Правда, 20. 02. 1937., стр. 5

п е А В Д А П о з

ш

ВЕРБАЛИЗАМ НА СЦЕНИ (Пођодојх »Леде« од Мирослава Крлеже)

Витез О.жвер Урбан, једла од жевни углед, који се чак сматра да глааних личносп« у комаду г. Крле-јје некакав „Јупитер тонанс" наше же, каже у својој последњој појави, савремене књижевности, својом „Ле за сликара Аурела, такође једну от дом" најмање оправдава и једно и главних персона у комедији. да с? ј оваЈ „баца речима, као да су речи уљене боје." Оливер Урбан је то сасвлм умесно приметжЈ. Али, Олнвер Урбан ни. ј је запазио да се и он сам „баца ре-: чима, као да су речи уљене боје", и ј можда још много внше но аграмср- ' скн сликар Аурел. И оно што је најбитније за целу „карневалску комедију" г Крлеже, то је: да је она це. ла само једна гомила набацаних речи што можда ни сам г. Крлежа није довољно „ремаркирао." и Ле1а" г. Крлеже само је једна ње гова лнтерагжа поза, и то нешто над мена поза. То литерарно позерство, и тај мало надмени став, осећа се кроз це. ' ло књижевно стварање г. Крлеже. | Бар то је моја објективна импреси ја. Алн лнтерарно афектираги у јеоној драми, од почетка до краја, то је, несумњивЈ, једна од на|несимпа- , тичнијнх и најпромашенијнх књи- 1 жевних тенденција. Драма тражи | реч срца, и ако мисао у драми не ! прође кроз то растрзано, или кликтаво човечје срце, мисао остаје без одјека и без драмске истине. Позорница никадг не може бити дијалектика: она је само и једино живот и поезија. Акција, а не вербализам,

Г. Мирослав Крлежа

Сцена нз „Леде": г. г. Златковић Штроцн

■■•■■аааашншаш!

друго. У гЛумачком прнказу, људи су ои ли неупоредиво бољи од жена. Улогу Оливера Урбана дао је г. Тито ПЈтроци, члан загребачке дра ме. Та интерпретација значила >е једну глумску перфекциЈу. Његова диасција била је савршена > свом лежерном тону, у нијансирању иро није. у ванредном осветљавању свег оног ласцивног и морално повјшног што живи у бићу Урбановом, и што 1е артизам дикције г. Штроција префињено наглашавала. Сликар Аурел био |е у глуми г. Златковића изразито оеаплоћен. Јед но страсно вајање овог аграмерског сноба било је уживање за уметност г. Златковића. Г. Живановнћ, као Кланфар, фрапантно робустан. Г-ће Марковац и Урбанова нису домашиле пуни уметнички изража| својих улога. Г-ђа Марковад потиуно без женствености (да сам ја био на месту Оливера Урбана. ја јо) никада не бих правио друштво). Г-ћа Урбанова пак без довољно даха за своју интепретацију, у којој је дала неколико непријатних гримаса. на. рочито у велиЈСО) сцени првог чина. ДУШАН КРУНИЋ

Проспава г. Душана Раденковића 11 марта прославиће г. Душаи Рм» ковиК. првак Народног позорнигга. двадесетпетогодишњицу свога глумачког умстничко1 рада. 1 ом приликом играће г. Душаи Раденковић своју повнату популарну улогу „Човека с иогом" у комаду „Пут око света" од нашег одличног комедиографа г. Б. НушиКа. Врло је вероватно да Ке г. Б. Нушчћ, који се. као што је познато. врло добро опоравља после тешке болести, за

I

Г. Душан Раденковић

Човек који је у душевном растројству покушао да задави новорођенче Новн Сад, 19 фебруар Велнко веКс вовосадског Окружног суда решавало је јуче пре подне о мерама безбедности према Стевану Ха.\ожану, рагару из Силбаша, који је 30 октобра прошле године покушао да изврши гриЈзан злочии у наступу душгвног растројства. Тога дана Халожан 1е Ушао у куКу саога суседа Јаноша Фабока, где је покушао да задави женско новороНенче од 5 дана. Чувши врнсак детета мајка је у последљем тренутку дотрчача и упустила се у очајничху боо бу са избезумл>еним човеком. На н>ено запомагање дотрча\и су неки л>уди који су Халожана свлада.чи, после чега је он став.т>ен у истражни затвор Халожан био изведен веК

Јуче је Стеван на су!)ен>е али очо ннје одржано.

Је судски колегиЈум решавао само о ме покреће позориште већ ТОЛИКО ве- рама безбедности с обзиром на неуравкова. | нотеженост Стевана Халож-»на, код кога Личнвс^ги г. Крлеже—свме по ссби, периодично настају душевни поремси по с&счој дЈшевно] атмосфери и . Ка : и. своме менталитету, веома су ннтере- ј Суд 1е одлучио да се крнвична одгосантне. Али чим г. Крлежа од њих ворност поништи, а да се Стеваи Халоствара драмски материЈал, пуштају- ; жан упути куКи под надзор породице и ћн их да се драмски изживљавају, . ошптиаских власти у Силбашу. оне губе од своје личне привлачности и личне занимљивости. јер се затрпавају једним претенциозним зербализмом. Једном речју, лично. сти г. Крлеже, као такве, од много су већет интереса но њихове драме. И то је оно што чини најважнију карактерисгику целокупног драмског дела г. Крлеже. Витез Оливер Урбан је најречитији пример за ово тзрћење. У интродукцији за драму „Господа Глембајеви" г. Крлежа по светио је овом витезу скоро пет страница, претстављаЈући га као човека компликована, первервна, нешто дегенерисана, богата животним догаћајнма. Такав какав је. Оливер Урбан, у првом реду, значи један ванредан романсијерски садржај. Да је подат. ке. које је г. Крлежа сакупио о сво. ме* ви1езу, разрадио у роман, ми би сж> имали један клише штимунга о том маџаронском и снобовском Загребу, који лута и пропада по слокђ' црио — жуте. превишње монархије. (У опште, ја имам утисак да цела књига „Глембајеви" репрезентуЈе са мо оби.тне податке, који чекају да се излију и прошире у нек-олико романа, да је то само један таленгова ни дар-мар који тражи сво^е дефинигивно срећење, само један срећно инспирисани „скиценбух" који тежи ка својим прецизним профилима). Или, ако г. Крлежа није хтео ро. ман, живот Оливера Урбана пун 1е чудне драматике, која затеже све ни ти животне узвитланости, и оно што је најдраматичније у том пустоловном животу могло се рељефно изб чиги у једнлм драмском проседеу. Мећутим ,г. Крлежа није тако учи. нио. На против, г. Крлежа приказао је свога Оливера Урбана, до душе, у драми, али у његовоЈ најмање дра. матичној илусграцији: као блистава козсра, чија је „свака ријеч уадетни на" Но, није тако го*орио само О. ливер Урбан. Тако је Говорио и сликар Аурел, тако су говориле и обе жене, тако је говорио чак и сирови Кламфер. Сав тај речник. епериоран и церебралан. одавао је сву вештачку конструкдију фразе. и у исти мах. н сву своју драматичку немогућност. Г. Крлежа, као драмски стилист. остаје взн драме. Он тежи да свака његсоа реч буде ту један чисто ДУховни филигран, у ко|И човек није сасуо нн једну кап своје крви. Тада је драма мртвороћена, тада }е она само грамофон књишких конструкција. Драма и литерагура, када се сукобе у драмсккм оквирима, |една другу перфидно трују, као дзе средњевековне врачаре. Г. Крлежа, који ужива велики к»и

Коста Севера ослобођен је за убиство извршено пре 20 година Новв Сад, 19 фебрузр Скоро после пуних 20 година. колико је прошло од једног убиства. донета је коначна судска одлука у погледу извршиоца дела. Касациони суд у Новом Саду данас Је потврдио пресуду панчевзчког Окружног суда. ко:ом је недазно био ослобоћен Коста Свера, зем љорадник из Светог Михајла. Свера је одгиеарао за убиство Јона Ердељана. Убисгво је извршено још 1918 године. за време преврата. Све ра је, мећутим. успео да доживц да његов злочин застари пред законом. На претресу, воћеном у панчевачком Окружном суду, био је ослобоћен. Касациони суд је донер одлуку којом је потврдно пресуду Окружног суда V Панчеву. Ј Нч снажнији филм сезоне КРДЈЦЕРОВД СОНДТД по новели 01 ЛАВА ТОЛСТОЈА „ ДОЛАЗИ У НИГСКОП : л у к с о Р":

ту прилтсу иагаЈсати у част слављеника још коју сцену „човека с ногом као епнлог „Пут око света". Ова завршна сцена вероватно ће се игра ти за сада само иа претстави г Д. РаденковиКа, док славнн писац не заврши други део ^Пута око света". За р-зервисан>е улазнипа за прославу г. РаденковкКа треба се обратити на Удружеље глумаиа, Занатскн дом. Хилендарска 2-2 тел. бр. 21592 и 22501.

Месарски помоћник покушао самоубиство због несрећне љубави Славонскн Брод, 19 фебруар У Мешковој улици у Славонском Бро ду, на тавану месарске радње г. Стеве Фехервара, покушао је самоубиство седамнаестогодишњи младиК Антун Шаковац, месарски помоКннк. НесреКно зал>убл>ен у једну девојку Антун се у пос/едн>е време сасвим одао пиКу И кад више није могао да се савлађује. написао )е опроштајно писмо у којем Је нзложио своју љубав, ■ на тавану радн>е покушао је самоубиство вечикнм каспскнм ножем. Са два снажна удариа аадао је себи опасне ране на левој страни грудн и на врату. У врло гешком стак>у несреКнн младнК пренет је у болннцу. Б. Т.

У ПРИСУСТВУ КРАЉЕВСКИХ НАМЕСНИКА, ЧЛАНОВА КРАЉЕВСКЕ ВЛАДЕ И ДИПЛОМАТСКОГ КОРА Савез Сокола Краљевнне Југославије ПРИРЕЂУЈЕ ДАНАС (петак) у 9.30 увене у биоскопу „Уранија" Свечану премијеру најоригиналнијег и најуспелијег нашег тонфилма ОЈ, ЛЕТНИ СИВИ СОКОЛЕ филма, који илејно, техничком обрадом, садржајем и специјално компонованом музиком, протканом нашим народним мотивима, као и изванредним снимцима претсггвља прови догађоЈ у створоњу наше ноцноналне Фнлмске индустрнЈе. Г. Др. Милорад Драгић наш познати културни радник одржаће пре почетка филма уводви говор. Карте се продају од 2.30 по подне V суботу претставе у 3,5,7.10 н 9.30

20 фебруар 1937 године Награде Крашева фонда за рад на народном просвеКивању Кралев фонд одлучио Је да сваке пете годнне оцени шта су на подилању села и на народном просвеКнваљу урадили појединци. удружен>а и друге приватие установе. После оцене тога рада поделиКе се награде најааслужнијим. Рад који »аслужује награде обуг.вата: подизање села у лдравственом. просБетном. економском или опште кулгурном правцу; ширен>е практичних знаља уодште у нашоЈ вемљи и резултат н>ихове пркмеж из економиЈе и разних н>енич грана (обрађивање земље. воКарство, п.> шум ,т>аван>е голети, сточарство, стваран>е угледних поседа и гако даље); из економске домаКе индустрије (прерађнван >е свих по.т>опривредних и сточарсккх производа) и из широке области народиог просвеКивања. као прире!)ивање домаКичких и домаКннских курсева, утак мица. изложби и тако даље; витешко и спортско подизање свих друштвених сло јева (увођење у веКим размерама различ них врста систематског телесног вежбан>а до иајсавршеннЈе гимнастике и споо това) И поред овога не искључују се друге врсте појединачног иаи друштвеног ргда у појединим поменутнм правцима. Ра списано је неколико категоријч награда. Постоје награде од по 25.000, 10000. и 2.500 динара. Ко се буде јавио за озе ваграде треба да наведе у коме је крају и под ко-им приликама радио и шта је урадио. Наводе треба потврдити с-\ужбсиим ув:рен>им1. ПриЈ .ве за награде о раду од почетка 1932 до краја 1936 ј године подносе се управи Крад>ева фо.ч I да до 15 априла 1937 гздаче, а награда I Ке се објавити 8 јуна. Проспава Матија Гупца и др. Антуна Радића у Осјеку Сутра увеч« стиже у Осјек г. Иоан Пернар. Г. Пернар ће као изаслачик г. .го. Мачека присуствоватц просла ви Матије Гупца и др. Антуна Радића. Ова прослзва ће се одржати У недељу пре подне у Осјеку. Са г. Пернаро-м стиже и претседник Хрват ског радничкот савеза г. Иван Пе. штај. А. К. Сутра се у Новом Саду држи конфгренција Трговинско-индустриских комора и млинске индустрије Земал>ска конференција Трговинско индустриских комора. одржана у Бео ! граду од 12 до 16 јануара ове голине, овластила је иовосадску Трговин. ско - индустриску и занатску комору да изврши низ закључака ове ренције, ко]и се односе на унапрећење нашег извоза као и на друга важ на питања. У првом реду, по гледишту новосадске Коморе у погледу ослобоћења од плаћања пореза на пословни про мет за набавке упућене „Призаду" у циљу извоза, — већ годинама чини велике сметње нашем извозу пол»опривредних производа, а нарочито житарица ова наплата пореза на пословни промет. Све до оснивања „Призада" наши извозници били су ослобоћени плзћања тога пореза с обзиром на зз. конске одредбе, према којима је извоз из наше зем.Ђе био необавеззн у погледу плаћања порезе на посл.>в ни промет. Ово ослобоћење имало |е за цил> што лакше и пово.Ђније пласирање наших производа у иностранству. На збору у Вршцу ви^" ноградари траже да се смање таксе и трошарика на вино Вршац, 19 фебруар Синоћ око 8 часова у просторијама „Немачка касина" одржали су збор виноградари из Вршца и околиЗбору је присуствовало • преко 2000 виноградара. Измећу осталчх присуствовао је н изасланик банЈ Дунавске бановине г. Миливоје Пав. ловић, претседник Вршачке опшгине г. др. Југа. Савез виноградара заступали су г. г. Јован Баннћ II др. Пауловић. 35ор }<е отворио прегседник вино градара у Вршцу г. др. Густав Кертел. који <е изнео у свом гозору цид> овога збора. Г. др. Кертел вели да је једна депутаци)а виноградара посетлла пре неки дан бана Д ун . јз ске бановине и замолила га да се што пре снизи трошарина на виио. Затим је госорио г. др. Пзчловчћ. који је изнео велике тешк<<ћ>? виноградара у нашоЈ' земл>и упореливши их с виноградарима у Немачко*. На гласио је да се врло мало обргКа пажње Јтаикм виноградарству. Затим говоон о оптерећењу ц таксамз на втк>. Упорећује ове таксе са таксама. V Немачкој и ве.ти да се у Немачкој ви^о оматра за луксуз. На крају је донесена резолуцнја V којој се, поред осталога. тражи: укидање гротаркн« на ви-но. одређивање крајева у којима се могу гајити винограду. да држава пре^зме фабрике шпиритл-са. Да се забрани точење вина испод осам малигана. да се фабрикаци.'а ру ма врши искључиво винским дестилатом Д8 с• дозволи слоболно печење впнских дестилата. да се зз фабриакцију сирћета употреби винсмн дестилат. Дал>е се у резо.т\ - цији тражи да влада предузме мере з« уналређење нзвоза нашег вина.