Правда, 08. 05. 1934., стр. 15

Страна Ц

П Р А В Д А

8-У-34

Земља у којој су младенци један дан краљевн Живот ■ морал ваЈантересавтнлјег источн.ачког народа МалаЈапа 300 дијадеката иа}мешовлтнје расе на свету

Најзанимљивији * иајмешовитиЈи народ на свету су бесум ње Малајци, који живе у тропским крајевима, на раштрканим Малајским острвнма и полуостр ву Малака. Они су, у исто време, и најегзотичкији источњачки народ. Малајпи говоре око 500 дијалеката, па ипак сматра ју да припадају једном народу. Ниједан народ на свету нема то лико вероисповести и толико рааличитих обичаја. Култура и цивилнзадија појединих Малаја ца се невероватао разликује. Тако нма врло интелнгвгриих и школованих Малајаца који су вапослегш као држаа* и приватни чиновници по холавд ским колонијама, а постоји међу нлма и племе Семам-а, који проводе најпримитивннји начин живота и потајао Још Једу и људжо месо_ Будизам н мут*медансп»о еу прилично раширени међу овим егзотичн« сганавннцима налзе планете, али и везнабоцггао је Још врло јако и прнмитиана племена верују у зле и добре ду хове, неверскватно су сујеверни и за љубав суј«вер}а чесго рођену дему жртвују. Морал код МалаЈаи« Је иешто сасвим чудно за наше европске појмаве. У браку постоЈе ваанке слободе, а има оцева коЈи — ажо сгзнују близу већих вгроши — своје младе ћерке шаљу у проституцију. Венчан>е је код шнх врло једноставно. Ако Је уплаћена капара од стра не родитељл младожење и не-

нушу кад је млади пар први пут заједно ручао- Ова капара се враћа троструко, ако неко вереника одустзне од брака. Четвртог дана после свадбе у часг младенаца цело село, често цела понрајина приређује наЈовечанију прослазу гиадом пару- Младелцнма доносе разне поклоне, клан,ају им се и одају крал>евске почасти. Млади пар се за један дан одаста осећа као да је краљевши пар. Иначе брачни морал код Малајаца није нарочнто чврст и брачни пар допушта узајамне велике олободе ван брака. Развод браха се због неверсгва не може изрећи, али отац женин може да тражм развод, ако се докаже да муж не издржава овоју жену оназсо како је пре венчања обећао МалаЈоке жене су праве ориЈеагалске лепотице веома теипе раменгне и чувене као заводнице белих људи који долазе у њихове крајеве. Оне нису нимало љубоморне, а инога богата МалаЈка из отмене породице п°

Весела таииица Казненн завод у коме су чуваАТ.? ри трговалв, а робијаши оргијалн Чи рјн је ши на нк! п мм ибок

Американап коЈи Је измислио вов начин самоубнства Осам револверских метака измењаних у најнеобичнијем двобоју на свету

Посгоји бојазаи да ће овај случа/ј направити школу у Амелази са белим човеком кога во- да пођу драговолако у смрт и рвди ко ; а ј е сада обогаћена јед - 1 напусте ову долгау суза. Аме- 1 г

Људи ко)има Је живот доса дио имаЈу хил-а .Ј.у «ачина како

весге, брах је склопљет у тре- ћи"

ли и у Бвропу као служавка или робиња, иако зна да је бели човек ожењен или да воли другу жену. Из легенди којима МаиаЈцн оби.т\'ју могла би се саставити наЈвећа збирка фантастичних и врло занимљивих прича које би 80 азоЈој шароликости и слоббди маштања вероватао надмашиле и чуване арапске приче из „Хиљаду и једне нз-

САВЕТИ ЗА СВАКИДАЊИ ЖИВОТ Џорџ Вашннгтои

Це>ни рад друпнх, ако Је у тај раа уложено много труда, па макар и без успеха. * За време посећиваља болесника немој изигравати улогу лекара- Тн сн болешиков пријатељ, а не непријатељ. * Буди ведар кад год живот не тражи од тебе озбиљиост. • У оаоме пгго код другога кри тнкујеш мараш бити беопрекоран. • Кад други говори ве прекидај га док ие заарши, сети се само колико се ти нервираш кад тебе други прекнда. * Са пославннм људимч гавори кратео и јасно, али опрезно. * Не седи кад друри стоЈи, не

ПРВИ СЕМЕСТАР МЕДИЦИНЕ. — Младог сгудента медицине посетнла је сусетка и обратнла му се са молбом да јој, као медицинар, каже веки добар лек против главобоље. Сту дент се извињава: — Не магу, госпођо, ништа да вам препншем, јер ја се налазим тек у првом сеиесгру... — Тако? Па ако сте у првом семесгру, ваљда се студије почели од главе? * КАКВО ЈЕ МЛЕКО СИРО-

рика обилује у самоубицама који на врло чудан, сасвим ексцентричаи начин завршују свој живот. Изгледа да су они суЈетни и пред сирт и желе да се о њихавој смрти што више пише- Ако скаче са облакодера ији се обесе о конопац, неће, вераватио, доспети, чах ни у рубрику дневних вести великих америчких новина. Изгледа да Је на то помитпл>ао и млади Максим Дич из Босгона, који се показао кзо духовити проналазач, када Је одлучио да себи одузме живот.

ном сасзим вовом методом самоубистава. * РОСИНИ И ЏАНДРЉИВА ЖЕНА- — За време боравка у[ Паризу, славни италијански композитор Росини случајно је| гурнуо Једну жену у аролазу из ј калтије. Она га Је почела псова- ^ ти и Росини је чуо ружне речиј каквима се није надао. Било јеј ту и крупних увреда. Роаини је позвао првог пролазника и замолио га да му буде сведок јер ће он ту безобразну жену гужнти суду. — Не могу господине... рече

Дичу Је досадио живот и™^^ Јгу1 ^ араи .

је већ раније причао својим прн јатељима да ће на једаи елегантаи начии извршити самоубиство. Пријатељи су мислилн дз се ан шали. Алн Днч је упорно радио на свом изуму који му је омогућио заиста сасвим оригинално самоубаствоПосле дугог размишљања Дич Је одлучио да себи одузме жи- ј ј е сит за сва гфемепл! вот пуцањем из револзера. Алн

— Зашто? — То је моја жеиа... — Тако? А колико сге с њом у браку? — Дванаест година! — Свети Боже! узвикну Рооини. Како сте толико издржали? Ја сам се с њом упозндо пре неколико минута и већ сам

МАШНОГ ЧОВЕКА. — Већ и НИ Ј € хтео °6ично сгављање револверске цеви на слепоочни-

шетаЈ кад други стоји , немој застаЈкивати кад са неким и-' деш на улици. « Руке су за посао створеие, а не да лудо размахујеш с њима. * ДАВИД И ГОЛИАТ У РАДИОФОНИЈИ. — Напредоваи.ем радио технике нарочито су се усавршиле емисије на кратким таласима. Ови таласи допиру веома далеко, са јачом енергијом обухватају целу земљину куглу, а притом раде са минималним трошковима, малим апаратима и врло слабом струјом. Лилипутансхе емисионе станице са кратким таласи ма дају само енергију од 3061' вати, па ипак те мале стани ве бацају авоје таласе много Даље него велике радио станиИе иа дугим таласима са енергијом од више стотина хиљада »ати. — -

стари Римљани називали су козу „кравом сиромашног човека". И данас се у многим земљама у шали тако говори. Козје млеко је одиста рентабилно и може да исхрани скромну породицу уз минималне трошкове. Три-четири козе могу да обезбеде сиромашнрј породици и скроман опстанак. Млеко козе има пред крављим млеком преимућство што никада у себи не носи бациле туберкулозе. Оно се стога даје као храна и изврстан лек малокрвним и ту-

беркулозним -лицима. * ЖЕНА ШЕФ ВОЈСКЕ СП\СА? — Лондонски листови јављају да је сазваиа седница генералног савета Војоке Спаса у Лондоиу, на којоЈ ће се реша вати о наследнику вођа Војске Спаса генерала Хицииса, који у новембру ове године одлази у пенсију. Изгледа да ће генерал ни савет овога пута изабрачи жену за врхавног шефа Војоке Спаса, и то г-ђу Бву Бут, ћерку осниваоца ВоЈске Спаса, генерала Бута. Она је већ и прошлих избора, када је победио Хиџинс, имала исти број гласова као Хиџинс, али је драговољ но отступила од даљег учешћз у избору- Мис Бва Бут има даиас 69 година и она је изјавила да би се нове почасти примила упркос своје старосги.

СВИЈђА ЗА ДЕСЕТ ФРАНА» п.;, КА. — Познати француски мац\г то 1е сувише банално. Он је : ' ко! ђионичар Конт, чији спеииали" тет ј е ђ и0 ГОВО р нз трбуха, оти шао је једном у варошицу Римили, где је баш био недељни

исконтруисао справу помоћу к° Је је могао да изиђе на двобој — са самим собом! Дич је био одличан стрелац п вешто је руковао револвером. Тако Је он дошао на помисао да погаие у дуелу са — таблом за нишанење. За средипгге ове табле шојио је Дич компликовани механизам, који Је вмао да покрене причвршћени револ вер и метак из овога револвера је имао непосредно да погоди Дича у челоДа би сигурно погинуо у ово.м необичном двобоју, било је потребно да погоди тачно у средину табле. Дич је иирно стао у близини табле за нишаи и почео да пуца у центар. Првих седам метака нису погодила аредиште, али ооми метак је учинио своје: механнзам на табли је ступио у функциЈу и Максим Дич је иао иртав на земљу. Млади Днч је постигао оно што је желео. Сада целакупаа америчка штампа пише о ње»гу и његовом орипгнз.тном самоубисгву- Он је у једном писму опширно огшсао своје припреме за „двобој" и листови сада доносе слику табле за нишан и мехаиизам, који је заменио Једног дуеланта и то врло уапешно. вараш. Конт је упнтао једну сељанку пошто продаје своју дебелу и тешку свињу. — Педесет франака и ни суа мање! рече сељанка. — То је скупо, — рече Конт. — За толико новаца купићу ја себи свињу која уме н да говори. Сељанка љуга због ових речи, рече: — Шта ви знате, можда и мо ја свнња име да говори! — Заиста! Да пробамо_ Конт наслони уста на ухо сви ње и поче из трбуха говорити, верно имитирајући грокћући глас свиње: — Моја сопственица лаже, ја заиста не вредим внше од 10 франака! Запрепашћена сељанка, веру јући да је то занста свнња говорила, дала је Конту свињу за 10 франака и крстећи се побегла са вашара. * ЈЕДНОСТАВАН ОДГОВОР. Како сте могли, обраћа се суди ја оптуженоме, да уђете кроз отворен прозор у собу и да покрадете тужиоца? — Сви други прозори на кући били су затворени!

Америчка влала наредила Је недаано строгу исграгу против упразника, чиновниха и чувара казненог завода у Милвокиу, за које Је утврђшо да су вршили крупне злоупотребе и од каз неног завода направили бар за оргијањеКазнени завод у Милвокиу је био специално уређеи тако да сви робијаши могу да ое одају поједнним заиатима и зараде неки долар за време када буду пуштеии на слободу. Али у том казненом заводу нико није радио- Робијаши су уживади неогра шчене слободе. Могж су да пуше и пиЈу до миле аол>е, а ако су имали иоваца, могли су поручити и најскушће ликере и шампањ. Диреастор тамнице и његози чиновници и таижча ри трговали су са вамирницама и скупо наплаћивали аве. Ове бенефиције уживали су, разуие се, само они робијаша који имзју богате рођаке, а.ти су они били довољно „холегијални" да и своЈим сиромашним друговима нрл'же мало уживања. То стање трајало је у казненом заводу у Милвакиу иеоецима и скандал Је откривен тек после једне страхавите туче у тамннци. Робијашн су се јед-=1е ноНи толико изопијали, да су паразбијали све прозоре и намештај и начивокш ограину штету. Директар и сви кривци су отпупггвни сада из службе а робијаши су премепггени у другу варош, где неће ни пушити ни пити ни оргијати... * ЛОПОВИ КРАДУ АВИОНЕ И ПАДОБРАНЕ. — Необичну кра ђу забележнли су њујоршки ли сгави ових дана. У фабрици авио«а америчке морнарице у ФиладелфиЈи непознати лопо» ви су Једне ноћи приредили пра ву пустош. Они су успели неприметао да одвуку не само два хидроплана, већ и многе приборе за авионе, десет падобраиа и пилотске ЈтшформеВредност украдених ствари пре маша 1 милион долара. Изгледа да су лопови аутомобилима од вјткли украдене ствари из авионске фабрике. До сада се препреденим и дрским лоповима Још није ушло у траг. * ГОРДИ ДИРЕКТОР позоРИШТА И НЕПИСМЕНА ДАМА. — Директор париског „Монпарнас-театра" Гастон Бати веома је горд на зграду свога позоришта. Он је, жртвујући велнке своте новца, реновирао зграду и ставио нзнад улаза у позориште огроман транспарент, који словима у висини од једног метра, у разним бојама, снажно осветљен показује веома далеко име позорипгга. Једне вечери Бати је стаЈао недалеко од позоришта и са уживањем посматрао своје позориште. У томе му прнђе једна врло елегантна дама и упита: — Гооподине, да ли бисте били љубазни да ми кажете где се налази позориште „Монпарнас"? Разјарен оволиким незнањем даме, која није видела огромни осветљени транспарент, директор је бесно показао зграду, а затим турнуо дами 2 франка у руке и рекао: — За овај новап, мадам, ку« пите буквар и научите читати!