Правда, 08. 05. 1934., стр. 10
п
Р А В Д А
8-У-34
У паснвној Херцеговннн производи се првоиласни мед ДУБ И ТРНКА ЗАМЕЊЕНИ СУ АМ ЕРИКАНСКОМ КОШНИЦОМ - ПЧЕ ЛЕ СЕ ВОЗЕ АУТОМОБИЛОМ НА БОЉУ ПАШУ — БЛАГАЈСКА ОПШТИНА ИЗВОЗИ :Ј0 ВАГОНА МЕДА
Мостар, 7 мај Тек послсд«уцх неколико година пчеларство у Хердеговини кренуло је напред. Истина, њему су поједиЛЦи и пре тога .поклањали Л.епу; пажњу и ол тога имали знатне приходе. Али. лбк су метори рада и пчеларске веш тГ^на данас V огромној м«фи модерЈ;Нс(овани, јоиг пре 5—^5 годнна б.»Ш је^ велика р.еткост модерна кошнииа са' покретннм саћем. Лдиас се пчеларством, међутим, пудјелнако баве граНани као и сеља | ца. ЈРазуме се; да је то за грађане са мо уагредно и допунско занимањс. . .за сеоске пчеларе и— главно. У Херцсговини, пчеларство има све поБол ,не -ус г тове за развој и напредзк. I Наш народ је од давнина нмао ко-. ристи од пчелзрств'}. До наижх дана нсдостајало је само нросвгћеност у том погледу за модерно н; нагфедно пуеларење. а у општој употреби би- Ј ла је до.маћа кошнииа, д>"б и -трнка. За пррпаганду. модернрг пчелар ства мцого су донринела појелипа ј пчеларска др.мнтва. Њиховим насто [ јањем- стзро, примктивно пчеларство ! гкорр је потпуно Јгшчезло. Велнки | бро.| нати.х пчелара нрати радове не | само пракгнчне тековннг, него и сву пашу литграт -УРУ о г модерном пчелар стзу. Прјединци се чак исгичу као творци гшсебТ1х врста кашница н као носиоцн специалне, организације рада на унапре'ћен>у натег пчеларства. Амернканске кбшнице .са покђ&тним саћем данас су добр.о ноз.ча тс . и налазе се код натих пчелара у ' искључивој употреби. "Дрк их ( је оилр још 1926 . годкце > у целој Херц<говнни свега 18.000, кроз Дре гоДШК. тај сб број пење. на-21.С00,.а да *Цс, већ прелази 30-000. Херцеговачко пчеларство нарочито је. напредовало-у срезовима мостарском. столачком. љубушком, и коњичком. Благај., мала сеоска општи на кол Мостара, која броји , једва (Ј.ООО становника, претставл>а центар нанредног и интенсивног пчеларења у овоме крају. Пчеларску вештину Благајци преносе с колена на кОЛено. Ту се управо налазе наши најбол>и пчелари, који.претстављају.пче ларске магнате. Четворица Велагића, Алембег', Алибег, Мехмед и Мухамед нису нжита ман>е марљивн < од својнх. пчела. Они имају Ћри ;Стотине се дамдесет кошница. Садашњи претсед ннк Благајске општине. Алибег Велагић. био је пре -рата амбулантни \ читељ' за пчеларство у целој Херце говини. Његов старији брат ' Адембсг, коме ]е прсшло шездесст година, важи као узор напредног пчела
| г-а у овоме крају. .Њихов мед је још пре ,-рата много извожен у иностран С1во. Цчелар^тво је један делнкатан посао, који захтева мнбго знан>а и ^раксе, па ипак овдашњи становн.чци врло добро изражавају своју/дофаслост овој гранн модернизоване сељачке привреде. Од раног пролећа херцеговачка па ша је врло издашна. Она се појављу Ме годншње два пута. У низинским пр.сдслнмз Иаша траје преко целога пролећа. а на внскнама доспева половином лета. На доброј херцеговач крј паши пчеле могу да нанесу у сва ку кошницу по 100. килограма меда, а лису искључена и таква изнен^ћења Да у коншици буде и до 200 кнлограма меда. Једна овако родна го дина скоро увек пркрнва дефиците нз ранијнх годнна, када се пчеле мо рају вештачки хра^нити помоћу шећера. Прошла година била је катастрофалнр иоразна за наше пчеле. Те зиме угину.тр .је у Благајској општини око 20°/о пчела од -глади, јер сел>аци нису бнли у могућности да шећером прехране своје пчеле. Ова година, напротив, показује лепс нзгледе за пчелин>у пашу. па ћ^ сс тако прошлогодншњи губици изравна 1 и. Рад око вађења меда јако је специализован. Од десет радника сва ки ради свој посао. Зз време сезоне, како кажу благајски пчелари, мо же се извући сваких пет минута око .30 килограма. Врло је интересантан лов за добром пашом. Пчеле су преношене на коњима. и мазгама на нову пашу, а сада^се то врши аутомобилима. Пче ле. се преко ноћи у ,својим кошница ма превозе на бољу пашу, јер тај по сао извртен. по дану не би ни најмање усрео. Оне се морају пренети ноћу, док .спрвају. јер иначе би са иовог места.све побегле на старо н како тамо не' би вкше нашле кошнн це. разбегле би се. Једна чињеница од пресудног значаја за напредак н гајење пчеларства. је.та што овај посао не захте га никакав велики капнтал. Тмл! је створена. могућност и сиромашнијим сел>ацима да ,се посветг овој рентабилџој грани наградне привреде. Пче лари, изУзетно . од . осталих сељакг, уживају кредит код наших трговаца. МеД'је ррба која и.ма осиГЈфану про ђу. ' Благајска ; општина нзвгзе и по 30 вагона првокласНог меда. Све се то плаћа ло Најбољој цени. Главни потрбшачн су наши већи градови, а лековнти.мед од кадуље и вреска *1Мк сваја^тЛеии^лна тржкшта. Ђ. С.
({онцерт симфонијског оркестра »Станковић« Рад спмфончјског оркестра „Стап ковић" у овој сезони бно је важна комлонента у беоп>адском музичком животу. Поред тог» што је овај ансамбл попуњавао ведостатак симф > нијскнх концерата код нас, за дири. гентским п\лтом аркестра „Станковић" прјавило сг и неколико наши* младих днригената, којн иначе не би нмали прили^ке да покажу своје диригвнтоке способностн, јер Београд-
Гостионичар понрао свога госта Вања Лука, 7 мај. У гостнонииу Ђуре Шиповца, У 4 Бањој Луци, дошао је Ђура Вученовић, радник, и затражио преноћиште. Пошто су све собе и крев.ети бнли заузети, Вученовићу је. гостионичар Шипоаац понудио да спава са њиме у соби, на тто јс.овај пристао. Порсд себе јсоставно свој. гкапу.т у коме је бцло >13:765 динара. Кад^ се нробуДио у соби није било гостионичара, а свој капут је нашао .на сасвим другои ибсту, и то без'новаца. О.тмах -Је нозвао гостионичара али њеГа није нигде било. Покрадени је обавестио градску полицију; па је утврћено да је краћу извршио Шиновац, . побегавши незнано куда. Полиција је одмах издала потерницу н крадљивац Ђуро. Шиповац је ухапшец -у Загребу. Код кога је нађена и извесна свота новаца. Б. М. Турсни народни лосланици код г. Хортија Пешта, 7 мај Гузернер .иаџзрске, г. -ХорТи примно је депутацију турских нзродних по&ланика, који бора^е већ неколико дана у Пешти, као .гбсти мдџарске зладе. Г. Хортиа је.поздравио потпретседник турског парламента, Хасан Бег, ко|и се срдачно захвалио на, гостопримств>' V Маџарској."
премијера сенз^ционалног филма из Африке НАГОНД
Главну улогу игра ТДЛА БИРЕЛ
Турнстнчке и саобраћајне прилине у Горњем Вакуфу
Горњи Вакуф, 7 мај. Боса*нско Скопље, или како га још називају Скопљанско Поље, то је. ■ пространа н п^одна висораван с обе стране Горњег Врбаса. У горњрм крају Скопљанског Поља »алази се стара босанска варотица Горњи Вакуф. ,Три веће планине окружују Вакуф: Враница, Маклен и Ра-' душа. које су. обрасле. непрегледннм. шумама. Сем богатнх и пространих ш\т.»а, којима овај крај обилује, налЗзе се у близини самога места две руде живе. Ископавање .руде је обустављено због слабих саобраћајних веза. Предузеће „Угар", према уговору, довршиће 1933 године железни чку пругу од Бугојна до . Горњег Вакуфа. Како ће радови почети још ове године, то ће економски оживети ови крајеви и смањити се беспослица. Читава горњовакуфска општИна-са својих 11.000- становннка има две основне школе. ИзграКује се још. једна школска зграда у селу Вољицу, али како сељаци немају довољно средстава да је.доврше, то су радови заостали.- Планине око Горнег-Вакуфа погодне су за добар. Ј>азврј сточарства. Што.се тнче усева најбоље успева јечам и пшеница. који се обилато сеју долином реке Врбаса. Иначе је пољопривреда на врло слабом степену, јер је земљорадња примитивна, а сељак у посао прилично неупуКен. Природне лепоте Горњег Вакуфа - привлаче туристе. Али ту има једна невоља. Иако је Горњи Вакуф подесно место за лечење грудних болести и због свог здравог планинског ваздуха права ваздушна бања, он нема играђених санаторИјума. Сем обећања, у Том смнслу нема никаквих резултата. С-аобраћајне везе су врло слабе. У томе и лежи узрок што је Горњи Вакуф, покрај све.природне лепоте н-здравог планинског ваздуха, запуштено и прилнчно пусто место. Али, поред свега овога, скора из градња железничке пруге, сеча шуме "Себешић, радови на искоришћавањуг рудника живе, ожнвеће крај." То обећдва Торњем Вакуфу н његово'ј "околннн ведрију будућност. Т. X.
Г. ВукДраговић ска фи.тхармонија, нажалост, још ннје развмла ,сво|у делатност и у овом правцу, ма да је то од великог зн^ чаја за, развој наше музичке културе. Јучерашњи, последњи симфонијскк концерт у овој сезони оркестра „Ста* ковић", посвећен делима великих чсшких мајстора Бедржиха Сметане и Антонлна Дворжака, несумњиво је пајубпелиги концерт који је приредио овај ансамбл. Оркестар ..Станкозић" нзненадио је овога тта својом звучношћу, уједначеношћу, чистом ннтонацијом и дисциплинованошћу. Не са^ мо гудачи већ и дувачи били су валредно еластич^ни. Увертиру за „Продану «евесту" од Сметане и симфонијску поему „Влтава" из циклуса „Моја дмовмна" и» вео је оркестар „Станкозић" под ди ригентском палицо.м СЕО.га шефа т. Михаила Вукдраговића са изненађу* 'уНом лакоћом, док је код извођења Дворжакове Симфони1е у е-молу („Из новога света") успео да да ват. редно пластично нзрађену целину о ВРТ обгтмног Ддоржаковог симфони?ског дела. Т^ћкође и у пратњи Д вој>ж'аковог виолинског кбнцерта у а-мо.ти (со.тиста г. Димитријевић) апсамбл је био врло дисциплинован и дЈ^скретан. , Солиста г. Милан Д«митријев^ћ има солидну и лаку технику, а.ти му недостаје пун и сиажан тон. Интерпретацији овог мајсторског Дворжаковог дела недостајала је пластична динамичка обрада, те су зато сви ставови били формално непрегледни. Диригент г. Вукдраговић врло је често покушавао да кроз оркестар да импулс солисти за динамичке контра. сте, нарочито у финалном ставу, алн су ги покушаји остали без.успеха. Диригентске способности и муаикалност шефа оркестра г. М. В\-кдрагсвића дошле су и овога пута до пуног израза. Успех овога концерт* у ствари је успех г. Вукадиновнћа ко јн је са пуно смисла за стил веома пластично обрадио формалну структуру дела која су била на програму. Као пратилац био је такође*одлнчан. Д. Чолић ЛП1|1111!1Ш1П1Ш111!1111Ш11ШК11111111!1111Ш!:Л111Ш1111111>1111Г;11П111Ш11111Ш1< Служавка писала из шале љубавна нисма својој госпођи Велики Бечкерек, 7 мај. Удова бившег жупаннјског великог бележника Васе Берића поднела је овдашњој полицијн пријаву да јој неко непознато лнце, на тајанствен начин, оставља у к>'ћи љубавна писма. упућена на њену адресу. Молнла је полицију да се ово мистериозну лице ухвати. Полнција се досетила, те је четрнаестогодишњу служавку, која је једина становала с госпоћом Берић, саслушала. Ова је, најзад, признала да је ова писма писа г та да бн се са госпођом „нашнлила". Она је за ово кажњена. М. В. ШШШШШШШ1Ш1ШШШШШШШШШШШШ1ШШШШШ111ШШШШШШ1 Ленарсна номора Врбасне бановине тражи нове болннце Бања Лука, 6 мај Лекарска комора за Врбаску бановину одржала је у просторијама Хигијенског завода своју скупшти ну, на којој су друштвени функцио нери поднели извештаје. На скупп.тини је одлучено да се упутн пре ставка Банској управи, којом ће се тражити побољшање уређења са/^ашњих бановннских болница и отварање нових болница на територијн Врбаске бановине. На крају је^за претседника изабран г. лр. Тзор^о Букинац, а за потпретссдника г- др. Бранко ЧуОриловић. Б. М.
Гусеница прети да уништи овогодишњи род воћа у Колубари РАД НА УНИШТЕЊУ ГУСЕНИ ЦЕ. — ЗАБРИНУТОСТ ВОЋАРА распбложење воћарима. Интензквносс ради на уништењу гусеница. Гра. не се прскају, стабла рибдЈу чегкаив. Да ли ће го све помоћи, за саЛа с» не зна. Тек мора се битн начието сз тим да бар у ваљевској Кб.^убари нс. ће имати повољан воћни род. Нешто ће: можда^ остати, нешто ће се спасти, али питање је и то нешто каквог ће квалИтета бити. Ра^умљнво је да се род нападн>т од гусе«ице, неправилно развија и даће рђаву каквоћу. ' И.ако стојимо пред потпуно јасном чињеницом, да ће род воћа у оћој години како у квалитету тако н кван титет>- много ПбдбаЦити у поређењ^ са прошлогодишњим, ипак се не сме престати сз отклањањем гусенице., Она може ид>"ђе године бити. |бш опаснија, ако се не .буде сузрила. у множењу. Размнбжена, она ће се д"оц није у великој количини учаурити, и идуће године постатн још већи непријатељ воћу. У овој ; ко.тичини колико је данас има„ она може %-ниишгти не само род, но и довести у ттитање воћно стаб.до. Зато се и препор>%је да се гусеница што више унн-, штава, а њено гњездо спаљује. Тиме ће се очувати. ако не бар у потт -ности овогодишњи. роД, оно бар стабло, могјћност за буаући пркнос. • Л Т.
Миеница, 7 мај Појава воћне гусенице поста^е из • дана у дан све опаснија за воће. Раз. множавајући се невероватном брзи| ном, она се нагло преноси са воћња! ка на воћњак и уништгва воћни лист, а са њнм и сам род. Њена појава и |'агло множење довешће у питање цео овогодишњи воћни род. Воћнаи* нападнути од гусенице пружају. тужну слику. Лишће је увенуло и избушено, род закржљао и полу-црвљив. На појединим месгима, нарочито кра^ шума, воћњацн су добили чудну боју, тамну и загаситу, тако да из даљине посматрани остављају утисак јеДне г> сте црне масе. Уннштавање воћа од гусенице изазвало је велиЈа 1 забринутост код во ћара. Они се потсећају на раније године још пре двадесет годнна, кад« јс гусеница уннштила сав воћни род. Отуда и њихов велики песимизам. Воће је за овај крај продукт, најваж. нији приход. Све је друго споредно. За воће је везано сељаково материјално благостање, од њега потиче њихова потрошачка моћ. СТРУЧЊАЦИ ОБИЛАЗЕ ВОЋЊАКЕ Извештајем да воћна гусеница на» гло уииштава воћнн рад, нзазван је долазак стручњака на воћне терене. Стављен је већи број прскалица на
ВЕЛИКА ОПАСНОСТ ОД ГОЛУБАЧКЕ МУШИЦЕ Стално пожари изазвани ватром која се пали због одбране од голубачке мушице АКО СЕ ВРЕМЕНСКЕ ПРИЛИКЕ НЕ ПРОМЕНЕ БИЋЕ ШТЕ ТА ОГРОМНА
Горњи Милановпи, 7 мај На огранцима рудничких планина примећени су прекјуче око подне густи облаци као некакве црне магле. Кад јс „магла" пала на земљу утврђено је да је цео терен пре кривен опасном голубачком мушицом. Срезови таковски и качерски одједном су се нашли у великој. опасности од ових инсеката. Век у току дана ^јиногим СељанКМа је стока страдала. Владимир^- СреКковићу, земљораднику, липсала су на путу за Аранђелован два' вола у јарму. Да би се одбранили од голубачкс мушице, која бежи од ди.ма, сељаци су на све стране, нарочито у шталама и око њих, запалили ватре. Наравно, као што се то десило и у другим крајевима ових дана, ове многобројне ватре су изазвале и пожаре- Бранко Повреновић, сиромашни земљорадник из Криве Ре: ке, Среза качерског, да би одбра-
нио од голубачке мушице свају једнну краву, која га је И издржавала, запалио је ђубра. Ватра је преко ноћи букнула, захватила шта,1\у, која је изгорела заједно са кравом, па.је постојала и ог.асност да се-упали и кућа ПовреновиКева. На сличан начин избио је пожар, и у селу ВраКевшници, Срезу таковском, тамо је изгорела -једна и.-тала. са пст крава. . Предузете-сг-«ве -мере да -се-опас ност отклрни. Голубачка м>*шица је запамћена у овим крајевима и род-■ ннјих година, али је никад није еи-* ло оволико колико данас. Сељаци су принуђенн да држе стоку затво- 1 реку'у" шталама, у којој стаАно тИ-' ња ватра, развијајуКи Д1гм, од ко- • га мушица бежи. Моментано сусви пољски радови морали бити обустављени. Штета може добити-велике размере ако ' се временске прилике не измене. М.
IВАРОШКИ СУД Спор г.г. Мнпзш Поповић пр. Ипи а Јепић У другом одељењу Окоужног су да за град Београд одржан је данас пре подне претрес по тужбн г. др. Милоша ПоповиКа протнв г. др. Илије ЈелиКа. ВеКе су сачињава ли г. г. ЦветковиК, СпасиК и ЗахариК. Претрес је почео читањем пресу де Касационог суда, којом је, по захтеву за заштиту закона у целости, поништена пресуда Окружног суда изречена против г. др. ЈелиКа. Прочитане су и пресуде Среског и Окружног суда за град Београд па је заступник тужбе изјавно да оста је при тужби. Бранилац г. др. ЈелиКа г Тома МилосављевиК у својо Ј речи молио је Суд да у свему поступи по при[едбама Касационог суда, да пресуду Среског суда поништи у целннн и да све списе вратн Среском суду, с тим да их достави Државном тужиоштву ради отварања кри вичне истраге против г. др..Ми\оша ПоповиКа за више дела утаје у званичној дужности и због два дела фалсификата исправа. Оптужени г. др. ЈелиК остао је при својој одбрани, наводима у сво ме призиву, истакавши још две нове чињенице: 1.) да цео диспозитив пресуде Окружног и Среског суда гротиврече разлознма пресуде, јер док се у диспозитиву каже да је г. др. ЈелнК рекао за приватног тужисца ннкриминисане изразе, дотле се у разлозима вели да је он казао само оно што су други рекли за г. Л [ ј - ПоповиКа и 2) да ни Срески ни Окружни суд нису ценили наводе одбоане да се сведок г. др. Попови Ка г. Миладкн Црногорац криво за клео на околност: да он није члан управе Велике ложе гутемплерског
реда, док Је оригиналним записником са скупштине Велике ложе у-. тврђено да је сведок био на скупштнни, да је узео учегаКа и раду скупштине и да је изабран за чла^а управе ложе, каб н да се тога звања примио, чиме је учињено дело кјјивоклетства из параграфа 144 Кривичног закона. Суд се затим повукао на веКање, после чега је донео пресуду, којом је поништио у целини пресуду Среског суда за град Београд с свих, разлога изнетих у пресуди Касаци оног суда изреченој по овом спобуЈ, 10ТО је цео диспозитив пресуде Сре. ског суда противречан са разлогом пресуде и што је потребно да Срески суд претходно оцени наводе од . бране о кривоклетстзу сведбка Ми ладина Црногорца, па тек очда да нриступи решењу главне стварн. Разлози пресуде Касацноног су- ( да, као што је раније јављено,. у-. главном су ови: прво има да се по*еде истрага против г. др. Милоша. ПоповиКа за дела утаје и фалснфи ката, па тек по окончању тога да с.е узме у поступак његова тужба против г. др- Илије Јелића. 11111уиии111Ш111|11Ш1111Ш11Ш11Ш1Ш11Ш1Ш111|1!!1111111!11Ш11ишш11Ш11Ш. Кријумчарење дувана у Херцеговинн изима све веће
размере
Чапљина, 7 мај.ј ■ Подпрегледннк финанспске контроле г. Иво Самарџија и Јован Мн-" љановић, бавећи се службено ,у селу Лозници, опазили двојицу кријумчара који су на леђима носнлн врече. Финансиски органи кад су видели.да кријумчари беже далн су се. за њнма у потеру. Органу г. Самарџији ипак је успело да ухвати једног од кријумчара, који је у вреКн 1 иосио'25 килограма крнјумчареног« дувана у лнсту. Кријумчару су -фпнанси -одузелн дуван, -а против његв поднели пријазу надлежним властима. И. М.