Правда, 31. 05. 1934., стр. 12

31 - V-34

П Р А В Д А

Страна'

1Н А У 1К А 1И 1И ИТ

Педицинске зоблуде у гшролу Шесг чаша воде као лек, трчање по врту протнв кијавиие, чишћен.е зуба Коштице од трешања и поморанџи, зелеио воће и болести сто мака

И к»д најнапреднијих наро-|су они склони кваргњу и друда на свету увек ое радо задр-'гим зубним болестима, не могу жавај-у разне медицинске пред-јзло избећи. Код сваког чоаека расуде и заблуде, које ничим ни'дође време када мора сзоје при су огсравдане. Те предрасуде и родне зубе да замени вештачзаблуде разни спекуланти, на- ким. дрилекари и пророци одлично Ту је и једно друго омил>ено умеју да искористе, упуштају- тврђеље надрилекара и проросе у прогаозе и прописујући ле ка. Тако они са сигурношћу кове, које гтравога лекара запа-|тврде да коштице од трешања, њују или ратерују на сх!ех. вишања, поморанџи и другогз Таквих медицицских заблуда в°ћа, доспевши у црева, врло има и данзс још доста. Поме -! че сто изазивају запаљење слевућу само врке важније. ј пог Црева. То је потлуно неИма надрилекара и „лекар- ! тачн0 - Коштице и биљне семенских пророка", који тврде да кен икаЈа не изаива ЈУ запаље ' се човек, који попије дневпо « " еп <> г ИЗ У 3 « Р етее , шест до осЈ чаша воде, може случајеве, д а су већ те коштиизлечити од разних болести. це биле за Р а * еи е бацилима коТо је потпуно нетачно. У некнм Ј и изазивају запаљење. А то је случајевима ова велика количи ( баш код к °штица и семенки вр на воде може да користи орга-! ло Р етко ' низму, прочишћавајући органе., На Ј зад и ово " ог Решно твр-, за вараће, али потреба затим >> ење да се , од зелеиог иез Р г " се ретко указује. Иначе миого! лог воћа ' Ј аб У ке ка ЈСије, шљиводе може само да шкоди на-: ве и тако даље ' Д°б н Ј а ЈУ г РЈ е " шем телу ;ви и п0 Р емећа Ј и У стомаку. Ни, I је нстина. Зелено воће није Има опет гатара које препо-, ШКОДЉИВ о, већ врло добро јер ручују трчаље по јаком ветру| жи иного ^ ташша \ ^ као сигуран лек против кијави-, стаје ШКОД . ЂИВО тек онд ак0 ' це кашљаи других болести на ;е на њера о6илно п - е вода зеоа. Они кажу да јак и хладан Ко воли зелен0 воће нека се за

ветар убрзава лечење тих болести! Колика заблуда! Тај ветар може већ и код онако болесног човека да убрза само ширење запал>ен>а плућа и других опаснијих болести. Са 90

један сат уздржава од воде.

МЕСЕЦ РОЂЕЊА И ЗДРАВЉЕ ДЕЦЕ. — Код 1950 деце у Француској лекари су ислитали какво деј-

ОД СТО сигурности се може твр ство В р ШИ на развитак и здравље ма Дити да људи кој« примењујуј ле деце месец у КО ме су се родила. овај „народни лек" морају још више страдати после таквих „дијета". Многи народи кажу: „Чист зуб не може се кварити и не негује сваког дана зубе, не мора никада одлазити ,зубном лекару!" Али сваки зубни лекар, који вреди онолико колико је потрошио за своје школовање, рећи ће нам на то „Није истина! Можете ви и десет пута днев но најревносније неговати, прати, рибати и мазати прашковима и кремовима своје зубе, ако

Нема сумње да је улога месеца ро^еЈља У развитку одојчеЈа иеобичнб оажна. Угврђено је да су најздравија деца рођена последњих месеиа у Iоднни, октобру, новембру и децембру. У првим месецима телесног развитка детета одлично утичу на здравле детета први пролећнн сунча пи зраци и свеж пролеКни ваздух. Кајгоре се развијају деца рођена у касно пролеће, јер она се почињу развијати у доба великих жега и Јесен>их магли н киша. Али^ умесном хигиЈеном томе недостатку се може врло лако доскочити.

Пшопогнја нуловине одела . Како Американцн проучаваЈу душспни жаоот маге ј У Амсрнци постоји специјалма психолошка наука, која носи зај мршсно и тешко изрецив назпв ј „бехавиурнзам". Ова наука жели ј практичним путем да проучава душевнн жнвот маса и то по њеном опхођењу и понашан>у у разним •лакнфестацијама жиг.ота. ! Помоћу подробних статистичких истркажиоаља и разашил>ан>ем упнт них табака, психолози у Америци желе да пронађу „правог, нормалног човека"- Пошто се ова метода може применити не само на по "једнне професије, него поједине радље у животу, то су психолоаи желели да утврде какве је жена при куповини одела. Пошто се ради о Американкама, резултати не морају важити за европске прилике. Психолошки стручњаци су 200 жена дуго проучавали за време куповине одела и разних тоалетних прибора. Просечно свака жена про С»а најмање пет хал>ина, пре него што једну изабере и купи. Жене често пробају н четири хал>ине и не купе ништа. Рекорд је однела једна дама која је пробала 15 хал>ина и купила хаљину у другој радн>и... Код пробања ципела ствар је још замршеннја. Продавун у трговинама ципсла постају временом највеКн женомрсцн, јер жене воле много ципела да навлаче на своју ногу, нарочито оне кој'е су два-три броја ман>е од њихових ногу! Клд би се могло, свака жена у Америци би волела да испроба све ципеле које се налазе у радњи!... Жене ретко долазе да пазаре са. мужевнма. Од 200 жеиа само трн су довеле своје мужеве. Али нн ова три јадника нису имали право гласа и саветовања-.. Жене ннкада не гледају квалитет материје коју купују, веК им је главна боја, дсзен, „модерност", па тек онда јевтиноКа. Шта да ј'ош кажемо о психологнји куповнне одела код жена? Још само ово: Од 200 жена само се две нису ценкале, иако је у веКини америчкнх трговина видно истакнута табла: „Цене строго утврђене"!

Роберт Кох, „господар баципа" Скромни почеци великог научника који Је пронашао бацил туберкулозе „За ситнице данас немаио времена!"

Претплата на „Правду" стаЈе: За нашу земљу месечно 20 динара. За иностранство месечно 50 динара.

Славни немачк-и научник и проналазач др. Роберт Кох умро је 1900 године, али његова успомена живи и данас међу ле карима и научницима света. Он је, још за живота, стекао лепо признаље за своје откриће, али пре него што је продро са својим ндејама и открићима, био јв изложен многим разочарањи ма и понижењу. 20 марта 1882 године портир Биолошког института у Берлилу бојажљиво је закуцао на врата кабинета директора института. — Господине директоре, неки лекар из провинције, каже да се зове др. Кох, жели са вама да разговара ... — Којешта! Буне ме у највећем послу! викао је нервозно директор, али је ипак наредио портиру да др. Коха уведе. Шта желите колега? Молим само брзо! Млади лекар био је обрастао у густу црну браду и изгледао старији него што је био у исти ни. Покрети су му били незгра пни, био је веома збушен, прави паланчанин. — Извините, господине директоре, почео је млади лекар, али ја сам норао доћи к вама... Бавим се бактериолошкии истраживањем, па са.ч учинио извесна мала огкрића ... Написао сам малу студнју о лепри и колери, бацилима који те болести изазивају... — Лепо, лепо — прекнде га нервозни директор, — али мн, млади пријатељу, данас заиста немамо времена за такве ситнице ... Ми радимо важније послове ... Можда друти пут? — Да, али ја сам учинио и необично важна открића у вези са туберкулозом ... Бацил . . . — Драги пријатељу, оставите ме на миру! Др. Кох је отишао покуњел. Није се надао оваквом пријему од стране онога који је био нај позванији да га саслуша . . , Али није прошла ни недел>а дана после овог чудног разго-

аора са директором Биолошког института у Берлину, а цела светска штампа објавила је сен зационалиу вест: „Немачки млади лекар из про викције, др. Роберт Кох услео Је да пронађе бацил туберкуло зе! Нова епоха долази у лечељу те опасне и највеће болести. Кох је преко ноћи постао сла ван научник. Немачка влада је похитала да га именује за ди. ректора Хигијенског завода у Берлину. Директор Биолошког, института је забезекнуто гледао свога колегу и вероватао жалио што га пре недељу дана није пажљивије саслушао . . , Роберт Кох се није задржао само на открићу бацила туберкулозе. Он је пронашао доцније и бацил колере и серум против те опасне болести. Кох је међу првима који је добио Нобелову награду за медицнну. Данас се у целоме свету бактериологија предаје по иетодама чије теиеље је дао велики нема чки лекар.

НАЈМАЊА ЖИВОТИЊА СА КИЧМОМ НА СВЕТУ- — Њучници су дуго веровали да је једна морска риба, дуга највише 20 милиметара, најмањн кичмењак на све ту. Али недавно су зоолошки струч ц.ацн недалеко од Филипинских Острва пронашли још једну мању врсту риба, која може највише да има 12—13 милиметара дужине. Ова рнба носи данас рекорд сићушиости кичмењака. Тело ове рибнце је скоро сасвим провидно и личи на тамно плавс стакло. Само на ле!)има се види нсколнко тачкица. Тоје њена кичма. Ова риба је. иначс, највеКа посластица урођеника. Мрежом се не може ХЕатати јер је врло мала. УроНеиици је хватају шиооким лишКем са дрвеКа нз џунгле. На тнм листовима, помоКу којих су ухваКене, рибе се суше на сунцу и тако једу. Енглески војници радо купују ову рибу од уроКеника, јер за мали бакарни новац добиЈ'аЈ*у читаву прегршт најмањих кичмењака на свету.

НОВИ РОМАН „ПРАВДЕ"

Л1АРИАНА ФОН ФЕСТЕНЕК

Изгледало је одиста да је Ел фрида са Данквартом ушла на време, јер су се на степеницама изненада чули гласови и кораци. Одмах је познала оштри глас Елизин, затим опори Ерихов и суво мрмљање мајке... Тада се овај грио појавио на вратима. Мелита је Елфриди захвалила једним погледом. — Онако је како сам казала, поче Елиза. Опет су се задубили у уметничка расматраља... Хајдете, бол>е, доле у бифе, тамо ћете наћи реалнија уживан>а... Смешећи се милостиво, Елиза је дозволила да јој претстазе Данкварта. Ерих је одахнуо, јер га је био спопао страх... До сада нелозната осећај љубоморе због

Мелите мучио га је... И зато, сада, када је видео колико је Мелита одиста дражесна и љуп ка, није могао а да не призпа како је та љубомора можда, оправдана. Ол ју је нехада оди ста волео... И само када не би била голико претерана!... Или можда он није умео да је разуме?... Још неко време остали су св^ у атељеу... На једној стрзни зи да стајала је довршена огром на слика „Лиане"... — Овим делом Хано је сам себе надмашио, примети професор Маурус... Н^егова снага — слобода коицепције, опречност па ипак хармонија техни ке боја — испољени су овде до неслућеиости... Погледајте само ово зеленило... Где ћете видети овакво зеленило... — А знаш ли ти, Вернере, да Хано у овој слици није само сли кар — уметник. Он је овде уметник филозоф.... Знаш ли ти шта он види у овим прашумским лианама?. Ти змијасти лиани то смо ми сами Ми који смо се испреплели и који се више не можемо ослободити и гу шимо се... На ове речи Мелита и нехотице погледа Елизу, која је овде стајала нема у својој неукус ној тоалети... Била је то права слика и прилика задорољне пре засићености!.. Мелита се опет осмешила оним изазивачким и саркастичним осмехом. „Смртоносна лнана", помисли Мелита и стеже песнице. А зотим се окрену, јер је осетила сузе у очима. Биле су то сузе бе

са и бола због Вернера Мауруса. — Колико је дивна и велика та мисао! — повнка Вернер Маурус одушевљено... У ствари, то и јесте судбина свих нас. Снажно стабло које стреми вртоглавим висинама биће угушено... — Смртоносни лиани! — повика Мелита. Иако нам је говорио о једној врсти самртоносних бразилијанских лиана, који обавијају стабло и мрве га, а на његовом месту остане само сплет смртоносних лиана. Погнуте главе, Маурус испод ока погледа своју жену. Како сс зову ти страшни лиани, којн уништавају стабла?.. „Смртоно сни лиани". Мелита је опет погледала Елизу, која је без разумевања и интересовања пратила овај раз говор. Она је толико била задовољна самом собом и својим животом — па зашто да и другн не буду задовољни. Шта је ова практична жена могла слутнти о дубинама душе, шта је знала о мислима и жељама, о потребама других?.. А Ерих?.. Стајао је овде окренут леђима слици. Маурусу и сестрама, већ одавно не слушајући разговор... Разговарао је са Елизом и мајком богзна о чему... — Само оштрицом ножа могао би се човек ослободити ових самртничких загрљаја... говорио је Вернер Маурус... Безобзирно и бездушно ослободи ти се њиховог загрљаја... па ма шта се догодило.

Престрашена Мелита погледа га. Да,. то би оило једино решење и једини спас за њу и њега. Па ипак, да ли је ово насилничко решење могућно? Суморно и тужно расположе ње обузело малу групу испред ове слике. Пошто је дао своје мишљење о овом ремек-делу, Данк&арт је ћутао... Већ годинама био је он један од оних који су се дивили Хановом сликарском таленту. Из речи које је нзговорио Вернер Маурус и он је чуо своју сопствену судбину.

сам вас заборавио... као што сте ви можда мене заборавили... — Заборавила? — осмехну се Елфрида. Зар се може заборавити снажни утисак који на нас учини какав грандиозии пејсаж, неко ремек-дело, божанствена музика... А погото* ву, зар је могућно да ишчезне утисак који оставља један чо* век? Ове речи биле су право признање Елфридино. — Ви сте тим речима кззали да ни ја вас нисам могао забо-

Старој госпођи Груберт и равити... одговори Јустус Дан„њеној деци" изгледала је ова кварт. посета у ател>еу сувише дуга.| — Па ипак ми се нисте јазНе осврћући ое на остале, за- љали... док сте се са осталима једно су се спустили низ степе -' чес то састајали на летовалиш* нице тима... рече Елфрида. И остали су то учинили... Ти . 0дмах Ј°Ј било жа0 шго ме су Мелити и Маурусу били ' е 080 казала ' ' е Р те Р ечи 3 ° у / скраћени пријатш, тренуци. Да чале С У као "Р еко Р из љуб1 ' не би падали у очи, они су се М0 Р е одмах растали. Остала им је са вероватио, иисли е мо једииа могућиост: да за вре П0 Р 0ДИЦ У Хелоиг... Да Ту сам даму опет вићао... Ми смо се и ме игре измене неколико речи. у ' Професор Маурус, међутим, „и « * - У -ро св И а 0 ка С кТ С в Т еомГ Р ; Ч ад И "<> укуСу ~ ^ љиво да је са Мелитом чешће лог п Р° лећа били смо д >' ж р е » Једно... Срели смо се иа Ривии гра-о. , г, 'ери... Елфрида и Даикварт седели _ 0нз и била има? _ у^,. су по страни. Избегавајући све та Елфрида што би могло бити узгредно, _ Не и хе лбиг је био тамо. њихов разговор био је одмах Алн он јС| као и обично , б ио личан. ! са1К) њена С енка, смејао ое Дан У октоору било ]е годинз кварт. Она је о њему слабо водана откако се нисмо видели, дила рачуна и без же*ниран»а поче први Данкварт... За то в|>е ишла својим путевима... Забаа ме нисмо изменили ни један по, д, ала и флерговалл... здрав... И сада ви верујете да> (Наставиће се)