Правда, 20. 02. 1937., стр. 15

ПРАВДА

20-11-1937

<з М А N

О т

X и = (К I

0 N

а А Р

р И Е К 5)

Д е е

Ко кочи привредни живот у нашој земљи Тражимо аннету против иартепа!

Картели су главни узроци економске кризе

Господине директоре, Ваш цењемн лист „Правда" већ неколико година неулЈорно води бор. бу прк)тнв разних к^тела у нашој земли, јединнх криваца за несклад це«а кзмеђу занатлиских н пол>опривредних героизвода с једне, н кндустриских производа, с друге сгране, којн су зеиљи неопходнн, али се, нажалост, још увек третирају и сматрају као »домаКи производ". Наши захтевн за ревизију заштитних царина картелисаних нндустриских производа осталн су као н за многе друге корисне предлоге н захтеве глас валијућег у пустињи. Сви докази материјално поткрепље. ни цифрама, документованн званичннм актима нису до сада дали никакве резултате. По<5еда је увек била на страни „жутог ђавола" н цела земља се и даље пљачка н исцрпљује и то од оних којн за њу нису дали нипгга. већ су се против ње борили до последње своје моћи. Донета је уредба о картелима и на оонову те уредбе без икаквог критериума одобравају се и санкционишу сви појављени и пријављени картели. Створен је н картелски суд н то од лииа, која немају никакве везе с ттривредним животом земље нли сУ пак тесно везани за картелисану ин дустрију. Ниједан занатлија, ниједа« оољопривредник, ниједан претставник потрошача не налази се у том суду. Зашто? Зато што картел баш њих и погађа и исцрпљује до изнемоглосги. „Картелски суд и 1 Ко га је до данас осудио? Картел цемента изјављу!је да не може ни паре ићи доле. Подноси скроз н скроа нетачну анализу н писмено под својнм потписима обмањује баш тај „картелски суд". Међутим, по)авом једне мале фабрике цемента у околини Скопљв, беочинска фабрика цемента почела је да продаје своје произво. де у Јужној Србвди јевтиније за 2000 динара по вагону него у северном делу наше земље. Београд плаћа динара 2000 скупље цемент беочинске фабрике цемента него Окопље, а где је још скоро 20оО динара за железнички транспорт до Скопља. Какве доказе још треба дати томе „суду"? Сви докази до сада изнети нису могли да убеде надлежне да се овоме злу треба и мора једном стати на пут. Тај „жути ђаво", једЈини доказ којим оперишу картели у отој земљн, однеће их једног дана све заједно н нека не бацзју за то кривицу на другог. Занатлиство им је то отворено и јасно рекло. Зато са себе и скида ооговорност за све последице њиховог разорнос и деструктивног рада у нашој еко«омски »сцрпљеној земљи. Покушај појелиних картела да кар телишу и' директне потрошаче њихових производа као сировина (сл>ча/ј фабрике стаклл), а на штету це. ле земље, прави је атентат на друшгво и државу. Када се зна да су ово све сами странци и да их ништа не веже за ову земљу, а да нико ништа непредузима противу овзко скроз непатриотског и против ДРжавног рада ове господе, занатлиство, које је прожето патриогнзмом. конструктивно, државотворно, осупу је с највећом нндигнацијом. Видећи како странци пљачкају о»у чемљу несметано. некажњено.на проткв чак и фаворнзовани почс« су и поЈедда« наша Домаћа преду зеКа, која су нажалост сво;е бо.атство стекла нескрупулодаим радо«, да стварају картеле и да се у теш^им данима богате на Р»ЧУН «црпеног друштва и државе Држава даје изванредан отпор' и 6" >> рала свима овим недаћама. *°Ј« ' погаћају од своје сопствене оргми зације, миниране „жутим Он рушн све препреке пред собом " води и землл' И друштво право у по Н °Београд. т»ј национални Београ.т у ко,и су упрте очи целе земле. ко. ји воаи, Д° иинир Ч ел ™ ие смг што ово, земл>и довро жели,_ не : трпеги у овојој средини ««.«»• « * картелишу Д« г« РУ

ше н иатеријално исцрпљују. Поред налред нзложеног почетком 1936 године само од три главна предузећа из Београда, нажалост под вођством једног виђеног (више по злу) београдског предузећа као што је Прометна банка, створен Је картел шљунка и песка. Занатлиство је устало против овог картела и у своме органу „Занатлија", као и у престоничком листу „Правди", тра жило да се забрани овај картел ничим неоправдан. Међутим, докази „жутог ђаеола" су победили и Бео. град је опљачкан. Опљачкани су они који су створили рад и ублажавали беспослицу у престоници, који су јој давали полета и украшава.ти њене улице стварајући јој изглед Једиог модерног града. Ко је опљачкан? Са колико? У току 1936 године у Београду је изграђена 291 зграда. За те зграде утрошено је шљунка и песка око 400.000 кубних метара. Када се зна да је шљунак кроз две године имао константтну цену од 38 динара за 1 кубни метар, а у почетку 1936 ство. рен картел, и то баш иницијативом Прометне банке, као и да је таЈ кар тел подигао цену за око 100°/» т. ј. 70—75 динара по кубном метру, излази да су привреда и привредиици, односно они који су изграђивали Београд. апљачкани са 12,000.000 ди нара поред суме са којом је Београд опљачкан од стране картела цемента стакла и тако даље. Према статиспичким подацима којима располажеио, у Београду су градили зграде и то чиновници 60®/«, а привредннци 40•/•. Према томе. чиноеницн су опљачкани за 7,000.000,

а привредници за 5,000.000 динара. Опљачкани су чиновници који су целог века одвајали од својих уста и уста своје породице. да би једном видели кров над главом своје поро. дице. Нама није жао за чиновнике што су овако јавно и дрско опљачкани, јер су тај картел одобрили њихсве колеге, али жалимо јадне привредни ке, ко/ји за ову пљачку нису ни криви ни дужни, нити су имали моћи да се бране. Ово је афера. Ко је у њој учествовао? Хоће ли неко одговарати? Крађа од 12,00.000 динара не сме бити некажњена. Занатлиство је одмах у почетку интервенисало, али „жути ђаво и допустио је да се у 1936 години опљачкају Београђани и то они, који су иу дали полета и живота. Наступила је 1937 година. Ми вршимо своју занатлиску патриотску дужност, устајемо против кар тела ма које врсте. тражимо растурање картела. Предлажемо средства, тражнмо образовање комисије, која има да сруши све картеле и форму. лише предлоге за привредни полет земље као и да се учини легалним путем крат утицају „жутог ђавола". Јер он је господарио до сада а и сада госпоаари привредним животом «аше земл>е и исцрпљу^је је до изнемоглостн. Тражимо »нкету, у којоо ће бити заступљени и занатлије, да се утврди ко је све крив за кочење привредиог живота ове земље тако способие за живот. Стојан Анђелковић, грађевинар први потпретседник Земал>скот савеза занатлиских удружења

Безразложно алармираље пожарннка који слвссно бди ј ј над туђкм животима и имовином, позиваЈу&и их да узалуд долазе на пр>сдгра1ја где се тобоже појавио пожар, вначи акт беспримерне обести некот неодговорног лица које није свесно последица таквог аларма, а да се не говори о бевдушности према л>удима чија је служба вкше него напорна. Дан>у и ноћу на стра жи, службеиици Пожарне чете изложени су у последње време малтретирању од стране неккх жена којима, усред мамурлука ве роватно, ноћу, служи ва разоноду „шала" која, уколико би се заиста појавио пожар на другој страни града, може да се претвори у у трагедију са недогледним последицама. Анонимна напаст против коЈе пожарници не могу да ое бране требало би да постане предмет истраге надлежних пре него пгго вбог таквих поступака дође до несреКе. Професор математике, вереник Ј *едне младе даме, израчунавши да му је неки трговачки помоКник по бркао рачуне, треснуо га је песницом на улици и бацио у излог једне радње, доказавши да је, понекад, песница бољи аргуменат у рачуну него суви бр>ојеви.

обро Ј *е то што имамо на сваком кораку мудраце. За земл>у и народ ништа лепше. Ако се уплашимо суше, то није оп равдано. Ту су базени за наводњавања свих тих сушннх краје■&. Ако сс уплашммо поплава, п

то је неоправдано. Све је већ давно учињено да до њих не дође и да не буде пггете. Уоппгге инједна бојазан није оправдана. Ето, погледајте на све стране: хвала Богу, спреман свет, а уз то и врло научен и мудар. Ако ма о чему говорите, наћи ћете врло самоуверене људе. Најзад, не би то сигурно било рђаво, да се многи и огппти интерес и интерес грађанина ие разбнЈ*е у парампарчад вбог брве, врло мудре самоувереностн,

Наши адвокати постају већ врло познати по својим манирИ' ма. Разуме се, не сви. Само они бол>и, изабраниЈ - и. А ево како. Прича ми ј *едан стари господин да ј *е добио пнсмо од једног адвоката (поводом спора кој'и њега ни мало не тангира већ трећу страну), у коме се писму позива да „одмах престане г. адвокату". До сада тај стари господин сматрао је да по својој потреби мора правити посете. Али сада Ј'е, вели, сазнао нешто ново: уместо да неко дође код њега ради објашњења, њему се наређуЈ *е да он „оде код г. адвоката". Требало би, заиста, Адвокатска комора да научи наш свет у поштовању адвокатског сталежа, бар тих адвоката.

САВЕСНОСТ ЧУВАРА ПАРКА Недаано сам био очевидац овог незнатног, али карактеристичног догађаја у једном престоннчком парку: Сунчан дан. Док Ј *е чувар парка кресао шибље са ограде, пуно малишана играло се на стазама... Међутим, догодило се да је један петогодишњи мушкарчић, играјући се, прешао преко једне пре копане алеје. Нзегове мале ножице нису оставиле за собом скоро никакав траг, — али то је било довољно да се „савестан" чувар разгоропади... И са узвиком беса појурио је малишана. Престрашено дете, плачући из гласа почело је да бежи испред разјареног чувара, а оваЈ* је, да би га ухватио, својим тешким цокулама немилосрдно газио преко свеже прекопаних алеја. Остала деца пропратила су ову чудну трку бучним смехом. А ја сам констатовао да оволика савесност чувара парка не може ни у ком случају бити сврсисходна. а н. П03ИВАРИ СРЕСК0Г СУДА Није то код нас већ кикакво чу до да једно надлепггво, или инсти туција, буде пренатрпано непотребним осббљем, а друго да га не ма ии у најнужнијем броју. Ово последње је случај са позиварима Среског суда за град Београд. На близу 300.000 становника, колико има наша престо ница, долази свега тринаест пози вара Среског суда. А када се зна да се преко ове установе обавља један велики део адмннистративних и судских по слова Београђана, онда се не тре ба чудити на толике повике и жалбе — да се вакашњава којипут и онда када је потребна највећа ажурност. Свакако да би требало бар овај кадар увећати, јер познато Ј 'е већ довољно шта се све догађа са судским позивима... А све те грешке нису без утицаја на правилно функионисање овог важног суда. д. р. УЛИЧНЕ 0ПАСН0СТИ Насред ВлаЈ*ковићеве улице (део између Александрове и Косовске) већ месецима стоји разривен асфалт, тако да за сва кола, а нарочито аутомобиле, претставља читаву опасност. Ннје се једанпут догодило, ва ово време

да баш на том месгу шофери доживе квар... Обичио настрадају федери. А у кишне дане, кад точак западне у ову рупу, околни пролаз ници бивају безмилосно аасути пр љавим пљуском. Да би опасност била већа, овај део улице врло слабо Ј 'е освет љен преко ноћи... И неће бити ни какво «^до ако се догоди и која крупнија несрећа. А пошто изгле да да су надлежни потпуно заборавили да ово треба поправити, — догодиће се сигурно. ^ г. м. Маршал г. Јегоров напустио литванску престоницу Ковно, 19 фебруар Д. Н. Б. јавља: Шеф совјатског генералштаба г. Јегоров отпутовао Ј€ снноћ из литванске престонипе.

Посада италиЈанског брода спасена Атнна, 19 фебруар Д. Н. Б. јавља: У блнзинн острва Антнгаггера се бродолом помоћног брода нталнјанске ратне морнарнце „Ердена". Цедлвуп на посада сем једног морнара је спассна. На место несреће кренуло је неколико бродова за спасаван>е са лекарима н бол.ничаркама, а исто тако кренуо је једним бродом нталијански поморскн а-

Експлозија једног топа на броду „Вајоминг" Њу Јорк, 19 фебруар Авас Ј *авл >а: Адмирал г. Хепбурн. командант тихо океанске флоте, јавио је из Сан Педра, у Калифорнији да ј« на ратном броду „Вајоминг" услед експлозије погинуло шест а ран>ено 10 лица. Експлодирао је један топ калибра 5 палаца.

Штрајк радника у Вапансијену Парнв, 19 фебруар Д. Н. Б. јавља: У Валансијену је ступило у пгграЈ'к 2.400 Ј >адника текстилне индустриЈ *е. Они су одиах »апоселн све радноницеУ Валаисијеа је сткгао већн одред жан дармериЈе в мобилне гарде.

Повишење наднице дрводељским радницима Внровитипа, 19 фебруар После десетодневнкх преговора нзмеђу Савеза дрводе.т>скнх радника у Загребу ■ управе Шумске манипулапије таннна в паропгела д. д. — Велнки Бастаји вакључен је колективан уговор. Према уговору. радно време ће траЈ *ати десет часова, а иаднкце се повишују за 20—30«/.. У случају смаљенл посла, сман>нће се радно време на осам часова.

Шта нам судбина снрема

Читање судбнне из звездп Претсказања астролога г. Кернеза

Хроннчар X.

СУБОТА, 20 ФЕБРУАР Овај дан, у коме Ее владати конфигурацнја Марса и Венере, биће паклои»сн људнма енергнчннм и радннм који не жале труда и кој'и се радо прилагођуЈ*у на порном животу. Нсбо ће штитнтн њихоое потхвате. Напротив неће бити наклон»епо онима који пре свега траже комодитет и даЈ *у аабави предност пред радом. Касно увече постојаће опа-

сност од нссрећа проузрокованнх ватром. Деца рођена данас неће бити много експанзивна, али биће вато љубазна и добра. Заблештаће у каријерама које траже нстовре мено вннцијативу н дух доследностн. Као од.мпшн организотори, онн ће углавном бити на ваповедннчкнм положајима. К. Кериеа