Правда, 31. 05. 1934., стр. 13

Страна 1 — П Р А В Д А - 31. V - 34

ОваЈ аутоиобнл на шннама бнЋе- почетком идућег месеца пуштен у редован саобраћаЈ из међу Париза н Вншиа

Русн у Холнвуду Руски емигранти чоји су уАмерици иаправили сјајиу кари Јеру Бивши царски официри као филмски режисери и глумци

Чувена филмска иетропола Холивуд с правом заслужује нази-в вароши међународне уметности, јер у н>ој су окупљени уметници из свију делова овета н све народностн су гу заступљене. Међу њима Руси играју прилично истакнуту улогу. Руски емигранти су успели да освоје терен у Холивуду и данас већи број Руса заузима леп положај у филмској нароши. Фо.тмски глумии су бивши царски официри или људи који су у прерагном животу Русије већ играли виднију улогу. Да поменемо само најпопуларније Русе у Холивуду. Међу њима се налази Рихард Болеславски, један од најтален : тованијих филмских режисера у Холивуду. Болеславски је за време рата био царски официр и оорио се у белој армији против бољшевика. Доцније је морао да бежи из Руоије и он се дуго времена задржавао у Европи, где је био позоришни ме наџер. Доспевши у Холивуд, он је постао помоћни рефисер. Убрзо је показао свој велики таленат и он данас режира велике америчке филмове. Рус је и познати

Број сгатиста и глумаца који играју безимено . . ,филм, а који су руски емигранти, врло је велики у Холивуду. 0,чи су ту нашли своју егзистенцију далеко од своје отаџбине и амерички послодавци тврде да су Ру си најбољи и најталентованији радници у филмском послу. * ДЕЧЈА УСТА. — Стриц долази у посету и у претсобљу га дочекује мали Гојко. — Чико, па ти имаш у рукама штап и шешир! — Имам, синовче. А зашто се ти томе толико чудиш? — Мама каже да ти код нас увек долазиш празних руку...

Нријумчзри се моцбрнизнју' Иодморница у служби кријумчара Модерни кријумчари се не збуњују при строгим и модераим методама борбе власти и одговарају исгим мерама. Кријумчарски „посао" данас је знатно отежан, али се ипак свако га часа чује за неко веће успе- ј ло кријумчарење. Може се ре-; ћи да данас кријумчари у сви-1 ма земљама раде само на „ан- ј гро", јер на мало се не исплати улагати огромне трошкове за ' -модерна средства кријумча-; рења. .V Енглеској, Скандинавским земљама, Немачкој и Русији да нас се кријумчари служе најсавременијим превозним средстви ма, авионима, аутомобилима, па чак и подморницама како би што сигурније изиграли пажњу царинских чувара. У Белгији су царинске власти недавно уловиле једну већу кри јумчарску дружину, која је из Енглеске донела велику количи ну кријумчарене робе. Цариници су се*"чудили како су кријум чари доспели у Белгију, када на обали морсзкој у великом растојању нигде није било ни бро да ни чамца. Они као да су из земље искрсли.... Тајна је брзо расветљена. Пронађена је у близини белгијске обале велика и модерна под морница пуна кријумчарене робе. Ухапшени кријумчари су признали да су имали робу и за друге државе. Већ месецима успешно су кријумчарили за разне земље помоћу своје подмор кице, коју су купили у Америци. Белгијскев ласти су заплениле кријумчарску подморницу, а кријумчари ће на робији морати да размишљају о још модер нијнм средствима за кријумчарење, јер, ето, ни подморнице више не пале код власти... КОЈЕ ЈЕ ВЕЋЕ ЗЛО. — Моја жена је непоуздана и каприциозна као време. — Тешите се, драги пријатељу, моја је још гора. Моја је непоуздана као метеоролошка прогноза...

Жмвот у Синг - Сингу Становиици највећег америчког казненог завода који уживају па ипак се буне Какав живот тече у модер ним америчким тамницама

У највећем америчком казненом заводу Синг-Сингу, чији огромни комплекс зграда се на,,, ^ „ филмски|лази недалеко од Н)ујорка, на глумац Фјодор Лођенски, којијобали Худсона, данас има око је у неким америчким руским 1900 робијаша. Израчунато је

филмовима играо у више махова главне улоге. Лођенски је старији господин, у царској војсци је бж> генерал и једаа је опасао свој живот за време бољшевизма. Лођенски је као скроз сиромашан човек лутао са својом

да је за последњих 80 година у гом казненом заводу издржало казну око 60.000 злочинаца. Сасвим је природно да се у овој модерној америчкој тамни ци пази на то да се злочинци поправе и после издржања казне постану опет корисни чла-

"п^Г^лови друштва. У заводу се уче породицом по Европи. Прешао 3 ^ нати . Постоје и курсеЈе у Америку где се упознао са.н ^ не ње . игколскг „ Чарли Чаплином и овај му је „ / предм ете. Робијаш моомогућио да се од-тично пласи- ]же " да б и члан фу^балског ра У Холивуду као филмски ро6и | ашке пожарне чете глумац.

Трећи чувени Рус филмски ^ђујорку, али под јнкчм човек је Александар Тољубов.| отражом !) и многих других коОн је у Петрограду пре рата исниз? установа. био познат архитекта. После з лоч инци у Синг-Сингу су ра рата живео је у. Сан-Францискуј споре ђени по „стручним одеље " саградио неколико (к '>л"кп- ,ј )НМ ,ј", ТО јсст по ономе зашго

клуба, робијашке пожарне чете (која учествује у гашењу пожара у Ц)ујорку, али под јаком

дера у великој америчкој варо ши. Али Тољубов није био задовољан овом професијом, тражио је везе са филмом и најзад доспео у филмску метро полу. Тољубов истина иије постао филмски глумац, али је

су осуђеии. Убице имају своје одељење, исто тако баидити, 1 ангстери и отмичари, па онда заралице, хохштаплери, дефра\'данти и фалсификатори. ' Убице су у Синг-Сингу засту пљене са &—8 од сто. Једна че-

данас један од најпризнатијих -вртина свију робиЈаша су опафилмских архитекта у Амери-!сни лопови, једна четвртина пи Његове оритиналне кон- бандити. Међу убицама се наструкције кулиса изазивају див лазе многи иегписмевиI иI неоор л »еље. Он зарађује месечно окОјЗовани људи. Међу Р 10.000 долара. дефрагудантима, фалсификато

рима, уцењивачима, отмичарима и гангстерима има велики број веома школованих људи, бивших државних чиновлика и привагних, банкара, адвоката, трговаца, па чак и полициских чиновника. Утврђено је да су сви становници Синг-Синга злочинци који издржавају казну већ због другог, трећег или богзна ког злочина. У Америци је уопште много већи број повратннх зло чина него у Европи. Исхрана, хигијена и разонода за робијаше у Синг-Сингу су савршени и многи злочинци боље живе на робиЈ 'и него што су раније живели као слободни људи. Они имају библиотеку, биоскоп, радио и многе друте забавне ствари. Па, ипак сваког часа робијаши покушавају да организују бекства из СингСинга у групи или поЈ 'единачно Они искоришћују сваку и најма љу могућност да побегну и често им то и полази за руком. Интересангно је да робијаши скоро сву своју зараду употреб љују за побољшање — своЈе исхране. А у Синг-Сингу се ни робијаш са највећии апетитом не може пожалити на рђав јеловник , . . Амерички листови тврде да Синг-Синг има најмодернију кујну и болницу и у томе односи рекорд у целом свету.

Трапш кеизмзрног блага Један енглески инжењер прона шао острво на коме је закопано благо племена Инка Откривач жели да дели благо са Француском иели га на свом броду и сакрили га на осгрву Накутаваке. То је могло бити око 1850 године. Гусари нису имали прилике да се користе благом, јер су по сле тога у бор5и са једним енглеским рагним бродом сви изгинули Млади ннжењер Снабуел је већ сада богат човек, јер дијаманти и бисер који је нашао на осгрву вреде неколико милиона франака. А.ти он не би желео да се одрекне ни осталог блага и сгога се сада упусгио у преговоре са француском вла дом. Острво Накутаваке је, наиме, француски посед. Снабуел предлаже француској влади поштену деобу. Фран цуска влада још није одговорила на ову понуду, јер жели прво да провери ствар и увери се да ли је речено благо заиста закопано на острву Накутаваке. Француска влада не би желела да се упушта у пустоловине, којих је често било а које су измишљалн људи који су на лак начин хтели да дођу до новца.

Париски листови са великим интересовањем пишу о сензациј оналним саопштењима младог енглеског инжењера Хамилтона Снаубела, које је недавно упутио француској владн. Снаубел у том свом саопштењу тврди да је пронашао место где је закопано чувено благо Индијанаца племена Инка, за којим се већ вековима трага, али се до данас није могло пронаћи. Снаубел је на основу старих докумената, које је нашао у Америци утврдио да је неизмерио благо племена Инка, у вредности неколико милијарди злат них франака, сакривеНо и зако пано на острву Накутаваке, ко-ј је је удаљено 500 километара од Тахитиа. Према старим записима на једном забаченом месту острва налази се закопзна огромна ко личина злата, сребра и драгог камења. Само злата треба да има тамо око 14.000 килограма. Снабуел је на једном месту острва већ пронашао један ков чег са дијамантима и бисером. По изради се види да је то руч ни рад старих индијанских занатлија из доба када Европљани још нису открили Америку. Како је то неизмерно благо доспело на удаљено острво? Индијанци га свакако нису донели овамо. Вероватно је да су благо' још у прошлом веку про нашли у Америци гусари и т-

Међутим, верује се да је Сна* буелов предлог заснован на стзарним чињеницама. Ако се пронађе благо Инка, то ће бити највеће откриће блага свију времена, јер се по старим записима на острву крију милиар де и \вилиарде.

УМЕСТО ИТАЛИЈАНСКИ УЧИЛА ГОДИНУ ДАНА СРПСКИ. — Необичан процес заинтересовао је целокупну маџарску јавност. Млада девојка Рожика Деметер из Дебрецнна желела је да | учи италијански и обратила се тамошњем гихшазијском професору Карољу Хорвату,. који је тврдио да је за време рата био у италијанском ропству и савршено научио језик. Она је код Хорвата узимала редовно часове и плаћала му хонорар. | По завршеној години учења, гђица Деметер је мислила да већ зна доста италијански и да може читати италијанске књиге. Она је од једне пештанске књижаре поручила неколико итали јанских књига са лакшим текстом. Г-ђица Деметер била је изненађена када је од пештанског књижара добила књиге, чији је- ј зик јој је био потпуно непо-1 знат. Она је пошла своме учите љу италијанског језика и моли-1 ла га да јој ствар објасни. Тада је Хорват признао, да је ( он за годину дана није поуча- ■ вао италијанском, него српском ј језику. Он италијански није знао ни једну реч! Г-ђица Деметер је сада тужи , ла Хорвата суду. Она тражи да јој врати сав новац за учење и оштету од 2000 пенга. Она није хтела да учи српски већ италијански! Маџарски суд још није донео одлуку, али како год пресудио, г-ђица Деметер има ипак Једну корист: научила је српски! * НАЈНОВИЈИ ТРИКОВИ ТРI ОВАЧКИХ АГЕНАТА. — Шеф радње закључио је са агентом једне фабрике већи посао. Он на крају рече: — Знате ли вн, да сте ви срећан човек? Ви сте осми агент, који ме је данас посетио. Првих седам сам једноставно одбио... — Смејаћете се, господине шефе, рече агент стрпавши пот писани налог у џеп, сви ти аген ти били су једно исто лице!То сам био ја... наравно под разним маскама!

И ЧАПЛИН ШТЕДИ... — Аме рички филмски листови јављају да је и славни филмски комичар Чарли Чаплин осетио тешку привредну крнзу и сада заводи у свом приватном животу «ере штедње. Као што је позца то, Чаплин већ годинама не игра за филм и нема нових прихода. Као рентиЈ *ер он је претрпео неколико тежих губитака и сада је одлучио да у свом дома ћинству заведе најстрожију редукцнју. Прва жргва Чаплинове редук циЈ "е био је његов приватни секретар Јапанац Коно. Овај је петнаест година био у служби Чаплина и комичар је с њим био потпј-но задовољан. Али, сада се њихови путевн разилазе. Чаплин не може да држи више приватног секретара. Он му је дао на име оштете 85.000 долара, што Ј *е огромна свота, кад се има у виду да је Коно код Чаплина имао плату од све га 2000 долара месечно — и обо је кнежевска плата. Кону Ј *е жао што је морао да се растази од свога послодавца, коме се искрено дивио и волео га. Али, тек што је Коно напустио Чаплина, многе холивудске филмске фаЗрике ставиле су му сјајне понуде за — филм ског секретара. Коно је за време код Чаплина научио многе ствари о филму и сада је прави стручњак за филмска питања. * ЖЕНА КОЈА НЕ РАЂА НИКАДА ЈЕДНО ДЕТЕ. — Маџар ски листови објављују сензационалну вест о рађању петорки у маџарском селу Брабаш. Сељанка Марија Секач родила •е недавно петоро деце рдједданпут. Три малишана су у.мр ла неколико часова после рође ња, а двоје су остали у животу. Марија Секач је чувена по томе што је до сада увек рађала двојке и тројке. Има пуну кућу деце, здрава је и држећ?. али једно дете ннкада још није родила...