Правда, 20. 02. 1937., стр. 16
ЛрАВДА
20 ФЕБРУАР 1837
И/ 15Ј Л ! |Г !Г »гп п 1Г п I н I 1К!Г>!И!! ЕИИНШ
Др. Франц Белстка о сло-веначком филологу
Листа кспитнвача словеначког јс^ зика није мала. Да споменемо само неколицину који се највнше истакоше: Копнтара који је у многоме у тицао и на Вука, Облака, Шкрапца, Штрекл>а, Глонара, Брезннка. Ипак, филолог великог стнла који је; почео испитивати саме основе словеначког језнка и ко)и је до данас, упркос кратком времену после Светског ра та, постигао лепе резултате, прнзна те код куће и на страни, јерге др. Франц Рамовш, редовни професор л»у6*знског универзитета. Г. др. Рамовш |е рођен у Љубља ни 14 септембра 1890 године, где је и завршно хуманистичку гимназију. После се одао проучавању словенсхе филологије и компаративне граматике индоевропских језика у Бечу (код ЈагиКа) и Грацу, а у почетку Светског рата промовисан је за доктора филозофнје у Грацу. Годину да иа пре, он је путовао по Немачкој п Данској, тражећи уникате старнх еловеначкнх књига по тамошњнм би блиотекама, па је и после доктора та остао у Грацу годину дана, спре мајућн своје главно дело под насло вом „Словенише Студиен". Провео Је три године у рату, а 1918 године постао је професор славистике на у ниверзитета у Грацу. Одмах после слома двојне монархије он се пресе лио у Љубљану и наредне, 1919, го дине нанменован за редовног профе сора славистике на новооснованом универзитету у Љубљани. Научни рад г. др. Рамовша .је мно гоструки. Треба одмах истаћи да је у првом реду строго научан. После рата, он Је написао нешто више од стотину расправа, студија чланака. Био је срадник словеначких књижев них и научних часописа (Љубљански звон, Словен, Часопис за згодовино ин народописје, Разправа Знанственега друштва за хуманистичне веде в Љубљани, Часопис за словенски је зик, књижевност ин згодовине), а ра дио је и у другим нашим и страним часописнма, у Јужнословенском фи лологу, Реви дез етид слав Цајтшрифт фир славише филологи, Сла виа, Архив фир славише Филологие, Часопис про модерни филологин, Луд Словиански и т. д. Иако га интересује општа словеи ска филолошка и лингвистичк* пита ња, г. др. Рамовш се ипак, у" најве ћој мери и Са највише успеха, посве тио проучавању историје словеиач* ког језика и диалектологији његове. У том правцу његов досадањи рад замашан је и од првокласног аначаја по словеиачку филолошку иауку. На првом месту треба споменути ње гово широко васновано дело „Хисто рична граматика словеначког језика м , од кога је изишло свега неколи ко књига, док је у пелости прора чунато на седам књ»уа и аначи жи вотни рад великог научника. Осим тога, он је пре неколико година из дао „Карту словеначких диалеката" која "означава датум у словеначкој науци и први је свестраии прилог проучавању словеначких многоброЈиих диалеката. Пошто Је ово дело У брзо распродато, јер Је било много актуелно, писац је пре две године. објавио скраћено издање његово у библиофилском издању од свега 300 примерака код Академске заложбе у Љубљани. Придодата прегледна кар та ванредно успело приказује геогра фске центре појединих диалеката и њихову распрострањеност, а од колике је потребе може се закључива ти већ из саме чињенице да је на њој нарочитим бојама и знацима означених ништа мање до 46 диалек тичких група (још нису све!) о који ма расправља књига. Крајем 1935 године појавио се, у издању Југословенске књигарне у Љубљани „Словеначки правопис", чњига од преко 300 страна, на којој има великог удела, поред г. др. Ан гона Брезника, и г. др. Рамовш. ,Словеначки правопис" објављен је, <аиме, под патронатом љубљанског 1аучног друштва и прошао је кро? ,>уке неколнцине (одобрила га иза >рана комисија), док је било скуп т»ача грађе за њ приличио много. .1оводом ове књиге која Је бар де 1Имично испунила осетну празнину л која значи први већи покушај, 'пре Брезник, Коштиал, Глонар) си стематског правописа словеначког јс зика подигла се велИка прашииа. И пак, упркос неколико десетина грешака које се могу и оправдати, књи га ће позитивно послужити као упу*
ство и као основа за нови, Још систе матскиЈи словеначкн правопнс који ће свакако, после неких десет годи на, доћн. Пре нешто више од месец дана, Акадсмска заложба објавила је но во и актуелно научно дело г. Рамов ша. „Кратка исторнја словеначког |е зика". Ако имамо у виду да се поја вио тек први део књиге и да нма већ он 248 страница, а, да ће други део бити ускоро објављен, морамо ову књигу ипак сматрати за прилич но опширну. Нико није био позвани ји од г. Рамовша да напише ово де ло. У ствари, ово треба да буде по пуларније издање његове исторнје словеначког језика, бар према насло ву н проспектима, али је скроз нау чно и сразмерно тешко приступачно и образованом читаоцу. У овом пр вом делу писац Је детаљно фиксирао границе распрострањења словс начког језика, показао његов разви так из индоевропског језика као и положај словеначког језика у односима према осталим славенским језицима. Већи део књиге посвећен је раздели словеначког језика и развитку словеначких вокала кроз столе ћа. Неколико десетина цртежа прика зуЈе развитак појединих гласова као као и њихову распрострањеност. Нз рочито је ннтересантно заглавље о разграничењу нзмећу словеначког и српскохрватског језика. Завршавајући оваЈ сумарни приказ научних радова г. др. Рамовша треба да споменем да Је он доживео призиање и од наших и страних нај вишнх научних установа. Он је члан Југословенске академије у Загребу (1926), Српске краљевске академије у Београду (1928), Славенског инсти тута у Прагу (1929), као и лондонске Скул оф Славоник Стјудиј" (1925). Пре неку годину био Је позват и у комисиЈу приликом изједначења српскохрватског правописа у Београду. Његов Је и стручњачки напис о сло веначком Језнку у СтаноЈевићевој Народној енциклопедији". Т. П.
Драматизовани Балзак Париско позориште „Одеон" прнказуЈе драматизацнју чувеног Балзаковог романа „Евгенија Гранде". Имена писца и његовог дела — оба из реда нвјвиших вредности француског ДЈТса — привукла су пажњу публике и дворана „Одесжа" се стал но пуни. Што се тиче критнчара, мс ћути«м, њичова су мишљења, углач* ном, подељена. Једни стоје на прин ципијелном становишту да писац ро мана није своје јунаке видео „на даскама" већ их је видео у једном обухватниЈем, много ширем оквиру, и зато их је н тумачио кроз ромаи. Према томе, без пишчеве дозволе недопуштечо Је рушити једну вели
Балзак
чанствену зграду романа и од руше вина скрпити неугледну грађевину драме, коју једино име спасава од пропасти. (Пошто Балзак и остали велики покојници писци романа гу дозволу, наравно, не могу ником аа ти, излази да се њихова дела уопште не смеју драматизовати), Други су критичари мање строгн и задржавају се на успеху саме дрчматизацнје. износећи њене недостат ке. Тих недостатака, судећи по кри тижама, није мало и Балзаков драматизатор Албер Аро морао је из* држати и жешће нападе. Публика исто онако као што се држала и према оштро критикова* ној драматизацији „Госпође Бовари", са радоаналошћу одлази да види „Балзама на даскама". Судећи по њеном реаговању, успех драматиз*'ције ни|е за потцењивање. Карактеристично је Једно: париска позоришта, последњих година, ве ома радо при-казују драматизацнје. А драматизују се, већином, значаЈ *на дела старнје реалистичке књи жевности Из тога би се могао изву ћи закључак да директори позор<иш та хоће да задовоље своју публику која све више граж« реализам на сцсни, алн, у недостатку добрих дра ма ове врсте од савремених писаца, прибегавају драматизацијама.
Лудвиков Бизмарк (Емил Лудвиг: Бисмарк. Превод М. Озеровића, издање Наоодне културе. Београд 1937)
У низу своЈих издања „Народна култур«" ииститут зв националну просвету Јована Р. Харановића, пру жнла нам Је у добар час још Једну изврсну књигу од знаменитог немачког романсиера, драмског писца, би огарафа и историчара г. Емила Лудвига, коЈа је ових дана изишла из штампе у преводу М. Озеровића, до брог познаваоца немачког језика и духа. Нашој читалачкој публици, иајзал, требало је пружити једну добру књигу о човеку, који је дуги низ го дина био на челу политике и ствара њв једне моћне царевине и коЈи је као њен политички претставник у најсудбоноснијим временским перио дима, кад су се на европском конти ненту одигравали догађаји и збива ле крупне и велике ствари, био цент рална личност, која је својом снажном појавом, стварима и догађајима за вреве његове владавине давао ис торијска обележја. Наша национална историја у вези са берлннским конгресом, добро је у писала име „Гвозденог канцелара" и творца тога конгреса. Отуда се и његово име, провлачи кроз наш на род, али у недовољно осветљеном значају, па ће зато и ово Лудвигово дело, коЈе нам пружа „Народна култура", расветлити многе појмове и разбити многе погрешне судове, који су се кроз више деценија фор мирали о великом немачком Канцелару, џину из Шенхаузена, о некада њем претседнику берлинског конгре са, на коме је призната и сувереносг двема српским земљама, Србији и Црној Гори. Емил Лудвиг улазиће у анализу Бизиаркове личности ; ј\'6око прониче и у срж историских догађаја и та мо проналази, како су се вршиле промене и догађаји, последице рада, мишљ*«-а и осећања, што је све фор
мирало духовни лик човека коЈи Је својим животом и радом градио но ву историЈу, толико значајну за не мачки народ. Јер Лудвиг не' само што Је знао да проникне у догађа је, промене и развитак, већ Је обу хватив и све оно што је имало би ло каквог утицаја у израђивању ду шевне конституције човека, који је својом расном снагом и политичком генијалношћу утицао на судбину немачког народа, а преко овог и на су дбину осталих народа Европе. Тако је он у Једном пресеку дао рељефну слику из које се најбоље и најлакше види снага и величина Ота фон Бизмарка, творца лругог Рајха, ујединитеља и реформатора немачког царства. Превод г. Озеровића Је читак и леп, што ће још више допринети да се ова значајна монографија о го ростасу из Шенхаузена схвати и ра зуме онако како то она у истини и заслужује. Вељко Никчсвић МАЛО ПАРОДИЈЕ. ДЕСАНКА МАКСИМОВИЋ: Чим се човек роди, са недоумицом Примети да постоЈе ствариСретне их кад иде улицои И кад улази у парк стари. Ствари га сачекаЈу у музејим^ У продавнииама нграчака, У трамваЈима, возова купеима, На свакоЈ од животних тачака. Ствари га прате без умора, ЈављаЈу му се као победнику, А кад човек умре од тумора Или од грипе, оставља их наследнику. Књижевна Дапмација
Далматинска књижевност од поратног доба па «■ овамо комстантно опада и квантнтативио и квалнтативно. То је нарочито уочљиво када се зна да је у већини осталих иашкх покрајина поратна књижевност дошла до извесног нзражаја. Појсдини крајеви. који су осетили јачу динамиасу живота, дали су новијој књижевности несумњиво кван титативно добрих дела. Међутим, Далмација није дошла до свог снажиијег колективног изражаја. Део»ло се да су сви њеии талентовани претставницн одбегли у веће пре стоне центре, искључиво из матернјалннх разлога, објављујући сво;е бекство чињеницом, да је Далмација изван духовиих стремљења, да се у њој не може културно живети и стварати. Колико је то тачно, не може се бар за сада критичкн просудити. Али остаје чињеница да је Далмрција, регионалио схваћена. данас счоро без књижевности. Зачуђујуће је да у последњих скоро двадесет година, од Ослобоћења, није ништа значајио сгворено, иако су поратне прилнке из темеља преоријентисале жиојот и људе. Зато кроз скромну савремену далматинску књижеВност не може се нн •издалеха осетити тај ноеи дух. Мећути-м, кроз Матавуља. Водопића, Чипика, Шимуновића и друге, у пуном обкму пулсира живот њихова доба. Истина, они оу често једнострано нзносили далматински живот, тачније они су га покаткада фотографисали са извесном нотом анахронизма и тнпичног провинцијалнзма. Али ипак, то Је била Далмашлја, темпераментни Југ и патриЈархални, донекле егзотични Медитеран у соцималном, културном и економском облику. Данас, после старије књижевности, у којој су, већ према политичким и економским приликама, били измешани утицаји и севера и запада и исгока, са специјалшм веков« ним медитеранским духом, у којо) ■је доста нешграђеко али онажно •изражена сва словенска динамика и дкнарска расност овога краја; данашња књижевност постаје све више бескрвна, аналитичка и анемична. Ни у гра«ицама потпуног регионалног стварања нису обрађени најваж ниј|И, најпресуднији моменти. Кроз иеколико белетристичких књига из* несене су, углавном, типично пала* начке нндивидуалне природе, сул* биие и историје, на идеалистички на чин гледан* по критеЈ >ију западне књижвности. далеко од савременог духа саме среднне. Пауперизнрање
становништвж, иидуст |М) алнзациЈв, унапређење вемље, пролетармаовање и м «огоброЈне паратне соцмјалне н економске прилике иа овом терену |едва да су и покушане да се обраде. Када се ДалмациЈа гледи с дица и наличја пркмећује се у њој један извесан успон, дизање културног живота. првенствено у правцу просвећшввња села, док се на другој страни види константно економско пропадање, сир^машење и пролетарнзовање, тако да се деценијнма Један велики постотак стално сели на друге контиченте, емигрира у нади да својим физич»сим снагама створи бољ- предуслове за најелементарни!и хсгвот. Далматинско село које се дегенернше и пропада, покушао је озбнљно да прикаже само Ђуро Виловић, док |е најплоднијн савреу«'ни далмптннскм приповедач „на терену" Анте Цстинео ■прнказивање овога села потпу^о мимоишао. ззнесе«« »ппмвидуалним појавама својих јун.»ка л^"ално обојеннх V маловарошком костиму. Остали приповедачи. на пример: Назор (поратни). КоролиЈа, па до<некле и Верка Шкурла — ИлиНЛ далеко су од реалног чсивота далматинског села. макар да воле да пишу о њему. У њиховом претежио имагинарном приказивању далматнп ско село може се идентификоват« са било којим селом из Босне и Славоније, или Хрватске. Оно |е светло и раскликтано са топлим бојама Ју* жнога неба, са идеалисп-чкнм лицима и радњом која сва бректи од заноса, толико да се лниа и пе|сажи истоветују« са распеваним сликама Јеролима Мише, Игњата Јоба и Емануела Видовића на платннм! далматннске стварности, коЈа и ииЈе стварност у позитивнстичкои сми слу те речи. Али није само стварање савреме« не књнжевности ДалмациЈе оскуд* но, него су и изгледи за његово ии» тензивнрање мали. На видику иема новнх, јачих талетата. Већ годинама у домаћнм часопнсима и ревиЈама не сусрећу се више тако често далматински књижевници. Штурост савремене књижевне Дал мације доказује већ и сама чињени« ца што она данас уопште нема свог књижевног часоггиса. Та чињеница не само да карактерише него у исто време и објашњава овдашњу књи жевну стварност, коЈа, гледана без сентнмента и предрасуда не може поавилно да се обележи другим тер мичом него — стагнзЈгијом. Шибеиик. С. Ч. ШаЈнн
Кпко је певвч у шантону постоо славни глумац Успомене Никола/а Могахова
Велнко драмско позорнште у Петадраду издало је успомене свога првака Никочаја ФЈОдоровича Монахова. у прошлости оперетског глумца („Повест о жизнИ"). Мсмнаховљева књига најзанимљиви ја је у оно«е делу који слика руски позоришии живот пре револуци је, док од пишчевих излагања о његовој новијој делатности неприс' трастан читалац мора да се огради веома великом резервом. У другом делу успомена Монахов наи се при казује више као доследан извршилац директива из Кремља него као УМетник, коме је стало до слободе стварања. Монихов Је у младости прошат један нзузетно тежак и трновчт пут, трудећи се да себи осигуоз што поаољније услозе за усавршавање Његово причање о свим етапама тога пута занимљиво је и поучно. Син служитеља и праље, Мона хов је Још у детињству осетис тегобе живота. Као и Шаљапнн, певао Је у црквеном хору. Каоније је постао писар у једном пореском над лешгву, са двадесет пет рубаља месечне плате. Тек тада се осетио саиосталан и могао је да приступи своме културном усавршавању. Из Монаховљевих мемоара видн се да Је тежња за напреткои, разви Јањеи свих духовних могућности до крајњих граница била иоћни сти« иул његова живота. Ипак се његова одлука да своју каријеру веже за позорннцу у многомс мора припи сати случају. Млади Монахов једног дана рецитовао је у друштву неких својих познаника. Случажо Је био приоутан познати глумац Сазонов који је пружио скромном чиновнику своје пријатељство и омогућно му да се појави на даскамч једног скроиног позоришта у једном комаду Островског. Деби је успео и младић се решио да постаче глумац, али није могао дуто да нађе ангажмам. На крају крајева, он је постао „куплетист" на сцеии, Једног малог шантана. 1890 годнне Монахов се удружује са глумцсм Жуковом и њихов „сељачки дует" почиње да осваЈа популар ност у Пстрограду. Та популарност. јевтина и површна, нијс, свакако, за довољавала Монахова. Сиатрао је да су његове мог>ћности внсоко из над пооршних песмица и куплета, ко)има Је радо пљескала публика жељна лаких дистракиија. Са сво;им портнером Ж;/ковом Монахов је обишао многе руске градове, покуша вајуЈуи да се запосли као драмски глумац. Свуда су га одбиЈали. Само
каткад Ои му успевало да се поЈави у некои малом водвиљу. Амбициоз ни Монахов, осећаЈући оскудност свога школовања и недоеољну упућеност у културне проблеме, упорно ј'е радио на изграђивању своје глу* мачке личности ван оквира који му је наметала тешка обавеза појављивања на јадним даскама шантана. Изгледало би да та обавеза мора уништити у корену све озбиљниЈе тежње, али Монахов није кло«уо. У томе је, свакако, највећа поучност његова живота и њсгова схватања за све сценске уметнике. Отпоран према тренутним недаћама, кадар да извлачи поуке из своЈих и туђих грешака, незадовољан собом, оду* шевљен великнм и светлим узорима, Монахов се никад није могао сложити са лажним боемством многих својих другова са позорнице, боеиством иза кога се у ствари крила леност и духовна запарложеност. Он успева најзад да напусти шантан и да пређе у оперету. Тиме су његове амбиције остварене само делимнчно, Јер крајња тачка Манахов љевих тежњи била је драма. 1904 го дине Монахов је дебнтирао у познатој оперетској трупн Сабурова. Његов успех у „Мона Вани" снажно Је наговестио даље успехе. Пењање истраЈног и даровитог глуииа у опе ретско| карМери скоро Је вртоглаво. Репертоар позоришта, у којииа он ради, заснива се на Монаховљевим партиЈама. Његово и -ме, раиије скоро неприметно у позоришнии об Јавама, сала се штампа огромним словима. Сто четрдесет шест партиЈа отпевао )е Монахов у току свог четрнаестогодншњег рада у оперети. 1919 годнне Монахов |е остварио свој сан: когначно Је прешао у драму, у коЈој му Је први подухват. свакако Један од најозбиљнијих, би ла улога Филипа Другог у Шилеровом „Дон Карлосу". Од Монвховљевих драмских улога ваља поменут" Труфалдина у „Слуги лва госпоро ра", Цезара, Ша|лока и Ричарт • Трећет у Шекспировим делима, Цг зара ле Базана у Иговом „Руј Бла зу", Фиглра у „Фигаровој же«из би". Често се појављивао Монахор и у р\\*им комадима — М. Горког А. Толстоја и П. Шчегоњева, Д. Мерешковског. А Фа|ка и другим. Аутобиографија Монахова значај* на је и по томе што њен први дег пружа низ интересантних карактери стнка и података, са коЈима, несуињиво, морају рачунати историчари руског театра. Е. 3.