Правда, 08. 05. 1934., стр. 9

■ 8•V - 34 Необична геолошка реткост у БугарскоЈ ИсторнЈв једвог бедог скупоцсног корала. Снромашна породнца која вије ви САутшла да четнрн деценнје држв у у кућв благо од једног мнлнона лсва. Интересоваље страннх муаеја.

Софнја, 6 мај. Први бугарски гн>урац Тома Атанасов још пре 35 годнна је нмао могуКносги да пропуту^е многе блнже и далеке земље, преко мора и океана. За време својих интересантннх и опасннх путовања он се упознао са флором и фауном велнкнх мора и океана. За г еме једног свог путовања у Индију, у Кал куту, он се упознао н посетио једног богатог Енглеза, који је волео егзотичне земл>е н бавио се експло атацијом златних индиских рудника. Богатн Енглез је примио н убрзо заволео Балканског путника. У н»ему је он нашао искреног и снмпатнчног прнјатеља, те га задржао у гостима читавих шест месеца. Исто времено, он је обасипао свог новог пријатеља љубазношКу и поклоннма. Када је, за време шестомесечног боравка у Калкути, Атанасов добио писмо да му се родила ћерка, издашност Енглезова отишла је и даље. Делећи велику радост свог балканског пријатеља, богатн Енглез му је поклонио један скупоцен бео корал. Сам Атанасов радо је примно н сачувао тај поклон, али се сумша да ли је н Енглез. који није био тада у контакту са ретким специјалистима који су само у стан>у да утврде праву научну и новчану вредност тог необнчног корала« могао схватити и оценити праву вредност свог поклона. Наследници Атанасова, којн је ускоро по повратку у Бугарску умро, примнлн су то једино „скромно" наследство свога драгог родитеља н чували га у својој кући као домаћу свету реликвију у току 35 година. Сиромашна породица није ни слутила да држи у својој кући благо од једног милиона лева. Ових дана десило се „чудо". Два спецнјалиста, директор Етнографског музеја г. Костов и директор Природно-историског музеја у Софијн г. Буреш, пуким случај*м су дозналн за скупоцсни корал. Када су прегле далн тај ретки егземплар, били су усхиКени »еговом научном вредноетн н лепотом. Сопственици су тек

тада дозналн какво „скромно" наследство им је оставно отац. Потом Је корал прегледао и сам професор г. Стефанов, којн је такође са вгликом радошКу и усхиКен>ем констатовао н>егов научнн значај и вели*су вредност. Ротом ј? корал пре-

За утају 7.200 дннара преседкин општкне осуђен на пет месецн затвора Тетово, 6 мај Пред колегиумом овдашн-ег Првостепеног суда који су сачин>авалн претседавајуКи г. Љубомир Јев тиК и судије г. г. Александар ФнлиповиК и ЈБубомир ИлиК, са записничаКем г. СтанковиКем, одржано је јуче суђење бившем претседнику Великотурчанске општине Са ви ДимитријевиКу. Суђеље је отпочело читањем оптужнице, у којој се наводи да је Сава ДимитријевиК као претседник Великотурчанске оп штине, Среза горљополошког, утајио суму од 7.200 дннара. Још 1932 1одине ДчмитријевнК је добио од дрлкше 10.000 динара на име помоКи за подизан>е нове основне школе у селу Кунову. Међутим, оп тужени није овај новап приложио за изградњу школе у Кунову, веК је 2.800 динара утрошио на школске потребе, а остали новац задржао код себе. Када су неки сељаци питали где је остали новац. бив ши претседник општине ДимитријениК је увек одговарао неодређено на ова питања и увек одлагао да се помоК додели за изградњу школе. На данашњем суђењу бивши прет седник Горњополошке општине Са ва ДимитријевиК признао је утају и због тога суд је осудио Димитри јевиКа на пет месеци строгог затвора, на губитак часник права за годину дана, као и на накнаду ште те коју је нанео држави утајивши поменуту суму новца. Ј.

; П Р А В Д А цу, ради указивања лекарске помоћи. Лекари су одмах извршили операцл|у над Антнћем, а/ж оча није бнла потпуно успела, јер је поврекени Антић добио запаљење грбушне марамице. НаЈзад. после дужег му чења, он је |уче поподне око грн ча са подлегао задобивенин повредамЈ Стање здравл.а повређеног пензио. нера г. Симе Петровића за сада је з* довољавајуће. Његове повреде нису опасне по жнвот. Истрага се и дал>е води. пнншшшнишшшшлппшшшткиншншшишшнпиишшшшш Став Народне олбране у пхтању вајарсннх радова на ЗемунскЈМ мосту „Утакмнца а не протекција" Питању вајарских радова, који бн ималн да се поставе на стубовнма Земунског моста, часопис „Народна одбрана" посвећује у своме данашњем бооју уводни члапак под насловом „Утакмица а не протек1 ЈИЈа". У чланку читамо, нзмеђу осталог: На збору умстннка наглашено је да Ке вајару Мештрови&у уступити украси за Земунски мост. МештровиКа не треба нарочито фаворизира ЛЈ нн због тога пгто је он у неколико махова учинио извесна скретања, за која би се можда могло ре Ки да нису у потпуном складу са ју гословенском идеологијом којој би наши уметници у првом реду требало да служе. Народна одбрана има потпуно одређено мишљење у питању вајарских украса на новоме мосту што је у нзградњи. Као што је рвније била најодлучнија противу лавова, за шта је у лицу свога претседника, брата Бирчанина, изнела аргументисане разлоге, који су остали у снази, тако она н данас истиче раније исказано мишљење. Шта ви ше, она се још мање слаже са мишљењем да на стубовнма моста буду стављени коњи- Не само вајар, него сваки Југословен дужан је да има у виду следеКу чињеницу: Југо славија је чисто пољопривредна земља, земља ратара и вечитих бо раца. Наш сељак је, у својој бурној прошлости, једном руком држао ручину плуга, који су вочиКи вукли, а другом је стално држао пушку да брани своју њиву од насртаја непријатеља са стране. Том рад нику и ратнику једнни истински, нај бољи, највернији друг и помоћник, сарадник у миру и у рату, на оран>у и при борењу за све време његова живота, на њиви, у борби, у победи и у повлачењу, његов друг и хранилац био је во. Во обележје дурашности и верности, којим се особинама н сам народ одликује." „Народна одбрана се пита: зар та два друга у миру и рату, у животу и смрти не заслужују да буду Јуче поподае, око три ч»са. преич- " У ка ""< у или б Р он:,н .»»ековечени нуо је у Општој државној болницн, | као У к Р ас на мосту који спаЈа две на Првом хируршком одељењу, о- , обале Једне чнсто југословенске рекружни начелник у пензији Бративоје ре?" Антић. Антић је. као што је познато,' „У свима областима нашега јавпао као жртва крвопролнћа у Аран- ног „ друштвеног живота запажа

Страна 9

гледао и бугарски професор геолог г. Кузев и многн бугарски природњаци, који су потврдили закључке својих претходника. Сви се они сла жу да је то један савршено редак корал, потпуно завршен у својој формацији и то лепоте какву само може природа да створн. Научннцн прнзнаЈу да је таЈ* примерак био досад непознат дотичној * научноЈ* лите ратури и да припада врсти ретких белих корала који живе у дубннама Црвеног Мора. Слнчан корал не постоји ни у богатнм европским музејима. Корал је у вгличини и облику велике људске лобање. Његова је површина исткана и извезена у виду вијуга људског мозга беспримерне финоКе. По својој * лепоти и савршенству овај корал је право чудо природе. Неколико страних и домаКих колекционара, новинара и два европска музеја веК су се заинтергсовали да откупе тај бели и скупоц;ни старински корал. Изгледа да Ке услед буџетских немогуКности, бугарска држава пропустити да откупи ову ретку историску и научну вргдност. Према досадањоЈ* оцени, корал вреди милион лева. с п.

Повређени среснн начгпник Братнвоје Днтнћ је јуче подпетао задобнвеннм повредама После крвопролнћа у Аранђеловцу

ћедовцу. У суботу поподне била је одржан* лицитзција за продају имаша аранћеловачког столара Ивана Пантелић*. због дуга Државној хипотекарној бан

се хаотична пометња духова. Та пометња, као зараза увукла се и у сбласт уметничког деловања. Те заразе треба бар уметност да се о-

ци. Интересовање за ову лицитацију [ слободи. Лек противу протекциобило је мало: учествовала су свегајнизма је слободна утакмипа духодва интересента; начелник у пензији Еа Права уметност не тражи ничије протекције; она саму себе најбо-

Брагивоје Антић и пензионер из Бео града г. Сима Петровић. Овако слабо интересоаање дошло је због тога шп је Пантелић свима по Аранђеловац претио како ће убити онога ко купи нз лицитацнЈу његово имање. Међу« тим, интересенти нз Београда нис> знали за ту претњу Пантелићеву и без бојазни су лицитирали имање: не. ку кућу са дућаном. Сума се споро пела. Тако је на|зад и имање продано за суму од 55.100 динара. Али у том моменгу одјекнули су револвер-

ље препоручује. То тражи Народна одбрана." тшишшиипшвипшрзшпштишшшшшлиишшшшшиишвшп Првн воз нзмеђу Прнштине н Бањице пуштен у саобраћа'

М.

Приштина, 7 мај. Изграђена је железничка пруга . . - измећу Приштине и Бањице и први СКИ хитии И Антић Се срушио иа по-. Г гаоЛпаКај .V &7а^нГ «ог П / ТР0ИЛ ' е Па ° 1 Г ^нштини је саграђена веома укуТо ј'е био опалио на »нтересснтЈ и0 - 1с Р на железничка станииа три револверска «етка бившн ма-1 «°Ј а « на "«н на сачом уласку сник имања столар Иван Пантеллћ. Он је, како каже. пуцао у узбућењу. Било му је тешко да му продаду има ње за 55 хиљада динара, за које 1е пре кратког времена дао око сто педесет хиљада и вршно још поправке и преправке. тако да га кошта много скупље. После крвавог догаћаја повређенп

1Н1ШШ1ШТ1'1ШШШШШи111111ШШ11П1Ш111Ш1!1ШШ(Ш1!1ШПШ111тШГи1 Проневера у Ппавсној општннн пред судом

Ан-ДриЈевуца, 7 м<п . . - У андрејавачком Окружном суду, су били пренети одмах аутомобилом под претседништвом г. Ракочевићз.

у Београд, у Општу државну болни

1 двве 5,10. и ■ кол *»рдц - ш го-г Данас савремен љубавнн роман са пискретним ситуацијама између младог мужа и његове љубазнице МОЈД ЧЕЖЊД СИ ТИ!..

п Роналд Колман - Кеј Францис |Н| Додатак Факс новости и нов Микн Мауз .Мнки се забавља* И Уск Ш ГРАН ■ №

Ускоро гмканш

*ЗП АТЛХДПС ДЈ1БЕРС 0'ЕЧНЈЕРД 3/1А1 1/бригитдхели! Вечерња претстава у башти

почело је сућење Алекси Дујовићу, бившем деловођи плавске Општине, и Тони Оташевићу, благајнлку. Државни тужилац г. Јојић тужи Оташевића што је он, као благајник Општине, утајио суму од 2270 динара. Што се тиче Дујовића у оптужници сс каже да је утајио су\гу од 143 1 ј динара. Исто тако Дујовић је утајио и суму од 900 динара. коју к примио од г. Јоза Рацеповнћа као на плату за нека извршења. На сућењу оптужени Оташевић каже да је цео новац, кож се у оптужниии наводи. предао Дујовнћу, о*. штинском извршиоцу. Признаниц> није од њега тражио, јер је у ње^а имао пуно поверење. Оптужени Дујовић тврди обратно, говорећи да о»» уопште није примио никакви новац од Отошевића. После испита сведока и речи браниоца г. г. Ћулафића и Шаљића, суд I је прекинуо претрес. Пресуда^ће^ с* изрећи накнадно.

В. К.

Поновно суђење надзорнину пруге Глигорију Давидковићу за убиство младога чувара Спасоја Јовимића у Тетову

ЈЕДАН МИСТЕРИОЗАН ЗЛОЧИН ПРЕД СУДОМ Тетово, 7 мај Пред колегиумом овдашњег Првостепеног суда почело је данас пре подне сућење Глмгорију Давндковићу, би-пшем надзорнику пруге, који је огЈЧужен за убиство Спасота Јо-

видковић заспао н не зна шта је даље било. — Када сам се пробудио, рекао је тада Давидковић, — вагсжет је стајао, а чуеара пруге Јовичића нигде није било. Позвао сам га. у ноћи. не»

внчића, чувара пруге, родом из села лолико пута по имену, али се он нијв Топанице код Вра1ве. Догађај је у одазнвао. Ја сам вагонет избацио на своје време изазвао велику сензаци- 'пас1ит и понова заспао. ју. Прошле године 26 августа, *зју- 1 На питање иследника: зашто није гра |авнли су бнли нз железничке по про^ужио пут за Тетово, где је трестаје Бадовиње да је п>тнички возЈбало да стигне најдаље до 9 часова који је ишао из Гостнвара за Тето-I и да се јави на дужност. илн зашто во, на месту званом Старом Бадови- бар телефонски није обавестио поње. прегазио чувара гтруге Спасоја лнцију и железничку станицу о неЈовичића. На лнце места изишла је станку свога потчињеног, ДавидкоодкатГ судско-Лекарска комисија да вић није могао ништа да одговори. бн извршила потребан увићај. До доласка комисије воз је задржан на ономе месту где је леш прегажен. Извршена су потребна сасЛушања. Машиновоћа Вукосав Смекер изјавно је том прнликом да је у мраку на једно двадесет метара био приметио на пру зи човечји леш. Како он каже поку>

То је било довољно да се посумња да је Давидковић умешан у злочин и он је одмах ухапшен. Даљом истрагом почео је с-тучај да се расветл»ава. Давидовић је суињао да се њего ва жена налази у интимним односи ма са покојним Јовичићем. Сазнато се и то да је Давидковић говорно

шао је да заустави воз, али у томе да ће се своме младом потчињеном није успео, јер је на том месту при- службенику осветити. лично стрм пад. Воз је захватио леш' Критичног дана. у петак 25 авгун гурао га испред себе око 100 ме-1 ста, Давидковић је требало да иде тарз па га је потом измрцварио. Ка- за Гостивар, Његов ватонет имао јс Да су зауставили воз. утврдило се да | да гура један радник, али је то Да је то леш чувара пруге Јовичића. Не- видковић одбио и позвао Јовичића ки су констап>еали да ?е леш био да по ће с њим. Овај, не слутећи нн хладан. То је утврдио и срески лекар шта, пошао је. Али када су били на који је пола часа после тога дошао, месту званом Старе Бадовиње, гдо на лице места и извршио потребан пруга скреће са друма кроз њиве, увићај. | Давидковић је, према оптужницн Та околност створила је одмах приступио остварењу свога злочинач претпоставку да посреди није несре-, ког плана. Неким тушш оружјем, каћан случај већ злочин. У томе прав ко се у оптужници каже, Давидкоцу поведена је одмах и истрага. Не-. вић је ударио Јовичића по глави ус ки железничари изјавили су том лед чега се овај онесвестио, а затим приликом да је покојни Јовичић. дан [ га дотукао. Леш је после тога скло пре тога примећен како је са надзор нио у оближњу њиву и доцНије га ником пруге Глигоријем Давидкови- пренео на пругу, којом је требало

ћем отишао за Гостивар и да су кри тичне вечери имали да се врате у Тетово. Међутим, ни један ни други тога вечера нису се вратили у Тетово. Посумњало се одмах да је могуће Давидковић умешан у злочнн. Два железничка службеника упутила су се вагонетом низ пругу. На два километра наишли су на избачен вагонет којнм су се Давидковић покојни Јовичић били одвезли

Тетова. Ту је био и Давилковић. који је испод вагонета спавао. Када су му службеници испричали шта се десило, Давидковић се само насмејао и рекао: — Ама, ја сам предосећао неку несрећу. да преће путнички воз из Гостивара. Да би заварао траг, он је отишао два километра далеко где је остзвио леш и легао да спава испод вагонета. Даљом истрагом на његовој бунди као и на потил>ку наћене су мрд>е крви. Констатовано је да је вагонет и пран и струган као би се уклонили трагови крви. Заставица и остали

предмети на вагонету такоће су били попрскани крвл>у. Тако оптужница претставл»а дело. За све ове мрл»е Давидковић на да нашњем претресу вели да потичу вероватно отуда што му је текла крв из носа. На данашњем. као ни

_ _ , по пича. I Iа далашпкл. гм« ггр После тога Давнтковић је узет на прошлом суђењу Дав»иковић не ирлсаслушање. На питање иследника где | зна ј е дело . је оставио Јозичи^а, Давиткоеић је | _ рекао да су на вагонету ишли зајед-1 *-Уђење с но до постаје Врановци. где је Да-

се наставља. Б. Јосифовић

Мећународни реуметопошкн нонгрес пенара почео рад у Моснвн Поздравви говор комесара г. Каменског

Москва, 7 мај Четврти међународни реуматолоц.ки конгрес лекара из пелога света почео је у недел>у у Москви. Научници и лекари окупљени су у зеликој сали у центру Москве, у којој има седиште и галерија и за публику. На конгресу су дошли ле кари из 38 разних земаља, њих неколико стотина на броју. Конгрес је отворио совјетски ко месар за народно здравље г. Каменски, који је топлим речима поздравио госте и замолио за међународну борбу против реуматизма. У исто време г. Каменски је изложио стање у Русији у вези са реуматизмом и нагласио да су руски лекари највеКе успехе постигли са дијеталним лечењем ове болестиУ Русији данас постоје 1.800 санаториума клиника и други здравствених установа у којима се специ јално лечи реуматизам. У вези са конгресом у Москви је отворена и стална реуматолошка нзложба па је отворен и један засебан санаториум за реуматичну де цу. У Москви, Лењинграду, Харко ву и Кијеву, отворене су нове спе^ијалне катедре за реуматизам. Учесници конгреса страни лекаои одржаће на когресу читав низ предавања о овој болести. Публика огромном броју долази да присуствује конгресу.

Изгорела бакалиицо у Земуну У Бежанијској улици у Земуну јутрос се појавио пожар у бакалској радњи г. Андрије Штока и за кратко време узео еелике размере. Ватра је захватила две кзнте са петролеумом, које су експлодирале уз страховиту детонаци1у. Један ноКни чувар први је приметио ватру и обавестио пожарну чету, која је одмах дошла V Бежанијску улицу. За један час тенсивног рада пожарници су успели да угасе ватру и спасу ралњу Петра Штока. Ватра |е уништила целу бакалницу. Од експлозије излозн су били разбиЈени. Укупна штета износи око 40 000 динара. док је радња била осигурана на 25 000 код „Крозцнје." Уеићај је извршио дежурни пнсар г. Јовал Пантелић.

код колдрца ускоро филм иоЈи је сзу^а доживео граидиозаи успох ЗЛАТО Ш[ ВЛ6ЕРС - Б°ИГ§ТД хелм

Сеосчн стогооншњан на Н с> оу још и дангс чуоа овце Приштина, 7 мај. У селу Велнком Рибару, на Косову. живи муслиманин Бачтијар Меметовић. који нма преко 110 година и сматра се за најстаржег човека ца Косову. Иако.. тако стар, Бахтијор је једнако свеж. иде још увек за овцама. које чува са сеоским дечацима. Бахтијар за све време дугог живота није никада боловао. нити тражио лекарске помоћи. М.

ШВ ДАНАС „МЕТРОПОЛ" 1УПН ЛРЗГРЗИ кинг конг Чудо филма и света! 25. м. внсокн горило руши куће и аероплан^е. 3 У ТАЈНОЈ СЛУЖБИ 2 Випи Фрич. Осиар Хоколка, Теодор Лос _______ ЛАРАМУНТ ЖУРНАЛ -