Правда, 08. 05. 1934., стр. 7

8-У-34

П Р А В Д А

Страна 7

р« Јажоза, Езгенија Ковачева, Ве-Јпуном резвоју. Најеажнији иуажи« сеамн Стојанов, Донка Куртсва н мно п^еоц је Качбуров, који је, поред м> знчког речнкка, објавно и дела ка^» што су: „Бугарска музнка 44 , где |е'

га ДР>*гн. Од внолиниста истнчл- се Саша Попов, Лубнн Ваодигеров, Бојм Константииов, Арсен Лечев. Виолннчелисте су Цнбулка, Славко Попов, Веселнн н Асен ВапорНсви. Берлинска критика је Васнла Взпорћеаа!самс иадвала „Паганини «а" контрабаоу". тнчс Покрај ових мааоћачз, као н по- сов храј имена релродуктизних уметни.| 1и Н еоти украгко оаај коата« пре ка, потребно 1е сала да помедемо глед развоја и стаљГбугарске «.,«де и чл.ће бут.рске коипоаито з.ке. оз интереса |е рећи да, у ргч. ре. Добрн Хрнстов )е велики про- ним градаиијама, посдоји Гсдзн дуч, афкнлтет између наше н бу. тако да се ускори

дао нсцрпно исторнјскн преглед му « зике. Затнм ..Музнка и народ" н „Оперска умегност" — да поменемо само најважнија дела. Исто тако нсжтор музике Васнлаје Спа*

НАШИ ПРИВРЕДНИ И ДРУШТВЕНИ ПРОБЛЕМИ

Ко у иашој земљн и коме плоћо тпибут

паггнднста бугарске музнхе н песме. | ЈЦЦРЦ Петко Стојанов, Цанко Цанков, Ре- глрскс недикт Бопчевски, Л>убомнр Пнпковг Димктрије Ненов, Веселг I "

доором вољом може да створи јелн-

п СтоЈанов,, обимна музичма култура, зг едиичк». на че.ту са Панчо Вдадигеровом, V спелн су да се ч>*ју са овојнм ком

позиии1ама н у европсигм концерг. ћим лвораиама. Музнчка бугарска ллтература је >

ј пелон Слоаенском југу. ност модерне музнке је ј ч народној мелодији.. На томе бн требало раднтн.

А будућ. фолклор>

Завршзтак грађења пристаиишта УОхриду

Пркстеннагте у Охриду

Изводећн програм на уре^ењу важ нијих пристаништа на пловним рекама и језерима Мнннстарстзо саобраћаја доврпгало је ових дана рлдове на грађењу ористанншта у Охриду. Окридсхо језеро, које се, пружз на нашем крајњем југу на граници с Арбанијом, највеће је језеро на Балканском Полуострву. Његова дужина нзноси око 30 километара, ширина око 15 километара а површина 350 квадратннх кнлометара. Највећб измерена дубнна достиже 235 м., а на позршини преко 1-40 кв. м. његова дубина већа је од 200 метара.. Јез^ро је, нарочито знми, нзложено »акнм ветровнмг, који стварају велике тал^е и наносе штете бродарстбу. Ово. ;е један од главннх разлога што је раззитак бродзрстза овде и сувлше застао. Пристаииште у Охрид\' постав.1.ено је спрам центра вароши, ко]а се пружа северно од њега, а заштићено је од јужних ветрова Једним молом, чији се правац ломи под правим углом. Укупна дужина мола ј в 150 м. а његова ширина 4 м. Срсдња дуоина воде у озом 5000 кз. м. зеликом затзорелом пристаништ> ;с 3 м- За одбрану од таласа са јужне стране подигиут је по дјжини мсла

и заштнтнн зид висине 1,20 м. чзнад позршине мола, односно 2.20 м. од средњег водостаја. Прнстгнишни мпло снабдепсн је направама оа ветра и таласа још за иепосредан угочар и истозар робе. Ради споја мо.та са обалом нзграђен је приступнн п^т дужине 40 м. Радови на грађењу пристгшапта почелн су у јесен 1931 и вршекн с%- у еталама, са потребкта! прекидима пре ма природн посла, те је тако гргђење трајало преко две и по год^не. Целоклпио коштање радова износи 900-000 динара. У току прошле годкне Министарстзо саобраћа : а кврадило ј 'е мање затрорено пркст&нЈгнте код манасгира Светог Наума, чије коппање износи 200.090 дзжгра. . . Вршењем редс©не плозкдбе на Охридском језеру у знатној мерн сеувећ&о последигих годнна саобраћај путникз и промет робе, који >тлавнскм сачињазз извоз наше робе преко Охрида у Арбаниду. Граћењем ттржтанкшта у Охриду н у Св. Науму створена су два оигурна заклона од ветрова за бродове трговачке и ратне морнарице, као и за рибарске и спортске чамце. Овкм је задовоњена једна прека потреба на нашем крајњем ј>тЈ'-

КОЛСКЕУМ САДА И ВАШТА

ШЛДГЕР

ПРБИИЈЕРА сезеиЕ

СМРТ11 ; ® Р г Д Е Р М Ј! М 5 ? Ч, Г6РИ ГРЕНТ К Л Р а П А ЛОМ &АРД ПОЧЕТАК; ПАРД.МУНТ Ж> РИАЛ у башт „ 3>; н 9.30

Запг;лио тасту нућу зато што | до по му ннје дзо оббћанч мираз

Беране, 7 маЈ" Пред већем Првостеленог суда у Беранима данас је одржан претрес по кри&иии ЦЈеме Ћоровића, сел»ака нз Лозне, и Бајрама Колића, воденичара из Биоче, зоог дела пал»евнне. Према оптужшши држагног тужиоца. догаћај се одиграо ноћу кзмеђу 27 и 28 јануара ове године. Оптужени Цема у друштву воденнчвра Бзјрзма пошго је око пола ноћи. Прво су запалили кућу приватног тужиоца Јусуфа ДерзишеБића, земл>орад-

данас н то пориче. зазршеном већању, суд је донео пресуду, којом се оптужени Џема ос>-ћује на дзе и по године рооије и на плаћање сзих трошксеа, а Бајрам се ослооађа казне. В. 3. бугарскк исвингри толло су дсчекали своје југосповенсне нопеге Софија, 7 ма) (Телефонаси извештај) Састанак југословеиских новнна^а, који су се налазили у пратњи г. Јеа> •нћа и бугарских новинара, који I,

ника из Срђевца, па_ затим и један цх сачекали у Драгоман>', био је ве> стог сламе. Кућа је, брзом интервен- ма срдзчан. После узајамног упозна цијом се.гака и жзндарма, спасена. вања југословенски и бугарскн новиа слама је изгорела. нари су се фотографисали на перону Према ранијим исказима, оптужени станице у Драгоману, одакле су заЏема решно се на озо дело због то- Једничкнм салонским колима кренули га што је тражно од свог таста Јусу- за Софију. За цело време бугарскн Фа да му да обећаии мнраз уз њего- новинари указнвали су сво;нм југову кћер Назу, коју је Ј-зео за жену. ! словенским колегама веотЈа велику Мећутим, Јусуф га је увек одбијао ! пажњу. Према већ унапред утврћепод изговором да он на то нема прз- ј ном програму југословенски новина ва. У послелње време Џема му је јав- ри Не за цело време сзога боравка у но претио да ће га убити или да ће Софији битн гости бугарског Пресму кућу запалити, што се напослетку , бироа н Удружења софиоких нови« н учкто. нара. На претресу отттужени пориче овај I У хотелу „Империјал" у част ј>трисказ и признање да је кућу запалио. \ словенскнх новинара приређен |е оат» Ои је својим радијим саслушањима ' кет, на које је пало више срдачних тешко теретио оптуженог Бајрама, 1 здравица. С. П.

Следећч програм КОЛОСЕУМА премкјгра раскошног тонфилма* ЊЕГОВА ПРИЗАТЕЉИЦА КЕТЕ натј, КАРДЛУДСНГ дил

взз$знек-и.7П2са

Оаих дана воднла се дужа полеми ка између часописа „Народно Блг.гостање" (Београд) и неколнко словсцачкнх ЛПСТРВВ о стању. индустри1е у Словенији. „Народно благостање" тврдило )е ди је данас стање I.: дустрије у Словелијн повол>нн,с не|о ц:то га |е то престанио у своме р<. ферату претседиик Трговачко — нндусгрнске н занатске кокоре у Љ>б .Ђаии. То тврћење поткрепљено |е подацима: о повећаном броју запослених радннко, повећаној угл»арској ПрОИЗВОДЦ#И, побољшанл у ДО! 1 ној индустријн, знатно пс »еГ >анои бро|у запослених у тскстилвој иклустрнји и већем броју но&их предузећа у улорећењу са почетком 1933 године. Дал>е је „НЈфодно Благостање" нзиело да је ароцентуални удео Словеније у нашој индустриЈН највећи, те јој према томе остали крајеви плаћају трибут услед већег пада цена п<м>опрнвредних произзода, него што је то с.тучај код пропз« вода нндустријских. Словензчки листоеи п Јутро", „Тргозски лист" и „Словенец" реаЈирали с>'. Они ннсу директно спорилн тзчност горњих нзлагсња о побо .Ђшању индустрије, алн су правгин упоређе ња броја запослетгх у 1529 годице, са оним у прошлој годики и кунстатова.ти да је већи пад у Словени.и. него у осталим крајезима, затим да рударн у Трбовл>у раде само 12 дана, као н неке друге фабрике; да је велико побољшање у индусграЈИ бакра и олова, које се налазе у дру* гнм крајевнма; да је веће побољшање у босанској дрвној нндустрнЈИ, да трбовљаноки рударн кзо н осталн словеначки радници заједно са слозеначким земњорадником којн је пасизан у исхранн, плаћају трибут осталима; да се Словелија као аграрно пасивна једино може одржатн помоћу индустрије и тако даље. „Кметијскн лист* 4 из Л>убл»зне умешао се у ову полемнку посматрајућн цело питац.е са сасвим дру|<* стране и то једним краћим чдан\.»м који је носио иаслоа; .Зогата Слоаеннја". У њему се каже да је у прг ву „Народно Благостање" кад изчо си да Слозенија има развшену индустрију, богате руднике уг.га, велике електрнчие централе и повећаиу тск стилну индз'стрију, али „Кметшски лист" констат>'је да је све то у ту 5)им рукама. Благодети и трнб*те од ње не виде ни словеначки радници сл нагрздом од Једног дчнара за једап час рада, а што све месечно не нзнесе ни 3—400 динара, а још мзњс слозеначкн земљорадници са мало земњс, мало рада и још мањнм приходима. Па и поред тзквнх приходз и услова рада сами сносе наЈвећи део пореских и других терета, уместд дз их сносе туђи власници „богат Словечијс. НЕ САМО „БОГАТА" СЛОВЕНИЈА, НЕГО И „БОГАТА" ЈУГОСЛАВИЈА Ове констатације „Кмегијсхог ста" су тачне. Али »гаак ми сматрамо за потребно да учидлмо допуну, пг» и малу коректуру. Све што је „ЈбтетиЈ^ски лист" навео за „богату" Словенију взжи у пуно> мери и за „богату" Ј>тсслави)"у. И то у још већој мери. Не само пгго словеотачка индустрнја (а то у великој мери важи и за банкарстао и спољну трговину) ннЈе власништво великог броја словетач. Вких грађана, него њен лавовски де<* припада људима, који живе не само иззан СловениЈе, него и нзван Јуто* славије. Целокупиа слозеначка угљарска производња окоицентрисанЈ. је н власништво је Угљеиокопнога друштва „Трбовл>е", где |е у.тоженк капнтал по власннштву стстроцентно страни. То је случај и са највећим металурги|ским предузећем у нашо» земљи, које се зове „Крањска инду. аријска дружба" у Јасеницама. затим на1већом електричном центра. лом у Фзли, огромним предузећез« вештачкнх ћубр>еза у Рушама; тек« сти.тном фабрнком „Југочетка" > Крању и тако даље. Листа би се мо. гла продужити до најмањих предузећа, па и многих на којима стојн |НЗЦИонална тробојка са натписом, „Свој саоме". Обична је појааа д-, су десетине мањих предузећа ограћ« цн једног великог, иако на прзи по глед изгледају „самоста.тна". То све не значи, да су Словенци без капич тала. Има и богатих привредника домородаца. Исто тако не треба иопу* стити из вида да се капитал, без обзира на порекло, назада како му кон венира „домаћи" или „страни". Као што смо пре напоменулн, оно што важи за Словенију важн у пуној мери и за остале крајеве наше земље. Гро најзећих предузећа, па и читавнх приврелних грана потпуно је у рукама странога капнтала. Изнећемо овде само три случаја, ко|и су били предмет полемике помену. тих листова. Овн сл>-чајези везанн су за руднике бакра н олова и шумска •предузећа. Бакар се вади код нас у Бороко<ч руднику, који је један од највећих н рудом најбогатијих у свету. Он поцјто је поноза прорадио после рзта ради све већим темттом. Баш послед«,их годнна, кад призредна депресијз најјаче притискује, он је удвостру^ио своју произзодљу. Цела с* чоличина извози. Проширетве произзодње не сзмо код нас, него н V срету, потребно је у првом реду Крупу. Шнајдер-Крезу, Армстронгу и јгногим другим фабрикатима оруж 1а. Извоз сировога бзкра претстављвелнку познцнју иашега извоза, која се пење на неколико стотииа мил »г.ча динарз. Узгред буди речено, није ма.

ла ни сума, коју плаћамо за увезенујје то случај кад капитал иде у ,41©* гогово бзкарну робу. Нарочито по-сигурне" агрзрне и кононијалне земследњих година процентуални уде«. ље, Профит треба тамо да буде веI бакра у нашем иззозу расте. То ј ?, ћи, како би се надокнадила г неси, утицало у знатној мери, да се наш гуриост". Отуда и познати назив „ко трговински билаис активан, што се лоиијални капитал". { толнко пута са разннх страна исти- Изгледа да ммоги стра«1и капиталицало као „спасоиосни" успех, збо> сти „вулкански" Балкан сматрају у плагног биланса. том погледу као објекат за „колоМеђутим, сгварност је друкчија. нијални капитал". Целокупни капнтал борских рудника I Страни капиталисти зиају добро Је у рукама странаца. Новац добивен ј с ,ш једну чињеннцу, за њих у даиаод нзиезенога сировога бакра, без цгњим приликама иовољну. Наиме, обзира на то што со он пење иа сто- ј да су аграрне аемље. а у првом ретнне милиона, за наш платни биланс • ду младе, као што је наша сиромане претставља ништа. Он се не вра- ц, не каиигалом, а овај нм је неопћа у земљу. Његовн власиици, којн ходан да би се могле несметано разсе налазе далеко нзван наше земље, ви јати. Нарочито последњих годи.ча, улогребљазац/ га за давиленлс и о- када јс криза „ ајјаче „ оголнла п0 . ста ' 1е »"<» Ја " а " лопркврелне произволе, а •утаркиЈтригоаори (ко ни|е имао изаешта! У 6 Инлу рукама); какве дивиденде могу да се , ■ к

стрнјзлизација се наметала склопом прилнка, а то је захтевало капитзл.

деле на озој кризи, а уз то је бзкар У Погледу ЦсИ4 отншао на ннже У . г ТО га ниЈе оелак стучз Ј за Је v таистој сразмери као и пољопривредн.. !1 - 10га Р едак "уч'1 Д а Ј е У пронгеодн. Међутим, бзш за време тога великога пада цена, Борски руд«ик је делио лепе дивиденде својнм

кзој снтуациЈИ страни капита .и -ст постављао услове за ссбе наЦ повољније, и чак сматрао да чини акцнонгрииа" 'Може"'с ='«о 'л7 «"п'о- »"!"» >с "Р' гу Ј°" Ч "°Ј *"•»" стави птгње ко.тнхе су о<иа мотде тву|укн се" улазећн у ..нсснгурие бнтн днвиденде Јгре »^еоиога броја " нвестиииЈг - Б , ар гаранпија голина кал су цене бакра виле за 6 " л0 Је потребно имати Оевтину кон 100—200»/. већ ' е? с>и , ко ни;у пора . :цеси|у, високе заштитне царине, кзр сле ралличке н -.лнице и остали про- (телску организацију, изнграван,е соизаод;ш трошковн. Али што ннје, јер I цчјалнога законодавства и олакшице су се смањили. Шта нам онда осим » а извоз н тако даље). Овде се у плаћедога превоза и ачтивнога тр- пуној мерн могу применнти речи гоаинскога билгнса, још остав .Ђа Бар! претседннка Владе, које је недавно ски рудник? На првом месту запо- ; рекао: „Мн градимо као сиромашан сљаеа неколико хиљада радника (са- човек, који нема новаца..." да око 4 хиљаде), чија се надиица I креће око 20 динара. КО ДИРИГУЈЕ НАШОМ ПРИВАТЗли језици говоре да се са бак- НОМ ПРИВРЕЛОМ ром иззозн и злато. Ми сматрамо то, ако Је истина, као добру особнну Пре неколико годнна привукла је ,.наше" бакзрие индустрије, јер тиме ј пзжњу јазности једна књига под .чарасте не само квалитет снровога ба- ; словом „Чијз је Америка" и члаиак хра. него у још много већој мерн 1 „Ко упразља француском приарењегова вредност. I дзу*, офазљен баш из редова приОви радници ужиааЈућн благодетн ј взтних привредних кругова. Помеудисања прашине од бакра и „ва- нутом књигом се доказало да се нај соког стандарда живота" са 20 дина- всћи део баснословнога америчкога ра, после нзвесног броја година нду богатстза налази у рукама једног да докончају или тазоре негде у за- малог броја предузећа н лнчиости, баченкм селима наше земље нлн пе-, било као њихово власницгтво, било рифернЈе нехе паланке, исто оначо кго гкумулирани капитал. А помен/као јапански кули, после вишегодиш ' ти чланак донео је податке о томе њег рада у индустрији „зеиљс сун-,да више стотнна породица дирцгују ца'. А сељаци, чије њиве на киломе-, целом франц>*ском припредом. То би тарсхнм даљинама унаоколо упро-1 се могло констатоватн н за остзле пашћују дим н прашнна кз рудника, земље, само у различнтом степену. дооију зз оштету 40 —50 динара зз I Стога нн мало не треба да буде из хектар. Изгледа, влгсннци озкх руд-1 иеиаћујуће, ако уочимо исту псјазу ника немајУ потребе да праве из-; н код нас. Наше снромаштзо у хздатке за „јевтино" члгнгтво угдед- питалу. који је претежно страни. кјо них личиости у упразним одборимз и младост прнврелле и државне -оан осталој репразентацији, као што ( ганизације чине ту појазу теже Vто з е ћина траже остала предузећа очљивом. а нерочито у јужним крастрана, па и домгћа. јевима, где |е продирзње стрл:«-га Још оржкм темлом расте произ- , капитала, као и његова концеотрлводња великога рудиика олова у . ција мања него у сезерним. А о тет"ИЈелчн, где још има сребра, цинка. | коћама због с.:судности статистике Исто тако расте и дквидендз (про- и да не говоримо. шле године 16%). Цео капитал је ен- | Могло би се набројати више и:»глеског порекла и централа је у Лон- ј д.\*стриских, банкоских. т-^гсвзчдону (не мења стзар, што и који наш кнх или саобраћа : нт'х п^с-узећг н V земљак иоже да >ша Фмгти стерлнн-; Сједињеним Америтсим Дожазама и ' О тајнзма босанекнх ш™а, К оЈе сс '" а Л" Т" т "' и без пожара таиане, ловољно је по- ! г' " ' " . г "''° дз ' е њ ' ' иенутн само лва прииера: надкнцу 1 У "Р 1- " 3 ЛР>т"ч од 8 дкнара за 10 чзсова рала и , ■ л кашу и "" „баикротетЕо'' странца Регенштрајфа.! банкар^о. еаобраћа.н Стога ннје нн мало претерано ре-' игзозну Т Р Г03ННУ уложена |е којз де ћи, дз потез некога „Ротшилдз" нз! сетина милигптн дотаоа А бпо-ј Беча. Пеште, Пвриза, Цирнха, Лондо- 1 Р езпн: < акционарских и* другнх ппе» на, Берлина, Њујорка, Прзга н тако дузећа - чи,и се «*««тел пе,«,е поето даље оставл>а д\ _ боког трага на свим милн °н динара, нзчоси к^чотихо хи.

странама света, па се његоео осетно дејство простире и до најзабачени

љада (сзакако не испод три), а чији капитал иле пр?ко сто ми^чоне.

ј'ег кутка нашега села или градске I на 1 вии,е неколнко десетина. Озима

пернферије. СТРАНИ И ДОМАЋИ КАПИТАЛ

још треба додгти коју хиљаду лионских кућевласника и осталих

Могло би се помислити да с>' сзе ' ° енти 1 е Р а ' незгоде дошле због тога што је ка- 1 Ј°ш ј« потребно истаћи једну опитал странн. Међутим пије тзко. ко.гкост. Нанме, да неколико десетиНе може се спорити да |е општн по- ] н з_ве-т«2<кх гецустржхкх, трговачких ложај Једне земље у толико повољ-! и ознкарскнх предузећа са нештоманнји, уколнко је капитал уложен у ло већим.бројем лкчкостн данас дињену привреду мзње странога поре-! Р иг >'ч"У иелом нзшом привзтном прнкла. Што се тиче надница, услова аредом. Нма великкх предузећа, у

рада, цена н остзлих погодности, ту се већи број домаћнх прнвредних преаузећа не може похвалити да стоје испред страних. Потсетимо се само на случаЈе рудннка „Ресаве" и „Српскота Балкана". Улога приватнога калитала, био он домаћи или страни, постаје нам јасна, кад знамо погонску снагу, која увлачи тај капитал у процес пронз водње. То је профит. У томе се да иас слажу н економистн нзјразновр

чкју интересну сферу спада чак ;< ^о ја стотина средњЈГХ н мсњих прсдузећа. Централе већине од њих нал?зе се у великим сретскктм центрЈиз а у прзом реду у Бечу, Пешти, Паркзу, Прзгу, Лондону, Берлнну, Цириху, Њујорку, Рнму и тако даље. Престзв ници ових страних пред\'зећа делоч су странци, адслом наши држављчни. Има по капиталу поред стопроцент?1о страних предузећа. тгкоће н ок;гх са помешаажм домаћвпм и стра-

снкјих праваца, па и претставнкцн ним капитзлом, а разуме се и са чнлебаралнога капитализма. Разуме се, сто домзћнм. Личности, које се нг.та \-зек је његоза екетанзија праћена зе у упрезама свих овга прелузећа, качелима из области етике, опште I делом с\* из редо-за влаоннка кзтгтакорнсности, хуманнтзрности н тако ; ла, а делом су ..бирани" из редозз по даље, вешто сервирана од разних ј литичара, налчника. стободних профе органнзација на пример масона, црк. | ск;а н тзко да.ге. Има с-пчатева да ве, хуманих, национално културних | на челу читаве једне пЈ>исредне граустанова). Величннз профита зазиси , не стоје неколико породиаа, било у првом реду од економскнх услова као зллсниии капнтала, било као ру-

односне привредне гране, зли у ликој мери и од друштвене организацнје и соииалннх прилика. На првом месгу сгојн држзва као регула.

ковзоцн акумулирзи-нм капиталом (пу тем улога на штедњу, зајмова, концегнтрације предупећа и тако лаље). А мали број нзабраннка фунгир*

тор равнлх интереса (општег држав- I у своЈетву чланова улраве у десетиног, радиика н осталих прнзредннх ј нзма разннх предузећа, од најзећит редоез према трофиту). Често је она до најмањнх. Има нх неколнко, чи)* ту да спасе, кад се профит претеори | се нмена налазе у управама преко у губнтах. Затим, су негде значаЈан тридесет предузећз, а може да се фактор н радничке организацнје. Из наће и преко педесет. свега овога резултира велики број Да све озо изнесемо, дала нам |е нзјразновр2нијих могућностн односа повода поменутз полемикз о томе кв против положеннх снага. плаћа трибут и коме. Стога смо м» Назешћемо само један прнмер. У. нзложнли ово неколнко чињеница ■ западно европским индустрнскнм зе- | констатација, дз би се вндело комс мљамз радннчке надннце су аеће, а се плаћа, а још анше коме прилада поофктн рвлативно мањи него што 1 лавовск* део трлбута. Др, Ђ,