Правда, 31. 05. 1934., стр. 9
31 - V - 34
Жена која преставља опасност за морап на ппатну ИСПОВЕСТ НОВР. ЗВЕЗДЕ МЕ ВЕСТ Нова амернчка звсзда Ме Всст
л
П Р А В Д А Н
Г —"'С ЈЈССТ "Ј сдно откриће прошле сезоне". Успех н>ених филмова „Леди Лу" н „Ја нисам анђео" био је тако нео бичан, д а је она одједном постала Једна од највећих данаш№их звезДа америчког филма. Трн месеца искључивог права в осам мессца општег прика-шваља »еног фидма „Леди Лу у Парнзу још ннје заситило публику и сала )е још увек пуна. Ипак, ускоро ће опаЈ фнлм прећи у провиниију која га нес-фпл5Иво очекује. Ме Вест је тако на пречаџ освоЈила публику. Заннмлжва је једна скорашн>а њена изјава, у којој је укратко изнела своје погледе на живот и свст уопште: „...Ја сам постигла успех, али то није било без напорл. На степеницама уздизања пењала сам се полако, један по једаи степен. Али нећу да се погрешно суди о мени. Издржала сам многе нападе, али увек сам умела да будем практична- мРазуме се, на платну, ја припадам оној врсти жена чија јс репутација пропала, али има један добар разлог за то: ништа није тако досадио, тако смртно као једна „честита" жена... „На платну, разуме се... „Врлнна у самој себи носи награ ду, али она нема места у сценариу. Људи воле жене које имају прошлост, — зато што се надају да ће историја почети изнова. „Поштене" жене тако^е пате због те своје врлине, јер свака од №их сања да по стане авантуристкиња — али разуме се, да се при том не излаже никаквом ризику. „Мвоге жене су лепе и глупе. алн много боље је бити лепа и глупа
него само глупа, а данас Ј*е веома — /- ~— г - тешко остати ванста глупа. 1Ј1та жена У век треба да држи у резерви, више, Ј 'една жена може се потсме- „Ја мислим да се тако наЈ - боље вати конвениионалности, може би- ради у корист љубави и брака...*'
Ме Вест
ти лако приступачна, а да због тога не буде неЛорална. „Поштених жена има данас толико и пре двадесет годнна: само је ,-стандард" измсњен, то је све. „Зашто Ј *а да будем нападана као опасност за морал на платну? зар зато што приказујем секс онаквим какав је? „Зашто та врста општег лицемер ства? Зашто плакати над законима природе? „Често су ме питали да кажем дефиницнју љубави. То је једно узбуђење које измиче шудској контроли: најјаче, али често и најопасниЈ *е- узбуђење. А.\и треба га искусити лично и излишно је говорити о њему. „Али љубав је једно добро коЈ *е
на и студиа док сс сннмање филма не заврши. — Ова мсра опрезности, изјавио јс де Мил. ма како нзгледала стро га, неопходна је, јер случај Варена Вилисма због одлагања снимања коштао нас је много, а осим тога но смемо доводнтн V питање завршетак снимања филма. Глумци су се повииооали његовој наредби-
° ог тоа« и ° л«.
С.рана 9
V «
л VI С«« 1 ° В
Један антихитпердвскн амер нчни фипм Корнелиус Вандерблит млађи и | Едбин Хилм, који ни један ни дру ги нису стручњаци за Филм, приказали су ових дана у гоујорку један филм под именом „Влада терора под Хитлером". Овај филм је једним делом снимљен у НемачкоЈ* и претставља једну врсту прегледа рада хитлероваца. Занимљиво је да је ово чисто антнхитлеровско дело иекако промакло маказама немачке цензуре и није му забрањен улаз у Немачку. Истину рећи, гледишта изнета у филму не претстављају ништа ново. Већина сцена приказане су већ до сада у разним филмским журналима. Овде су само координирани и прокоментариспни строгим об јашњењима аутора. Огромна власт којом Хитлер располаже у Немачкој изложсна нам је на један веома импрссионантан начин. Има ту и неколико Вандербилтових разговора са Кронпрннцом, Кај зером, као и са самим Хитлером. Ове разговоре Вандербилт је, мислећи на своју америчку публику, поикапао као нске композиције о Цими Уокеру, Ал Капонеу итд. Али велики недостатак ових разгоЕОоа је што су они чисто фиктив ни, у целости инсценирани: г. Вандегбилт доду^пе ту суделује лично, али остала лица претстављају добро маскнрани фигуранти. Тешко је дакле извући некакав закључак из ових разговора. Поред осталог, филм нас преноси у Леонидад, у Аустрију, где је Хитлер провео своју младост. и показује нам колико је дачашњи господар Немачке био мало вољен од својих земљака. Неколико \е-
пих снимака Аустрије, у којој се Долфус бори против надирања „на цнзма"Али иако је интенција филма јасна, може се зажалити што поступ цн употребљени у овоме филму нису ни нека новост, ни убедљива ре читост. Опрв зиост Сесип де Мипа Сесил де Мил имао је много муке док је одабрао лнца за главне улоге у фнлму „Клеопатра" Снима ње је најзад почело, али једног даиа де Мил је доживео непријатно изненађење: нестало је Варена Ви лнема, који игра улогу Јулија Цезара. Сва тражења остала су узалудна. Као да је у земљу пропао, Вилиему није било ни трага ни глаас. Чуђење се ускоро било претвооило у узнемиреност. Два дана су га узалуд чекали и тражили. Известили су и полицију, која се такође да а у трагање. Већ се помншљало да је по среди злочин, самоубнство и т. д. НаЈ*зад, полициЈ*а Ј*е пронашла глумца полумртвог од глади, на једном моторном чамцу, на 20 ми ља од обале. Кад се освестио и мало опорабио, он је испричао своју необичну авантуру. Био је. пошао да се провоза на своме моторном чамцу. Међутнм, десио се нвар на мотору па није могао да се врати на обалу. Морске струје захватиле су ње
гов чамац и однеле га далеко од обале. Није му остало ништа друго него да се препустн својој судбини. Због овога случаЈ*а, Сесил де Мнл је сада забранно свима глумцима какво удаљаВање од свога ста
У КОЛОСЕУМУ од петнп првмнЈера ооликог Метро Голдвин тонфилма хумора и осећаја:
Кратке вести У Лондону је приказан нови филм Марлене Днтрих „Црвсна ца рнца". Публкка је примила филм са одушевљењем. * Фокс-филм приказао је у Парнзу у преводу ове филмове: „ О т ^ зј чари" са Спенсер Траси н Клер Тревор у главним улогама; затим ,.Хуп-ла" са Кларом Бов и „Томас Гарнер" са Спенсер Траси и Колин Мур. Публика је била једнодушна у аплаудирању. Адолф Манжу и Елиса Ланди играју главне улоге у филму „Ја волим једну глумицу". * Силвија Сиднеј носн 30 разних хаљнна у филму „30 дана принцеза , у коме она игра главну улогу. Нови филм Ани Ондре зове се ..Љубав у кавезу". Филм се снима истовремено на немачком и на фран цуском језику. У франц^'ској верзи ји са Ондром играју Рене Лефевр н Андре Берле. Режирају Жан Лн мур и Жак Натансон. Конгрес ннжењера и архитекта у Загребу Критика нацрта закона о инжењерима Загреб, 29 мај ^..Првога дана Духова одржан је у Загребу конгрес југословенских инжсњера и архитекта. Конгрес је заседавао у дворани Загребачке берзе, у прнсуству власти н разних друшта ва и корпорација. Њ. В. Краља заступао је на конгресу генерал г. Ђо кић, Министра грађевина инжењер г. Мате Шнелу, Мннистра социјалне по литике и народног здравља ннжењер г. Баучек, баџа Савске бановине начелннк г. Бензон, Загребачку општину директор г. Шај_а, Загребачки универзитет професор г. др. Његован. Конгрес је отворио ннжењер г. Ду шан Томић чнтањем поздравног теле грама Њ. В. Краљу, који је прихваћен уз бурно одобраоање. Затим је !. Томић одржао дужи говор у коме је истакао главне линије којима се има кретати рад на конгресу, поздра внвши уједно делегате и претставни ке властн и установа. Свечани део конгреса завршен је поздразнма конгресистима од стране минкстарскнх изасланика и претстав ннка установа. који су сви пожелели да рад буде плодоносан и уопште користан. После мале паузе инжењери и архитекти наставили су рад у оквнру петнаесте редовне годишње скупштине. Прочитани су извештаји о ра ду у прошлој години око којих се развила врло жива днскусија. Нарочито је живо рзсправљано у вези са пнтањем доношења закона о инжењерима. У дискусији око овог питања учествовао је и изасланик Мини стзрства грађевина инжењер г. Хаџић, који је изјавио да је Мннистар ство грађевина прихватило нацрт за кона о инжењернма онакав какав су они сами поднели, али су с овим у вези и многе друге формалности без којих се не може доћи до ступања на снагу овог закона. Поднети наирт закона критнковало је неколико инжењера Измећу осталдас. инжењер г. Звоико КаУрић се не може да сложи с т«1М да се у њему говори само о цивил*гим инжењерима, којих је, мећутим. само једна петина од укуПиог броја. Тражи да се закои протегне на све инжењере, јер би само тако био користан о одговарао својоЈ цамени. Дискутовало се н о промени назиза званичног органа, који носи име „Тсхнички лист". Било је предлагача који су тражили да се овај назив промени у назив „Инжењер", али по што ова промена назнва листа захтсва уједно и промеиу друштвсиих I правила. питање је остало нерешсно. Све прочитане извештаје скупштн на је примила и тиме је уједно дала рлзрешницу старој управи.
сД^°' ^ цос»« „ с* а ° и
1*0
Отварање земљишне књиге V Београду
Збор учитеља у Битољу
у гл.улогама »уЈожесгвеииии амернчког тоифи-ма
ВАЛАС БИРИ, МЕРИ ДРЕСЛЕР, птива Иорин Суливен и Роберт Јонг „ВегПпег Т.дИЛ" пише: .Два два сата »ио.кн.а, чуђења и хумора. доа сата сјаЈне^ аабаве*. <2
Битољ, 30 ма.ј II Битољски учители одржали су среI ско наставничко веће у простори|аI ма основне школе „Св. Сава" пол | 1 претседништвом школског нздзорниј ка г. Јована Ничоте. На већу су чнтзли своје реферате г. г. Растимир I Јевћовић и Паскал Петровић. РефеII рати су изазвали живу лискусију. У 1 дискусији СУ учествовали г. г. Војић слав Урошевић, Василије Величко-,нђ, Харалампије Анастијевић, Јован > Ничота и Марко Јевђенијевић. > В. В.
Катастарскн премер у ранијем атару ОпцЈтине града Београда завршен ;е у години 1933. Приликом премера био је цео атар подел»ен на седам катастарских општина. За сваку катастарску општину извршен је засебан премер па су за сваку катастар ску општину састављени и засебни катастарски операти. Они су неопходно потребни за праведно опорезивање и за освиаање земљишних књига. Землуншне књиге дају стабилност катастру и омогућавају да се и у катастру изврше све промене. Београдске катастарске општине обухватају следеће реоне: Катастарска општина Београд 1 реоне кварта другог, трећег и четвртог с Великим Ратним Острвом; Катастарска општмна Београд 2 реоне кварта петог и шестог са остр еом Хујом; Катастарска општина Београд 3 реон кварта једанаестог; Катастарска отитина Београд 4 реоне кварта седмог н осмог; Катастарска општина Београд 5 — реоне кварта првог, деветог и десетог; Катастарска општина Београд 6 реоне кварта тринаестог и четрнаестог са острвом Ада Циганлија; Катастарска општина Београд 7 —! реои кварта дванаестог. По Закону о унутрашњем уређењу, оснивању и исправљању земљиш-них књига морају се земљишне књиге основати свуда где још не јтостоје, а где Је-кзвршен катастарски пре мер. Мннистарство правде приступило је оснивању земљишних књига за град Беоргад одмах, чим је катастарски премер био завршен. За сада је већ завршено осннвање земљншне књиге за катастарску општину отвара се земљишна књига 1. јуна 1934. године код Среског суда за град Београд. Она замењује досадањи тапијски систем. Од поменутог дана ставља се ван употребе књига тапија и интабулациони протокол за ову катастарску општину. Нова власннчка, заложна и друга књижна права на земљиштима уписаним у земљишној књизи могу се почевши од дана отварања земљишне књигестећн, ограничити, пренети или укинути само и једино уписом у земљиш ну књигу. Земљишне књиге води 1 стручан чиновник, водитељ земљишне књиге. Упнси у земљишним књигама врше се само на основу судијских решења. Земљишна књига за катастарску општину Београд 3 (кварт Једанаести) има 5!444 улошка, а ови садржавају укупно 8.330 земљишта (парцела). Уз земљишну #њигу састављени су и помоћни регистри, по којимасе може лако и брзо наћи свака парцела и сваки власник у земљишној књи зи. Оваки уложак састоји се од пописног, власиичког и теретног листа. Попиони лист садржи катастарске ознаке земљишта (број, култура, назив, површина); власнички лист садржн уписе о влаоништву (својини) земљишта уписаних у пописном листу ; теретни лисг садржи уттисе о теретима, који се односе на та земљишта. Са даном отварања земљишне књиге почиње и поступак за исправљање. У том циљу одређен је први про гласни рок за подношење пријава. који ће трајати 6 месеци т. ). до 30. новембра 1934. годмне. По прописима Закона о унутрашњем уређењу, оонивању н исправљању земљишних књига имају поднети пријаве поменутом с>'ду у првом про гласном року сва лииа, која на основу права стеченог пре дана отварања земљишне књиге, траже какву промену >т!иса нзвршеног за време оснивања земљишне књиге. Тдко ће сви преноси извршени по тапијама пре дана отварања земљишних књига, у колико у овим »гису били већ спроведени у току оснивања, бити спроведени и у земљишним књнгама на основу поднетих пријава и саслушања странака. У истом року имају поднеги прнјаве и сва сжа лииа, која су пре дана отварања земљишне књиге стекла заложна права, службености или друга права на земљиштима упнсаним у земљишној књнзи, у колико бн се ова права имала уписати кзо стари терет. Према томе, права која су до сада била уписана у интабулаиионом протоколу, као н њихов првенствени ред, могу бити сачувани само
ако се упишу у земљишну књигу у постугтку за исправљање на основу пријава поднетих у року до 30. новембра 1934. године. <| Пропуштдам рока одређеног за подношење поменутнх пријава има за последицу губитак права на оства ривање захтева који се морају пријавнти према трећим .тицима која стичу књижна права у доброј вери на основу уписа у земљишној књизи. У поступку за исправљање ослобођене су странке од плаћања такса за записнике, отправке, поднеске и прилоге по § 66. Закона о унутрашњем уређењу, оснивању и исправљању земљишних књига. Отварање земљишне књиге за катастарску општину Београд 5 (кварт први, девети и десети) предвиђа се почетком месеца јула о. г. И за остале београдске катастарске опшгине врше се убрзани радови на оснивању земљиигннх књига и израдн помоћних регистара. Ти ће радови бити заБршеии још у току ове године. (А. А.) ■ ■аав ■■■■■> ■■■ввмнЕваааовмви ош ■ Суђсње убици Бугархна №мктрова Једно мистериозно убиство ко]е још није расветљено БерлиИ, 30 Пред поротним судом у Хемницу почео је претрес због једног убиства које се десило у септембру месецу 1930 годнне. У своје време ођај злочКН је узбудио целу Немачку, Аустрију Н Бугарску. Наиме, тада је нађен мртав, иа аустријској територнји, Бугарин Крум Димитров. У почетку се мнслило да се радн о лодитичком убиству. Међутим. у то•ку ;истраге установило се да је Димитрова убио Неиац Георг Ернш- рмерн, који је на саслушању изјнв: о да је ово. учннио из разлога што му је Димитров још пре 20 година упро пастио жену. Проиес ће траЈатн неколико дана. Са великом раДозналошћу се очекује да ли ће,се сада утврдигн пр п .ви узрок овог тајанственог злочина. пошто се нсказима убнце Ернширм рна поклања мало вере. Б.
11ШШвШ8ВГ88Ш^. ОД ПЕТКА у 3, 5, I 9 30 у бноскопу „УРДИИЈД"
најлепши филм позлсњих година, ремек дело кине-
МОЈЕ ЧЕЖИ
иит" :
ИЈ1Ш1ЏЈР1Ј 1.Р.Д1.1! : ... I.,, Ј — Шубертова Н то1 симфонија (1е15е Иећеп те1пе Иебег) Нартв Егсрт Ханс Јарај Да 6и се омогућило сваноме да види оваЈ наЈлепши филм И ИIII1! П.
600?!
Ш1Ш'ЗДПШ1ВМ1