Правда, 20. 02. 1937., стр. 14

п Е А В Д А

14

^ 19 фебруар 1937 годинв

Како се брани управни одбор „Техничке уније Снноћ је управа »Техннчне уније« у Загребу одпучнпа

«1

„да настави започето дело Саопштење после заједничке седнице управног и надзорног одбора

Загрсб, 19 фебруар Скноћ у 18.15 часова почела Јс седнниа Надзорног и Управног од. бора „Техннчке уни)е". Пошто је тои прилнком требало узети у трес све догађа;е ко|и су у вези са „Техничком унн!Јом" за последњих дана точнко усталасалн јавно мишл.ење, очекивало ое да Ке се на овој седници донети веома важни закључци. Већ пре шест часова увече саств. ли су ое у простори|а«а „Техничке уније" у улиин Крал>ице Марије готово сви чланови управног и надз<>р ног одбора. Били су пржугнн г. г. др. КорениН, др Пећеревић, Ј>"ринчић и Сркул>, као чланови управе, а инжењер г. Рибић н магистар фвомацнје г. Грлић као чланосн рееи. зио«ог одбора. Како је у штампи објавл>ена вест о оставци г. Грл^ћа на чланству у управном одбору, новинари су га запитали да ли је поменута вест тач на, на што је г. Грлић одговорио Да није уопште давао оставку на свој положај, па је према томе сое оно шго је било обЈапдено о некој његовој оставпи неистимито. Нв питање дз л* су уважене остзв ке г. Едуарда Шрајбера и др. Јоси па Пол»а-ка. одговорено је ла пом?« нута господа уопште никада нис\ билн члачови ии уппавног ни надзорно-г одбора ге према томе нису ни могли да подносе не«е оставке. И-то тако нетач-но је об : авлено V „Полигици" лз је г. др. Иво Б\'ратовић, члан упрасног одбора „Техничке у№ије". Синоћња седница „Техничке уни}е" трајала |е око два часа. Одмах у почетку већања био је позван г. Милан Данић да поднесе свој рефе рат. Затим 1е узета у расматрање сигу апија у којој се данас налазн и Техничка унија" Претресена су сва актуелна питања пл је најзад саставл>ен и издат овај коминике: „Управнн н надзорни одбор „Техничке уније" одржао је данас. дана 18 фебруаоз све годнне, своју за<"')*зничку сгдницу на којој је узео V претрес сва питањз ко|а су се поЈлзила у вези кампање покрен>те у јавности и у |едном делу наше штам пе против „Техничке уније". Ради ттравилног обавештења јавности управнн и надзорни одбор „Техничке уннје" сматра потребнии констатовати следеће: 1. — „Техничка унија" основана је као организација интелектуалаца из разних струка привредног живота наше државе са задатком приватном иницијативом организује широке произвођачке и потрошачке масе и да их оспособи за рационал ну размену добара са иностран ствои. 2. — „Техничка унија" у смнслу својих правила помаже размену добара мнмо посредника између продуцената у земл>и и конзумената иностранству као и обрнуто. али са ма не улази ни у какве пословне од носе нити одржава какзе пословн везе а са било којим концерном или каквом индустријском или потрошачком групом у иностранству. Према томе „Техничка унија" није основана као друштво које ради било које интересе које иностранс привредне групе, нли за сво| послов ни профит, већ се у свом раду руко води искл>учиво интересима опште народне привреде. & „Техничка унија" правилно оцс њујући велики значај који је већ за узела у спољној трговини наше државе у Немачкој, као и многе још не искоришћене могућности за интензифнкацију размене добара с Нема чком на компензационој бази, стави ла је себи у задатак да своју пажњу посвети првенствено организовању размене добара с Немачком. Организација тога рада и однос са средишњим друштвои у Немачкој далеко су од тога да буду инструменат политичке или привредне пенетрације националсоциализма у нашу земљу, те немају никакве везе са полчтичком штампом у Немачкој нити стоје у каквој супротности :а развијањем привредних веза наше државе са осталим државама. Шта више, „Техничка унија" жели да изгради један рационалан ти 1 за што интензивнију размену добара наше привреде с иностранством 4. „Техничка унија" нема ни у нашој земљи никгквих веза са било кој^м политичком организацијом или групом, а на свом гиослу окупљо интелектуалце без обзира на политичко опредељење, који су вољни и способни да раде на унапређењу на. родно — господарских интереса наше државне и народне заједнице. 5. — За сада би било преурањено "окарактерисатн позадину и мотизе кампање уперене протиа „Технич ке уније". Што се тиче личног питања г. Да. нића. он је још 22 јануара ове го. дине иступио из Управног одбора

Лехничке униЈе" Г. Данић Је за це. ло време оснивачких радова и сарад ње са члановима управног н надзорнор одбора „Техничке уније" улагао искрено и предано све своје спо собности на нзградњн-новнх економ ских путсва н на оживљавању наше националне привреде. Поеодом личних напада у штампи I г. Дзиића истц ј«е предао ствчр суду и о гоме ће надлежни суд да да своје мишљење. 6. — Г. др. Коренић предао Је оставку на сво) положај претседннка ,Техк«чке униЈе", али је замољен да води послоее »третседника до наредне главне скупштине. Писмена оставка г. др. Мудрини. ћа од 15 фсбруара о-ве године на положају члана надзорног одбора узета је на знање жалећи његову

тивно поередио остале чланове управног н надзорног одбора „Технчч ке ун*гје". Чланови „Техничке уније" соесии својих искрених побуда и уверени у опште народну корнст свог настојања. сматрају својом дужношћу да независж) од камч1ање уперене против рада „Техничке уније" већ у првим двнима њеног постојања и незаоисно од тешкоћа н негсријатности створених том кампањом „Техничкој унији" и њ»ма лнчно, настави започето дело на корист привргдног јачања нашег народа и државе. 7. На крају, у вези са вестнма чоје доноси један део наше штампе на тенденциозан начин, да је Немачк« ставила на располагање „Техничкој унији" суму од 500.000.000 динарЈ. констатује се да се ту не ради

иЗЈаву преко штампе којом је на не о каквим ефективним нсочаним сред згода« начн<н безразложно и колек- ствнма којнма би располагала .Тех-

ничка унија" за које своЈе циљеве или нотребе, већ да 1е ту у литању далеко већи кредит који треба да служи као пришредно покриће салда у размеии робе до изравнања. а кј. јил! би се кредитом могла да користи наша пртреда која би учестзовала. „ТЕХНИЧКА УНИЈА" — ГРАДИЛАЧКА ГРУПА У ЈУГОСЛАВИЛИ А. Д. Г. др. Јурај Коренић, претседник управног одбора „Техничке уније" у оставци и потпретседник „Збора" синоћ је хитно позван у Београд нт седницу воћства „Збора". Димитри је ЈБотић лично је на телефону рзз говарао са г. др. Коренићем, те ће. како се чинм, у Београду бити одржана важна конферснција „Збора" у вези са последњим догаћајима. Н. Шкргнћ

„Шаховски потези" г. Милана Данића

Загреб, 19 фебруар Кампања која се ловодом Техничке уније развила у нашој јавностч. свратила је пажњу тренутно само на ефектну фасаду тог друштва, а нијс се упустила сасвим у праву суштину ствари Говорило се дуго да се ради на оснивању једне немачке банке на Балкану, чије би седнште било у Бе ограду. Читали смо затнм гјчо крат ке нотице о намерИ Трећег Најха да оснује Техничку унију, која ће обу хватти једфан низ држа<ва од немачких обала па до Перзиских Висо равни. Сазнајемо да је Техничка уни-:а основана и у Београду и протоколисана на име )едне посебне особе. То би требало да буде дело групе. Немци су ра«гунали да је потр-еб. но да задобнју што боље всзе и привлачност кроз ефектну фасаду фирме Техничке уније И1книма истакнутих масона и неутралних личносгн па чак и Јеореја. Немци су цмзли у плану да Јевреје потпуно е. лнминишу са гржишта н ступе у ди ректан контакт са националним пр<» врегницима у тим земљама. Мећутим. то се није смело изв> стн нагло. Требало је радити неопа жено ла озмах не би дошло до повис<а у јавности. коју би, у облнку кампање. повели моћни кврејски привоедчици ЈЕВРЕ.1И СУ П01РЖАВАЛИ ДИЈАМАНТШТАЈНА Алфред Дијамантштајн као спрета« трговац, са наслећеном јевреј. ском способношћу за финанснје и ретко великом а»мбицијом да "постигне нешто крупно, похитао |е код сво јих познаника у Берлим да би се и-нформисао о оснкоању немачке ба«. ке на Балкану. Вероватж) је. да је тамо био позван од тамошњих Јевреја трговаца са којима је имао познанства и везе 1ош из ранијих година Држи се да су га подушфа. ли и немачки Јеврејн, који су хтсли да ослободе своје кагпитале у Немачкој и пласира-у их у Југослав-ији. Када |е стигла вест да се оснива Техничка унија, Алфред Днјамант штајн био је већ пласиран у Немачкој. Мећутим, говори се и то, његз је, чим је покушао да ступи у веЈу са службеном Немачком, немачкз тајна служба одмах демаскирала, обз вестила надлежне о његовој прошл> сти и кретању, препоручивши опрезност. мантштајн је напргвио друти „ша. ховски потез". Претставивши се као поузданик г.. Љотића, он је одвео [ г. др. Коренића у Немачку. Немци су добро знали какву улогу итра г. др. Коренић у „Збору" и имали су пуно поверење у њега. Може се претпоставити да су г. Данић директно, а друге личности Југославије иидирекгно, створили убећење код воћсгва Ра1ха да ће у ,Збору" наћи јаког савезника. Криво информисани, Немци су били уверени да су у људима око „Збора" нашли оно што су тражили. ЗАГРЕБАЧКИ ЈЕВРЕЈИ ПЛАШЕ СЕ ТЕХНИЧКЕ УНИЈЕ Вест о оснивању Техничке уније изазвала |е велиху бојазан у круговима загребачких Јевреја, који су на слућивали нза лепих реч« о циљеви ма Техничке у«ије све друго само нс нешто добро по себе и своје инте. ресе. Чињеннца је да су загребачки Јев реји од рата одржавали трговачке везе са Немачком па све до најнови је доба. Од пре извесног времена Немци су повели акциЈу елиминисања Јевреја и на њихово место доводили Немце, који живе у Југославији илн наше људе. Иеколико фнрми они су успели у тишини да пренесу из јев рејских руку у руке својих људи,

наших Неиаца и наших људи. То је остало непримећено у нашој јавности, али није остало неприме ћено и у круговима Јевреја. ШТА КАЖУ Г. Г. РАДОВАН И БЛИС О ТЕХНИЧКОЈ УНИЈИ Један већи део наше јавности убеђен је да су кампању против Технич ке уни;е повели познати финансиски магнаги из Загреба г. Еуген Радован . др. Н. Блис. Те вести изгледзле су сасвим тачне. Говори се да се I. Блис боји да због Техничке уније не изгуби заступништво аутомобила ,.Опел" и „Ман", као и Генерално заступништво производа фабрике „Бош". Посетили смо г. др. Радована и г. др. Блиса н за^олили их да нам нешто кажу о овим вестима. Из разговора с њима цела сгвар могла би се свакако исконструисати. — Пошто мн немамо фабрике азо.

КОЛАРАЦ И ВРДЧАР

у 3.5. 7.9.30 - ДАНАС ■ у2. 4,6 Идеалаи л>убавки пар неолиљичн љубим ц жена

РОБЕРТ ТДЈЛОР и лраже;на >метнииа Барборв СтанваЈн

та, коЈи је потребан за фабрикацију експлозива, а ко|и производи фирма „Титанит", држава |е решила да подигне Једну фабрику азота у својо) режнЈИ Г. др Еуген Радован. ко |н већ десет годнна настојн да подигне такву фабрику, био је умољен да изради једгн детаљан пројекат за подизање Једне такве фабрике. Због тога он се обратио фирми „Бамак Мегиум" у Берлину и од те фирме добио је податке. ко)е је предао у оригиналу надлежнима на проучавање. — У време када сам се налазио у Београду, вели г. др. Радован, добио сам вест да телефоном поз<->вем „Бамак Мегуин", Јер имају да ми саопште важну ствар Пошто сам у одрећено време мч?рао бити у иинистарству замолио сам свог заменика по том предмету инжењера г. Ферда Шлајмера да прнми ту телефонску вест уместо мене. Када сам се вратио у хотел, г. Шлајмер ме је оба вестио да одмах сгупим у везу са г. Миланом Данићем, претставннком Техничке униЈе. а уједно ми је саоп штено и то да је фирма приморана да повиси цене за 6—8®/«, што је у овом случају износило неколико милиона. Ја сам се томе противио, Јер сам већ био предао обавезну понуду. Фирма ми је јавила да ту повишицу

изискују трошкови око спров^ћења тога посла путем компензаци)е, коју би трансакцију имала извести Технич ка унија. Како г. Радован даље вели. њега је Дијамантштајн нотражио у чотелу. г. др. Радован је тада рекао Данићу да не може дозволити да се у посао меша неко други и да иу због тога повисује цене. То је било све што је г. др. Радован, како он тврди, разговарао са г. Данићем. У Загребачким п^лпт^чким и при* вреднил! кругови<ма ова Је афера у центру интересовања. Код акционара влада уверење да се ово предузе« ће компромитовало и да га стога тре ба из Загреба селити у Београд. Алн они подвлаче и то да је значај Техничке уније по нашу привреду огро« ман и да ће бити велика штета ако се друштво једном оваквом афером уништи. Сви акционарн настоје да спасу предузеће и д а име Дијамант« штајна не буде узрок његове пропасти. — Техничка унија, истичу загребачки привредници, требало би да добије нову фасаду на коју се више нико не би смео бацити. Даље се у вези с овом афером под влачи да је г. др. Коренић заједно са „Збором" био врло наиван када је могао овако велике и значајне по» слове да почиње с једним Дијамантштајном. Г. др. Коренић је том приликом дуже разговарао и са г. Розембергом. КАПИТАЛИСТИ НАСТОЈЕ ДА СРУШЕ ТЕХНИЧКУ УНИЈУ Из околине Техничке уније сазна јемо да једна група великих капиталиста Југославије настоји свим си лама да сатре Техничку унију, 1ер се боји да ће изгубити силне прихо де од продаје немачких артикала, јер ће продаја ускоро бити одузета. Загребчани се чуде како то да нико од њихових Јевреја није успео да још раније демаскира Дијамантштајна Истиче се да у загреб^^ој организацији „Збора" има још^н^ко лико покрштених Јевреја. __'Г_

«1ајснажки|>1 филм сеч>не КРАЈЦЕРОВА СОНДТД по новели од ЛАНА ТОЛСТОЈА долази > виоскоп = „ Л У К С О Р »

И с у д

С р е с к „Уметничка породица" којд кизкирити... новорођенче

Чудни по*-1вл»а и једног млаао« и лепог монпена који је хтео да се игра са својим осећа има Режија: Ван Дајк режисер .Но5е Мапе" и Сан Франииск ; 1 ■ :|-ЈУГЛ!^ од г\ -и 6ЕС 1ЛА1 но Весело вече са новн ■ артистичким програмом СВБТСКА СЕНЗАЦИЈА I ШЕСТ ОРЛАНДА Смртоносна акробатска агракци.а на т ,>амбу1ини Вокс трио каучук • акт Вилко чннвер^.-лни уметник Нора и Алков акробати Тамароз пикантии шансони Лаи Таиира и Партиер сен^аиионална ревија шара Трио Олтеаио румунске шрс Жоли Јаибеи играчииа Кратак музичкн филм ПАРАМУНТ ЖУРНАЛ ? Равија интернационал. играчица.

У собу судије г. Дукнћа улази гру па музиканата, њиховга жена, илн иријатељица. да распразљају тк> туж би Стане Тодор која тужи Марију Паунеску за клевете н увреде, а Марија Паунеску тужи, опет, Стану Тодор што ју је, у договору са сином, њеним бившем мужем, премла. тила оклагијом и избацила из стана. Не може се дознати ко је у тој групи коме муж, ко пријатељ, жена. стрина свекрва или баба. јер муж Марије Паунеск>', који је дошао да сведочи тврди да јој он уопште ни|е куж, иако је, вели, жкеео са њом десет година у браку... — Она уопште »ије жена, каже он. Она је аспида. Молим вас лвпо, да вам причам: Марија не ваља. Ја дођем кући из каване, а кревет гаразан. — Отишла сам пријатељици на славу, брани се тужиља н уједно окрнвљена Марија Паунеску. — А сада ћу ја да вам причам, господине судмја. — Кад ми је било 16 година УДали су ме за њега. Жтгли смо десет година у браку и сад су ме избацили напоље. Стана Тодор, његова мај ка. завела је мога оца, а Мита Тодор, њен син, нашао је сад другу и хоће да ме се ослободи. Подносим лекарско уверење из кога се видн да сам поврећена. Судија покушава да измтсрн заваћенс странке што му најзад полази за руком. — Кад се деси пороћај у тој попородици све ће опет бити добро! — геримећује неки примаш с Чубуре. — То је, знате, уметничка породица... Дал>е се ништа не може разабрати. Актери овог спора страховитз вичу. Оети наиме гссоре цитансми, а чињеница што вичу доказ је да Је мирење почело. Потребан је само још порођај.

ЖЕНОМРЗАЦ НЕ ПЛАЋА КАЗНУ ЗБОГ ЖЕНЕ Двадесеттрећег јуна, у добром рас полжењу, Стеза Питра из Зрмањске улице 8, спазиаши у суседном стану друштво, у коме су седеле и две жене. потрчао је према њима и почео да г>-че г-ђу Савку Еркер. Ударио јој неколико шамара, исчупао верссатно и неколико власи, а затим је покушао да се удаљи. Г. Душан Самарџић. гајећи нежна осећања према једној од дама у друшству, шчепао га је и избацио напоље. Пред судијом г. Драгољубом Дукићем расправљало се данас по туж би г-ће Савке Еркер да ли је Стееа Питра премлатио тужиљу због претходне свађе, или је то урадио као окорели женом-рзац. — Не знам ништа, ударио 1с нисам н уопште појма немам дз се сзе то одиграло, брани се оптужени. Међути-м, сведоци су потврди.ти на ооде тужбе и Стеван Питра осуђен је на ковчану казну 300 динара и.ти, гко не плати, на пет дана затвора. — Седећу у затвору! — каже опгужени. — Нисам ваљда полудео Да плакам за жене...

На снажнији фнлм сезоне КРЛЈЦЕР8ВД СОНАТА по новели од ЛАВА !ОЛСТОЈА с ЛОЛАЗИ У МИССНОП „л У к с о Р "јз

Маскенбал у Илиџи Илавџа, 19 фебруар Занатлиско трговачка омладнна прнредила је овде врдо успелн маскенбал. ПримсКен Је изнсстан брОЈ духовнтих и укусних костима. Бал је протекао у нај лепшем расположењу. Било је и комачкнх нмпровизнја маскх.