Правда, 20. 02. 1937., стр. 4

П Е А

В Д А

20 фебруар 1937 годин«

Сућење Лакићевићу и друговима Како је нладн пенсионер са Цетиња Мило Вукчевић у Београдр купио кућу регулисавајући црногорске пенсије На име хонорара он је, вели, примао пола, а другу половину је слао корисницима

Даиас Је сасл>та§н четврти опту. Женн М.ило Б>-кчевић. пензнонисани филансиски чш1овннЈ<. Вухчевић Је Скгттужен да је заједно са Савом Кусовцем изврик> разне неправнлне наплате за преко два ми.тиона динзра, Олтужени се не осећа кривим ни за једно дело које иу оптужница ставла у терет. ГЈризнаје да је с добивеним пуномоКјима вел»ки број цр. иогсрских пензија и послао у Црну Гору лично преко 200.00о дннара. За свој посзо вели да је добијао про. ценат од корисннка од преко псдесет на сто. Каже да је за сврку наплату давао по«ојном Чаушевнћу, бившем шефу рачуновоаства Београдске дирекције, и благајннку Сто јановићу проценат од десет до доа. дссет од сто. Мило Вукчевић данас, вал>да, нема више од четрдесет две — три годинс. А пенсиогаисан јс 1923 као фи. нансиски чиновник. Као млади пен. сионер дошао је у Београд и гсрихсатио се једног врло у«осног посла: почео је регулисавати пенси|е својта земљацима. Како 1ужба државног тужиоца вели, удружио се са Савом Кусовцем (обојнца су са Це. ткн>а) и развили су посао тако до. бро да су државу оштетили са преко два милиона дннара.

Посаао је у Црну Гору преко мнлнон динара В}кчсиић се. наравно, не осећа ј кривим н каже да је оно што је радио радио правилн-о. Људи из Црне Горе су га знали као стручњака за регулисавам* пенсмја, па су иу у Београд слали докгумента и пуномоћја да им геред властима издејству је исплата пенсија, заостатака, акон тација и-тако даље. — Са тако уредним ггуномоћјиада ја сам подносио молбе надлежнои Мннистарству фкнансија. Имао сам велики број гтуномоћја и успео дз свршим готово све предмете, ја сам се залагао аа истгравне ствари. У Цр ну Гору сам послао преко милжш динара. — А какав сте хонорар добили? — 50%. Тако сам се погодио са љуаима за које сам радио. (Те суме што их је Вукчевић ггри. мко на рачун појединаца износилг су, че<по, и преко сто хи .Ј >ада дннара. То најбоље говори да се није рћаво зарађивало при регулисавању цр-могорских пенсија.) Данас, мећутим, Вукчевић каже да •н-ема ништа. Кућу, коју је купио од своје зараде, прода.та су му на лицитацији ради обезбеде државне ште те. — А требало би, наставља, да са-

Варошки суд Некада шабачки мипконар Душан Миливојевић данас пред судом одговарао да се издавао за адвоката ...и тако извршио ииз превера

Пред судију - појединца г. Смиља. | аића у Варошком суду изишао }е данас пре подне један необични окривљеник који је и много раније зани. мао и испуњавао судску хронику. Го је Душан МаноЈловић, човек четрдесетих година, родом Шапчанин, из једне некад веома богате шабачке познате породице. Тај млађи човек, на изглед веома интелигентан и оштроуман почео је своју каријеру кзо сза деца богататких родитељз удобно, обезбеђен, збринут. Оноли.чо колико му је, ењму и његовој мајцк остало од дедовине — много,' нс|:и- ' лико милиона — било је довољно да једним младићским и помало раска. лашним животом упропасти у Парн-, зу. Временом, Манојловић је као ал« солвирани правник (две године учио у Паризу а две у Загребу) дошао и до таквог материјалног стања да се требало навикавати на скромнијн живот и на средства стечена личним трудом. То што је почео да ради би. ло је у главном вешто и доста спрет но у почетку спровоћено, али се некахо десило да је дошло и у сукоб са законским параграфима. Тужбе су противу њега ницале, те је пре не-ј холихо година и изишао пред Суд по тужби оних са хојима је имао пословне везе. Зато је данас државни тужилац г. Дидановић почео хо зна који пут оп. тужницу речима: — Душан Манојловић, правник, жењен, приватнн наставник у Дебрецу, код Шапца, оптужује се... Манојловића туже данас Димитрије Ракић, рентијер, Милош и Драгић Комзднна и Светозар Веселиновић, тргссац. Негде око трндесеТе године према онтужници Манојловић је, базећи се адвокатским пословимз као адвокатлси писар направио уг -Јвор о поклону једне бараке између Димитрија Ракића и неког Сто;ано. зића, довевши у заблуду Ракића и оштетиви га са 12.000 динара. — Јесте. Направио сам тај уговор. А.ти, господине судија, то је био )еднострани уговор, уговор о поклону, прцсто писмено. То сам учинио збе»г тога што је Ракић на то пристао, јер је, и ако је то био купо-продајни уговор хтео да избегне плаћање пре. по.сних трошкова. Што он тврди у тужби, Да је потписао овај угоЕор и не гледајућги га, то је смешно, јер сам ја мотао да му поднесем тако и облигацију од сто хиљада динара па да је потпипЈе. „ПОЛА ШАПЦА СТРАЋИО САЛ1 У ФРАНЦУСКОЈ".Извиђајући ово дело, суди;а г. Сми љзчић га пита: да ли има имања? МаноЈловић на то одговара: — Све своје имање, половина Шалпа готово, око петнаест милиона ди. нара, страћио сам у Фоанц>'ској..Оио што је још остало то је својина моје најке.

Друга двојица оштећених, браћа К'Омадина % тужиЛи су га што их је", заетупајући их хао њихов пуномоћник, у једној наплати дуга оштетио са нектех 9.000 динара на тај начин што је паре које је наплатио од дужника оштећених задржао. И ту Манојловић има своје правдање: — Ја сам био њихов пуномоћник само својом умешношћу и окретно. шћу да наплатим овај дуг од једнзга келнера који нигде ништа имао. Позвали су ме депешом да дођсм у Београд, јер је њихов дужник трсбало да прода неку кућу а они нису наплатили дуг. Уложио сам протест код Окружног суда и добио паре које ми је исплатио заступник тога келнера адвокат г. Јован Поповић. Изме^у мене и мога властодавца нису пречишћени рачуни .Они ми ни. су платили путни трошак и награду. Зато сам задржао паре. Када ме ;е полиција почела да гони по њиховој тужби, ја сам депоновао новац преко адаоката Ореља мог ујака. Ту су били и мој теча тада пуковник Свега Савић и пуковник Тоза Јанковић. Као што видите, то је био наш рачунски однос. То није била злоупотреба поверења... У том тренутку адвокати г. Милоје Арсеновић и Милош Станковић, један бранилац а други заступник оштећених, хоће лично да се увере о депозиту код суда. Истовремено, улеће у судску собу, сав задуван, приватни чиновник Стеван Фалић и још с врати^у узбуђено виче, показујући на Манојловића. — Јурим овог човека већ десет година за наплату 10.000 динара... Судија прсврће по актима и тражи оптужницу Фалића. Најзад, оиз је ту. Фалић га је тужио за превару што му је пре извеснога временаза 7.500 динара продао неке краве које нису биле његове. По трећем делу Манојловић је од говарао што је као жирант на једној меници оштетио Светозара Веселиновнћа са око три хиљаде дннара, претстављајући му се као адвокат. Са те менице подигао |е роу тој вредности радник Петар Бошковић за кога је јемчио Манојлоаић, па како радник није хтео ме ницу да плати, то је Веселиновић тражио од Манојловића наплатх 1 . Манојловић му |е дао само 500 динара. Манојловић каже да је он стављао скраћенице за адвокатског писара: „адвокат пр." — Па то може да значи и адвокатски пршфавник! примећује државни тужилац г. Дидановић. — Па како би се друкчије скраћено потписао као адвокатски пи| сар него као „адвокат. пр."1? чуди | се оптужени Манојловић.

да имам имање у врелности на-мање милион динара. ОбЈашњавајући суду начин свога послссања, Вукчевић изјављује како је имао пуно поверење у свог пријатеља Саву Кусовца, с којим је заједно радио. Пријатељске везе су биле, изгледа, исто онако присне као и између Љубише Окетића и Ђорђа Грујића, па их нихаква сумња није могла иому! ити. НнЈе Давао мнто, него су му чнновници сами одбиЈали Претседавајућн г. Спасоје Нешкосић интересује се је ли Вукчевић, обављајући овако крупне и сложене послове давао мита чиновницима. — А не, н-икако. Ником ништа ја нисам давао. — Дсбро. Само, ви сте изјавили како сте давали покојном Чоашеоићу... — А, то да... Ја нисам давао. Чоашевић ми је, као тадашњи шеф рачуноводства у Финансијској дирекцији. сам одбијао. Тако се практи. ковало. — Колико? — 10 - 1б«/в. И есо како Вукчевић објашњава свој однос са Чоашевићем. Благајник Драгољуб Стојановић је, вели. увек доносио новац у Чоашевићеву канцеларију, код кога су биле пенсиске књижице. Њих двојина су иу исплаћивали остатак, пошто би одбили свој део. То увек. И онда кад је, уместо ње»га, при-мао Сава Кусовац; и онаа кад је он, уместо Кусовца, примао за његове клијенте Да нису тако радили, онда би Финанеиска дирекција, лепо, спаковала новац па га сама послала корионицима, а они, Вукчевкћ и Кусссац, осттли би без погођеног хонорара, јер ко би могао да пронађе све оне пен сионере, растурене по целој Црној Гори, за које су они радили. По. сао је, иначе, вели Вукчевић, изиски вао да понекад ангажују и адвокате. којима је требало платити. Он сам ј< само адвокатима исплатио преко 300.000 динара. — Откуд Сава Кусовад торди да нн са Чо"ашевићем ни еа ђама ни;евршио никакве обрачуне у погледу олбијања. Вукчевић слеже раменима: — Овако је као цгто ја кажем. „ПозаЈмица" гослоднну благајннку Онда је дошла на ред некаква пр«з наннца о зајму који је Влтсчевић дао благајиику Драгољубу Стојановићу. Детаљ је веома занимљив и оптуже«и овако прича: — Имао сам да примнм за једног пенснонисаног монополског контролора из Подгорице 120.000 динарч Кад је ствар сазрела за исплату отишао сам на благајну. СтоЈан^овић ми је исплатио 80.000 и рекао ми дз дођем сутра по остатак, јер нема V каст новаца. Онда ми је тражио 5000 динара на заЈам. Консултовао сам Чоашеснћа и он ми је рекао: „Дзј му." Написао сам признаницу, ставио на њој рок од два месеца и однео Стојановићу да потпише. Он је потписао, али је пребрисао оно „два ме •сеца" и ставио „пет..." Сутра сам до шао за оних 40.000 динара. Стојановић ми ј< тражир адресу потггисннка и саопштио ии како ће се паре послати директно, јер је у томе оми слу добијено наређење. Отишао сам Чоашевићу, али је он олбно да интервенише. Ту је био и Кусовац. Изишли смо заједно и пошли у ва. рош. Ститао нас је служитељ Милош Ускоковић. Рекао мн је да ћу добити саре ако нсиепам ону признанн цу за позајхпгау од 5.000 динара.. Тако је и Кнло... Ја сам морао прнстати, јер бих, иначе. и у томе слу. чају остао без хонорара. Инспектор Министра финанснј а га малтретпрао Вукчевић је нарочито огорчен инспектора Миннстарства финансија Добросава Вуковића, који га је саслушавао као министров изасланик. —Одлазио сам к њему, ваљда, пе

десет пута. Стално ме је гонио дј му саопштнм којим сам чнновницима дазао мито. Нисам могао никог кри вити, јер, сем Чоашевићу и Стојант вићу, ником нлшта нисам дао. ОнДа је изасланик почео са претњама како ће ме ухапсити. Најзад, кад ми је се све то малтретирање досадило. да вао сам признање као да сам. тобоже, подмићивао све оне што су радили ло герилметима за коЈе сам се ја интересовао. Али већ сутра са.м једним писмом то демантовао... Тај изасланик је издавао станове у мојој рођеној кући, примао паре. пл чак и мени самом претио да ће м^ из куће избацити. Потом Вхтсчевић прича како је ад вокату г. Бори Марковићу дао аконто 12.000 динара, јер је овај обећао да код тадашњег начелника Министарсгва финансија покојног Боже Мијушковића издејствује решење дз се иоплате изврше њему, Вукчевнћу. Али, каже, сав новац који је био у питању послат је директно, ма да му је г. Марковић рекао да је Мијушковић обећао да се новац испо. ручи њему, В\-кчевићу Стручн а дискусија са држав. ним тужиоцем Вукчевић није правник, али Је са замеником државног тужиоца г. Јовичићем данас, ипак, водио дискусију о томе шта је јавна исправа. А упословима око издејствоаања пенсија показао се прави стручњак, који је савршено упућен и у законе и у администрацију. Кад га је тужилац питао је ли стављао. уместо „за тога и тога пуномоћник Мило Вучпевић," признао је да је то чииио, али сма. тра да такви поступци нису каж. њиви .пошто су у свима досијеимз била његова пуномоћја... Најзад, тзква је и оракса била. Од њега се то ггримала и није се др>жчије захтевало. 11УТОВАН>Е ЈЕДНОГ ПУНОМОЋЈА Оптужени Вукчевић признаје ла је све гтријгве.назначене у тачци један од а) до м) заједно са оптуженим Савом Кусовцем испунио — не-

ке он. а неке Кусовац. У погледу лп ца за која је по овим нријавама ири мио аконтације каже да |е вконта. ције примио, али да иензије иису рс гулисане због тога што |е дошао и. засланик министарства финансиЈв и све ове предмете повукао, обуста. вивши даљи рад по њима. Примљене аконтације ни)е предавао корисницима зато што су осим лицима пензије припиаале од I октобра 1923 године. а аконтације су му служиле за покриће ефективних трошкова, хао и за обезбеђење његовог хонорара. Напомиње да је све примљене своте вратио државној каси на зах. тев комесара. па чак и интерес на њих о чему прилаже доказ, — уверење Финансиске дирекције. За Николу Михаиловића каже да постоји, да живи стално у Подгорн. ци и да држи трговину оружја. Пр« ма томе. нетачно је тврђење оптуж« нице да је то непостојеће лице. Државни тужилац г. Љубомир Јовановић: — Стављам предлог да се позове изасланик министарства финансија да објасни те манипулације и на који се све начин пословало. — Боље ја знм од њега! — изјављује оптужени Вукечвић. Претседавајући г. Нешковић нарочито инсистира да Вукчевић обја. сни како је Мар-ка Перишића потписивао са: „Маркиша Перишић", кад Марко и Маркиша није једно исто, а поред тога није ни имао пуномоћје за њега. Вукчевић каже: да је Марко и Маркиша једно исто по ње говом мишљењу. а од њега је имао пуномоћје ЈБубомир Ђурковић. Дур ковић је пренео- пуиомоћје на Милу тнна Томића. новинара, а Томић на њега усменим п=утем. ♦ У јучерашњем извештају са гтретреса Јовану Лакићевићу и 1р\товима поткрала се једна грешка тамо где се говори о исказу оптуженог Љубише Окетића: уместо 17, стаЈало је да је Окетић оптужен за 70 Д«ла". Убица вдшоника општике у Белишћу сам се пријавио суду

Осјек, 19 фебруар Данас пре подне, око девет часова, у овдашњи Окружни суд дошао је народни послаћик г. др. Стјепан Хефер, захтевајући да га прими ис« тражни судија г. др. Штерпин. Са г. др; Хефером био је и један млад човек у прљавом и отрцаном оделу. Велико изненађење настало је када се сазнало да је то 28-годишњи месарски помоћник Елемир Анђелић, који је дошао да се добровољно пријави после извршеж>г убиства над претседником Општоие у Белишћу и вођом Општег радничког савеза Фрањом Ванчином. Убица Елемир Анђелић одмах |е саслушан. Он је изјавио да се за све време од убиства до данас крио на пољима, спавајући у камарама сена и сламе и подносећи велику хладноћу. Каже да је имао намеру да се преда раннје, али се плашио. Због тога се кретао само ноћу, приближавајући се све више Осјеку, где је по свом до. ласку одмах посетио г. др. Хефера и замолио да га одведе истражном судиј« г. др. Штерпину. Елемир Анђелић се брани да је Ванчинп \био у одбранк живота пошто је оваЈ претходно пуцао на њега, односно на групу, у којој сс Анћелић налазио. У вези о? овим убиством V истражном затвору осјечког Окружног суда заједно са убицом Анћелићем налази се осам лица. Осталн ухапшени који су спроведени Среском

И1УЕА

За лепих зимсних дана услед садожине еуцерита у ШЕА-СКЕМЕ по01 а]е ножа глатка, све жа н отпорна. Ценв: Дин. 8.-, Дин. 12.-, Дин.25.72916 су

начелству у Валпову кажњени затвором због изгреда, док су тири лица пуштена на слободу. Интерес9нтчо је напоменути да Је Фрањо Ванчина, као претседннк изборног одбора, носио револвер што по Закону није дозвољено. А. К.

Суђење у Пожаревцу сељацима због туче око имања у којој су неколико рањени а један и погинуо Пожаревац, 19 фебруар И овдашњем Окружном суду одр жано је данас суђење по једном кр вавом догађају и убиству у селу Не ресници. Судило је веће петорица. У овој тучи платио је својом живо« том Голуб Ковачевић, док је њих не колико лакше и теже рањено. За ово убиство и крвопролиће оптуже« ни су Тома Ковачевић, његов брат од стрица Јован и Јованов отац Ав рам и Јован Адама Ковачевића. Крвави догађај одиграо се 21 маја прошле године на месту званом „Поповац" у селу Нересници. Сси оптуженн су се сакупили на једној њнви. У једном тренутку између Јована Асрама Ковачевића и његовог рођака Јована Адама Ковачевнћа дошло »е до свађе због неког имања. Ооа свађа доцније претворнла се и у шамарање. Да би их развадили осталн присутни прискочили су и покушавали да завађенн овај спор реше мирним путем. Међутим. после овога настала је права туча у којој су се сви тукли. Једни су дохватили могике а други ножеве. Опгужени Гома у овој' тучи ударио је Гочуба мотиком по глави та ко да је ова) после неколнко минута умро. Осталн учесници у овој ту чи такође били су сви рањени. На данашњем суђењу сви оптужени се бране да нису криви. Они твр де да су се само бранили а никвко нападали После испита сведока дао је реч бранилац оптужених адвоката г. Не ша Бранковић.