Правда, 08. 05. 1934., стр. 14

8-V-34 1ГГ=====^Г========: П Р А В Д А ... Стрвна ' 1Н А У 1К А 1И ж 1И 1& О Т

Нуда савремене технике Грађење тунела кроз Монблан Технички проблеми приликом грађеља тунела

У вврошнци Бонвилн у Савоји састалн су се претставници Швајцарске. Фраицуске и Ита лије раои споразума о грађен>у туиела ислод Монблана. Ни са Једним планинским подручЗем човек ниЈе био у огорченоЈ бор би као са алписким. И не баш тамо, нв гу страну, где су Алпи највиши, у подручје Монблана, многи смели осрајачи креиули су да би освојнли кланац Светог Бернара и подручје јужније од њега. Бренус са својим келтским хордама, Ханибал са Карта гАнцима, Карло Велики, Барбароса, Наполеон... И аанас Још годишње прелази пре г\ тот историјсклг кланца преко ^Ј.000 луди. Међународки саобраКаЈ аахтевао Је дл се свобраћајни услови побољшају и да се изграде друмовш* који су плод техннчке довитл>и« вости и смслости. Безбројним окука ма и серпентннама собраћај се данас креКе са вртоглаве планинске ви сине. Тако Је, пре 110 годииа, насгао познати друм Штифлер-Јох на висини од 2800 метара. Али лл прелаз возова оваЈ висшски проблем могао се решити Једино прокопавањем тунела. Само аа неколико деценија на Аллима су про кбпани ови тунели: 1857-71 годнне Мон-Сени-тунел м 12 километара ду жкне, 1872-78 године Свети Готхард схи са 16 километара, 1880-84 Арлбсш ки Сл 10 километара, 1898—1905 годипе Симплонски са 20 километара (иај дужи), 1906-13 године Лечберски са 15 километара. ГраКењу Једног тунела претходе веома комдликована проргчунааања. Ако се он буши на виснни од 1200 метара на пример (као што Је случај код тунела кроа Монблан), где је -б^ег уаан, железннчке пруге ее иЈ^^^а. морају бузинти у вијугама. Када би се овакав тунел бушио при самом дну тунела, онда би био веома дуг и радови на њему били би скоп чанн са велнким тешкоћама. Такав случај. био је са симплонскнм тунелом, који је по свом положају један од најнижих. Приликом његовог бушен>а појављнвале су се тешкоће једна за другок. Наишло се аа слоЈе ве кдмела којн су бидн тврћн но шТО' су то геолози били предвидели. Огромии слојеви тврдог камена на. појединим местима савијалн

су гвоздене подупираче, од пода метра дебл>ине као да су то какви дрвенн штапкћи. У унуграшњости била Је предвићена температура од 40 сте пени, која се у ствари попела на 50, па чак и на 56 степени. Поврх свега приликом бушења наишли су радни ци на огромне количине воде. 237 извора провалили су у тунел. Да би се врућа вода од 48 степени постепе но одвела, рад на бушењу тунела морао се обуставити за годину дана. И најзад, долази највеће изненађење за ккжењере: када Је треба ло још пробушити камени зид, коЈи Је делио радннке, са једне н ДРУге стране вндело се да се тунелски ходници не састају тачио како је то било прорачунато, но да Је Један од њих био виши за девет сантиметара и да је кшао у страну за читавих 20 сантиметара од оног другог. Инжењери су били заинтересовани за раз дог о&е нгочекивлие рачунске греш ке. Они су Је, наЈзад, и нашли. ШваЈ иарско прорачунавање вискне изнад мора није им се за Један милимет»р слагало са прорачунавањем нтадијан сккх кнжењера. Поред тога, апара ти за мерење у унутрашњостн туве да због високе. температуре били су се издужкли. Изградња симплонског тунела пада већ у доба када Је техника граће ња тунела била на велнкој висили. Машкна аа бушење ол 1900 кнлогра ма са орнтиском од 121)00 килограма са 4 до 8 окрета у минуту продкрала Је у стеиу. Тако је пробушеио 350.000 рупа са дужкнои од 14 екваторсккх дужина. Притом је употреб љено 24 милиона бурпуа за бушење камена. Да 6и се разнео једзн милион кубика камена требало Један и по милион динамита. Данашњи методи буШења су кудКкако савршени и Јевтиннји. Упореди лн се тех»<чка бушења Готхартског тунела са данашњом } то Је исто као када бисмо упоредили прве авионе са данашњим авионима. Раиије се разбијеии камеи морао ручним радом товаритн а извознти, док данашњ« дивалиае уклањају одЈеднол по једну тону камена. Оии су убрзали рад око бушсњл аа 60°/«, ади су зато бургнје биле спориЈе у раду. Зато су конструисне такозване бате риЈе бургија, које су монткране на

локомотивама. Велкки чеккћи за бз»» шење са 2000 ударааа у минуту продкру одједном по 80 сантиметара, а и у најтврћи гранит Још увек 4 до 8 сантиметара. И велике опасмосги од прашњавог ваздуха укиозене су, јер' су велике бургије У вези са водом која прашину прствара у муљ. Тиие Јв спречена опасна болест силикоза, од које су много страдали радниии у тунелнма и мајданима. У најнови Је време у Америци се употребљзва ЈУ и посебни апарзЈИ, коЈи усисаваЈу не само прашкну, него и парчад стења. Данашња техника вкше се нс задовољава тиме што се тунел лочне копатн са две противне страие. По иречним малим тунелима допире се и на друга места. Тако се тунел про копава у своЈоЈ дужини у исто време на неколико места. Тако Је ту скс* ро Један подводки тунел у Енглео кој копан у исто време на 24 мес^в. Када се измећу годи«е 1857 и 1871 градко Мон-Сени, за мгсеи дана про дрло се Једва 77 мегара. Код Готхардског тунела овај се темпо попео на Ш метара, код арлбершког 116, а код Скмплона 200. Године 1929 постнзава се нов рекорд приликом грађења каскадног тунела код Вашингтона, када Је за месеа дана извршено бушење од 400 метара. Савремена техника бушен>а тунела постигла Је. осим тога, и друге мео чекиване резултате. Код Марсел>а прокопаи Је Један 7500 метара дуг водеЈ^и тунел, коЈим могу две ла)>е од по 1500 тона врло лако и упоре до проћи. У Јужноамеричккм Андима избушен Је тунел, који лежи за 60 метара вкше и од самог Монблана. К. Р. МДПЕ НД УЧНЕ ЗОНИМЉИ ВОСТИ Утицај светлостн аа растеше жавнх бнћа иајбол>е се показује оггатима иа животилзама. Пацови подвргнути и одгајивани стално под црвеном саетлоишу могу да се раз Енју у огромне снажне жнвотиње. Пацови одгајиванн под плавом свет лошћу ни у чему се нлсу разликовалн од иормалннх пацрва. Код 400 ноторних алкохолнчара иемачкн професор др. Антон нашао је да су 55 од сто тих људн склоност ка тоМ пороку наследили од својнх родителЈа. Ти људи су ае^ у детињству и раној младости волели алкохолна пиКа. По шшхл>ењу лекара. ј ахачхн спорт није згодан начнн за мршављен>е. Један бечки ннтерниста регло је једном: „Од јахања Ке мо«да омршавети конз, али дама која га јаше, никако!"

Туберкулоза нроз векове Подаци о иајстариЈоЈ и иаЈ тежој наролвоЈ болесгв Како Је ширева ■ леченв туверкулозл у сгарОм веку

Чехословачки лекар лр. Ал-| Слцчие доказе налазиио и у фрел Флаиек у часопису и тјг прастарим кивеским и иидијберкулозу о6јавл .уј« низ »- ским запигж ма. Из овега тага се шгмл >ивкх позагзхл из види да је туберхулоза стара је иајрзширотје и тетке иа- схоро исго толшш колико и сзродве болести. | мо товечааство, и можда је го 1. |бим ирва боаест која је праТуберкулоза с правом засау- 1к>векз оборила. жује жалостак налта „наро.зде 1 Кииео™ лехари у шестом веболести". Јер, сжз је раширсн.1 Т ХР 1 «та писали су већ по целоме свету, што ни код оасежас студиЈе о туоеркуаози једне друте, раииреиије боле- " «аволнлн и «ере лечеља. Они сти иије случај. Та>м је напри-! <?• Р 3 .*™« «- препоручива.* мер, шећерна болест махом 6> | <аро*иЈе н ч^џбине. Из Кипе лест богатизс л>улв н ониз »оји Ј е туберкулоза преиета у Јапан, се претерало добро хране, рак где је стажмништво у годинаје непозната болест у тропима, ма "осле Христовог рођења негде људи живе примитивво. иа-'°6н™° страдало од озе болеларнја не посгојв на сеаеру. Алн, туберкулоза продире ско- у старој Персији је туберкуро до Северног и Јуисног Пола, лоза често сграховиго пустоона купи своје многобројне жр- 0 аам ~, д тве и у најзабачшкјим кутеаи- Хероднт. ма зем.м Исгорија тубергулозе нам пружа заиимљиве поје- У Р аг У Г Р" пероиЈсиим крадиности о ширењу ове опаоте љем Ксерксо« Грци су заробиболести. јли велжи број персијских ратУ близини Ха^делберга нађен ннжа. По Херодиту, међу нуима је чоеечји костур из млађет ка-„ палазил( , ^ којн меног доба, за кош се зеруЈе , ■" да ја наЈмање 7000 годкил сгар. ,с У из6аш®али крв, кашл>али н Научниии су подробним про- нису јшви доспели до својих учавашем утардили да је то хука.

костутр човека ко/и је уиро од тубер«улозе у крајњем ста дауму. Други доказ да је туберкулоза прастара болесг чоаечаиста, пружа нам зааоикк Хамураби« нз 2100 године пре Христа. * одредбама о склалању бра*а старих Јевреја помиње се да се туберхулозни л.уди не могу женити без опаоносте од нреношен>а своје болесги на децу. Код египатских муиија иекопамих из гробова пре Христа (1750—945) научници су, на весумњив начии, утврдили постојање туберкулозе у костнма. У познијим египатским и јеерејским законииа се одређују стро ге мере за клање сгоке. Ту се аоинње да болеону стоку не треба клати и њено месо јести, јер се тако на човека може врло лако пренети туберкулоза.

Изгледа ха су сгари Јелннл били погпуно ва чисто са разор ни-м дејсгеом туберхулозе. Слаа ни грчси лекар и најаећи мелицилски хапацнтет старога века Хипократ (566—370 пре Христа) заао је орнближно све симпго ме ове болести и умео да пропи сује и врло корасне мере за лечење туберкулозе.

ПРЕТПЛАТНИиИМА »ПРАВЛЕ-

Мо.тхчо претплатннке „Правле" ш своЈе име. презиме а адресу ва чековнма и упутнииама што ЈасннЈе пишу, како се ае би логаНале погрешке приликом експеднпвје листаАдминнстраииЈа „Правде"

РОМАН ЛРАВДЕ"

РУФУС кинг • • • м.

— Пожу-рите у царинарницу и сместа гелефонирајте речној полицији Објасните стање ства ри и реците да се пошаљу иеколико људи на крај кеја! заповеди мистер Летворт. Сада, по овом непријагном зимском времену. ва језеру није било ни једног чамца, ни једне јахте. Оно неколико рибарских А оно неколико рибарских ча маци били су извучени на обалу. 1едино би се ту могао налазити чамац који је специално поручен са другог краја језера... - Линда Белдинг је, вероват но, поручила какав чзмац... рече Вакер. Сада су се већ налазили иа крају друма и јасио су могли

разабрати три сенке тамо на крају кеја. — Станите!... Не трчите!... по вика Вакер. Имамо посла са же ном која неће оклевати да убије. Продужимо полако... тихо._ природно. Познајем овакве типове. То су импулсивни фатали сти_ — А ви верујете да Је она у стању да све поубија? — Свакако. Верујем да се неће дати ухватити да је спремиа да убије и Цени Русел и Леонарда Велда, аа би затим извршила самоубиство. — А чиме? — Оружјем којим је присили ла Џени да пође с њоме. • Две мил>е јужније од села налазио се велики ветробрзн. који Је штигио луку Роиз Поинта од страховитих удараца снажног ветра, какав је и сада дувао. Линда стајаше нешто иза Џе ни и Леонарда и са горчииом де помишљала да су њени снови о бекству пропали. Она је јасио нззирала све непријатности не услеха: само три године робије, ако накнт сада буде баиила у ове побеснеле таласе. Али 10 она неће учннити. Никад се неће моћу одлучнти да се растане од њега, пре ио што га уновчи За баснословиу суму._ Очи су јој биле грозничаве и оиа у даљини, на узбурканом језеру, није могла приметити малу стрелу која се приближавала великом брзииом, презирући бесне таласе. ЈТеонард н Иени су Је приметили.

— Линда._ Линда ви сте опет успели.. Видите ли онај моторни чамац? — Линда погледа и примети га, али њен поглед сместа паде на Џени, на њену нежну лепоту и витко тело, свежину, и осети да је страховито мрзи. Џени то осетн и у Линдиним очима прочита страшну пресуду. Џени баци један очајнички поглед у правцу друма и тамо примети три оенке мушкараца, које су се полако примицале. — Јури ћаволски брзо... поеика Леонард. Дивно! Џени није помишљала ни на чамац који се приближавао вртоглавом брзином, ни на она три човека, ни на смртиу пресуду коју је прочитала у грозничавим очима Линде. Мислила је на Клерка. То ју је изненадило у овом тренутку, када јој је претила та ко блиска и сграшна смрт 1-ђегова слика налазила се пред њом, тако јасна да је помислила да ће је моћи дохватиги прстима и осетити његову топлу снагу... Линдин поглед ошину је као две оштрице ножа. — Они су нас приметили и дају нам знаке! рече Леонард. Хука мотора чула се већ јасно, надјачавајујш фијук ветра. Оие три сенке приближавале су се још увек опрезно и полако. „Тамо је Клерк", помисли Џе ни. И одиста, она га Је прнметила када је прстом показивао

моторни чамац. Јасно Је чула хуку мотора, а и глас Клерков, који је нешто гласно говсриоН)егово лице јасио се оцртавало, лице лепо иа коме ее огледао страх_. Џени осети Леоиардову руку, која ју је немнлосрдно објтгеатила око паса и безобзирно је готово убааила у чамац који је стекао на таласима. Линда и Леонард ускочише и мотор захукта Џени оста на месгу гае је пала, на дну моториог чамца који Је, охренувши се нагло, појурио у бесне таласе. » Језеро Шамплен, које сс простире од севера ка југу, врло је опасно за бродарење, јер се у малоЈ дубини испод његове површиие налазе опасие очлтрице подводних хридина. варочито опасних за време буре. На северној страни општииског кеја је железнички мост, лодигнут лреко језера. Он спаја обалу са државом Вермон. Овде, у близини овог моста, налази се речна полиција. После телефонског разговора са шефом царннарниие мистер Летвортом стражари речне полиције живо су се заингересовали за моторни чаиаа који се приближавао велнком брзином. Н) их °в моторни чамад био Је веома масиван и способан да одоли свима непогодама. Сместа га сгавише у покрег. У њега су ускочила четири човека. Са крајњег дела кеја они угледаше мистер Легворта. У

његовој рупи вадеше револвер, нз кога је испалио у ваздух четирн метха као утовореии знак за потеру. Прммешше могорни чамац, који је јурио великом брзивом у празцу југа- Само је даи тренутак оклееања, а затим упутише свој чамац у истом правцу, алн са нзвеоним оклевањем. Још увех нису били начисто да ли је потребно да сместа поћу у потеру, и.тн да у свој чамац ухрцају мистер Летворта и оне који су се налазили с њиме. Мистер Летворт, који је го приметио, чини неколико очајиичких знакова и испали још два метка у ваздух, Стражари речне полиције схвагише одмах шта то значн и вртоглавом брзином прнближише се кеју. Мистер Летворг, Клерк и Вакер вешто су ускаЧ1лн у чамац, кога су галаси немилосрдио бацали овамо и онамо— Пуном брзином! — повика Легеорт, дижући се у чамцу. * Моторнн чамац у коме су се налазилн Линда, Џени и Леонард, и поред побеснеле воде, јурио је кроз таласе. Човек који је њнме управљзо био је прави њујоршки гаигстер, младић доста леп, али са безизразним очнма. У подземном свегу њуЈоршхом знали су га под именом Валтер. Некада док још није припадао подземном свету, био је Линддн шофер- (Наставиће се)