР НЕВЕРОВАТНО ЈЕФТИНЕ ЦЕНЕ САМО И ЈЕДИНО ДОБИЋЕТЕ КОД ЛА8ЛОВИЋД У ФАБРИЧНОМ СТОВАРИШТУ ВАСИКА БР. 8. 5875«
Рума, 5 април. Злочин руског пуковника Потјехнна у Скопљу, о коме је пре неколико месеци наша штампа опшнрно писала, скренуо је и пажњу чиновннштва Румске општине. Нанме, у Руми је 1926 и 1927 године бно руски избсглица Антон Урбановнћ Пилецкн, који је добио службу у Румској општини као агзекутор. Слнчност измећу Потјсхина н Пилецког била је толика да су његове раније колеге из Румске општине бнлн уверени да је Потјехнн и Пнлеики једно исто лнце. ПОСЛЕ ПРОНЕВЕРЕ ПИЛЕЦКИ БЕЖИ ИЗ РУМЕ Одмах по доласку у Руму, дакле почетком 1926 године, Пиле.цки се трудио да у сваком погледу задобије ПОверење својих претпостав .Ђених. Морз се признзтн да је Пилеики у томе и успео. Почетком октобра 1927 тадањи општински благајник г. Милорад Димнтријевић приметио је дз у обрачуну са егзекутором Пилецкнм имз неке разлике. Да бн пронашао грешку, позвао је Пилецког да му поднесе рачуне. Пилецки се на шао у очајном положају, пошто је сматрао да је његова проневера открнвена. Код куће Је хтео да се убије, али га је у томе спречила његовз нећака г-ћз Олгз Докољенко, која је у Руми живела заједно с њиме. Пилецки се после тога решио на бекство у Бугарску, а, ако у томе не успе, одлучио је да извршн самоубиство. Сви су сматрали да Је случај дефрауданта Пилецког да свагда решен његовим успелнм бегством. Мећутим, кад су новине почеле писзти о гнусном злочину пуковника ПотЈехина и доносити његове слике, чиновници Румске општине приметили су необичну -сличност измећу њега и дефраудантз Пилецког. У новинама је гада објавл>ено да је Потјехин бо раано у Руми под имечом Пилеики и да је извршио проневеру у износу од 18.000 динара Том приликом иста кнуто Је да је Пилецки живео у Руми са својом нећахом г-ћом Олгом Д око.ћснко и н.еном кћеркои. која студира философију у Београду. На ведено је још да Пилецки има ћелу, з прстн десне руке да су му доста не локретни. Означујући ове кзрактери стичне особнне Пилецког. новинар Је имзо намеру да олакшз влзстнма идентифнкапиЈу измећу Потјехина и Лилецко^. У СМЕДЕРЕВУ Х\ПСЕ ПРАВОГ ПИЛЕЦКОГ Пошто је Пилецки налустио Руму. дошао је у Смедерево, где је добио
службу у тамошњоЈ катастарско) у« прави. Кратко време затим дошла је У Смедерево и његова нећака г-ћ* Олга Докол»енко са својом ћерком. Г-ћа Докољенко аапослила се У ДР' жавно) радионици, да би лакше могла издржавати своју ћерку у Бео* граду на студиома. Вест из Руме о сличности Потјехнна и Пилеиког прочнталн су и чннов. ннци Катастарске управе у Смедсреву, ко;и су одмах били уверени да се као „дефраудант Пдлецки" не од» носи на злочиниа Потјехина из Скоп« л*а. већ на њиховог колегу Урбано. вића, чију су сличност са убииом Потјехнном и они уочили. О томе су известили свога шефа г. Антона Чудена. Свака сумња морала је отпасти, пошто је свима било познато ла Ур. бановић има недостатак у прстима десне руке. Г. Чуден је о томе обавестио Управу смелеревске полииије, која је известила румску полииију. Да би се могло тачно утврдити да ли је Урбановић и Пилецки |едно исто лице румска полиииЈа послала је ) Смедерево једног свог чиновника, који је раније радио заједно са Пнлецким. Наравно, он је одмах утв^ дио да је то Пилецки, ко1И је 19Г7 голи«е оштетио Румску општину са 15.030 Д/*нара. На основу тога Смедеревска полиција лишила је слободе Урбановића и отпремила га у Сремску Митровицу. пошто је одатле потицала потерница. Шеф катастарск« управе у Смедереву г. Антон Чуден каже ла је Урбановић био Један од највреднижх дневничара и ретко савестан на послу. Њега је вест из Руме. нз коју су му скренули пажњу његови чиновници, необично нзненадила. Њему Је такоће била позната необична '•личност измећу Урбановића и скопског убице Потјехина. ТРАГИЧАН ЗАВРШЕТАК У ИСТРАЖНОМ ЗАТВОРУ У истражном ззтвору окружног су да у Сремској Митровици умро је ових дана Антон Урбановић Пилецки, бивши шеф полиције у Кијеву н царски дворски саветник. Ма колико ј да Је Пилецкн хладно примио вест о ' свом хапшењу и премз свему изгле дао апатнчан, овај догаћај за њега амао је ужаских последииа Њега је сзвест гризла. Он. некада високи н угледни чиновник у царској Р> сији. да одговара пред судом због пронезере. Пнлецки Је из дана у дан свд више и више пропадао. док није под легао у жасиим унутарњим бораама* не дочекавшн своје осуде. М. Руферт
Конгрес румунских студената у резолуцнји једнодушно заузима став против ревизионизма Букурешт, 5 април У бањи Херкулес је завршен конгрес свнју студентских удружења Ру муније. На конгресу Је донета Једногласна резолуција. да се румунски студенти и у будуће боре протиа по зитике ревизионизма и лажи. клевета н измиш.готина претставкика и бранилаиа те полнтике. Против те ревизионистичке пропаганде бориће се сви румунски студенти и уверени су да ће исто такав став заузетн и студенти Чехословачке и Југославнје. Конгрес је упутио поздравни телеграм краљу Каролу. у коме наглашу је непоколебив став румунских стугената у чувзњу ратних тековина Велике Румуније.
Зруштво »Ннегнња Зорна« на Цеткњу за Његошев спомени т Цетиње, 4 април Друштво „Књегиња Зорка" за Зетску баноелну припрема за другн дак Ускрса забаву, чији ће се приходи употребитн за подизање споменика Његошу. На послелњој седници Дру« штва дефинитивно је утврћен прогрзм забаве, која ће се приредитл V дворани Народног позоришта. Професор овдашње гимна&ије г. Јован Рожнатовић говориће о Његошу. н то ће бити прва тачка програмског лела забазе. Остале тачке. такоће, биће све везане за рад или за књижевно дело Његошево. Н. Д. ПЈ11ШШ11111ШШ!]!!:1!1Н11111111!1!1Ш | |1 | ;иШШ11ШШШШШ0111ШШ<1111;|иП Изложба београдсних слинара у Старом Бече у Стари Бечеј, 4 април Југословенска напредна омлалина у Старом БечеЈу, коЈа је досзд показала много и смисла зз културни рад, отвориће V својим просторијама 8 априла изложбу слика београд ских слнкарз: Мирка КуЈзчића. Иве Шереметз. Ђорћа Андрејевићл-Куна, Михаила Вукотића, Стевана Боднарова. Десе Јовзновић. Аделине Бакп тнћ, Сабзхздина Хоинћа. Влзлимнра Ннколнћа, Ђорћз Тодоровнћа, Бран ка Баруха, Ђорћа Поповићз н Пав ла Васића. На отварању г. Ђорће Тоторовић сликар, говориће о темн „Правии модерног слнкарства. 3. К.
Бранеђн т певачнов. келвер [ т
Осућен Је за убисгво на годнну дааа затвора
Лесковац, 5 апрнл Ј>"че }е у овдашњем Окр>-жном суду пред већем петорние, коме је претседаеао г. Атанаснје Трифуновић, одржано сућење Видоју Ра!ковићу, келнеру и Вилми Претшна^дер, пеаачици. Видоје и Ви.тма олтужеНи су за убиство Мнодрага Стамснковића. које је нзвршено 26 октобра прошле године. Тога дана Миодрзг је примио плату и са сво|нм другоснмЗ дошао у хотел в Палас*. у коме је радила н опт>тчена певачица Вилма. Миодраг је гада наредио певачиии да му пева. Када је после отпееане песме Ви.тма дошла по бакшиш. Миодраг ју је доста непристојно дирнуо. Вилма се због тога налутила н бацнла му у главу једну пивску флашу. Све ово гледао је Видоје. који је као и обнчно седео у кзфзни, јер |е власник кафане његое брат, н раз.-нућен на Миодрага игго му днра певачицу ударио га два пута ножем у стомак. На данашњем сућењу Внлма не при знзје дз је ударила флашом Миодрага, већ да га је само гаћзла флашом, док се Видоје бранио дз је убо Миодрага у нужној одбрзни. После одбране адвоката г. Мчлована Криића. бранноца оптужене Вил ме и адвоката г.г. Бате Јаношевића и Вндака Пстровнћа, браниоца опг\ ;.сног Видоја, суд је донео пресуду којом се Вилма пушта на слободу. ер суд није могао стећи уверење ла је било до ње крквице у озом делу. а оптужених Видоје осућен је на годину дана затвора. Рђшнтициштнишшшпшшшиилиншшшшттпшиплш!:. миш Прнпреме за 0 ружнн сокопснн слет у Лудини Лулнна, 5 април Соколсхо окружје у Иваннћ Граду прнрећује 3 јуна ове годнне сво; дру 1и окружни слет, који ће се одржати V Лулнни. Овај соколски слет има да похаже колахо је. Соколстоо напредозало у овоме к*рају, у коме раде данзс 8 соколоких дрЈ.штаза и 13 сеоских соколских четз, док ГЈ31 године није било ни једне сеоске соколске чете. Соколоко друштво нз Лудине том прилнком прославнће де сетогодншњицу свогз ралз. На чел\' прирећивз«гког одборз овог слета налази се г. Богол»уб К «пчнћ, претседних Ошитние. 3. Н.