Правда, 31. 05. 1934., стр. 7

Г 31 - V -34 За убиство имућног старца осућ ен на 15 го днна робнје Неготин, 30 мај У овдашнЈеи Окружном суду одго варали су Веселин Исаковић, »мгова мајка Стана и жена Стоја, сви из села Плавне у Срезу брзопаланач*ом. Они су олтужени да с> убили седамдесетого-чшљег Ђорђа Репедића, аемљорадника из истог села. Ђорђе Репеџић, човек врло имућног стаља, није имао никог од срод ника. Да би своје старе дане шго удооније провео, решио јр да целокупно своје имање завешта некомс ко 6и му се у старим данима нашао и о њему старао. Ово Ј = Ђорће чинно више пута. Када му се ко од његових будућих наследника није до падао, он је тестамеите кварио. Последњи пут као најподеснију породн цу нашао је породицу Веселкна Исаковића н његову жену Стоју. Они су пристали да старца надгледаЈу а У накнаду за њихов труд да све имање завештаоца Ђорђа после њего ве смрти остане Веселину и његовоЈ жени. Али после дужег времена заједничког живота дошло је до несу* гласица између завештаоца и његових будућих наследника. Старац јо и оваЈ тестамент покварио Критичнога дана чича Ђорђе у напитом ста њу враћао се са једне славе. Чим Јс ушао у кућу одмах је напао на Всселинову жену Стоју и мајку Стану. Видећи да му старац напада же ну и маЈку Веселин је потрчао овима У помоћ и старца оборио на вемљу и гушио га. све док Ђорђе није издахнуо. Сутрадан, обавестили су сво је сељане, да је чича Ђорђе преко ноћи, услед узете велике количине алкохола, нашрасно умро. Али и ма да су они покушавали да све траговс влочина прикрију, ипак је ова ствар свима изгледала сумњива, знајући ранији заједнички живот њихов. Зло чин је откривен и ствар пријављена властима. Обдукцијом леша утврђено је да Је ваиста по среди злочин, јер су на врату нађени трагови прстију и модрице по осталом делу те ла. У почетку Веселин је одрицао, али Је доцније све признао. На данашњем претресу Веселин де >о признаје. Стоја и Стана дело не признају. Оптуженог Је бранио адвокат г. Вуловић. По саслушању сведока, суд се повукао на већање и донео пресуду хојом Је Веселин осуђен на 15 година робије. СтоЈа и Стана пуштене су.

П Р А В Д А

Разб ојнички напад нод Руме Рума, 30 маЈ На путу између Руме и Путннаца взвршен Је разбојнички напад на Ми ханла Детлинга из Петровог Поља код Бијељин?. Детлинт се унутио бициклом из Бијељнне у Нову Пазову. На неколико километара ислред Путинаца, зауставио га је Један младић наоружан револвером и затражио да му одмах преда бицикл. 0ваЈ се у почетку противио, али када је непознати припретио револвсром, Детлинг му Је предао бицикл. Опљачкани Детлингер обавестио је одмах жандармериску станицу у Пут ницима. Р-

Хохштаппер у полнцнји понушао самоубиство Црквеница, 30 мај У Црквеници је ухапшен познати хохштаплер Павао Кришковић. Он је у Загребу најмио један аутотаксн и дошао у Црквеницу. Са шофером је погодио вожњу за 3.000 динара. Кришковић у Загребу није исплатио шофера, напомињући да ће му испла тити у Сушаку, где има да прими суму од 55.000 динара. Шофер му је поверовао и одвео Кришковића заједно са једном његовом сапутницом у Црквеницу. Сви троЈе су отсели у пансион „Зебргај", где је Кри шковић најмио две собе. У Црквеии ци је жнвсо као какав богаташ. Само једнога даиа, за време најобичнијег ручка, потрошено Је било 150 флаша пива. Преко дана шетао је по мору заједно са својом сапутницом моторнии чамцем који му је вла сник дао под најам. За време једног излета Кришковић је потрошно 500 динара, коЈе Је, пошто „отмени господин" није случајно имао новаца, платио шофер. Једнога дана, кал је требало да у пансиону плати трошак, власница пансиопа нашла је обе његове собе потпуно празне Полиција се дала у трагање и успело јој је да га још истог дана ухапси у његовом родном месту, Новом. И он и његова сапутнниа доверени су у Црквеницу, где су подвргнути испитивању. Истрагом Је утврђено да Је он, не рачунајући раннје злоупотребе, овога пута преварио разна ли па за 6.200 динара. За време истраге Кришковић и његова сапутнииа непрестано су плакали, падајући у очаЈање. По свршено) истразн Кришковић је одведен у затвор. Кад Је чу* вар сутрадан преглслао ћелије и зпстао пред ћелијом Кришковића, наишао је на Кришковића како виси о решеткама прозора обешен неком старом врпиом. Срећом, врпиа Је прс кннута на време. Кришковић Је, чим Је после вешања дошао до свести, почео да плаче, одајућн знакс лулнла. Једва су успели да га умире. НиЈе хтео ннкако да каже разлоге покушаја самоубиства, већ је непрестано прстио споЈо) сапутници. По завршеноЈ нстразн Павао КриШковић Је протеран зајсдно са савутнниом из Црквенице у Загреб.

Страна \

ДВАДЕСЕТ ГОДИНА ОД СВЕТСКОГ РАТА

Јшријеки доиументи. рроци напада

*уетри|е на Сцбнју 1914

ОД 1903 ДО ЕВРОПСКОГ РАТА Извесни стра-ни писци тврде да 1с аустриска влада знала за заверу од & маЈа. Тако например Господин ?" сс>н ч у делу „Сарајево" (стр. 9) вели: .Лојединости ове завере израђсН |/ ^ »!? Д нек ^ х за вереника у хотелу „Код Импернјала", на бечком Рингч', и Један од првих доглавника Калаје вих, Талоци, био је са њима у усхој вези Оно што се опремало било Је добро познато аустро-угарсклј влади, бар на четрнаест дана ранчЈе, и нико од њих ниЈе макао прстом да то спречи".... На сам дан, после убиства, аванич^и орган Балплаца, „Фремденблат објавио Ј 'е члаиак у коме до душе сажаљева убиство, али уједно изјављује: — да је мало стало дз тога ко влада у Србији, док је саио главно да буде у добрим односи ма са Аустро-Угарском". — И дз« иста, цар Фрања при ступању Крзља Петра на престо, послао је дугу депешу, у доста срдачном тону, у« веравајући га о „потпори и пријатељству" при васпостављању реда у земљи. Постоји, дакле, као факат, да )е на почетку, дана после 29 маја Аустрија имала повољно држање према Србијн, да се, тако рећи, била солидари>сала са нзвршеном зазером. То и такво држање проистицало је из њенота веровања, да ће се у Србији наставити она аустрофилска политика која је и дотле владала. Политика одрицања националистнчкога рада међу српским Ж1 ?в .Ђем на њеном подручју, и по.тнтика економске подчињености која Ј 'е дотле била. Међуткм десило се оно што Аустрија није очекивала. Почео (е најинтенснвнијн рад на томе пољу. Тај рад, рад у буђењу и развијању националистичких осећаја, наишао је јак потстрек код нашнх саплемениу подручју Аустрије. А да би га угушила она је почела да уводи )гдан тежак режим и терористичке управне мере, које су изазнвале, као реакцију, јачи и оттторнији рад, док није дошао до размера револуционарних. Упоредо са тим националистичким радом који се и спонтано развнјао, у Срби!« је почео рад на нашој економокој емакципатнји, иако је Србија тада била у најнеповољнијим околностима за тај рад. јер је била одвојена од свију морз, тих природних комуникација австске трговине. У том циљу Србија по куша стварање царинског савеза сз Бугарском. Тај савез би прекинут на енергичми захтов Аустрије. Зпкључи се трговински уговор са Немачком. А када Је Аустрија објавила паринсик рат — у циљу репресалиЈл према Србији — потражи се излаз преко тадање турске териториЈ'е, у правцу Солуна, и поведоше се преговори са Турцима. И у колико )е Србија више покушавала да се еманцнпује економски од аустриске зависности, утолико је Аустрија чииила на сваком кораку сметње Срби|и, претстављајући је у инострзн ству у што горим боЈама. Та отпорност Србије према Аустрији, отпорност која |е била и природна и разумљива; ње»не, тада, слободне и сло бодоумне институције на политичком пољу; њена самосталност и незагвисност коју је она бранила н хтела да одржи, као и сам њен природни географски положа), уз супротности које су у Аустрмји постојале у томе правцу, нарочито према словенском живљу код њених поданика, учинише да Србија постаде још јача и )ош већа привлачна жижа за наш елеменат ко|и Је био под тешком аустриском управом. Ја кн политички покрети међу словенским живљем на њеном подручју, са националнстичкии тендеашијама, почеше да узимају све већи замах. Тражила се правда и слобода. Тражила се основгна права коЈа су била одузета њеним поданицима. Борба се поведе на свима пољима: и у јавности, и у штампи н у парламентии у њеним саборима. АустрчЈа се реши да уннштн те покрете па таЈ начин што ће потчинитн и покорити себн СрбиЈу, «ти!е Је слободоумље и националнзам бно опасан по њене интересе. Отада се, дакле, поче сгтремати онај рат који изби тек 1014 годиие. Као што смо на почетку рекли, централно питање у односнма између Србије и АустриЈе било |е питање Босне и Хериеговине. Те покрајине, иако окупнране, правно нису биле покрајине АустриЈе. Ннсу бнли њени саетавни делови. Али. у исто време, те покраЈиие, биле су и најбунтовннЈе и за њу најнесигурније. Уз то Србији иајближе и по географском положаЈу и по расположењу стаиовништва. И као први корак, нз свију тих узрока, Аустрија рсшн да изврши аиоксиЈу тих покрајина н да их дефинитивно присвоји себи. Решаопјући се на тај ко рак. она )е врло добро знала и то: •м ће тиме изазлати велики ре-волт нашега свста у Србијн. чиЈи су оссћаји прсма тим покра|инама одувск бнлн уз њих. А она Је баш то и хтела.

Још у децембру 1907 године, барон Ерентал, известио Је Конрада фон Хецендорфа, тадањега начелинка главнога генералштаба, да је његов циљ у односу на Балканску политнку „анексија Босне н Херцеговине н пријаседнњење Србије, не бугарских делова". —- ИзвештаваЈу-

Граф Ерентал

ћи о тоЈ својоЈ намери и немачку владу, преко њенога посланика у Бечу, Ерентал је овоме казао „да је крајњи циљ његове Балканске политике потпуно разорење револуционарног српског гњезда". 1908 године Аустрија објави Анексију Босне и Херцеговине. ОваЈ њен акт изазва највећи револт како код нашега живља у границама Србије, чисто тако и код становништва тих двеју покрајина. Српска влада уложи протест против анексије, али, пошто није могла бити помогнута од стране Русије, тај протест ниј'е успео. Аустрија је искористила ту при.тику и опрем-ила је напад на СрбиЈу. Тај напад највише је захтевао и образло жавао генерал Конрад Фон Хеце«дорф. Брентал је био сагласан са њим и у фебруару 1909 године казао: „Снремам ултиматум за случај ако Србија не призна анексиЈу Бооне и Херцеговнне. — Ако се покори добро; ако не, то ће бнти још боље, јер у том случаЈу извршићемо упад (у Србију), збациги династиЈу н извести царотнску унију." Тај ултииатум требало Је да буде предан 29 марта 1909. Биле су издате све потребне инструкције њеном посланику у Београду грофу Форгачу. Била је извршена мобилизација трупа у Бо>

саогпптење: да Је прнча о хаттшењу и злостављању Прохаске „без икакве основе". Србнја је н даље налредовала у с&ојим победама над Турском. Наше трупе изашле су на Јадранско море, које Је требало да нам створи економску еманцнпацију од Аустрије. Котград поново тражн рат против Србије. Он је стајао на гледишту то рата између Србије н Аустрије мора доћи раније или каоннје, Јер велн: „Уједињење је Јужннх Словена један од оннх елементарннх појава које се не дају поре&и, нити се могу зештачки спречити." Па је зато сматрао да ће се то моћи омести само победом над Србијом и њеним покорењем аустрнској монархији. Промашеним нападом за време нашега рата са Турцима, она је оставила у 'задатак Бугарскрј да га из* арши. Нанаддгути на Брегалници, нзненадно и без објаве рата, мн смо на велнко изненађењб и Бугара н још више Аустрије одбилн и тај напад и победили Бугаре. Ова наша победа деловала је поразно за Аустријанце. И још док су се водиле борбе међу «ама и Бугарима, Бертхолд, којн је тада већ био мчгнистар споллжх послова, извештава своје савезнике Ителијане и Немце, да Аустрија не може трпети даља повећања Србије, јер би то значило не само велику мо ралну н материјалиу потпору једног од увек нерасположенот суседа, него би довело и до знатног повећања и проширења великосрпске идеЈе н пропаганде." Италијани и Немци нису примили ова нзлагања Аустрије и нису се слагали са њима да Аустрија треба да нападне на Србију, излажући да би та акција била дефанзивна. И када Ита.тијани и Немци изјавише да у том случају не би постојао за њих казус федерис — према угово-

сни, Херцеговини, Далмацијн, и северннм крајев-има према Сроији. Немоћна Србија дала је ону ноту коју је тражила аустриока влада и признала анексију. Тиие је био онемо« гућен намеравани напад Аустрнје на СрбиЈу, напад који је она била припремила и који је жел>но очекивала. џ џ џ Србија, са осталим савезницииа, ушла је у Балкзнски рат. Аустрија, коЈа је увек са ниподаштавањеи гледала на Србију, рачунала је као сигурно да ће Турци победити Србе и да ће она тада моћи шта да извуче за себе. Али, њене се наде не испуннше. Победот,1 код Куманова, и доциије код Битоља, Србија изненади и Турке и Аустрију и цео свет. Та победа изазива буру одушевљења међу нашим еле >1ентима у њеним покрајинама и пробудн до највеће мере нацнонални понос код њих. А тај понос даде нм замаха да почну са још јачим отпором против Аустрије. И место да „револуционарно гњездо" буде уништено туђом помоћу — турском — оно постаде за АустриЈу још јача жижа њених поданнка н још опасније него што Је то била до тада. Аустри)а се сада са )ош већом одлучношћу реши на напад против Србнје. Опет на предлог Фон Хецендорфа изведе се мобилизација трупа у Боони, Херцеговинн и Да.тмацији. А да би нашла, пред светскои јавношћу политичко и диплоиатско оправдање за рат против Србнје, бн инсценирзиа чувена „Прохаскина афера." Прохаска, аустриски конзул, пре рата у Прнзрену, затекао се тамо за време уласка наше војске. Како је било ратно стање и како су турске власти напустиле територије које је освајала наша војска, није дуго времена имао везе са својом владом. Он је иначе, по ранијим инструкцијама, имао да „створи какав инцндеит." Када )е добио везу, послао )е извеиггај своЈо) владн о себи. Та је депеша фалсифнкована у Бечу, и по њој је испало: како он јавља „да 1е уштројен од стране ср<п ских офииира." На миг званичних /нрутова цела бечка штамна дигла је дивљу хајку против „Срба варвара. ксјн се служе тако страшним стварима против званичних њеннх претставннка". Грмело се против Срби)е и тражнло се од владе да се наподну ти варвари који постоје као ругло у XX вскV. Лаковсрне аустриске масе и наивне Беч.тнје, који су дотле имали при.тике да преко спојих новина читају најстрашније пр1пс о Србима и о тобожњим њнховим варварствнма, дрхта.ти су од гн>ева н као• побеснелн су тражили „утшггење Срба парварп." НадуввЈуКи ту измншљену ствар, Аустрн|а )е, у цнљу понижења СрбиЈе, тражнла јавну сатисфокншу за тога злогласнога Прохаску, што јс 11 учињено. Али. када Је, због утинаја Нсмачке и Ита.тнје. морала одустати од намераваног напада на СрбиЈу, онда је тек нздато вванично

Аустрија не може рачунати на њих у случају рата или ратних заплета, онда је тек Аустрија одустала од намераванога напада. Тај другн покушај напада Аустрије, а за време наших ратова Балканских, би и овом приликом одложен. Аучгтрија ннје могла да се измири са мишљу о нашнм победама, које су нам донеле територнјално повећање, и тиме наше онажење, и које су, још више, подитле наш морални углед у очима целога света, па тнме улнли наде међу нашни живљем о томе: да ће им ослобођење моћи доћи само преко СрбиЈе, и зато је и надаље и у свакој гтрилици тражнла начнна како ће нас у повољном времену наласти. Последњн покушај АустриЈе, пре

стварнога напада у 1914. годкнн, бн још ујесен 1913 године. Тек што смо извршили демобилизацију, н тек што су се наши људи вратнлн после више од године дана рата и под оружјем, изби такозвана Арбанска побуна. Та је побуна бнла инсценирана од аустрискнх агената и по нжховом налогу како би нас ометала у нашем сређивању. Наше трупе, делимично мобилизоване, извршише нанад на те банде, и у циљу сузбијања поновнот препада од стране њихове, пређоше преко граница које су биле одреднле велике силе стварајући, под сутестијом Аустрије Арбан тју, како би нас одбиле од мора. То је, казао је фон Хецендорф, прилнка коју је упутнло само прозиђење, да би се пречистили рачуни са Србијом. Он је инсистирао код Цара и Аустрис-ке вла* де да се одмах објави рат Србији. Бертхолд, под утицајем Тисе, за први мах не усвоји овај предлог Хецендорфа. Посла прво „пријатељску ноту", тражећи од Србије да повуче своје трл-не. Наша је влада одтоворила на ту ноту, дајућн своје разлоге зашто мора да одржи стратегиске тачке на граннци према новоствореној Арбаннји, и ннје одмах, по тој «оти, повукла трупе. Тада је Аустрија добила од Немачке уверење да ће Је помоћи у случају конфликта са Орбијом. Бертхолд уттути не ноту, него ултиматум Србији, тражећи да у року за осам дана евакукшеио арбанску територнЈу, кначе аустриска ће се влада наћн, на њену велику жалост, у таквој прилнци да употре« би сопствена средства радн испуњења својих захтева. Орбија је, нашавши се у таквој ситуацији, испунила овај захтев Аустрије, пов>-кла наше трупе из Арбаннје и на тај начин испунив захтеве Аустрије, оне4К >гућнла јој је напад. И том прнликом не би и-спуњена жеља Аустрије да оружаном руком нападне Србију и унншти „револунионарно гнездо" које јој је толико сметало не због рада, нето »бог њенога лошега рада према њеним сопственнм становннцима. Јзсно је дакле да*Је АустриЈа Још много раније пре своје објаве рата Србији спремала у внше махова напад на њу. И као што смо на почетку рекли стварЈШ узроци за њен напад постојали су и пронстицали из њене политике коју Је она водила како у односу на Балкан, тако и у односу на своју унутарњу политику према своме становништву словенскога порекла. Србија је била на путу њенот даљег продирања „на оријент"; н Србија Је бнла као самостална држава постала привлачна тачка за наш елеменат који је патио под њеном управом. У тим двема појавама лежао Је за Аустрију узрок за њен нзпад на СрбнЈу са смерои њенога покорења и уништења. Све осталр што је рађено са стране Аустрије рађено Је да се нађе повод, а не узрок, за обЈаву рата. И сам Сарајевски атентат, дакле, није узрок, него повод за Аустрију да нам објави рат, што је и учинила.

&ИЛ0 КУДД && СВУДД!

Г. Хортн одпнновао г. Герннга Пешта, 30 маЈ Гувернер г. Хорти одликовао Је претседника пруске владе н члана кабинета РаЈха г. Геринга великим иа џарскии орденои за заслуге.

Снупштнна Грапсног преставннштеа у Суботнцн ИзвештаЈ градоначелника о раду општииске управе

Суботипа, 30 маЈ Суботичко Градско претставништво одржало Је своју скупштину под претседннштвои градоначелника г. Ивана Ивковића-Ивандекића. После отварања скупштине градоначел ник г. Ивандекић прочитао Је врло опширан извештаЈ о раду општинске управе. Г. Ивандекић износи финансиско стање Суботичке општине. За прва три иесеца ове године Градска главна благајна ииала је прнхода 6,109.216 динара а расхода 5.967.429 динара. На име градског приреза плаћсно Је 8,018.665 динара, док Је на иие трошарнне убрано 1,784.266 динара. Према овоме укупни прнходи у првом тромесечЈу износе преко 10 мнлиона динара што од прилике одговара своти предвнђеноЈ у општинском буџету, коЈн се сада нала* зи на одобрењу у Министарству финансиЈа. Даље у извештаЈу г. Ивандскић наводи да је стање Градске економије повољно. Усеви су већином врло добри. Грађевннска делатност ове године бнла је веома слаба. Издано је само 15 дозвола за поднзање прнземних зграда у вароши и на периферији. Културно-соцнално оде лење општине у првом тромесечЈу ове године разделило Је 200 мстара дрва и 86.860 кнлограма пшеннце снромашннм породицама. На крају свога изпештзја градоначелник г. Иваидекнћ одговара на интерпелацију г. Фнстера, градског одборннка, и другопа по предмсту издапања у Јсд ногодишњи аакуп купалншта и бање Палић. Пошто је прочитан извештај градоначслник г. Ивандекић отворно Је дискусију о раду општинске управе. Б. М.

Снупштнна пољопрнвредннка у Белој Паланцн Бела Паланка, 30 маЈ Пољопривредна подружина у Белој Паланци одржала је Јуче годишњу скупштину под претседништвом г. Рајка Живковића. Пошто су прочитани нзвештаји, које је скупштииа примила акламацијои, развила се дискусија о будућеи раду. Најзад је донесена резолуцнја у којој се тражн да управник расадника и срески пољопрнвредни референт још одмах крену на терен да дају сељацима и уопште пољопривредници ма практичне савете. Решено је да се идуће Јесени приреди општа пољопривредна изложба у Белој Паланци. Констатован Је нагли напрвдак ове подружине у последње вре ме, нарочито откад Је на њеном челу г. Рајко Живковић. Изабрана Је нова управа у коЈу су ушли г. г. РаЈко Жнвковнћ, Душан Стојановић, Величко ПеЈковић, Илија Вучковић, Живан Нешковић, Дојћин Влајковић, Јеленко Јовановић, Вукашин Лилић и Н. Ћирић. Ж. Н. Рибарсно чцружење у Сарајеву пустиће у бссансне рене 150.000 мпацнх пастрмнн Сарајево, 30 мај Рибарско удружење добило Је од Банске управе 150.000 младих пастрмки да нх пустн у босанске воде. Удружењс Је закључило да пастрмку пустн наоочито у рецн Ђетип>и и Рззву, где су ове рибе готово истребљене. Једна посебна комисиЈа Рнбарског удружења упутиће се, ових дана, да нзнађе повољна иеста у рскаиа где ће се иладе пастрмке моћн несметано развнјатн. Ова секцнЈа заслужуЈе с«аку похвалу, Јер су племенитс рибе у краЈевима Дринске бановине скоро свсв!Ш утамањене. Ф. ј