Правда, 20. 07. 1934., стр. 16

20-VI1-34

П Р А В Д А

Страна * ■>'

ФЕЉТОН „П Р А В Д Е"

јђубомора

ОД ЖАКА ЛЕРУА

Да, Ја сам љубоморна, јер те волим. То је природно. Ах, аашто ннсам као моја пријател>ица Маргарнта, која сваке недеље мен>а ше шнр и пријатеља. На жалост, нисам таква. Удварао си ми се неколико месеца, а ништа ниси био постнгао: борила сам се, одупирала, а онда на иамаку своје снаге, под утииајем твојих речи попустила. Теби аа љубав преварила сам први пут у животу свога доброг мужа, који ми ннкад ништа није скривио. НеКу да те делим са други* женама! Имам право да то захтевам. Жоржета је ућутала. Албер је седео у иаслољачи и, осмехујуКи се, посматрао младу жену. Она је дошла малочас, и одмах почела да му пребацује. ДршКуки, уабуђена и огорчена, једва је задржавала сузе. Алберу се учинило да је сад мно го лепша него раније. Устао је и полако јој пришао: — Жоржета, немаш право... Ја сам... Она га је грубо одгурнула: — Зар имаш смелости да се уопште браниш? СиноК, код Хорселових, ниси ме скоро ни погледао. Била сам ваздух за тебе— Да, вазДУх! — Али, Жоржета! Својом суви-1 ше великом пажњом могао бих да те компромитујем. — Знала сам да Кеш то реКи, прекиде га жена. — Раније кад си цело вече проводио у мом друштву, ниси се освртао да ли Кеш ме компромитовати. Кад сам те молила да будеш опрезнији одговорко сн: „Ах, сад видим да сам вам равнодушан..." Био си несреКан н жалостан и ја нисам имала снаге да ти одбијем молбу. А тада сам једва волела. Сад, кад се све променнло, искоришКаваш моју љубав само да ме мучиш. Зар мислиш да синоК нисам приметила да се удвараш Гивели Сизе? Грозно! Да, свиНају ти се те модерне лутке са црвеним нок тима и у деколтованим хаљинама. ВеК- сад жалим тог јадног мужа, којнВ Гизелу узима за жену. Изгледа да се радујеш кад видиш да сам љубоморна. Али то није све: ти ме избегаваш и јасно показујеш да ти није стало до мог друштва. Наравно, кад жена воли није више кокетна, а мушкарцима се то не свиђа. — Али, дете, не говори глупости1 Кад сам те избегавао? — У четвртак ниси дошао на састанак. Одложио си га до суботе. — Рекох ти да мн је сестра изненада дошла у Париз, и то баш онда кад сам те чекао. Није ми остало нипгга друго него да ти јавим... — Могао сн да нађеш бољи изговор. Ниси хтео да доНем. Кад бих знала да си код куКе, могла бих сваки дан поподне Да свратим. Алн ти ме не волиш толико да би

Погннуо од грома Трстеник, 18 јул Земљорадник Милош ПериК радио је јуче поподне на њиви, када га је изненадно ухватио велики пл>у сак. Да би се заштитио он се склонио у јсдну колибу. Али на несреКу, после неког времена гром је ударио у колибу и на месту га убио. Поред ПериКа била су још два сељака у колиби када је у н>у ударио гром, али се њима није ништа десило. М.

Прва овогодишња жртва Дрине

Лозннда, 18 јул Дрина је код Бан>е Ковиљаче и? бахмла овоју лрву овогодишњу жг тву. Леш је био у лепој мачв«*1 ској ношњи и истрагом је утврђчл да је то Лепосава СимеуновнК, удова из Змињака. Узрок њене смрти ннје се могао установити, али се ве« рује да је она извршила самоубиство због жалости за иужем који јој је недавно умро. Б. К.

ме сваког дана чекао. А у вече опет избегаваш наше заједничке пријатеље. Прошле недеље одбио си позив наших пријатеља Дилоа, иако си знао да Ку доКи. Раннје си ми прнчао најситније детаље из свог живота, а сад уопште не знаш пгга радиш. Знам само непгго: да сам несреКна и да патим. Жоржета је почела да јеца. Албер се изненадио. До сада није знао да га млада жена тако искрено волн. Био је убеђен да кије крнв, а осим тога ласкало му је то је сад видео — што у њеном животу нгра тако велику улогу. Нежно је посматрао жену, чиј« је лице добило израз разочарања. Тихо јој јо признао да је воли и обеКао да Ке учинити све штогод жели. Жоржета се осмехнула. Знала је да Албер говори истину. Од тог дана за Албера је почео нов живот. Поподне уопште ннје излазио због Жоржете, која је често и нзненада долазила. Остала | би неколико минута, а затим би одлазила, среКна и задовољна, што га је нашла код куКе. Албер је настојао да га позову сви они пријатељи и познаници код којих је Жоржета проводила вечери, иако му је, понекад, њихово друштво било досадно. Да не изазове њену љубомору, играо би само са старијим дамама, а Гизелу Сизе заиста

је избегавао. Жоржетине сумње полако је нестало, а Албер је опет навикао на ово ограничење личне слободе. Же на је бнла среКна, а он задовољан. Био је савршено тактичан и ннкад није говорио о стварима, којих се због ње одрекао. Једнога дана приметио је промену. Сад кад је Жоржета могла да га види кад год је хтела ретко је долазила. А осим тога, и њено понашање сасвим се изменило. — Слушај, Жоржета, рече јој једном. — Ти си синоК била веома нељубазна. Непрекидно си играла са Полом Ерлином, а доцније сте заједно вечерали.. Она се смешкала: — Ваљда ниси љубоморан? — Ти си раније била љубоморна, веома љубоморна и сад сматрам да и ја имам право да бар мало... — Ах, ја сам била, прекиде га Жоржета. — Али сад нисам више. Нашла сам начин као да се изле чим. Уради то исто, Албер! Он се запрепастио и хтео да јоЈ прича о свом самоодрицању, о данима, које је због ње жртвовао. Све је радио само да она не пати. Али није нмао снаге да проговорн једну реч. Жоржета је прошла кроз све Лазе љубоморе н сад му постаде јасно да то претстоји њему—

о радио о

Потребе наше свнларске индустрије

Изгорело жнго, запаљено варннцом вршаће машнне

Бачка Топола, 18 )ул. Приликом вршидбе у Малском атвру упалило се жито г. Унчара Имреа, велепоседника, и то од варнние вршаће машине. Изгорело је 150 метарпопс центи жита, што прет ставља штету од 16.000 динара. Ште та би бнла већа да пожар, ипак, није на време локализозан. Ђ« Сг<

> ~ ПРОИЗВОДЉА ЈЕ О Новн Сад, 1в јул Индустрија сзиле у нашој држави показује у последње в-реме велгасн раввој, нарочито у војвођаноком де лу Дунавоке бановнне где је гајење саилених буба било н раније развијено. Ипак у Војводини, као и у целој нашој земљи, ова грана кнду« стрије није могла да се у поптуно. сти развија. Она се налази сада у почетаом сталиуму развитка. Инду стри|а свиле у нашој земљи за сада се само баа-и одмотазањем снрове свиле, аа чауре, а не н даљом прерадом у готове индустриске артлсле. Осећа се потреба комплетирања наше индустрије свиле. У случају ако би са инвестицијом од 4 милиона динара било извршено комплетнрање, могао би се лиферовати један добар део сировог материјала за наше текстилне фабрике. Наша држава импортира четрдесет пута више него што се код нас производи. Вредност нмпортиране робе кзноси око 120 милиона дннара. Вредност проазвода>е свиле износи код нас око 7 милиона дкнара. Коиплетирањем фабрика свиле добило би се годишње око 20 мнлиона динара. Према обавештењима, надлежни намеравају, у најкраће време, да из« врше набавку потребних справа тако да ће државна свилара бити у стању снабдевати нашу нндусгрију сировдм материјалом. У току ове годиае сви краЈеви наше земље производили су свиле за трећнну иаље него прошле У погледу количине произведеких чаура, наша држава «а континенту долази на треће место, а по квалитету може да се такмичи са чаурама најбоље врсте. Свиларство се у нашој држави дели на три врсте: државно, концесионирано и слободно. Кокцесионнрана друштва за гајење свилених буба постоје у Загребу и Лапову, а слободно саиларство раввијено је у целој Јужној Србнјн. Држаано свкларство оостоЈи у Војводини, Боснк, Херцеговини, Далмацкји и Црној Гори. Дирекцкја државних свилара налази се у Новом Саду, Уредбом Мииинстарстаа пољо прнвреде из&ршеа Је комерциализација нашег државног свиларства. Цена на сзетској пијаци, према којој се равна н наша, била је ове годкне врло ниска. У Мхлану ве плаћало 7 до 8, а у Маџарокој 8 динара килограм озилобуба најбољег квалнтета. Наше фабрике овиле ку« повале су од произвођача кнлограм .вилобубе по цени од 12, б односно 2 динара. Цена се иретала према ква литету. Дакле, наше фабрике плаћале су изнад цена светског паритета. У случају спровођења комплетира ња наших свилара цене би биле не. зависне од ондх, које се плаћају на светским тржиигткма, као што -је случај са Грчком, где су цене танад светског паритета, а прокзводња свиле претставља једну од најважнијих грана прчхе индустрије. У севернкм крајевима иаше државе откупљено је ове године око 160 хкљада килограма у вредности близу два милиона динара. У јужним крајевкма производња је износила ове године 240 хиљада килограма. а прошле годкне била је близу ттола милиона килограма. Вредност откупљене робе износила је око три и по мнлиона дннара. Јапанскн демпииг Једви по*натн стручњак и позна-

ВЕ ГОДИНЕ ОПАЛА валац ове врсте кндустрије пад цена свклобубама објашњава јапанским деипингом. Јапан лиферује по веома ниској це«и огромне коллчкне свилобубе. И у Грчкој је цема добра. Грчка је, на пример, увела заштитну царкну на тако авану греш свилу, конац н осталу текстилну робу. Захваљујући ткм мерама пркмећује се у последње време велнки оро сперитет свиларске кндустрије у Грчкој. И код нас бн, жсумњиво, оваква нлн слнчна мера поеољно утицала на цене. Исто тако било би потребно да се наше фабрике ком* плетирају за прераду скрове робе и на тај начин оспособе ва лукративан рад од чега би кмала користи целокупиа наша индустриЈа ове врсте. Ако се у»ме у обзир да вредност иаотортиране робе лзносн око 120 милиона динара, док домаћа ороизводња из?носи свега 7 мнлионе, јаоно 1е да годкшње губкмо ако 20 милиона динара само због тога игто немамо одговарајуће справе у нашим фабрккама свнле за производњу снрове робе. Интереси наше привреде захтевају да се тај недостатак у* клони, а за то су потребна релатквко мала средства.

Укрштене речи — БроЈ 365 —

Водоравно: 1) светски шаховски мајстор, 8) памет, 9) руски саткрични часопис, 10) слово у латнници, 11) париски архиепископ (1792—1857), 13) изнад (грчки), 16) прилог за меето, 17) мајур, ранч, 18) птица, 19) река у Француској, 21) за>1он (француски правопис), 22) пред/сећају, 25) замекица, 27) парнски лист, 26) два једнака слова, 29) мацарски краљ (1437). Усправно: 1) име коња Александр« Ве.тиког, 2) немачки физичар, 3) јах појас од свнле, 4) супруга, 5) берлнн ски часопмс, б) река у Русији, 7) пре возно средство, 11) најсјајнија звезда, 12) француски писац (.Харгантуа"), 14) двоје, 16) драг, 20) варош у 111вајцарској, 23) немарљив, 24) свеска (страна реч), 26) свеза, 28) слово у латнници. РЕШЕЊЕ УКРШТЕНИХ РЕЧИ — БроЈ 353 Водоравно: 1) ткћ, 4) Гоч, 7) етер, 9) боду, 10) козак, 12) Ролаи (Ро* ме«), 13) нада, 14) Енеј, 16) Поли* фем, 16) папирус, 20) моле, 21) аваз, 23) базар, 24) Томас, 26) улив, 27) Зола, 28) лав, 29) „Сид". Усправно: 1) тек, 2) Итон. 3) ћезап, 4) голем, 5) одај, 6) чун, 8) радо, 9) Боне, 11) калопер, 12) реферат, 16) позив, 17) алав, 18) увоз, 19) Самос, Ж) мала, 22) зали, 23) Бул (Џо«), 25) сад.

ЧЕТВРТАК, 19 Јула БЕОГРАД Вечерњи преграм. — 17Л5 Тачно време. — Објављивање вечерњег програма и програма за следећи дан. — 18.30 Како постаје злато, предавање г. Радоја Ж. Аћимовића. 18.30 Народна музика (грамофонске плоче). 19.00 Вокални концерт г. Пау ла Кетенбаха из Швајцарске. 19.30 Репертоар садашњице, предавање г. Радослава Веснића. — 20.00 Чедна Сузана, оперета од Жилбера. — 22.00 Тачно време; Новинарски извештаји А. А.; Музика за игру (грамофонске плоче). — 23.00 Прекос музике из ресторана „Занатски дом", до 23.30. ОСТАЛЕ СТАНИЦЕ 17. — Беч, 17.40, музика иа тонфил мова, — ЛаЈпциг, 17.30, вокални концерт, — Варшава, 17.15, клавирски концерт. 18. — Пешта, 18.30, концерт престоничког оркестра, — Штрасбург, 18.45, вокални и клавирски концерт. 19. — Букурешт, 19.05, оркестарски концерт, — Девентри, 19.30, хор ски концерт, — Варшава, 1915, концерт на оргуљама; 19.40, концерт на виолини. 20. — Пешта, 20.20, Олга Торокова пева уз пратњу клавира, — Милано, 20,45, опера „Бајацо", — Париз-Радио, 20.00, вече шансона, — Палермо, 20,20, симфонијски концерт. 21. — Беч, 21.00, музнка по на родним мелодијама, — Франкфурт, 21.15, клавирски концерт, —Хамбург, 21.15, војна музика. 22. — Осло, 22.15, популарна норвешка музика, — Варшава, 22.15, му зика за игру. 23. — Минхен, 23—24.00 вечерња музика, — Бреслава, 23—24,00, музика за игру. 24. — Беч, 24—1.00, музика за игру, — Берлнн, 24—1.09, руска музика. ПЕТАК, 20 ЈУЛ БЕОГРАД Преподневни програм 11.00 ОбЈав љквање днеаног програма, Концерт Радио оркестра. 11 -20 Званични извештај о водостању (српски, француски, немачки). Наставак концерта Радио оркестра. П-59 Тачно времс.

12.00 Звона са Саборне цркве. 12Ј)5 Наставах концерта Радио оокестра. 12.45 Берзански курсеви и Рекламе, 13.10 Вокални концерт (грамофоиоке плоче) 13.30 Новкнарски нзвештаји А. А. Тачно време до 13.45. Вечерњи програм. 17-56 Тачно време. Објав-гнвање вечерњег програма и програма ва следећи дан. 18.00 Час гкмнастике за децу, г-ца Смиља Мандуккћ, 18.30 Вокални ков церт г. Жквка Августа. 19.00 Лековите бање, предавање г. Драт. Паулића. 19.30 Народна му-акка (грам</фокаке плоче) 20.00 Пренос из Загреба; 22.00 Тачно време. Новинароки извештоји А. А. Албелт Когс дкригује дела Римскот — Корсакова (грамофокске плоче). 22.40 Музкка за кгру (грамофокске плочс); 23.00 Пронос музкке из ресторана „Ра<тнички дом" до 23Л0. (Ферстер клавир из музичке куће „Хармоиија и ). ОСТАЛЕ СТАНИЦЕ 6. — Берлнн, 6.20, оркестарски к<тн церт. — Пешга, 6.45, гкмнасткка, заткм грамофонске плоче. — Хамбург 6Л), оркестарс«н коицерт. 7. — Луксембург, 7-30, грамо концерт. — Минхен, 7.25, грамо концерт. — Варшава 7.10, грамо плоче* 8. — Бреслава, 8.10, грамо-плоче9. — Пешта, 9.45, вести. 11. — Штутгарт, 11.00, Моцарт: оимфонија ес-дур. — Брно, 11.05< радио оркестар. 12. — Братислава, 12.30, радио оркестар. — Бреслава, 12.00, оркестарски концерт. Штутгарт, 12.00* концерт скмфонијског оркестра. 16. — Варшава, 16.00, лака муми ка. — Стутгарт, 16.О0. концерт радио оркестра. — Милано, 16.45, час за децу. 18. — Варшава, 18.15, вокалин ков церт. — Лајпциг, 18.20, музика иа оперете (гр. плоче). — Франкфурт, 18.15, виолкнски концерт. 20. —- Варшава, 20.22, скнфоинјски кокцерт радио оркестра и мушки хор. — Братислава, 20.10, коицерт на хармонкји. 21. — Брксл, 21.15, наставак симфонЈ|јског концерта. 22. — Варшава, 22.20, музкка ва кгру. — Милано, 22.00, музика за игру. — ЛаЈпцнг, 22.50, савремеиа аустрнска музкка. 23. — Штутгарт, 23.00, грамо-ковцерт. — Лангенберг, 23.00, музкк« за нгру. 24. — Хилверсум, 24.20, грамочиа че. — Фра»тфурт, 34.00, вечерња музкка (гр. плоче).

Другн позорншнн фестнвал у Мо снви Москва, 18 После првога позоришног фестивила у Москви, који је у иностранству био предмет великог интересовања и коментара, од 1 до 10 септембра овег одине одржаће се и други фестивал. И овај други фестивал брижљиво се припрема н н.маће интересантан програм. 1 септембра у Великој опери „Кнез Игор (Бороднн); 2 септембра ј Вахтамовом театру „Интервенаија" (Л. Славни); 3 септембра у Великој опери „Париски пламен" (Б. Асавјев); 4 септембра, матине, у Дечјем поворишту „Црнац и мајмун" (Н. Сас и С. Розанова); увече, у Јеврејском државном позоришту „200,000" (Шалом — Алеи хем); 5 септембра у Уметннчком позооишту „Дванаеста ноК" (Шек спир); 6 септембра у позорипггу Станиславског „Севиљски берберин" (Росинн); 7 септембра у Мајерхолдовом позоришту „Госпођа с камелијама (А. Дима); 8 септембра у Малом позоришту „Љубав — Јароваја" (К. Тренев); 9 септембра у Камерном театру „Оптимистичка трагедија" (В. Вишњевскн); 10 сеп тембра у Уметничком поаоришту „Јегор Буличев" (Горки). Најславнији руски уметници узеће учешћа у овом фестивалу. За овај фестивал „1п1оиг!$1 -Ргапсе" (гие Аићег, 12, РвНз), организује под протекторатом Универсалног позоришног друпггва спецнјалну екскурзију аа Москву са сниженим ценама, које почињу од 2.575 ^ранака.

Жетва пшеннце у Шумаднји Мраморац, 1в јул Овогодишња жетва пшенице кзводн се брзо. Започета је пре десетак дана и већ се приводи крају. То је вбог тога што се ове године зрневље раекпа из клас||. Због дуге суше шпетсца је у прво време остала ретка н мала, али доцније кише наједрале су зрно, тако да га мала кошница ккје могла здржати у себи, већ је испадало. Стога сеља ци и журе да пожњу пшеницу у зеленкјем стању. Пшеннца је релативно добра, алн је Л1а мање него прошле године. Стање осталих усева је вадозољаеајуће, р. м.

Ловац: Промашио сам, али зато сам га добро уплашио.ТЕШКА ПРЕСУДА Жена је због неверства поднела тужбу против мужа, који |е кначе књижевнкк. Судија покушава да нзмири супруге што му нгцзад полази за руком. А онда се обраћа мужу: — Жена вам опрашта и повлачн тужбу. Дакле, јесте ли зхдовољни? — Примам пресуду... — одговара пнсац тужно и гихо. ВЕГЕТАРИАНЦИ — Од чега жквиш? — Једем позрће, воће и салату. А ти? — Ја живим од кромпнра. — Како? — Свкњама дајем кромпир, а онда их поједем. БРАК ПРОФЕСОРА ВОРОНОВА Две даме разговарају: — Замисли, професор Воронов оженио се у шездесетој години, а жени је тек двадесет. — Жалим ту женкцу. — Зашто? — Зато што његов пословии интерес захтева да сваке године добије бебу. УЧТИВОСТ — Зашто се, драга женнце љутиш на Маркћку? Она те је малопре н«Ј учтивнје поздравила. — Баш зато се л*утим. Оиа ме прва повдравља, јер хоће да на иачкн аокаже дд Је мдађа.