Правда, 31. 05. 1934., стр. 6

Страна 6

П ?. А В Д А

31 - V - 34

ј* Суђе&е у Шнбеннку Кано је бивши жандарм Ђура Чоловић постао чнДржавне солане

Шнбеннк, 30 мај У јучерашн>ем наставку суђења <бнвшем днректору државне солане у Стон>' Константину Славковнћу н осталнм оптуженнма за проневере и убнство Рнзе Алнјевића почело је саслушавањем оптуженог Ђуре Моловика. Нзегово саслушанЈе бнло је у вези са утајама и неправилнос тима у послован>у Државне солане у Стону. На питање претседавајућег шта зна да каже о пословаљу у Државиој солани и у чему се састојао н>е гов посао, оптужени Чоловић је рекао: — У Стон сам дошао у августу ,1930 године. Од 1924 до 1930 го дине служио сам у жандармерији. Али пошто је та служба била суви ше напорна, захвалио сам се. Баш и то време сазнао сам да је у Дрггавној солани у Стому упражн>ено једно место. Како сам у Београду познавао једног пуковника који је имао везе са Константином Славковићем .умолио сам га да ми помогне да дођем на то упражљено место. Ова интервенција била је ус пгшна и ја сам допутовао у Стон, где сам добио место у Државној со лани. У почетку били су ми поверени разни пословн у канцеларији Солане и изван н>е. 1 ада сам имао 40 динара дневнице. У мају 1931 Славковић ми је поверио да водим спискове радннка запосленнх у Солани и повисио мн дневницу на 50 динара- Када је Погорелић био пре мештен у Праг, умолио сам Славковића да ми повери службу мера ча соли, пошто је то било стално место, а и зато што се због недоволжог школског образовања нисам осећао довољно сигуран у кан целаријским пословима. Вршио сам исплату радника, али нисам имао посла са благајном. Благајну је водио сам Славковић, који ми је само давао чек, на којн сам ја подизао новац за исплату радника. На питан>е претседавајућег где је држао новац намењен за исплату радника, оптужени Чоловић каже да је тај новац држао у својој фијоци, као и новац од продате ртГ&арске соли. — А како се манипулисало са продајом соли? — пита га претседавајући. — Кључеви од магацина соли би ли су у канцеларији, одакле су се, када је устребало, узимали. Када бих год ишао у магазин, увек је био присутан и магационар. Оптужени Чоловић се затим бра ни да до н>ега нема кривице. а да верује да ни други нису криви. # — А ко је више разделио соли, ви или Сушчински? пита га дал>е претседавајући. — Ја сам издао више, јер ме Је Сушчински само замељивао, и то свега неколико пута. — А зашто је Риза Алијевић до бијао со без требовања? — Због тога пгго је Риза чинио разне услуге директору Славковићу. Тако је он својим аутомобилом превозио со, јер је ауто Солане био често покварен. Славковић му је дао један и по вагон соли, да је има у ре^ерви. Али ова је со била редовно исплаћиванаОптужени Чоловић, затим, каже како су му онога дана када је ухап шен силом одузети кључеви магазина, које је могао узимати сваки, када је год хтео. — У мојој фијопи нашло се разних рачуна, иако ја с тим рачуни ма нисам имао баш никакве везе. 1 е је рачуне ваљда неко покупио, па, да би ми подвалио, убацио их у моју фијоку. После тога извршено је суочење измеНу оптуженог Чоловића и Јова новића, који се из слободе брани. Јовановић том приликом каже да је после хапшења био постављен за привремеиог управника Државне солане у Стону и да у послелње рреме није нико могао улазити у канцеларијске просторије и магацин. пошто је поставио јаке страже Чоловић је и после овсг суочења остао при свом исказу.

»Нркваја« осућена на 300.000 динара глсбе

Сарајево, 30 мај Шумско предузеће .Дриваја" осуђено Је прс- извесног времена да пла ти милион динара глобе због непла ћања прописане таксе за превоз бал вана. На ову пресуду предузеће се ж 1лило Финансиској дирекцији, чи Јс/М пресудом такође није билз задовољно. Стога је упутило жалбу Управном суду, који је пресудио да се „Криваја" казни са 300.000 динађа. ЈЕДАН ПРОЈЕКТ О ПОДИЗАЊУ „КОЛОНИЈЕ МАЛИХ ГРАЂАНА" 1902 Нушић као законодавац

Недавно, претурајући по архиви Јанка Веселиновића. измећу многих значајних докумената, задржао сам се на једном рукопису несвакоднезпог изгледа: прво је, на зеленкастој, пожутелој од многих година хартији. стајало: „СоКаде — за 100 породнца". На унутрашњој страни првога листа, та белешка је почела добијати одређеније контуре: приниипијелне одредбе устава друштва за заједничко насеље. На крају целокупног излагања, потпис: Б. Ђ. Нушић. И ако многи кажу да време, у коме живимо, искључје сваку погодност за јака изненађења, а специјално за чуда — чудо се догодило. Дакле, наш славни комедиограф је у својој дугој књижевничкој каријери и тај род стигао да експлоатише. Овај детаљ је важан за његов дефинитиван лик. Уосталом, господин Нушић је неухватљив у својим камелеонским метаморфозама. Ко зна, чиме ће нас још запрепастити? Рукопис сам пажљиво разгледао и нарочито се зауставио на његовом математичком делу: ту се, у томе предрачуну, најстручније излаже план амортизације. Фиксиран је потребан основни капитал, као и рокови отплате. Одмах иза тога је списак оснивача друштва. У њему су многа имена, која већ данас припадају историји. По ономе реду, како су давани начелан пристанак, убележени су: Тоша Михајловић, трговац; пуковник А. Машин; др. Марко Николић; др. Милан Радовановић; Коста Ризнић, трговац; Никола Марић, апотекар; Бранислав Ђ. Нушић; Стеван Веселиновић, Св. Рувидић, архитект; А. Гавриловић, професор; Јеленко Михајловић, професор; Никола Николић, Михајло Цукић, Милан Јовановић, фотограф; Благоје Недић, Срета Пашић, управник Девојачке школе; Данило Живаљевић; професор Добра Ружић; Марко Трифковић, начелник Министарства привреде, М. Капетановић, Спира Калик, Ђ. Поповић-Даничар, генерал Ст. Луковић, Драгутин Ђукамовић, Милан Милетић, члан Касације; Петар Протић, професор Богословије, и Наум Димитријевић. Занимљиво је нарочито, одмах, испод тога списка и једно Нушићево писмо. Оно је упућено Михаило Цукићу секретару Државног Савета, дугогодишњем одборнику Београдске општине, сину министра Косте Цукића. Ту га Нушић моли да подробно претресе правила и по тотреби допуни. Писмо гласи: „Драги г. Цукићу, Молим Вас разгледајте ово. Држао сам се Вашег предрачуна, једино што сам вредност једнога хектара попео на 500 дин. како би имали шанса за боље место и ставио сам 5 хектара за менаж (код вас је било четири). Разгледајте све ово и додајте и избришите што сматрате за потребно. Ја бих да пред конференцију изиђемо са готовим правилима. Одзив је врло леп. Ваш одани Б. Ђ. Нушић". Како се на пројекту правила види, Цукић је оловком додао неколико речи: „Сем неких омањих напомена, држим да је овај основ врло добар. Ваш М. Цукић". Пошто се и поред свих нагађања не би дошло до извесног конкретног објашњења овог посла, ја сам посетио г. Нушића и он је био љубазан да ме у ту тајну прошлости, својим коментарима, посвети. Насмешио се Бен-Акиба, над сопственим пожутелим листићима, над избледелим словима и почео читати: „1. Друштву је задатак заједнички живот у пољу са тежњом да постигне и потрошачку заједницу као и заједницу намирница. (Једна баштованџиница, друштвена бакалница, фуруна, млекарница, заједнички обори за исхрану стоке и т. д.") Онда је престао са читањем и окренуо се: „Пишите"... Тако Ј'е настала његова исповест. — То је било доба — почео је г. Нушић, када још нису постојала данашња предграђа. На Чукарици, нза данашње фабрике шећера, била је једна друмска меана и неколико ку ћа. Топчидерско Брдо — па ту су била пуста поља, виногради и по гдекоЈ 'а вила. А данашње Пашино Брдо, Професорска колонија, Неи мар, Душановац, Вождовац, Предграђе Краљице Марије и Војводе Степе, све су то била ненасељена по ља, у која су само ловци залазили. У то доба, ја сам покренуо акцију (1902 године) за оснивање једне колоније малих грађана, оних који нису кадри у Београду да се одрже. Из списка оних, који су пристали, види се међутим, да су идеји као

]ни и виђеии људи. Случај је хтео, !да ја као иницијатор, прнмим на себе цео труд, па као што вндите, да јбудем и законодавац тога покрета. Оно, што може нарочито за јавност бити од интереса у овом случају, то је, што су два лица, пуковник Александар Машин и др. Марко Ни-

Г. Бранислав Нушић колић, врло предано ушли у ову акцију, долазили на све састанке и конференције, излазили самном ван Београда ради избора терена и опште били само овим заузети. 29 маја 1903 године, по убиству Обреновићз Петог, у коме су Машин и др. Марко Николић као завереници учествовали, они су овај посао потпуно напустили, а нама је тек тада било јасно да су они учествујући овамо себе маскирали и удаљавали од себе сумњу у погледу ангажовања у завери. Пуковник Машин то признање је чак и учинио. Ја сам отишао ван Србије и тако је ствар утонула. Интервју је завршен. Г. Нушић се као и увек смеши. Можда тој пасији, нас млађих, да чепркамо по туђим животима, да истражујемо. Ето, тридесет година је требало да прохуји од стварања једног устава, да би се родио са овим откровењем, наш законодавац. И ми се смешимо... Јанко Туфегџић

Покушај самоубиства у новосадској посластичарницн »Мињон« Нови Сад, 30 мај На други дан Духова дошао је, пре подне око 10 часова, у посластичариицу „Мињон", У Јеврејској улици бр. 15, један елегантан млад господин и од госпођице која послужује загражио колач и чашу воде. Сео је у ложу иза паравана, тако да нико није могао видети шта ради. Одјед ном. иза ложе се чуо пуцањ револвера. Супруга власника радње и послуга истрчали су. уплашени, из рад ње и одмах позвали једног лекара ко ји станује у суседној кући. Лелар је констатовао да Ј 'е посреди покушај самоубиства и да су повреде младићеве врло тешке. Одмах је извеште на полиција. На лице места изишао је дежурни чиновних г. Миодраг Јовановнћ са лекарем г. др. Ђорђем Черемовим. Младић је био при свести када је стигла полициско-лекарска комисија и утврђено је да се зове Рудолф Штајн, има 24 године, по занимању је електротехничар и свршио је Сред њу техничку школу. Он је опалио је дан метак у правцу срца из револвера марке „Браунинг" бр. 5.36, који га је погодио управо изнад срца у плућа. Метак се задржао у телу. Разлог покушаја самоубиства није хтео да каже. По наређењу дежурног чиновника, тешко повређени младић одмах је пренесен у болницу, одакле је, по молби његове породи це, потом однесен у санаторијум г. др. Владимира Јаковљевића. Лекари су утврдили да је метак ушао у груди непосредно изнад срца и да се налази у телу тешко рањеног младића. Изгледа да је по ореди несрећна љубав. Штајн је волео једну девојку која није одговарала на његову љубав. А. Б.

После туристичног споразума Југоспавије и Немачне Берлпн, 30 маЈ* На основу споразума о туризму закљученог са Краљевином Југославијом, влада Рајха јс повећала од 200 на 700 марака своту коју у немачком новцу могу понети собом путници који одлазе у Југославију.

1Ш .10Ј. К0ЛДРДЦ ТЕЛЕФ. 20-708 стдн лдуреп и опивер хдрди у своме вајбољем тонфилму Р К А Р1АУ010

Додатак: ФАКС НОВОСТИ и нов МИКИ НАУЗ у боЈи Ускор ™ ЖИВОТ И ЈШВ - и д р дТ

шлагер:

Вечерња претстава у башти

САРАДННК I ЧИТАЛАЦ Ј

КАКВУ БУКОВАЧКУ КИСЕЛУ ВО ДУ ПИЈЕМО У Београду се продају веће количине буковичке киселе воде у крњим старим флашама. Често У тнм флашама има сламе и запуша ча. А већ је забележено да ове флаше не ратују само против хигијене, већ и против прописа о мери, као и против општег уверења да литар не може имати мање од хиљаду грама. Није. наравно, никаква утеха што се и сисачка кисела вода продаје у флашама, које не садрже литар већ знатно мање. Н.

БАЛКАНСКА УЛИЦА ТРАЖИ ВЕЋУ ПАЖЊУ Балканска улица спада у ред оних престокичких саобраћајних артерија, којима би требало посвети ти пуну пажњу с обзиром на њихову важност: велнки број странаца пролази свакодневно овом улицом, између Теразија и Железничке станице. Међутим, чишћење канализације у Балканској улици врши се дању услед чега се развија скоро не издржљив смрад. Било би корисно и препоручљиво да се ова пракса једном онемогући, како и у интересу угоднијег промета, тако и у интересу становника Балканске улице. Ш.

ХУМАНОСТ СИРОМАШНИХ СТУ ДЕНАТА КОЈИ ПРОДАЈУ МЛЕКО Мрачна и тескобна собица иа мансарди једне палате у Макензијевој улици. Два расклиматана кре вета, столица и сто пун разбацаних књига. То је стан сиромашних студената, Јужиоорбијанаца, Трајка и Јована Грујића. Живе у тешким материјалним приликама. Продају млеко, дају часове деци богатијих родитеља. Иако живе под овако тешким услоеима, они ипак чине један не обичан и ретко племенит гест: издржавају и школују већ неколико година малог Јована Бренера, ученика првог разреда Треће иушке гнмназије иначе сина Савете Бреиер, која је пре извесног времена умрла од туберкулозе. — Становали смо код његове мајке, каже Трајко, студент технике, тамо негде на периферијн. Прала је тући веш и држала самце. Од тога су живели. Најзад је навукла болест и умрла. Ми смо изишли из стана, а мали Јоззн, остављен самом себи, обраћао се данима добрим људима за помоћ. Међутим, гдегод је закуцао, врата се нису отварала. Када смо видели да је сирото дете овтало иа улици, ми смо га прихватили. Не знамо шта ће мали да ради када ми једнога дана напустимо Београд. Како студенти браћа Грујући имају ове године да заврше студије и да оду у војоку, то ће мали Бренер, ако га'нико не прихвати, остати понова на улици. Било би хумано да се неко позабави судбином авог бистрог и чапредног дечка. Р.

ИМА И ТАКВИХ Он је елегг#нтан човек. Увек добро обучен. Како? То не може нико да вам објасни. Нигде није запослен, али увек носи ташну испод руке. На Теразијама људи га виде уз неку утицајну личност. Живо разговара и својим држањем обраћа пажњу на себе. Ондз се галантно јавља познаницима н као да вели: — Запамтите, с ким сам у друштву. Уђете у неко посланство. Видите га с нехом дамом: гчхвори француски као да је рођен на париским булеварима. И посланнч му пружа руку. Дођете у позориште. Увек седи у првим редовима. И не сам. С њим ау елегантне даме. Примљен је радо у канцеларијама позоришне управе, радо му дзју бесплатне улазнице. Срешћете га на предавањима и из ложбама. Нити што слуша, нити што гледа. Али шаггуће дами поред себе: — Ви сте шармантни, мадам. Би ћу вам захвалан ако ми ову ствар свршите код господина мужа... То је једини човек који разуме људе, који је Е©ропљанин. Мадам, очара ли сте свет на последњој забави. Сви смо се у вас заљубили... Или неком господину: — Знате, свиђате јој се. Ако же лите, удесићу ствар. Мало је теже, али ви већ знате: Златна пара сва врата отвара.... Чувајте се да вам не уђе у кућу. Т.

Годишњи збор Удрутења магуранага из Нице Удружење матураната из Ниде одржало је у просторијама хотела „Српски краљ" свој трећи редовни 2 ОДИШЊИ Збор. После помена умрлим друговима, претседник Удружења, г. Ранко Достанић отворио је абор- Секрстар удружења, г. Александар Пилетић поднео је извештај Управе о раду у току прошле године. Извештај управе задржава се на« рочито на питањима оснивања кредитне задруге, груписања свих организација бивших француских ђака у један савез, на изради споменице и на питању пута у Ниџу. После извештаја г. Пилетића г. Миодраг Рајчић реферише специјално о изради споменице, о њеној концепцији и оциљу, који се њоме жели постићи, а затим г. Миодраг Цокић подноси исцрпан извештај о путу у Ницу. Сва ова питања, а иарочито питање пута у Ницу, детаљно су продискутована и новој управи удруже ња су дате директиве за даљи рад. Пошто је досадаппћОЈ* управи дата разрешница са похвалом, изабрана Је нова управа, која се, са г. Достанићем на челу, не разликује много од досадашње управе. Исти вечери, такође код „Српског Краља", приређеи је банкет, коме су присуствовали француски генерални конзул у Београду, са вишим особљем Француског посланства. На банкету било је око сто особа. -Јг |

Збор Југосповенсне народне сгранне у Новом Саду

Нови Сад, 30 маЈ На први дан Духова допутовали су бродом из Београда народни посланици и члановж главног одбора Југослоеенске народне странке са својим присталицама у Нови Сад. Гости су дочекани на пристаништу од стране месног одбора странке и чланова из Новог Сада и Среза новосадрког. Госте је поздравио г. Мољац, претседник месног одбора. Одговорио му је г. Светислав Хођера, народни посланик. Под заставама, и клучућ-и Њ. В. Краљу и народном јединству, поворка је пошла кроз град до зборишта. Збор је одржан на Св. Јовановом тргу. На збор су .дошли г.г. Светислав Хођера, Живан Лукић, Влада Крстић, др. Милан Метикош, Јосиф Стажић, Милош Драговић, Драгутин Перко, народни посланици и г.г. др. Оскар Тартаља (Сплит), Н. Цицвара (Пакрац), др. Иван Потокар (Љубљана), др. Лаза Стефановић чланови главног одбора и г. Војин Пуљевић, директор „Борбе". Збор је отворио г. Мољац, а затим су гозорили г.г. Свет. Хођера, Јосиф Стажић, др. Иван Потокар, др. Оскар Тартаља, Милан Метикош, Драгутин Перко, Милош Драговић, Милутин Божић, Александар Стефановиђ, Влада Крстић, Војин Пуљевић, АндриЈа Пифат, Милан Петросић и др. Живан Лукић. Говорници су изнели, поред програма странке, извештај о досадашњем раду и програм будућег рада. Збор је протекао у највећем реду. А. Б.

Самоубиство старог панчевачког тргозца Днтона Маја

Панчево, 30 мај Јуче поподне извршио је у Панчеву самоубиство угледни трговац Антон Мај, стар 60 година. Мај је јуче пре подне био у својој радњи, у подне је затворио радњу и дошао кући. На њему се нису приметили никакви знаци растројења и његова жена позвала га је да руча. Међутим, Мај је замолио жену да му спреми купатило, јер жели да се купа. Његова жена, не слутећи да ће се нешто догодити, спремила је мужу купатило. Када је Мај ушао у купатило, опалио је два метка из револвера. Један метак испалио је себи у груди, а други у слепоочницу. Када је његова жена чула револверске пуц ње у купатилу, потрчала је да види шта се десило, чим је отворила врата од купатила, видела је мужа где лежи крај каде обливен крвљу. Позвала је лекара, а.ти Мај је већ био мртав. Мај је био угледан трговац, те је овај његов корак изазвао жаљеле целом Панчеву. Није оставио никакво писмо у коме би објаенио збот чега је пошао у смрт. По причању његове жене и пријатеља, изгледа да се убио због материјалних неприлика. Последњих година финансиско стање његове трговине било је све теже и Мај није могао одговарати својим обавезама. Због тора се оддучио на овај ©чајнички корак. м. а ј