Правда, 08. 05. 1934., стр. 8

П Р А Б Д А : 3 У.-34

Ускоро ће се приступнтн изградњн мадерне болнице у Нрулњу V*' ^ » Кр >7Јаљ, 7 мај Извршујућн твстамент ве.тиког добротвора почЈгашег Николе Спасића, оившег рентијера јгз Бесграда, >ттрава Задужонне је на седницн сво-јој од 28 нозсмбра 1932 годкне донела одлуку да се у варошнцн Крупњу, из средстава фонда наЈк-њеног за поди•чан>е болннца, подите модериа болннца н за ову вотирала одмах суму од мнлнон двеста педесетхил>ада днлзра. О овој одлуцн Задлжбт^скн одбор извесгно је Банску >т1раву Дрннске бановине у Сарајеву и поставно неколико услова пре но што би се приступило изградн.;« болнице. Тн условн Задлжб.шског одбора сзстојали су се, углавном, у овоме: оншпзна вароиг.ше Крупња нма да да бесплатно зсмл>нште где ће се болница поднћи; Дринска бзиовина са својим техничкнм особ.гем нма да нзради планове са техничким услови ма н прсдрачун. које нма коначно одосритн Задужбш1ски одбор, најзад, скабдезање намештајсм и инструментнма и уопште издржавање болнице пада на ирет Дрннске бановине, у чију сзојнну, после коначног доврше ња прелази зграда болнице. Варошица Кр>*пањ је среско иесто Среза раћевског. Има око 1000 становннка, удаљен је од најближег кул турног и привредног центра, Шапца 65 кнлометара, иначе је то врло здра во, клнм-зтско место на подножју Бч>ра!Бе н Јагодње на 600 метара надморске висине н потреба за установом као што је болница од увек се осећала с тога је сасвим рачзумл»иво што је Одбор општине у Крупњу на својој седници од 3 децембра 1932 године прихватајући предлог Задужбинског од<>ора, решно да Општина поклоии земл>иште у месту званом „Бенаковнна". Поред тога Општнна из своје шуме поклања потреб1гу г колнчину храстове н букове граће, даје на расположење саоје мај дане песка и камена потребног за зндање и да сав тај материјал пренесе на место градње добровол>ним радом граћана целога Среза раћевског. Банска управа са своје стране прихватила је предлог Задужбинског од бора, израдила технички елаборат: планове, предрачун и услове н све ово послато је на ревизију Микистар ству грађерииа, које је овај елаборат послало на оцелу Центра.гном хигијенском заводу. Централнн хигијенски завод поставно је извесне прнмедбе у плану које су усвојене, затим је Задужбинскн одбор дао своје одобрење н при чтганзк да се може распнсатн офер1.г.-и з лишгтацнја за зидање болнице. На дан 7 маја ове годиие у Сараје ву, код техничког одељења бангке > празе, нзвршена је лицитација, а затим одмах приступнће се послу. Предрачунска сума утврђена је у износу 1,139.777.09 дшгара. Болница у Крупњу биће изтраћена као и бо.тница у Куманову, кч?:« се поднжс, такоће из сретстава задужбине Никоае Спасића, а биће снабдевена свима одсљен»нма са коигма ће задовољаватн потребу Раћевнне и рзсполагаће централним грејањем. електрнчном инсталацијом, водоводом и канализацнјом. На земљиште где се болница подиже већ се увелн ко доноси потребан материјал и ј изглсду је да ће ба^ннца до јесени бнтн сзграћша. Ђ. Ст. пнппинЈП^лишЈшишишшшитшшЈШШПТШПШОиспшишшлиш У Љубушмом, на бановинсксм рвсадннку »Плантанш« нзрадиг .з се зграда за одржзвање пољопрнвргдннх течајеза Љубушки, 7 мај Управа Приморске бановине одобрнла је кредит у износу од 21 000 дннара за изградњу зграде, која ће служити за одржавање пољопривред них течајева на овдашњем бзновинском лозном и воћном расаднику „Плантажн". Сем тога, биће изграћена учионица, кујна и станови за пре ноћишта течајаца. који буду учествовали на течајевима. Бановински лозни и воћнн расадиик „Плантажа" је један од највећих расадника ове врсте у целој Приморској бановини, где сс редовно сваке године одржавају течајевн пољопрнвредног карактера и где се ученици упознају са рационалним обраћивањем зсмље. И. М. ВШ9111Н11ШЕМ86Н1Н ; .УРАНИЈА":

Прослава Ордека ш храбпост у СсФнји

Краљ Борис се поздравља са страннм војним изасланнцима. Први десно је југословенскн војни аташе генералштабни пуковник г. Петковић

Софија, 8. (Телефоноки извештај) Јуче је на свечан начин прослављен празник Ордена за храброС1. Одржана је војничка свечаност са парадом, којој је присуствовао Краљ Борис, Краљица Јоана, претставници

војних и цивилних власти у Бугарској, длпломатски кор и велики број кајугледнијих бугарских личности. Пред црквом Александра Невског, после софиског гарннзона извршиле су дефиле пред Краље-м Борисом.

'Банкет лосле општинсних из! бора на коме је дошло до туче Месец дана затвора је добно онај што се тукао У Окружном суду за округ београдски, под претседавањем судије г. Тодића, одржано је по други пут веома интересантно суђење Дра гољубу ИвковиКу, економу, Миханлу ЈанковиКу, кафеџији, Радивоју ИвковиКу. полициском писару у пен сији и Душану ТошиКу, среском пољопривредном референту — сви из Сопота. Државни тужилац г. Пера МилосављевиК тужи их што су 26 априла ове године у кавани „Космај" противстајали г. Васи Прљи, полнуиском писару као претставнику државне власти. Те вечери новонзабрана општинска управа са још педесет званица, међу којима су се налазили и четири оптужена, који су исто тако били општински одборници старе општинске управе, приредила је у каванн „Космај" вечсру. Међу осталима налазио се и г. Васо Прља, полициски писар, који је замењивао среског о начелника. После вечере г. Прља је свечаног благодарења, трупе ј напустио кавану и отишао у Срез,

►

СЕДАМ ЈАЈ А ЗА ДИНАР Јаја стоје на челу вел^кога педа цена и нзвоза нашнх пољопрнвредикх пронзвода

За последњнх двадесет година нн једна пољопрнвредна грана, не само код нас, него и у свету, није постнгла тако јак развој као живннарство. Оно постаје важна привредна грана за многе земље, а код неких једна

где је предао дежурство г. ПеровиКу, своме колеги. ВраКајуКи се из Среског начелства, г. Пр.т>а је чуо неку свађу и гужву у кавани. Ту су се налазила још два полнциска чиновника. Чим је чуо галаму, г. Прља је ушао у кавану и приметио где се Драгољуб ИвковиК ухватио у коиггац са Илијом ЈовановиКем. Он је одмах наредио обојици да се удаље и да иду на своја места. ЈовановнК га је послушао и отишао на своје место. Међутим, оптужени | ИвковиК се почео опирати и у једПрљу 1931-33 годнне — 11.433 динара. А па комаду изнооиле су: 1930 године 1 динар; 1931 — око 75.80 пара; 1932 но * тренутку ухватио . . око 55 пара; 19зЗ — 45—50 пара.| гушу. На то су му прискочили у пок* с\' V ппошлпгп 1Ш1ПКП1 ппллсћчп! . мпћ и пгтаАа ТПИ ППТ\'ЖРНД И почр.

Док су у прошлогодишњој пролсћној сезонн, која

од најважнијих. Томе су два разлога: | фалном, цене нису падале испод 40 један је проналазак иикубатора (спрајпара, дотле су у овогодншњој ишле ве за вештачко лежење пилнћа у неограниченим колнчинама), вештачке

оК и остала три оптужена и почесе сматрала катастро-' лн писара т>*Ки. Том приликом нанели су му лагше телесне повреде. После прочитане оптужнице испитан је полнциски писар г. Прља,

11*

2 још данас и сутрау 3.5,7,9.30, ■ , I весео фил\т 1 1 Л0В НА ! 1СРЕЋУIДОЛИХАС Макс Ханзен, Ото ВалбургЈ ПДРДИУНТОВ ЖУРНДЛ в 3 (неколико сцена нз Какња) 5 3 596658 ШВШИ 2881111111111111

кеочке, осталих справа, примене елек трицитета и тако даље, а други, који је омогућен првнм, све већа употреба меса жнвине и јаја за људску исхрану, нарочнто код богатнјнх индустриских земаља. Одмах да истакнемо да је то грана којој поред правнх земљорадника внднмо н друге не само код нас него и у целом свету као одгајкваче (на пр-.шер, чиновнике, трговцс, индустри]'алце, банкаре). У многим земља ма стварају се оелика газдинства, која се баве нскључиво гајењем живчне, нарочито у Сједињеким Северо* америчким Државама. То су живинарске фарме, од којих су многе би« лс праве фабрике јаја и пилића. Стотине хиљада комада јаја и пилића оне су износиле свакога дана на пијаце поједииих велнких градова. Неке земље (као, на прнмср, Немачка до скора), увознле су годишње огромне количт!е. Код нас је најјачи полет бно 1928 и 1929 године. нешто каснше него у већини осталнх земаља. Многи неземљорадницн тада се бацају на гајење жнвине са уверењем да ће без много труда и на лак начин доћи до богатства. а то је потстрекавало и пропагандом, па и извесном помоћу и са званичне стране. Али светска привредна крнза ни.је поштедела ни живинарство него га је пре две године снажно захватила. Прнродно је да су најјаче погоћени они који су се бавнли искључизо гајењем живине, као и они, који су уложили нешто већи капнтал са уверењем да ће им се брзо исплатити. Разуме се да нису поштећени ни ситни земљораднички одгајивачи. Ово је знзтно појачано тиме што су оие земље, које су увозиле живину и јаја саме све више пронзводиле, а при томе је купозна слага милнона њихових радника и осталих граћана постајала све слабија. Немачка је прошле године скоро за половину смањила свој \-воз, а она је била највећи увозннк јаја на све ту са Енглеском која је такоће о«ањила свој >*воз јаја. а нарочшо из европских земаља. Све остале европске земље такоће су смањиле увоз увеле контингенте. поред осталога низа смети>и. Ипак њихова тржишта била су преплављена робом великог броја земаља извознииа. мећу којнма смо се и мн налазнли. Још горе било је на домаћнм тржиштима. Све ево је имало за последнцу рапидно опадање нзвоза јаја н катастрофзлан пад њихових цена: Јаја су један од најважнијих на« ших извозннх артикала и мећу пољопривредним производима заузнмз ју ејлно од првих места. Наш нзвл јс од 1930 године стално V опадањ и то по вредности јаче. Просечни годишњи извоз износио је 1925-27 голиие 28.220 то!»а У вредности 57 милиона динара, 1928-30 — 25.736 то. на у врелности мнлиона динар* и 1931-33 20.3С0 тона у вредности 23">| милиона дин. Пет земаља долазе у обзир као већи купцн наших ја |а, и то Немачка, Ита.тија, Швашарск*. Аустрија н Чехословачка. Најјаче 1в опао нзвоз за Италију, која је са првог места до 19з2 године лошлс прошле године на ч^твото мссто. Још осетније погоћене су цене ја. ја, и то на домаМгм пијацама јачс него у нзвозу. За тону извезених ја« ја добијено је 1925-27 године 20.411 дкнара, 1928-30 године —• 18.573 и

много ниже. Смањени извоз, који је 1 раније апсорбовао велике количилс! јаја, као и повећана понуда у земљ Ј ЧИ Ј И се искази ^ аж У « отггужни-

нмали су за последицу да су цене на

Потом су испнтани сведоци. Између осталих, саслушан је и народни посланнк г. Милан РазоњиК, који каже да је први г. Прља ударио оптуженог ИвковиКа, на што је овај почео да се бранн. На коају је»држазни тужилац г. Кзква је ово рроннја с обзнром ј Пера. МилосављевиК докгзпвао да ,паролу од пре неколико годнна

свим пијацама у земљи катастрофа.г но пале, чак и на ве.тиким потро шачким пиЈацама, као што је Бео« град. Сељаике у Београду продају 3-4 јајета за динар; у Дсрвенл! 7 јаја за динар; Пожаревцу 5 јаја за ди. нар и тако даље.

удобном животу, па и богатству, ко)е почиње са 10 кокошака и инкуба-

не постоји претстављено дело у оптужннци. Налазн да је цсла ствар

што је утврђено на суду и тражи да се не квалификује дело да су оптужени напали г. Прљу у званичној дужности, веК да су га напали као лице ван службе. На крају је Суд донео пресуду по којој се оптужени Драгољуб ИвковнК кажњава са месец дана затвора и на плаКање трошкова. Остала три оптужена ослобо^ена су казне. даипнитЈИптппипттЈШПшшштпшшпшшшипшшпшишвпппп' Сахрона мнннстра Вуднна Њујорк, т мај Г-ћа и Претседнич г. Рузве.тг прнсуствовали су опелу умрлог министра фннансија Вудина. №

тором", није потребно говорнти. А.т»| до6ила 6лажи каракгер пр ема оном нам ово казуЈе још Једну неутешни|у г г г појаву, а то је ста.тни пад цена пољогтривредннх производа, који негде, као што је случај са јајима. уз\гма катастрофалне размере. М. Ц. Пар. 'пшшппшишпинншпппшпптшштиншипштшшшшшшрпга У дестипацнјн дрвета у Теспкћу рвпи номиснја Бања Лука, 8 мај Поводом учињеиих злоупотреба ко јима су оштећенн шумскн радници у предузећу Дестилације дрзета у Теслићу, г. Министар шума и руда одредио је комисију коју сачнњавају I. г. Никола Миљуш, инспектор Минлстарства и Ива Чворчец. правнн референт Шумске дирекције у Сарајеву. Ова комисија, која ради већ не» колико дана. има за задатак да испита да ли је у овој шумској афери оштећена и држава и да лн има ка кве олговорносгн до државних шумских органа. Комисија је саслушала велнки број радника, као н тужиоце Ј овицу К овачевића, Тиму Јотзнозића и Мирча Санчевнћа. који У својим ранијнм тужбама нисл' теретили државне шуч ске органе, већ су тужилн само предузеће. односно директора г. Драгутина Ајзенштетера. Поптто је шумско предузеће највише теретио Риста Тепавчевнћ, који сада живи у Бањој Л\Т1И. комисија била и овде и Тепавчевнћа саслушавала. Он и даље остаје при томе да је днректор г. Ајзеиштетер издавао наредбе да се дрва с>чжу од 125 ло 135 см. а да је тај њ<?гов посао ан. цептирао како генерални лиректор г. Сабо. тако и цела \права. па према томе за тај неправнлан рад крив* целу управу. Комнсија се понова вратнла у Те слнћ н продужнла испнтнвање мно гих свелока и радннка и извршила увнћаје на појединнм маннпулацноним местима у шуин. Исход ове шумске афере очекује се са великим интересовањем. јер св

ДУГО ЧЕКАЊЕ НА КРАТКОЈ Ј1ИНИЈИ » Отишао сам у панчевачку пошту, и затражио телефонску везу сз Београдом. У пошти је било још неколнко странака. Пријавио сам се и чекао. Време је пролазило. И ја сам се узнемирио, пошто је разговор био хита;*. Двадесет минута је прошло откако сзм затражио везу. Пришзо сам чиновници и почео да цротестујем: — Зар двадесет минута морам лз чекам на везу са Бгогралом који је далеко свега 20 километара? А.ти тога момента пришао ми је један од „сапатника" и, ваљда у жсл»и да ме утеши, рече: — Није то ништа, гооподине. Беи град је далеко 20 километара, а н навала је, па две лин^је не могу да стигну. Али Краљевнћево, којс је далеко свега 10 километара, н% може се до&ити за читав час, млслим да је мнаго горе. Знате, имзо сам хитна посла ла свршим тамо, па сам на несрећу лошао у пошту. Да сам пошао пешице пречицама, био бих већ тамо. Р- Г.

ЈЕДНА НАПОМЕНА, У ИНТЕРЕСУ НАШИХ БАЊА Приступ неким бањама и летовалиштнма је такав да захтеза хитну ннтервенцију власти надлежиих и дужних за олржавање путева. У такве путеве може се на првом месту убројити приступ Дивчлбарама, једној ол наших најбољих ваздушннх бања, који води од Косјерића. Нарочито је рћав онај део пута од Букова до Дивчибара н добро би било да то исшгга неко од надлежних из Дринске бановине. Н.

ЈЕДНО ЗАБОРАВЉЕНО НАЦИОНАЛНО ГРОБЉЕ

Предавгња у оноиру „Дечјнх ДаКа" На иницијативу Уиије за заштиту дсце приреНују се у Београду „де чји дани", који су веК почели и тра јаКе до 1 3 маја. Како ова органнзација обухвата заштиту здравл>а школске деце, а њих је у Београду око 25.000, то Ке и школске полнклинике учествсвати у тим манифестацнјама приређујуКи јавна предавања за родитеље и децу. Предавања Ке обухватити ове теме: здрав ствена н соцнјална заштита школ ске деце; нзвеигтај о раду школских ннх у поликлиника за 1933 годину н субјсктивна нскуства. ГовориКе лекарн: др. Р. Кеннг у Првој мушкој гимназији; др. М. ШвабиК V основној школн на Сења ку; др. Љ. ВучковиК у ТреКоЈ* женској гнмназнјн; др. П. РадојевнК у

V њој не виле зло\"потребе и кризи-, основиој школи на Смедеревском це само једног лица, нли јелног пре.; Ђе др. Д. НнхолнК у оснсвној д\-зећа, всћ сс внди дз 1е ово систеч* у - - .. — . против кога се трсба борнтн. Б. М. школи на Душановцу н др. М. БаЈ

у МешовитоЈ" граКанској

К0Д КОЛАРЦА ускоро филм мевиђемих сеизациЈа и сјзЈног темпа ЗЛАТО| Ш ДЛКРС - БРНГИТД ХЕЛМ

шански школи. Предавања Ке се одржати 10 маја од 11—12 часова пре подне. Оснм тога, до 13 маја приступ у свнма школским полнклнникама н у Трпезн Њ. В. Краљице Марије сло бодан је за родитеље и остале грађане од 9—12 часова пре подне, ка да Ке лекари школскс поликлинике давати обавештења о свима здравственнм и соцнјалним пнтањима 1 школске дсце. _ ,

У селу В>-ксаи-еЛкићи, које се налази једно петнаест километаоз дзлеко од Подгортае, на п\т\- за арбанску граиицу, једза се познаје велико гробље, где је покопано око пет стотина националних жртава. Гробље је под брдом Зечићем, зарасло травом и корозомИако се пјјичз о несрећним жртз^,ма, које почивагл - у озом запушг* 1 ном гробљу, једнако препричава ме ћу Црногорцима. то нтл мало не смета да траза коров и драча мнрно расту по гробовима, празећн од њега празу пустош. Колико је данас судбини овог гробља иначе дирљива, још је дирљнвија због сзоје језивости трзкгедија оних кош почивају ту. Еко тлжне историје тота гробља: Крајем 1916 године, кала је генерал г. Радонир Вешовнћ, бивши министар црногорске војске, повео ве.тику комитску акцију против окупаторских аустриских власти у црногсрским крајевима, настала су хапшења прво вићенијих људп, па онда жена н деце. Тако је основан логор у Вуксан-Лекићу. Ту је држаио преко три хиљаде д\тиа у заточењу. Озај концентрациони логор био је страшниш него они по Мацарској. Комесар логора био јенеки злогласни Словек, а страж^рн су били већином бнзши арбански робијаши, који су нечовечно мучили ухалшене. Поред убистзва, која су се овде одигразала, умнрало се у гомилама од глади. А као епилог свега појавио се тифус, који^ је страшно пустошио. Тако се брзо засејало гробље у Вуксан-Лекићу са пет стотина мученичких жртзеа. Пусто гробље у В\-ксан-Лекићу, покрај све мучне трагедије с«нх који с у га препунили. стоји без икаквог споменика, зарасло у коров. Бнло би потребно сетити се заборављеног н пустог гробља, далеко у Црној Гори. испод плзиине Зечнћа и од\жујући се национално; д\жностн, \>:расити гробл»е једннм спомеником? М. В. ^.ГШ!1ПП1!!П!П11Ш1ШШШШ1Ш1ШШШП!11Ш1ШгаШШН11![ШШ111ШШ "I Хапшења ноенх лнца умеша!ру са фалсифкковањем новчаница _ Велнкн Бечкерек, 7 мзј. О хапшењу једне дружине у Всликом Бечкереку, на коју је пала сумња да се бавн фалсифнковањем новчанипа ол 100 дннара. било је всћ и раннје речи. Измећу осталих био је ухапшен и др. Људевит Рајзер, којн је ради фалснфиковања новчаница до сада већ два пута осућиван. После саслушања истражни суднја све ухапшене пустио је прнвремено на слободу. У мећувремену запажено је да се извршкн претрес стана Лазе Андрејевића, ћурчије у Београду, брата Драгољуба Андреје внћа, трговца, на кога Ј*е пала сумња да је он главни органнзатор ове дружине. Београдска полицнја је у стану пронашла седам клишета за фалснфиковање новчаница, те гв спровела у Велики Бечкерек. Због овога је истражнн судпја наредио поновно хапшење свнх осумњиче« них, мећу којнма опет и др. Рајзера, М. В.