Правда, 08. 05. 1934., стр. 6

Стрзна 6

П Р. А В Д А

8-У-34

Штедња и чиновничке плате

(МОЈА ПОСЛЕДЊА Г. МАРГАНУ)

Г. Маргаи нописао је: „да су чнновниин творци н носноцн културе" — пДа су рнмска нмпернја н толнке друге државе пропале зато, јер ннсу очувале носноце н творце својих кул тура" — „да су чшјовлнци у другим. државама за 60—<00% боље плаћенн него код нас" — „да мн цемамо нн минималннх обзнра према овнм твзр цнма н »госноцнма културе". Даље у истом чланку казао је: „На острву Јава живе 40 мнлиона људи, којима зшравља неколико стотнна холандоких чнновднка. А админнстра тивне прнлике тамо су теже него код нас". А у уводу овога чланкз нзпнсао је, дз Југославија имаде 203.0ОО чино®ника. С обзнром на то, да Је та) напнс обелодањен у доба када се у многнм европским државамл, па и код нас, у јавности, претреса крулно и деликатно питање чиновннчких плата, у везн са буџетском штсдњом, па с обзнром на то што сам тврђеља г. Маргзнова сматрао ттретераним, нетачннм и нвозбиљним, те штетним за чиновнике, ја оам то писање г. Маргана мнрно н стварно коригирао. Образложио сам како чнновник није нити може бити творац, нити носилац културе, јер за то ннје ни позван. Тржним ценамв, н вал>тарним разлнкама, доказзо сам да су жнвотне намнрннце у з в мљама о којил»а је говора, за 100 н внше посто окупље него код нас, па према томе не може битн говора о томе, да ми немамо ии мнннмалних обзира према нашем чнновништву, ни дз су плате наших чиновника за 50% мање него у оннм земљама. Уз то пледирао сам, да се чкновннку не смањују плате, јер слабо плаћен чиновник слаб је радник, јер чинонник, коЈи ннЈе матернЈално обезбеђен троцш одвише енергнЈе и времена на тражење споредлнх зарада и на уравнотежавање свога буџета. И по експозеу мшгнстра финансија казао сам, да „бн сннжавање чиновничких плата довело у опасност пра вилнр функционнсање аДмннистрације". Водећи рачуна о евеЈггуалној осетљивости г. Маргана, }а нисзм противречности у његовом чланку нарочито подвлачио, нити разрађнвао, него сам нх стављао само гсод навод ни знак. Ово стварно и мирно моје образложење и побнјање нетачннх навода, довело је г. Маргана просто у неко бесиило. У своме одговору, најпре ме .бесно и жучно лично иапада. Проглашава ме „акалфабетом на свима линнјама", „из провкдног разлога удара под ребра чиновннчки сталеж 44 , — којн пнше „страховнто повртно н својевољно, несавесно, тенлснциозно, без трунка знања н познавања предмста". Затим неукусно, иеинте.-и1гентно и недуховнто ироннзира, и етозква ме да наетншем неко велико дело, у коме ћу образложнти зашто „треба пљунути у лице чнновницнма, само зато што су вршнли своЈу дужност" и тако даље. Сличних неуброј>ивих и нет|телигентних нспада пун је тај чланак. Пошто је тако батално мене, осетно је и сам да то мора нечим правдатн. Стварна аргументација је просто без икакве вредности, фразе небулозне, неубедљиве, тон полемике простачкн и некнтелигентан. — Тврћења н нзводи су нетачни н неистинити на првн поглед. Зато нстнче свој а_\торнтет и престиж, а нарочито упозорава на своје „позитнвно зн^ње", као да се боји да би то могло остати незапажено. Зато упозорава да |е он написао већ „много. бројне чалнке 44 и оиаа, да је прочитао Момзена, Форела и још наооди десетак звучних имена, а сви ти ауторитетн стоје и нза његових излагања". Пошто је тако афнрмирао свој арестиж, опет покушава чиновннка да дигне на пнедестал мандарина, да му одмах и метанише „наше највеНе благо" — „мученнцн, који атомнма сваког дана и сваког часа жртвују своје задовољство, здравље, живот, за нас, за нашу удобност"... То му не смета, да у истом чланку, чинозника среза на безвољну ствар, н9 „само Једно средство извршне н законодавне властн". -— Сва |е прилнка, да је при кра|у опсежнот свог писања заборавио шта је на почетку написао. .У свом одговору ја сам прешао преко личних напада без икаквог осврта. Нисам сматрао за потребно да се браним од г. Маргана. Остао сам прн предмету, те сам нешто |асни)е покааао, како |е ннсаже г. Л1арга»Ја штетцо за чнвЈОвннка. Упо« зорио сам опет на навод г. Маргана, да Јаву са 40 иилиона становникз админнстрира неколико стотнна чнновннка, док Југослави|у, са 12 милиона становннка, алминистрира 202.000 чнновника, а по наводима г. Марглна „административне прилике тамо су теже него код нас и админи-

стратнвни задаци су веКн". Порнцао сам, да су иа Јави адмннистративне прилике теже но код нас, а адмнннстративни задпин да су веНн. Упозорно сам понова на то да су по иолацима изнетим од г. Маргана, код нас чиновници сразмерно бољс плаћени него нгде. Г. Марган пиш«' да националшо добро, по глови сво»> * ј ' стачовннка износи у Амегчшн 6.900, у Велнко| Бртанијн 0900, Фран цуској 7300, Немачкој 3900 а у Југославији сзмо око 100.! Па нз овога, те из г. Маргановнх навода о внси нама плата, произлази да су плате наших чиновиика веИе од оиих у на веденим земљама и да далеко вишч џритискују привредни живот иего у тим земљама. Овај мој миран и стваран одговор опет је страховмто узрујзо г. Маргана како то доказује ње-гов одговор од 25 априла. И опет најпре с» бови мојом маленношћу, те вели: „да (оворим на памет, субјектнвно и сз мржњом" — „нико ме ннје тражио ни питао за мишљсње" — на моје „не.о* буздане, рустикалне, баналне и тривнјалне испаде не каЈги реагнрати* 4 . На крају кројева г. Марган прикозу. је ме коо неваопитаног човека, коме може и он препоручитн нека дела о пристојности!! Доследан сам себн, опет сада ис» тнче свој ауторитет и престиж. Опет цитира неке своје радове и стотину нов/тнских чланака. Али како то нпак није довољно, цитира опет десетагч ауторнтета и то, овог пута, из наш«. зсмље, који су наводно неко н»егс» во дело просто нрогласили епохал. ннм, и монументалним. Не нстражу јем и не испиту|ем ко |е писао о кок његовом делу, тек констатујем то Дк ни једним тнм цитатом нлче доказао исправност своје писање у питањ^ штедње и чиновничких плата. А са мо о томе у оаој полемнци било је говора. Можс бити да је г. Марга* написао и коју добру ствар те да је паишао и на заслужено прнзнање. Служитн се таквнм признањем ка<. каковим поспертуом, нашросто Је неннтелигентно! — Да не остане незашажена жонглерока бравура г .Маргана, прено« снм овамо његову изјаву »да сам истакао деструкткван рад чиновннчког сталежа на пољу културе."! То констатује после неуопелих покушаја са „ударањем под ребра" и „пљ>"вањем у жше чшговнигцима". Да завршим. Г. Маргапт нафгоре је на пнсао да су чшговницн „творци н носноци културе" — „мучешши који се свакнм атомом жртвују за нашу удобност", — а затим, да су: „чниовннцн само средство извршне и законодавне власти". Дакле, са\« се демантовао н корнпфао. Затим писао је, како немамо нн ми ннмалних обзира према нашем чиноаннштву, те оно код нас има за 50% мање плате него у друтм земвама. Али уједно је написао, да Јаву са 40 мнлнона становннка, адмииистрира неколико стотнна чиновиика, док ЈугославиЈу са 12 милиона становника адмнннстрнра 202.0по чјгновника, ма да су адмшгнстративне прилике на Јави теже него код нас". Уједно изнео је и табелу о народном добру у неким државзма у поређењу с Југославијом. По тој табелн народно добро нзносн у БнглескоЈ 99, а у Немачкој 36 пута више него у Јутоелавији, то значи, да чиновничке пу те несразмерно јач епритискују нас него у Енглеској и Немачкој. Дакле, и ту се г. Марган демантовао н корн гирао. Стоарно, дакле, ништа није остало од онота што је г. Марган у почетку полеми/ке писао. Остали су само његови лични нанадн и истицање његовог „позиппвног знања", стотине чланака које је написао, навод о прочнтаној лнтератури, и цнтирање наводних признања за неко његово дело! Што се мене тиче, он може с тиме и наставити. За меие је полемика довршена и сада — лавор воде да оперем руке. Ђуро Копач. <1!1!1П11Ш111111Пи111|111!1111Ш111П1Ш1Ш11ПШ1П1111111Ш1!11111П1Ш1П1т!111Ш' Оапазаи окружних бугарскнх ленара за Југоспавију СофнЈа, 7 мај Конвенционалним возом данас је за Југославнју отпутовала једна гру па од 25 окружних лекара на челу са г. др. Иваном Балканским. Бугарски лекари одлазе пр©о у Ниш, а затим у Скопље, одакле Не допу товати у Беопрад. Они Не се на путу задржати 20 дана н разгледаНе све интересантније санитетске и хитн јенске институције у Југославији. У дрЈТцтву бугарскнх лекара иалазе се и г-На др. Јелена Бојева. окружни локар из Округа врачаноког. С. П

На Београдсни ункверситет долпзг све више бу|арски студенти

Следећн програм К А С И Н Е премијера силнога темпа и романгичних пустоловина: С-72 ЗОВЕ У П0М0Ћ ЏСРЏ 0 БРДЈЕН, КЛЕР ЈРЕВ0Р I »л iii -миаммам —.шавм..

На готово саима факултетима Бсогрддског уннсисрзнтета у последњем (летњем) семестру овс године осетнр сс знатан прилнв сгудемата из Бугарскс. До сада је њнхов број био врло малсн; Међу њима бно је највеКн број студената-емиграната. Број ондас којн су долазили у Југославију ља студорају био јс врло ограннчен. Садд се они све внше обраћају Београду и желе да овде започну н заврше студије, шли да нх само заврше ако су у таку студија. До сада се на поједише факултсте Београдског универзнтета прнјавио веНн број студената. У овом ссместру се нд Правном »ЈкакултеЈу уписало 6 студ^ната, на Мјсдицннском 6, на фнлософском 2 и тако даље. То су већимом добро ситуирани студенти, што сс видц по пореској стопи, коју плаНају. Нзиховн родитељи су всНнном углсдни грађани. Родом су из разних крајсаа Бугарске. Ови студенти су у разним семестрима. Неки су чак прн завршетку студнја, које желе код нас да окончају. Велики број студената сс обратио појединим фааултетима за информа ције око студвраша. Сви они нзражавају жељу да студнрају у Бсограду, 111НШ11111111Ј111(111П111111Ш11111111111111П1111!111!1111111П111111111111111111111|11|1111' Траше се они кеји жепе да уие пипотаиу Недавно је београдскн Аероклуб „Нпша крила" основао пнлотску школу, у којој су многи љубите љн лстен>а нзучили пилотажу. За последљих десет месеци ова школа далл је 36 способннх пилота. Од то га броја 19 нх данас полаже испите аа разервне офицнре-пнлоте, а оста лих Т 7 врше дужност пнлота по раз ним п"риватннм и државним установама. И оае године ова школа распн 0ла је колкурс за 40 слушалаца. Међутим, до сада се јавило 260, међу којима велики број студената и занатлија. Што је најинтересантније, међу при>ављеним кандидатима је и приличан број сељака из околних села, којк у својим молбама са всли ким одушевљен>ем кажу да нм је давнашњи идеал да постану способни гшлоти. Од овога броја Аероклуб изабраће њих 40, који ће похађати тромесечни курс. Настава у школи почеКе 1 јуна, а вежбања ће се вршити на аеродрому са школскнм а^ропланима „Анрио". Пилотским курсом руководе наши најспособнијн стручљаци ■— пилоти. |||111111111111111111111111111111111111111111111111!1111Ш1111111[|111111111111111111!1!1111Ш1 [(ретседннк Пац.чске опшпнз г. Рене Фине, садепегатима Одбора, стнже у Београд 15 овог месеца Као што је „Правда" већ јавила, фравцуска штампа је пре неколико дона донела вест да ће претседник Париске општине г. Рене Фике, са већом групом одборника, посетити у току овога месеца Београд. Дан доласка претставника Париза, сада је коначно утврђен. Претседник г. Фике са потпретседником Одбора и групом одборника стиже у Београд у уторник, 15 маја, у 8 часова пре поднс. Према већ утврђеном програму, гости Београдске општи не вадржаће се у престоницн три дана. Београд ће напустити 18 овог месеца ујутру. Како баш тих дана 17 маја, пада и слава Београда, то ће претставннци Париза, на челу са својим претседнићом г. Фикеом, учествовати и у Спасовданској литији. У Београдској општиин већ је образован нарочити одбор, који ће учннити све потребне припреме, ка ко би се претставници Париза што боље осећали у југословенској престоници- Овај одбор, коме је на челу први потпретседннк Београдске општнне г. Васа Лазаревић, изради ће и детаљан програм боравка парнских гостију у Београду. Ш№1!1111111111Ш11111111111111П11!!1111!11Ш11ШШ111П1111111111111Ш11111111!11111111Н Симушана утакмица у Бањој Пуцн

Самоубиство бугарског песника Ракитина ПОГРЕБ ПРСНИКОЗ У СОФИ ЈИ. — ПИСМО КОЈЕ НАГОВЕШТАВА САМОУБИСТВО. — ИЗЈАВА ГЕНЕРАЛШТАБА И МИНИСТР А ВОЈСКЕ

Софија, 7 мај Опело трагично погииулог великог песннка бугарског Ракитнна извршено јс јуче у 11 часова у цркви Свсте Софије. Опелу и погребу је присуствовало г.оло много књижевника, јавних т в

Ракитин

радника, иовинара и поштовалацаУ цркви је држао погребно слово Н. Атанасов, Ст. Чилингиров, проф. Балабанов и плевенски окруи;ни управител> Шумелов. Нарочито је био дирл>ив говор г. Шумело ва, који је расплакао присутне. Од цркве је образован великн спровод ка гробл>у. Бнло је око двадест венаца. На гробљу је гово рио претставник плевенске колоније у Софији г. Одрински и потпрет ссдник Удружеља провинцијских к№ижевника, чији је претседник био покојни Ракитнн. Јсдно писмо У последњем тренутку у хаљина ма покојниковнм нађено је писмо следеће садржине: „Моја лепа децо Лнли, Светла и Гица! Био сам благ и добар према пама, као што сам био н према дру гима. Нисам зато претпоставл>ао, да ће доћн зла времсна, који ће ми се свнрепо осветитп. Мој вам последљи родитсљски савет да се чувате рђава друштва. Слушајте мајку, која се много мучила и која ће се мпого мучитн за вас. Оставио

гам вам једно богатство —- своје кссме, у којнма ввучи моја душ«> Чнтајте те песме п душа вашега оца бнће увек с вама. Грлнм вас ш љубнм. Ваш отац Кол»у." Писмо не носи ннкакав датум и нс зна се где је писано. Претпостав ка, која се до јуче одржавала, да јс песник Ракитин случашо пао са платформе воза прелааећи при улазу у мрачан туиел из вагона у вагон, после овога лнсма потпуно отпада. У софијском друштву се разнолико коментарише порука леснико ва да се његова деца клоне рђава друштва. Чак се говори да је песник био умешан у неку шпиунску аферу. Поводом тога издат је Комунике генералштаба који гласи: Поводом гласова, који су се про« нелн, да је Ракитин био умешан у I некакву шпиунажу, штб армије издаје следећи комунике: У неким листовима појавиле су се вести, које везују тригчан крај Ракитина са оптужбом да је умешан у некакву шпиунажу. Штаб армије ово демантује. Ракитин је заиста уклои»сн са дужности коју јс вршио, али потпуно из других службених разлога, без везс са наведеном измишљеном вешћу. Нема никакве преписке у том правцу. Изјава војног мннистра Војнн министар генерал г. Кисов изјавио је по истој ствари: Сматрам за личну дужност да пзјавим поштоваље према успомени на Ракитина. Он је био уклоњен са свог положаја по службеној потре би. Служба је изискивала да се ослободи матерналне одговорности, пошто је био неискусан- Ја сам учи нио кораке да се постави у просвет ној служби. Ракитин је издао око двадесет свезака песама и био је у бугарској кн>ижевности једно од најистакнутијих имена. Његова смрт пробуди ла је велику жалост н разнолике ко ментаре. Обавештен>а бугарског го нерслштаба министра војске умирнла су поштоваоце и пријатеље песникове. „ПРАВДА" У СОФИЈИ

Шта су Бугари далн у музици ПОСТОЈИ ЈЕЛАН ДУХ, ЈЕДАН АФ ИНИТЕТ ИЗМЕЂУ НАШЕ И БУГАРСКЕ МУЗИКЕ, ТАКО ДА СЕ УСКОРО МОЖЕ СТВОРИТИ МУЗИЧКА КУЛТУРА ЗАЈЕДНИЧКА ЦЕЛОМ СЛОВЕНСКОМ ЈУГУ

Бања Лука, 7 мај. Јучје је одржао г. Никола ПавлиН шаховску снмултану утакмицу у хотелу „Палас" са 25 играча. После четнри сага игре г. Павлић је добио 22 партије, а 3 нзгубио. Добнли су г. г. др. Перо СтјепановиН, Борис Бојев н Кемал МаглзјлнН. У г. ПавлиНа шахисти полажу вслике наде. Он је млад и показује изванредне способиости, Б. М.

Софија, маја. За време велнких и тешкнх пол>ских радова, када се ломи снага н брекНе земља од удара мотике и будака широм балканских њнва и крчевнна одјекује и попева сеоска пе. сма. Стоје на њнви једно покрај др> гог копачи и копачнце; окупили с> се косачи и косачице у злату валови. тог жита; сагли су се и беру модри плод са чокоћа берачи и берачице... Све тако: до Петрије Сто|« Петар, а до Петра стала Петрија. То код нас. А код Бутара до Петка |е Петкана, а до Петкане опет стао Петко. Поређали су је једно крај друго>, раде и погледају се. Погледају се Петар н Петрија и Петко и Петкана, погледају се и запевају н допевају се. И када се ради пева се. И када с^ одлази са рада пева се А када наи. Ну недел>е, паиаћури и заветине опст се Петар и Петрија наНу у колу" или у „ору'\ а Петко н Петкана V „хоро" Петру и Петрији свнрају га)де, фруле, зурле, двојнице и свирале. А Петку и Петкани у „хоро" свч ра гадула, кавал, двојакка и саз. Играју, псвају, погледају се — кас летос на њиви и винограду: — ХоНеш ли ме, ПетриЈа? — ХоНу те, Петре!.. И тпко су Петар и Петрија верени. — Сакаш ли ме, Петкане? — Сакам тс, Пстко!.. И тако су Петко и Петкана зго> дени. Од првог гледања на њјгви и у ко лу, па до венчања, на све стран«, певају и играју Петар и ПетрнЈа, Пстко и Петкана. И тако се стварају народне мелодије, И тако се ствара музичка граНа коју Не код нас после да обраНук сви музичари од Корнелнја Станко внКа до Мокрањиа, а код Бутара од Атанасова до Панчо Владнгерова. У Бугарској се радн на музици к музичко) култури доста дуго и врли озбилуно. Пре кратког времена г. Ивац Камбуров, коЈи је на Коларчеоој задужбини одржао врло интере сантно нредавање о бугарској музиин, објавно јс врло обиман н научно солндно обраНсн Музичкн речнии. То је дело резултат рада од неко.тнко годииа, н од великог је значаја за бугароку музнчку културу. Дело обухвата внше од 700 страница с* многобројним сликама, портретнма и нотама. За нзраду овог енцикдоае-

дијског музнчког речника писап |е узео историјскн метод, као што су то радилн у нностранству са велн> кнм речницима Риман-Ајншта^н, Бре* не, Грове и Алберт. У том речннку од. најстаријих музичкнх имена и комлозитора налазе се и најмодернији, као што су Хонегер, Стразим« ски, Прокопиев и т. д. у опису раз« воја појединнх инструмената писац је ишао од антнчког доба па оме ди данас. Особнту је пажњу Камбуров посветио музици Југославије, Грчкс, Турске и Румуннје, као и осталнх словенских народа. По Камбурову, развоЈ бугарске мо дерне музике иде од Јанка Мустакова (1844 — 1850), као првог пиони ра и првог професора бугарске музн ке. За њим долази Ат. Бадев (18601008), који је ударио основ теориЈе музике. Од првих композитора долази у историском погледу, Ема-нуил Манолов. Он се сматра као отац бугарске песме. Родно се 18в0, а умро Је 1902 г. Први бутарсхи певач — тенор Михаило СтоЈанов (1856 — 1914) у Софијн )е основао Народну оперу. Ова музнчка установа одмах је показала користи за саму националну културу. Велнки н плодни бугарски музи* чар Атанасов (1881 — 1931) ту је извео шест својих опера и четнри оперете за децу. У исто време он је пре двадесет година од најболнх бугарских инструменталиста организовао један оркестар, који је редовно изводно народне снмфониске концерте, као што се то радн у Бечу, сваке недеље поподне. Бугарски компознтор Димнтри|е КараНов (1885 — 1923) први је од б>гарских мл-зичара успео да своЈу оперу „Млади крал>" пласира у беч» кој Фолксопери. Алн бугарскн композитор Панчо Владигеров највише је имао успеха у иностранству, од свнх софиЈскнх композитора. Све његове композици1е, око 2д опуса, објапила је музична едиција Универзал у Бечу. Поред ових композитора н музнчких стваралаца у Софији се налази чнтав низ одличних репродуктивних умстннка. У првн ред долази виртуоз н музнчки педагог Аадре Сто1анов, као маЈстор на клавнру. Он н покојнн Иван Торшанов одгаЈнли е* чн« тав низ пиЈаниста н пиЈаннсткнњв, као што су ДнмитриЈе Ненов, Тамл-