Правда, 31. 05. 1934., стр. 10

~ 31 - V - 34 П Р А В Д А ' Странв 5

С П О Р т После првог кола ПРВОМ КОЛУ УТАКМИЦА ЗА СВЕТСКО ПРВЕНСТВО ПРИСУСТВОВАЛО ЈЕ 139.000 ГЛЕДАЈ1АЦА ПРИХОДА ЈЕ БИЛО ПРЕКО 4 МИЛИОНА ДИНАРА СУДИЈЕ — ГОЛГЕТЕРИ

Тим А>'стрије пред утакмид у са Франц>ском у Торину

Милаио, 30 мај ! (Телефонски извештај) | Прво коло утакмица за првбнство гвета у футбалу протекло је доста бурно или и без некнх већих сензадн ја. Ако би се хтело просудити које су репрезентацнје незаслужено победиле онда ту свакако на прво место долазн победа Аустрије над Француском, а затим Чехословачке над Румуннјом и Шпаније над Бразилнјом. Срећне победе нзвојевале су Швајцарска и Шведска. Остали резултати мањевише одговарају односу снага на терену. Што се тиче су дија они у потпуности нису одговорили своме залатку, а свакако да јс најгоре прошао Ван Морсел (Холанћанин) који је признавањем једног гола. Аусгрији постигнутог из чистог офсајда, што и сами Аустријанци при знају, решио судбину Француске. Ни шта боље ннје прошао ни немачки судија Бирлем, који"јг~непризнавак»ем једног гола за Бразилију изазвао инцнденте међу играчима, а потом и међу публиком. ПРЕКО ЧЕТИРИ МИЛИОНА ДИН.АРА ПРИХОДА Недељне утакмице донеле су укупно милион и 61 хнљаду италијанских лира прихода. Треба подвући да су улазнице размерно биле врло скупе против чега је устала и сама италијанска штампа. Поред. тОга улазни це нису свуда бнле једнаке, а наЈскупље су биле за утакмицу у Риму где се за стајање плаћало до 50 лира. Сами приходи кретали су се овако: у Торину 138 хиљада лира, у На пуљу 80 хиљада лира, у Трсту 80 чиљада лира. у Милану 300 хиљада лира, у Риму 210 хиљада лира, у Ђенови где су улазнице биле доста јев тине. 175 хиљада лира у Болоњи 200 чнљзла лира. и у Фиренци 130 хиља да лира. 139 ХИЉАДА ГЛЕДАЛАЦА Ради прилично скупих улазница и слабог интересовања италијанске пу бдике зз већИну мечева у недељним борбзма у осам италијанских гра дова учествовало је укупно 139 хиљада гледалаца. Највише публике било је тамо где су улазнице биле најјсвтиније и где се водила највећа борба: у Ђенови. Присуствовало је 40 хнљада гледалаца. У Торину из међу осам хиљада гледалаца који су сви од реда навијали за Француску било је 2 хиљаде Француза. Утакмицу између Мадарске и Египта, где Је опет публика навијала за Египат присуствозало је 8 хиљада гледалаца а исто толико утакмици Че^>' словачка — Румунија у Трсту. У ми лану било је 28 хиљада гледалаца, а у Рнму поред г. Мусолинија и целог дипломатског кора 20 хиљада гледалаца. Болоња је забележила 20 хи љада, а Фиренца 15 хиљада гледалаца. НАЈБОЉИ СУДИЈА ЈЕ БИО АУСТРИЈАНАЦ БРАУН Од судија најбољи утисак оставио је Аустријанац Браун. који је водио меч између ШвелСке и Аргентине. Као помагаче имао је одличне италнјанске судије Турбијаниа и Карара. Италијан Матеа добро је водно борбу између Немачке и Белги,|е уз помоћ Француза Берта и Италијана Меландриа. Швеђанин Еклинт оставио је врло добар утисак водећи утакмицу Швај царска — Холанднја уз помоћ Аустријанца Беранека и Италијана Бонивента. У ред добрих судија треба уврстити и Мерсета (Швајцарска) ко ји је у Риму имао лак посао. При руци су му се нашлн Чехословак Зенишек и Шпањолац Ескартин. Оста вио је добар утисак Италијан Барсалина, коме се једзно може замерити што Египћпнииа кијс «.>гзнао регуларно посткгиут гол. Та аутсуди ^е имао је Италнјане Сасиа и Да-

тила. Иначе наш познанкк Белгијанац Лангенус, који је судио уз помоћ Италијана Скорцониа и Скарпа оставио је траљав утисак. Холанђанин Ван Морсел и-мао је тежак задатак да уз помоћ слабих аутсуди-. ја Белгијанца Берта и Италијана Каирониа води узбудљнву борбу између Аустрије и "Француске. Он је био слаб, а највећа му је грешка при знавање другога гола који је пости гао Шал. Немац Бирлем коме су помагали Маџар Иванчић и Италијан Кармина ти својим рђавим суђењем изазвао је и нереде. Највећа му је грешка што није признао регуларан гол Бра зилије. иначе није био толико рђав, али је био арло спор у доношењу од лука. АУСТРИЈА НЕ ПРЕТСТАВЉА 03БИЉНОГ ТАКМАЦА ИТАЛИЈИ! Ит&ОД&ЛОД штампа са извебтм" злурадошћу пише о победи Аустрије над Француском. Једнодушни су у тврђењу да је Аустрија незаслужено победила. „Газета дела спорт" чуди се да су Аустријанци са тако високог нивоа моглн овако ниско пасти! „Кориера дела сера" вели да су Аустријанци пожртвовањем дошли до победе а ннкако технички и тактички бољом игром. „Газета дела пополо", каже да је само грешка судије одлучила победу. Момчад Аустрије није ни сенка оног тима који је. победио Ита.тију у Торину са 4:2. Сви остали листоси су једнодушни у тврђењу да Аустрија не претставља Италији никакву препреку на путу за освајање светског купа. ГОЛГЕТЕРИ Међу голгетерима првога кола нај већн утисак оставио је Немац Коненс, копи је постигао хет-трик и Ши јавио који је за Ита.тију такође постигао три гола. Иначе голове су дали: за Аустрију Цишек. Шал и Бицаи; за Француску Никола и Берист (пеналтик); за М^џарску Толди (два) Телеки и Винце; за Египат Муктар Камел и Фауси; за Чехословачку Пуч и Наједли; за Румунију Добаи; за Швајцарску Кинхолц (два) и Трело Абеглен; за ХоландиЈ*у Смит и Венте; за Италију Шијавиа (три), Орси (два) Ферари и Меаци (прва троЈИца су Аргентинци); за Сједињене Аме ричке Државе Флорио; за Шпанију Лангара (два) и Ирарогори (пеналгик); за Бразилију Лајте; за Шведску Јохансон (два) и Крун; за Аргентику Берис и Галатеа; за Немачку Коненс три, Кобиерски и Шифлинг; и за Белгију Буршуф (два). Иначе Аргентинци су на целом тур ниру први дали гол већ у четвртом минуту, а Французи се могу похвалити да су дали последњи гол. СВЕГА ДВА ПЕНАЛТИКА На осам утакмица досуђена су свега два пеналтика и оба су искоришћена. Један у корист Француза ради хендса и један у корист Шпаније ради фаула. Плацер Ј'е опасао по општем увере њу Аустрију од пораза. То је једини нграч који је у пуноме сјају заблистар у староме „вундертиму". Цео тим Аустрије знатно је подбацио. Вреди истаћи одличну итру Смисти ка, и добру игру Вагнера. Чудно ј "е да је чувена и ефикасна навала Аустрије неочекивано подбацила. Фран цуска је играла по „дубл ве" систему и незаслужено је изгубила. Да Никола није повређен Французи би славили победу. У њиховом тиму у навали је био најбољи Астон, у халф линији истицао се Делфур а у ужој одбрани голман Тепо. ^аџарска је наступила против Египта са неколико резерви. Сабо је у последњем тренугку заменио Хаду. Подбаиили су Лазар и Футо, али је трио био одличан. Код Бгипћана

голман Је показао екстра гласу као н Елфари и Хасан Рагаб. Код Швај цараца најбољи је бно Трело Абеглсн, а одлични су били Минели и центар халф Жакард, (играч једног трећеразредног клуба). Холандија Је имала најб<хЂег човека у полудесном Вентеју. Идуће коло које се игра 31 маја одлучиће питање полуфиналистл. Спортски стручњаци за сада се задржавају на прогнозама коЈ "е после слабе игре Аустрије и Чехословачке све више наговештазају да ће Итали ја освојити жељени светски куп. Владимир Кустудић АРГЕНТИНА ИГРА У БЕОГРАДУ 10 ЈУНА? Ј. и. с. је повео преговоре са вођством Аргеаткнске репрезентације за једно гостовање у Београду. Изгледа да ће Аргентина гостовати у Београду 10 јуна и одиграти утакмицу са нашом репрезентацнјом. Преговори би се има.ти вечерас окончати. СОЛУНСКИ ,ЛРИС" У СКОПЉУ Скопље, 30 мај О Духовима гостозао је у Скопљу првак Солуна „Арис" и одиграо две утакмице. Првог дгна „Арис" је победио С. с. к-а са 4:1 (2:1) а другог дана „Југа" са 3:0 (1:0). Гости су оставили врло добар утисак. Б. С. К. У ЛЕСКОВЦУ Лесковац, 30 мај О Духовима је у Лесковцу гостооао комбииовани тим Б. с. к-а. Првога дана Б. с. к. је победио „Момчила" са 6:2. Играчи „Момчила" врло I рђаво су се понашали за време игре. Судио је добро г. Никола Панајото- ј вић. Другог дана Духова Б. с. к. је победио „Јосифа" са 2:1 (2:1). Голове су дали Вирић н Чебинац за Бео- ј грађане а Илић за „Јосиф". Судио ' је добро г. Митрић. ЈУГОСЛАВИЈА" У ЉУБЉАНИ И ЗАГРЕБУ Београдска „Југославија" гостуЈ*е 31 маја у Љубљани где ће одиграти нриЈ *атељску реванш утакмицу са ,Д1риморјем". У недељу 3 маја „Југославија" гостуЈе у Загр&бу где ће се састдти у борби за Југо-куп са Грађанским. ,.Југославија" полази на овај пут са најбољим тимом са којим моментално располаже. Утакмица за Југо-куп између „Хај дука" и Б. а. с.-а која се је требала одржати у недељу одлаже се ради репрезентативне утакмице Јутослави ја — Бразилиј"а.

Моменат из велике борбе Аустрија — Француска: Тепо држи једну високу лопту Синделара СА СЕДНИ ЦЕ Ј. Н. С-а Одређен је Одбор за састав дзшавне репрезентацнје ОДРЕЂЕН ЈЕ ТИМ ЗА УТАКМИЦУ СА БРАЗИЛИЈОМ

Толдн ЛЕВСКИ (Софнја) ГРАЂАНСКИ (Ниш) 1:0 (0:0) И јуче је лепо време привукло на игралишту Синђелића, рекордан број гледалаца. Првак Ниша Грађански, обећавао је још унапред да ће дати озбиљан отпор Левском. Левоки је овом сво јом утакмицом приказао. типичан бу гарски ногомет: брзину, срчаност, н игру главом. Игра је била равноправна, преноси ла се с једне стране на другу. Буга ри су имали одличну одбрану, те је може и рећи она и извојевала ову лепу, и заслужену, победу. Код Левског се нарочито истакли: десни бек, центархалф, десни халф, и десно кри ло. Код Грађанског у првом полуврс мену био је одличан леви бек Вучковић. али је у друтом попустио. У фору је био добар. Ристић. Судио је врло добро, г. АрсениЈ*евић. Синоћ је Ј. н. с. решио једно врло важно пнтање. По предлогу савезног капитена г. Бошка Снмоновића одређен је одбор који ће у будуће одређнвати државне репрезентације. У одбору се налазе гл\ Божа Тодоровић, Бошко Скмоновић и Иво Шусте. За утакмицу са Бразилијом одређен је овај тим: Чулић, Матошић — Белошевић, Арсенијевић — Стевовић — Лехнер, Тирнанић — Вујадиновић — Б. Марјановнћ — Томашевнћ — Глишовнћ. Резерве: Глазер, Аћимовић, Јазбец, Гајер, А. Живковић и Сарић. Утакмнцу суди бугарски судија г. Досев. - « Обратили смо се г. Симоновпћу да нам да разлоге ради којих је посгаеио овај тим. Ево шта нам је, разуме се у најоптимнстичкијем расположењу, рекао г. Симоновић: — Духовске игре у Београду као и последње гостовање Хашка и игра Баск — „Конкордија" у Загребу јасно су показали у каквом се стању налазе нашн водећи клубови и игра чи. Судећн по свему овоме налазим да наш наЈ *бољи тим данас изгледа у саставу који сам предложио. О постављању Чулића у тим г. Си моновнћ каже: — Чулић је показао да је врло сигуран голман. Он је, усто, свакако пожртвованији од Глазера, па и ста ложенији. Глазер је нервозан у великим борбама што се да објаснити његовим годинама. Ради те његове нервозе моје $ дубоко уверење да је репрезентација изгубила и са Бугарском и у Букурешту а Б. с. к. са „Ромом". О постављању Стевовића: — За Стевовића сам се одлучио јер сматрам.да је он исто тако користан навали колико и одбрани што са Гајером није с.тучај. Гајер је дефанзиван и његово подупирање навале ни Је најбоље. Стевовић може да створи у тиму хармонију, поред тога код Бразилије на центархалфу налази се играч исте грађе. висок. сув, Сантос, који ј *е прави уметник у в лада њу лоптом. Надам се да ће Стевовић оправдати поверење. ♦ Тако вели г. Симоновић, па, ипак, тај тим није без замерки. Он је несумњиво добар али-и поред оптимнз ма и лепих нада г. Симоновића које полаже у Стевовића, мислимо да је Гајер бољи. То једнно. Стевовић је пожртвован, само он не игра нагон ски, није ту у питању један расан футбалер. Против уиграног трна до брих техничара са каквим располажу Бразилнјанци, Стевовић неће моћи просперирати. Најбоље сведочанство је игра са „Ромом". Нека би овде Стевовић био боље среће. Срећа је у томе што је сусрет приЈ *атељ« ски и што би после дебиа Гајер могао исправити евентуалне грешке пр вога. У осталом дали би се сагласити са г. Симоновићем. СЛУЖБЕНО ИЗ ПОТСАВЕЗА ЖЕНСКИХ СПОРТОВА 1) Жалба с. к. ЈугославиЈ*е на утакмицу са Б. с. к.-ом, коЈ *а је одиграна 20 маЈ *а ов. г.. одбија се као неумес на и на правилима неоснована. 2) У везн § 61 Каз. прав.. а на основу § 6 и 73 Каз. правил. суспендујс се с. к. Југославнја од наступа на свим утакмицама. 3) На основу § 23 и 68 Каз. прав. а У вези прекршаја из § 64 Каз. прав. позива се на саслушање за 30 мај т. г. у 19 час. у Потсавезним просторијама, Обилнћев Венац 36/1, г-ца Ми ца Шкорић.

4) На основу § 68 Каз. прав. ради прекршаја из § 14 Каз. прав. позиза се на саслушање, г-ца Емнлија Јогановнћ, за 30 оз. м. у 19 час. 5) На основу § 68 Каз. прав., а ради прекршаја из § 44 и 50 Каз. прав. позива се на саслушање за 30 ов. м. у 19.30 час. г. Драгољуб Кодемо, члан с. к. Југославије и вођа хазена секције с. к. Јутославије. 6) На основу § 51 Каз. прав. а у вези § 4 Каз. прав. кажњаза се с. к. Брђаннн опоменом. 7) На основу § 51 Каз. прав. а у ве зи § 4 Каз. прав. кажњава се Б. А. С. К. са дин. 50.— Казну положити бла гајни потсавеаа у.року од 8 (осзм) дана. 8) На рсшЈВ &лудијскога нзвештаја ' поништава се првенствена утакмица Брђанин — Б. С. К. одиграна 20 ов. м., пошто су оба клуба насгупили са играчицама које још нису имале права наступа на прв. утакмицама. Секре*5р Бора М. Ристпћ Резултзти духовских трна

Касачке трке Београдског кола касача „Вожд Карађорђе" 1. Једнопрежна трка у сулкама за сва домаћа н страна грла од три године и старија. Стаза 2.000 метара. 1. Хамлет 2, 2. Никотин, 3. Ева. Кладноница: у победн 38; у награди, 12, 14 динара. 2. Једнопрежна трка у сулкама за сва домаћа и страна полукрвна грла од три године и старија. Стаза 2 400 метара. 1. Мангуп, 2. Норма и 3. Бети. Кладноница: у победи 20;. у наградн 11, 11 динара. 4. Једнопрежна трка у сулкама за сва домаћа н страна полукрвна грла од три године и старија. Стаза 2.400 метара. 1. Никотин, 2. Хамлет 2 и 3. Еза. Кладионица: у победи 14; у награди 11, 12 динара. 5. Једкопрежна трка у сулкама за сва домаћа и страна полукрвна грла од трн године и стзрија. Стзза 2 »00 метара. 1. Мангуп, 2. Фараон и 3. Норма. Кладионнца: у победи 80; у награди 26, 29 34 дннара. 6. Једнопрежна трка $ сулкама за сва домаћа и страна грла од гри го* дине и старнја која у прошлој н овој години нису добнла прву награду. 1. Мирјана, 2. Јованка и 3. Марица. Кладионица: у победи 16; у награди 10, 10, 12 динара. Трке Дунавског кола јахача „Кнез Михаило" 1. Пробна трка двогоднх ждребаца. Стаза 800 метара. 1. Фатаморгана, 2. Гуливер и 3. Фосид 2. Време 49 ! /». Кладионица: у победи 26; у награди 16, 17 динара. 2. Трка „Милосав Куртовић" на 2.000 метара. 1. Грлица, 2. Ловћен н 3. Војвода Гојко. Време 2,10®/». Кладионица: у победи 19; у награди 14, 12 15. 3. Хандикап Тнл-топ на 1 -200 метара. 1. Глорифик, 2. Балзлајка н 3. Лидија. Време 1,20 г /в. Кладионица^ у победи ^95; у награди 20, 15, 20 ди« нара. 4. Пробна трка двогодих омица ка 800 метара. 1. Гордонка, 2. Лозана и 3. Розита. Време 49. Кладионица: у победи 105; у наградн 21, 42, 173 ди» нара. 5. Хандикап на 1800 метара. 1. До» ра, 2. Клара и 3. Изеиђач. Врем« 2*и. Кладионнца: у победи 17. 6. Препонски хандикап на 3.800 метара. 1. Јадран, 2. Перфид 2 и 8. Илнјана. Време 3,34 ! А. Кладионица? .у лобеди 34; у награди 15, 14 дннарА