Правда, 08. 05. 1934., стр. 13

Странз *

П Р А В Д А

8-У-34

КонференциЈа је одржан« у 5а . себној слли јсднс мале каване у Авенн д' Орлеан. Тек што је седннца почела и Лењин проговорио. У салу је ушла веКа група људи из групе Алексинског. Сам Алексннски дошао је пред Лењина н дрско тражио реч. — Друже, причекајте док ј& говорим... — рекао му је мирно Ле н:ин. У том моменту Алексински је дао сигнал звиждан>ем н туча је сдмах почела. Бољшевици су се браннли и повукли у дно дворане, Јер су људи из групе Алексинског билн бројно надмоКниЈИ. Два бољшевика, неки Исак Сков но и Абрахам Кривој, обојииа Јеврејн, тешко су рањени за време туче. На крају је неко, вероватно по Лешиновом налогу, отишао кавеџи ји и овог замолио да угаси осветл»ен>е у сали. Тако су бољшевици имали времена да се кроз прозор ивгубе у ноћи. Нису имали нимало воље да дођу у сукоб са париском полициским властима. Група Алексинског такође се изгубила када је полиција дошла да види шта се догодило" Хиполитов ј *е додао да овакви брутални сукоби нису ретки међу руским емигрантнма. Али опаснији од тих сукоба су унутарнзи сукоби међу социал-револуционарима, кој"и доводе озбиљно у опасност цео руски револуционарни покрет у иностранству. Кога се Никола Други највншс плашно Знајући да Хиполитов својим пе троградским шефовима није тако опширно и верно приказао сукобе игмеђу бољшевика и осталих револуционара у иностранству, нашао сам за потребно да тражим од цара аудиенцију и да му изложим сво је мишљење о томе како би се револуционарни покрет у западној Ееропи , који већ годинама постоји и сматра се као велика саблазан за руску царевину, могао најлакше угушити и потпуно скинута са днев ног реда. Никола Други примио ме.је веома расположен, скоро весео. Из свих крајева Русије јављало се да су се духови потпуно стишали, да су престале злонамерне паљевине **с1|ахиских г двбраца,' Да се ни радни.ци више не буне и не шт ;раЈ 'куЈ "у. У то време Русија је заиста пошла путем консолидације и сигурног напретка. Иикола Други није се много пла шио револуционара у иностранству. При помену имена Троцког, Лен-ина или Плеханова, он би се намрштио, али ипак одмахнуо би руком и резигнирано приметио:

ЛИСТИЋИ ИЗ БЛИСКЕ РУСКЕ ПРОШЛОСТИ

Три моћна диктатора прератне Русије: Јарошннски, Батолин и Путилов „НЕКРУНИСАНИ ЦАРЕВИ РУСИЈЕ - ТРИ АПОКАЛИПТИЧНА КОЊАНИКА" ОДЛОМЦИ ИЗ УСПОМЕНА ЈЕДНОГ РУСКОГ ДВОРАНИНА

— Нису то најопаснији противници... Наши највеКи непријатељи су ту у Русији, богати н угледни људн, али ми, на жалост, ништа не можемо да предузмемо против них... 1 Цар јс непосредно пред Светски рат почео да увиђа где се крије пра

Цар Никола ва опасност по царски режим: у ње говој непосредној близини. Постоје три човека у Русија, којих се ја најзише плашим... шапатом ми је говорио Никола дру ги. — Смем ли, ваше величанство, да знам имена тих људи? — Да. То су Јарошински, Ботулин и Путилов.-. (О овој тројици финансиских дик татора прератне Русије изнеКе се спширније појединости у наредном одломку). Узалуд ј *е цар Никола Други у периоду од 1907 до 1914 био обузет најлепшим плановима за добро царевине и целог руског народа, узалуд је енергични претседник владе Столипин правио ред на све стра не и угушивао опасни револуционарни покрет у земљи, — будукност Русије није више зависила од ове двојице људи, који су искрено желели мир, рад и напредак у рускоЈ* цареВићи. БудуКност РусиЈ*е, цела н>ена судбина, била је у то време у рукама сасвим нових људи, обавијених копреном мистериозности. Људи који су се купали у злату, финансиски потпуно завладали Русијом, да су били довољно мудри и довољно патриоти, омогуКили би руском народу да пође путевима који воде миру у земљи и општем благостању.

Сенке Ротшилда а Моргана у Русијн Али та три моКна финансиска диктатора у прератној Русији били су врло кратковиди, тесногруди и себични. Виши, народни циљеви нису нм били пред очима, а када 1су се бавили политиком чинили су то из разлога да своје брдо злата још повеКају. Један Ротшилд, један Морган |или Рокфелер, увидели би давно да зем .Ђа не може напредовати без поТгребних реформи, да трајног благо►стања не може бити у држави у којој су сви сеља^и неписмени и лутају као по мраку. Ти страни банкасри би све учинили да се, бар донекле, поправи бедно стање варошких радника и створи у народу лепше расположење према режиму. Али финансиски диктатори Русије, Јарошински, Батолин и Путилов, билн су само обични спекуланти, егоисти, па се ни 1913 године, када је веК било јасио да Ке Европу погодити најтежи удар свију времена, Светски рат, нису старали за будуК ност руске царевине, веК су похлепно продужили спекулације да се још више обопате. Биле су то бедне сенке Ротшилда и Моргана.Они су — када Ј *е н њима било јасно да Ке се Русија уплести у Светски рат — похитали да стрпају још нешто зараде у свој џеп и нису се бринули да ли Ке за то време гром ударити у њихову куКу... Ко су били рускв диктатори Према Јарошинском, Батолину и Путилову били су потпуно немоКни и цар и Столипин и дворанн и сви други који су у Русији пре рата претстављали царску власт н ауторитет. Један од њих био је сестрнК Ј *едног кардинала, други Ј *е раније био обичан руски мужик, а треКи се из врло сиромашног стања подигао до положаја најмоКнијег банкара света. Та три човека захтевали су упор но да се призна њихово право на посед РусиЈе. Они су тражили, ни мање ни више, него да им се диктатура н званично призна. За њих цар, Романови и руска војска ништа нису значили. Може се реКи да су Јарошински, Батолин и Путилов постигли у пред вечерје Светског рата да остваре скоро све своје смеле диктаторске

снове. Они су били моКнијн од најмоКнијих министара бивших и последњег руског цара. Ни најреакционарнији царев министар не би се усудио да чини у Русији оно што је овај трио банкара чинио. И при

Многи необавештени поратни гтисци и публицисти радо оптгжују последњег руског цара Николу Др>тог као моКног диктатора и неограничеиог господара Русије. У коликој заблуди су ти, л>у1ди најбоље се виаи из документованог излагања писца ових одломака о правим диктатор«ма у црератној Русији: Јарошинском, Батолину нПугилову, који су као богати људи у свој<им рукама ииа.ти це.ту Русију. Били- су моћнији и богатији од Ротшилда н Рокфелера и својом политичком кратковидошћу такође допринели пропасти руске царевине.

томе нису тражилн претходне санкције од Николе Другога... ј 1913 и 1914 у пролеКе најчешКе | помињана имена у Русији била су: Ј Јарошински, Батолин и Путилов. п Три саблазни руске царевине". I „Три петроградска великана". I .Три руска апокалиптичка коња- ј ника'. Таквим н сличним именима нази- ; вао је руски народ ова три мистериозна — за оно време мистериозна — човека. Трио се на ове надим ке иронично осмехивао, допуштао народу да се шали на његов рачун, али у ствари је он почео да влада Русијом. Сасвим Ј*е природно да су се три смела спекуланта удружили као наЈ* вернији савезници и ништа један без другога нису предузимали. МоК „апокалнптичких коњаннка" Шта су та три човека кмали у рукама? Тешко је све набројати. Али једно је сигурно: они су господарили у Русији свим оним што је вредело, што је претстављало темеље народног богатства и благостања. Све веКе банке, индустријска предузећа, велики поседи, виногради, рудници, воКњацн, млинови, железнице, фабрике шеКера, стругаре,

шуме, бродарска друпггва, хотел% бање, велики број новина, часописа и књижара, као и новинарских агенција, — све то било је у рукама Јарошинског, Батолина и Путилова. Труст какав се ни у Америци, земљи неограничених могуКности, није могао замислити. Диктатор Руснје — бнвшн трчкарало Батолинова каријера је наЈ # занимљивија. Она потсеКа на каријере до ларских милиардера. Његов отац био је 1861 године још мужик, спа хиски роб и доцније је ослобођен. Батолин је почео као млад дечак да ради као трчкарало у једноЈ' провин циској * трговини. Сам је причао да је у детињству био толико сиромах да му је отац тек у десетој години дозволио да поЈ - еде први залогај меса... Путилов је потицао из врло углед не петроградске породице. Он је стекао свестрано образовање и био познат по природној интелигенцији и довитљивости у борби за живот. ВеКи део својих млађих година Путилов је провео у- иностранству и стекао као чиновник великих страних банака одличну праксу за банкарску службу. Он се веК као младиК на Плас де ла Бурз у Паризу и у Ломбард-стриту у Лондоиу (берза) осеКао као код своје куКе. Мрачна прошлост Јарошннског Почеци Јарошинског су завијени густом копреном тајанствености. Из гледа да је он имао веома мрачну прошлост. Чак нико није о њему знао ни то којој " народности припада. Многи су тврдили да је Пољак, судеКи по имену, а неки су опет при чали да је Италијан и сестриК једног кардинала. Говорио је добро све језике, а баш пољски језик није говорио без погрешке. Када је Јарошински дошао у Петроград, он је веК био веома богат човек. Говорило се да је у Јужној Русији трговао шеКером и тако се обогатио. Ова три руска „владаоца" дају и онако фантастичној историји прератне Русије још живљи, јачи колорит. У почетку се њиховом све јачем учешКу у руским јавним пословима није придавао потребан значаЈ* и само тако могли су се они осИлити и постати прави диктатори. Три савезника из триумвирата имали су свој израђени систем рада. Они су били заступници „американизма" у Русији. Али то није био прави американизам, а сами финансиски стручњаци из Сједињених Америчких Држава назвали би њихов посао сасвим другим именом.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

ОД БИЏЕРСА

18.

-Пребледела сам као крпа. По моћник је погледао према вратима, а ја сам испунила чек и упитала: — Зар и ви познајете Џима Еверхарда? Изгледа да сам направила ве лику грешку. Ово питање требало је да му поставим пре него што сам му дала чек. Помоћ ник је сад изјавио да не разуме добро енглески. А онда се учтиво поклонио и испратио ме до врата. Шетала сам и размишљала шта треба да радим. Одлучила сам да Вам пошаљем каблограм. Поподне сам са Кенавејом отишла у „Еден-Гарден", а затим смо се вратили на брод. Прелазећи мост, одједном сам угледала оног јувелировог помоћника. Изгледа да је неког посетио на броду. Џнма ЕверХарда? Или је направио још јецан посао?

Дуго сам шетала по палуби, „Малаје". Одједном ми је пришао келнер и молио да доћем у одељење друге класе. У почетку сам хтела да одбијем, али тада се сетих телеграма. Отишла сам са келнером и у сенци чамца за спасавање састала се са једним малим човеком. Из гледао је сумњив. Брзо сам дознала да је све у реду. Био је наш пријатељ мистер Велби. Он је згодан и веома препреден. Даф је погледао на календзр. Одмах сам му испричала догађај који се одиграо у јувелирској радњи. Кад је дознао да сам на броду видела оног помоћника климнуо је главом. Шта више, видео је и у коју кабину је ушао. — Ушао је у кабину за два лица, госпођице Потер, рекао је мистер Велби. После тога се интересовао за мистер Вивиана и његово струч но познавање диаманата. Мистер Велби ће од Хонконга путовати као келнер, а за сада се стално налази у нашој близини. Не смем показати да га познајем, а ако му будем потребна позваће ме. Отада га више нисам видела. Сад смо већ два дана у Рангуну. Једва чекам да видим Кину и Јапан. Јавићу Вам се Ио Сингапура. Много Вас поздра! Ј>а Памела Потер. и Кад је прочитао ово писмо Даф је одмах реферисао свом шефу. — Зашто се Велби не Јавл>а? — рекао је шеф. — Ко зна. Можда скупља до казе, а онда ће поднети извештај. Уосталом, видећемо... Изгледа да је та девојка ушла у

траг... Ако желите послаћемо у Калкуту телеграм да полиција саслуша оног помоћника из ју^елирске радње. Тај зна нешто о Џиму Еверхарду. — Оставимо то Велбију, завртео је шеф главом. За сада није згодно да га узнемиравамо нашом интервенцијом. Осим тога, помоћник би могао да обавесту Џима Еверхарда, који би, у случају опасности, побегао. А тај помоћник, по речима госпођице Потер, није човек који ће пристати да Скотланд-Јарду направн какву услу гу. — Група доктора Лофтона стигла је данас у Хонконг, рече. Тамо ће остати осам дана. Оданде ће вероватно правити излете у Кантон. Било би згодно да се истрага пребаци у Хонолулу... — Ви једва чекате да путујете, зар не? насмејао се шеф. — Да... Још ноћас... — У сваком случају путоваћете сутра. Сутрадан ујутру Даф је отпутовао у Сутхамптон, а поподне се укрцао на луксузни прекоокеански брод. Путем је ства рао план, а кад је стигао у Н)у јорк интересовао се за Хонивудову прошлост. Скоро ништа није дознао. Ти људи дошли су овамо пре петнаест година, али нико није знао откуд. Нн њихови познаници нису ово могли да објасне Трагање за сефом број 3260 завршило се такође негатиБНим резултатом. После ових покушаја Даф је отишао у Бостон да се распита за Марка Кенавера. Дознао 5е да Кенавеј потиче из веома угледне и честите породице. Даф је у Такоми дознао да

је Џон Рос познати индустрија лац дрвом. Дошавши у Сан Франциско интересовао се за Стјуарта Вивиана. О њему су познаници ле по говорили. А затим је посетио канцеларију мужа госпође Шпанцер. Рекоше му да је мистер Шпанцер отпутовао у Холивуд. Нико није знао када ће се вратити. Даф није био задовољан својим радом. Чланови групе доктора Лофтона, осим Макса Миншина, били су коректни љу ди. А опет, није могао претпоставити да ће Миншин на путу око света убијати људе. О капетану Кену није у Гђујорку ништа могао дознати, а капетан је рекао да је из Гђујор ка. Даф се на ово није освртао. јер никад није сумњао на Кена. Даф је нервозно шетао по својој хотелској соби и стварао разне комбинације. Куцање на Ератима прекиде га у размишљању. Келнер му је донео телеграм који је послао шеф Скотланд Јарда: „Велби јавља да је постигао позитивне резултате. Путујте у Хонолулу. Желим вам много среће." Сутрадан ујутру инспектор се укрцао на брод за Хонолулу и рачунао да ће стићи двадесет сати раније него Лофтонова група. Имаће довољно времена да све објасни свом жутом при јатељу Шарлију Шану. Другог дана увече Даф је опет примно телеграм. Погледао је потпис и видео да је од шефа. „Велби је убијен у прнстаништу Јокохоме. На броду којим путује Лофтонова група. Ухва тите га живог или мртвог."

Прочитавши телеграм Даф Је пребледео као крпа. Још једно убиство! У машти је видео Велбија, на смејаног и доброћудног младића, који је пун наде отишао на ово путовање. * У једној соби зграде суда у Хонолулу саслушавали су тог дана три човека: Једног Португалца, Корејце и Филипинца. Због забрањених хазардних ига ра на улици. На клупи за сведоке седео је један Кинез. — Дакле, господине инспекторе Шане, обратио се судија Кинезу, испричајте нам шга зна те. Шан је мирно седео као неки кип Буде. — Шетао сам „Пава-Алејо.М" почео је, са својим помоћником Кашимом И тада смо пред рибарницом видели гужву. Убрза ли смо корак, али кад смо се приближили вратима рибарнипе маса се разишла. Нашли смо ова три човека. Седели су и коцкали се. — Знате ли да су играли хазардне игре? — Наравно. Кад су нас угледали скочили су и хтели да побегну. Брзо смо их ухватили. Адвокат оптужених погледао је инспектора Шана и рекао: — Ваљда не мислите тиме рећи да сте брже трчали него оптужени. То су млади људи... Тан се осмехнуо. — Онај ко има чисту савест најбрже трчи, одговорио је љу базно. — А шта је радио Кашимо? — Вратио се и узео коцке. То је био иајважнији задатак. (Наставиће се)