Правда, 20. 02. 1937., стр. 6

П Р А В Д А

6

20 фебруар 1937 године

ГОВОР Г. ЛР. СТОЈАДИНОВИЋА НА БАНКЕТУ ГРЧКО-ЗУГОСЛО ВЕНСКЕ ЛИГЕ У АТИНИ

Атина, 19 фебруар Претседник Грчко т- југословен^ке Лнге и бнвшн министар финансиЈа г. Кофинас давао је ланас ручак у част Југословвнског млнисгра Претседника н Министра иностраних по слоза г. др. Милана Стојадиновића, Овоме ручку, поред претседника министарског савета и министра иностраних послова и г-ђе Сгојадино вић присусгвовали су Југословенски посланчк у Агини г. Бсшко Христић, дирекгор Политичког одељења г И. во Андрић. г. МилоЈе Сокић. наро. дни посланик и Претседник националног комитета штампе Балканског споразума, шефови кабинета г. г. др. Јован Гашић, и др. Дра1ан Протић, шеф Централног Пресбироа г. др. Коста Луковић, директор Агенци је Авале г. др. Светислав Петровић, први секретар посланства г. Јаша Љотић, шеф Балканског отсека у ми нистарству спољних послова г. Ри. стић. војни изасланик потиуковник г. Иван Презељ. аташе за штампу г. Иванковић и други секретар посланства г. Холец. Међу члановима Грч. ко — југословенске Лиге налазио се велики број бивших министара, професора универзитета, научника, књи жевн>;ка. адвоката, лекара и других угледних личности. На крају ручка Претседник Грчко. југословенске Лиге г. Кофинас поздравио је Прегседника владе и Министра иностраних послова г. др Милана Сто]адинсвића топлим говором у коме |е рекао да је град Атина првн пут сада почаствован носетом Претседника владе једне Дра. ге и суседне земље, посетсм која претставља једаи изванредно знача. јан догађај, јср се у Атини сада налази Један сд највнше пењених др. жвника у свету чије искуство и Дипломатски такт изазивају дивљење свих нгпија. „Везе наших двеју земгља, рекао је између остглога г. Кофинас, су тако искрене и добиће овим истори. ским догађајима Једиу нову снггу која ће им сигурно дсззолити да Достигну кулминациону тачку у сво. м е животу. Када се две нацнје, чииј заједннчки интереси иду далеко у прошлост, разумеју тако добро и та. ко савршено, из чега произлази међусобно поштовање, оне могу и о. не ЛвгаЈу право да очекуЈу наЈбоље рсзултате на свима доменима политичке и привредне делатности и њи. хове тесне сарадње. Ово није први пут да Је Ваша ЕкселенинЈа успела да потврдн своЈе осећаје приЈатељ. ства и симпатиЈа за нашу земљу, за Грчку. Једно конструктивно заЈеДни. чко дело, може да доживн крунисање своЈих напора захваљуЈући само државницима више вредности". Г. Кофинас даље говори о значају рада г. др. Стојадиновића и нарочито о напретку који је остварен У току последњих година од стране јуначке, братске и приЈатељске југословенске нације. Југословенски суседи у Грчкој су веома очарани тим напретком и они имају само 1в. дну жељу. а та је да г. др. Стоја. диновић претседава срећном судбином Југославије и да је све више и више води путем напретка моји :е његова вешта рука тако магистрално повухла. Ваши суседи, наставља г. Кофинас, који вас воле. а међу које долазимо ми Грци у први ред. радуЈу се и горди су данас што мо. гу да вам изразе своје честитке". На крају сеога говора г. Кофинас наздравио је Његовом Величанству Краљу Петру Другом, Његовом Краљевском Височанству Кнезу Намеснику Павлу. напретку југословенске нације, као и у здравље г-ђе и г. Стојадиновића. Говор г. Кофинаса, претседника Грчко — југословенске Лиге и бившег министра, био је неколико пу. та прекидан бурним пљескањем и аплаузом. Претседник владе и МинИстар и ностраних послова г. др. Милан Стоадиновић одговорио је г. Ко. финасу сјајно импровизираним гово. ром који је оставио одличан утисак на све присутне. Г. др. Стојадиновић захвалио се г. Кофинасу на њерове љубазне речи које му је овом приликом упутио. Исто тако је г. др. Стојадиновић изразио захвалност свима члановима Грчко — југкло. венске Лиге Он је нарочито подвукао захвалност на драгоценоЈ сарад. њи пријатељства и збдижења двеју нациЈа. У вези св оним делом говора г. Кофинаса у коме је он говорио о напретму Југославије у току последч>их годииа, г. др. Стојади»овић је рекао да Југословенски пријатељи у Грчкој треба да знају да је југословенска снага и њихова снага и да снага Грчке претставља и снагу Ју. гославже Г. др. Стојадиновић исто се тако радује напретку Грчке. као што се томе радуЈе и цела Југосла. вија. Г. др. Милан Стојадиновић био Је бурно поздрављеа за сзе време

свогз говора у коме Је на крају наздравио Његовом Величанству Грчком Краљу Ђорђу Другом и напретку пријатељске н суседне Грчке. На конференцији министара Балканског споразума утврђено је савршеко јединство гледишта носилаца спољне политике четири балкакске земље Атина, 19 фебруар Пл>подне, у министарству нностра. них послова. штампи је дато овс саопштење о атинском заседањ> Сталног савета: „Стални савет Балканског споразу ма одржао је сво|е пето редовно за. седање у Атини од 15 до 18 фебруара 1937 године. под претседнишгвом Његове Екселенције г. др. Сто;ади новића. Претседника Миннстарско. савета и Министра »ностраних дела Ју^ославије. салашњег претседни. ка Сталног савета Балканског спо. разума. Већања Сталног савета, која су протекла у атмосфери обележеној најсрдачншим при1атељством. јмогућила су да се још Једанпут више угврди савршено Јединство гледишга носилаца спољне полигике чети ри зе.мље и солидарност која уједињу)е балканске савеЈНике. „Пошто |е свесграно испитао оп. шту европску ситуациЈу и питања која одвојено интересују државе Бал канског споразума. Савет се спора. зумео да потврди своју вољу да исо рад Балканоког споразума разви^е у циљу да допринесе одржању мира. Сваки напор учињен у томе правцу »маће пуну потпору Балканског спо. разума. Верно привржен Друштву народа, Балкански споразум је решен ла активно сарађује у раду Женеве, како би у салашњнм тешким приликама Друштво народа могло да изврши СВ01У високу МИСИЈУ. У оквиру међународне делатности у к-рист мира, Савет Балканског спо разума нарочито цени скорашњи спо разум између Велике Британи)е и Итали)е. који претставља |едан важан фактор за одржање мира и по* стоЈаности у Средоземном мору. Стални савет са задовољством при мио је к знању закључење Пакта пршатељсгва између Бугарске и Југославије. ко)и је потписан у Бео. граду 24 Јануара 193; ГЈДине. Он је констатовао да овзј Пакт одговара циљу Балканског споразума: Одржа. ти и учврстити мир на Балкану. Пре ма томе, он сматра да бугарско југословенски Пакт претставља један драгоцен прилог успостављању пријатељске сарадње између свих балканских народа. Стални савет примио је к знању одлуке Привредног савета. донете на Бледу 15 јула 1936 године и усвојио потребне мере радн њиховог извршења. Ценећи праву вредност прилога ко ји је штампа позвана да допринесе делу Балканског споразума. Стални савет је са заловољством констатовао срдачност којз |е обележила заседање конференције штампе зема. ља Балканског споразума. Идући састанак Сталног савета Балканског споразума одржаће се у септембру у Женеви, приликом редовне скупштине Друштва народа". Г. др. Сдојааиновић отпутовао из Атине Атина, 19 фебруар Претседник Министарског саветз и минцстар иностраних послова г. I др. Милан Стојадиновић напустио је Атину синоћ и 21 час. У пратњи г. др. Стојадиновића налази се југо словенски посланик у Атини г. Бошко Христић, који прати г. претсел ника владе до наше границе. Са г. др. Стојалиновићем отпутовал!: су шефови акбинета г. г. Гашић и Протић. Г. др. СтоЈ *адиновић са госпођом. румунски министар иностраних послова г. Антонеску и тур^ки министар нностраних послова г. др. Руж ци Арас отпутовали су специјалним возом који им је стављен на распо ложење ол грчке владе. Испраћају на станици присуствовали су изасла ник Њ. В Краља Ђорђа Другог, претседник грчке владе г. Метаксас, чланови грчке владе, дипломатски претставници држава Мале антанте Балканског споразума и Француске као и најугледније личности. Испра ћај је био врло свечан. Почасну чету дала је гарда евзо на са музиком која је поздравила претседника владе и министра иностраних послова г. др. Милана Сто 1алиновића и г. г. министре Аитонес ка и др. Ружди Араса при доласк\ њиховом као и при одласку. Госпођи Стојалиновић пред пола зак воза предати су дивни букети цвећа од стране претседника грчке владе г. Метаксаса и од стране дру гиу . угледних личности.

НА ТЕХНИЧКОМ ФАКУЛТЕТУ ЗА ЛЕТЊИ СЕМЕСТАР ВРШИЋЕ СЕ УПИС СТУДЕНАТА ОД 1 МАРТА

А. УПИС НОВИХ СЛУШАЛАЦА Пр>ема члану 25 Уредбе техничких факултета Београд, Загреб ц Л>убљана не врши се упис нових слушалаца у легњи семестар. Б. ПРИЈАВА (УПИС) СЕМЕСТАРА. 1. Упис (пријму) семестара, за ста ре слушаоие, Деканат ће вршити од I до 10 марта закључно. 2. Скреће се пажња г. г. слушаоци ма *да се строго придржгваЈу олређених рокова, Деканат неће примати прк <;аве после одређеног рока, тако да ће слушаоци у противном моћи само да се користе накнадним уписом (десет дана по почетку пзедавања) за шта ће бити дужни да граже специ;ално одобр^ење и дз плате нарочиту таксу по Т.Бр. 313 Закона о таксама у износи дин. 50. 3 За упис (пријаву) семестра по" требно Је прибавити следећа документа 1) Читко попуњен пријавни огместрални лист у дупликату. Један при-мерак мора бкп"и таксиран са таксеном ма<рком од 100 динара (види пријавни семестрални лист ко ји је изложен). 2) Признаницу поште о уплати Зо динаоа у корист че коп-ног рачуна код Поштанске штедионице Бр. 54346 на име улога за фонд за злравстввћчу з?штиту ученн ка, К01У п])ил-пити на бланкету који се 1обија у књижари Сујић. 4. Прмзнаницу поигге о уплгти од г6ззра'ућег износа на име школаркне. по Т2)р. Бр. 3!8а Закона о тгк сама у корист чековног рачуна кол Роштагеске штелионице Бр. 55.037 „Универзнтет у Београлу — школчонна". Признанииу прилепити на бланкету ко? и се доб^а кот к^ижа ре Сујић. Према Тар. Бо. 318а Зажона о таксалта пгколарина се плаћа на оонозу збира непосрелних порезз, подитеља и учемика и то по слелећо| скали: Пои укупнсми пореском залужењу о! ЗоО ди«. до 1000 днн. 200 д:н.; ол 1о00 до 2С00 дин. 250: од 3000 до 500о дин. 300 дин.; од 5.00о ло 10.000 дин. 50о дин.; од Ш.ООо зо 2о.0От> дин. 703 дин.; од 20.000 зо 50.000 д<ин. 100о дин.; преко 50.000 дга. 1506 дкнара. Школарина из овог тарифног бро ја не плаћа се: а) за ученике чи:и родитељи заједно са њи^Ја плаћају износ ЗОо динара годишње непоср»ед не пбрезе; б) за учен:с<е држа&нс питомце. За ученике чији родитгљи ммају више деце у школама школарина се плаћа: а) за прео дете цела школлрина, и б) за осталу децу пола шко ла^рине. Као гтрво Јгте оматра се ано које ут*су(је школу већег ранта, олшос но стзрији разред, без обзира «а го дкне старости ученика. За локаз да |е за најстарије дете уплаћеЈна пуна школарина, може послужити прнана ница о плаћеној целој школарши и осерен п-репис пореских уверења. Уплата школарине врши се прнлкком угеиса семестра, за пео сем-гстар унапред, путем чековне уплатницо. 5 Уверење надлежне пореске управе. однооно надлештва или посло давца (код кога је атац, мати ипи ученик залослен), о величини годчш њег непосрелног (основног и допун ског^ пор^за коју плаћају родите-ви (отац, мати, очух, маћеха) ученжови ц сам ученик, ако има и свог има ња. Ово уверење мора гласити нз све троје: оца, ма;ку и ученика бсз обзира на то да ли они сви. или са мо неко од њих има или га уопштЈ и нема. У случаЈУ да је ко од родитеља, или сам ученик у каквој државној, самоуправној или привагној служби, онда треба поднети још и уверење о годжпњем поргзу на принадлежно сти. 6. Чигко попуњвну и потписзну из ја»у за разрез школарнне, уз коју прикључити пореска уверења. 7. Учешици који имају право на поолашћену вожњу на државнгам ж^ лезниизма (тј. они који нгмају са. мосталне зарале) и желе ла се т^м прссом користе у школској 1935-37 години, дужн^ су поднети још и и;пуњену објаву са прописаном прет ставком која се добнја од служигел>а бесплатно. Тачке 5. 6 и 7 односе се на слу. шасце коЈи нису уписали зимскн се. местап школске 1936-37 године. 8. Ученици ксЈи су упксали зимски семестар школске 1926.37 годи. не а уписују и летњн не подносе но. ва пгреска уверсња. 9. Ученнци кслји су зижзки семе. стар шк. 1936-37 годжне уписали ча ком другом фапсултету, па су затим ттрешли на овај факултет. дужн» су прилтаом уписа у летњи семестар полн«гти преписе пореских* увеоењз полнетих за зимкгки семестар. Узима ће се у.обзир само они преписи ко*. ји су оверени ол птколских или гтолипи':ских власти. По п-чату (цозеном) коЈи !е утиг. нут у инккс пјиздиком \мтисз v зим. сем. слушаоци ко : и плаћап 1 школарину могу вилети колика је иста уплаћеиа за зшски сместар. РАСПОРЕЛ УПИСА Упис стулената у летњи семестзр школске 1936.37 голине Деканат ћ«* вршоти ооим релом: Презимена која почињу на слова:

А и Б I марта, В и Г 2 марта, Д Ђ Е и Ж 3 марта, 3, И и Ј 4 марга, К. /1 и Љ 5 марта, М и Н 6 марта, Њ. О, П и Р 8 марта. С, Т и Ћ 9 марта. У, Ф. X. Ц, Ч, Џ и Ш 10 марта. Скреће се пажња слушаоинма ол стране Деканата ла греба ставити на при;авно»м лнсту главни регистар број који ое налази на индексу испод слике. Кеуредна или непогпуна документа Деканат неће примати.

ИаЈСна/кии|н филм се ^оне КРДЈЦЕРОВД СОПДТА по новели од ЛАВА ТОЈ1СТОЈА г ДОЛАЗИ У БИОСКОП а. „л У К С О Р"?

Народни поспаник г. Мијик' скоро 24 часа борио се са снежном вејавицом која му затрпала аутомобил Бања Лука, 19 фебруар Јуче по поа« и иелу прошлу ноћ у Врбаско; ба«ов«ни биле су велике снежне вејавице, ко|е су на више ме ста он^м^Г/ћиле и ггрекинуле саобра ћај. Ова мећава затекла !е на путу на родног посла»к«а г Милана Ми'иI ћа који :е аугомобилом п\п-овао чз ј Кључа за Бању Луку у друштву мич I хенског грговиа г. Јоахима Дулмана. Кала су стчгли у Сутнипу сиеж на вејгоииа је готосо затрпала њи* ! хов аутомобил. После тешчог напора они су се вратили за Мркоњ-ић Грал, олакле су тек данас пре подие стигли у Бању Луку. М.

Б Е Р 3 Е

БЕОГРАДСКА БЕРЗА Београд, 19 фебруар У званичном курсу тенденција код девиза незнатно је попустила. Попустио је курс Њујорка, Лондона, Париза и Брисла. Незнатно су чврш ћи Амстердам, Берлин и Варшава. У приватном клирингу у скоку је Беч док Је Берлин нешто попустио. На ефектном тћжишту тенденција код државних папира у упоређењу са јучерањим састанком у главном је непромењена. Код девиза промет 2.300 хиљада а код државних. папира 2.050 хиљада динара. На продуктноЈ берзи ниГе било промена. Девизе (понуда — тражња са при. мом): Лондон 215.57—213.51; Париз 204.76—203.32; Њујорк 4373.574337.26; Њуиорк кебл 4395.574359.26; курс долара за обрачунавање 4355.41, Женева 1003.52—996.45; Милано 232.53—224.44; Праг 153.33152.23; Амстердам 2404.26—2389.66; Берлин 1770.50—1757.03, &рисел 743.76 —736.7ч.'; Взршгва 833.23—826.73. У приватном клирингу: Лондон тражња 238; Беч 803—796; Милано понула 235; бснови Грчке банке 31.35 —30.65; Берлин 1247^0—1227.80. Државнн палири (понуда-тражња): Рента ратне штете промпт. 398,50, 398 рађено по 398; Термин за ултимо март 397.60396.50, рађено по 396.50; Термини за ултимо април, мај понуда 397.50; 4% аграрне обвезнице 52—51.75; 6% државне обвезнице од 500о: 73—72.50, рађено по 72.50; 6% државне обвезнице од 2500: 71—70.50, рађено по 70.75—70.50; 7°/« Блеро® зајам 81Л0—80.50; 8% Блеров зајзм понуда 91.50; 6% далматинсми аграр од 5000. 70.75 —70.50, рађено по 70.5о; 6% далматински аграр од 1000: 68.50—68.25 Акције (понуда - тражња): ародне банке понуда 7350; Привилеговане аграрне банке 203,50, 204. Лозови: Дувански лоз тражња 15.50; Лоз Црвеног крстз гражња 26о Лутриски лоз тражња 108. Продукгна берза: Пшеница: Закључено за фебруао, март Нови Сад по 160; за мај Тисз по 160; за фебруар, март Инђија 159; за март. април Тиса по 165: за март, април Сава 162; за март, април Нов 1 Сад 164; за мај Бачка' 155. Закључено 244 вагона. Кукуруз: Рађено промпт Срем по 82.50; Инђи.а 82 50; Вршац по 91; Инђија 8в: Вршац 91.50; за март Вршац Дучав по 90. ЦИРИШКА БЕРЗА Цирнх, 19 фебруар Београд 10, Париз 20.405; Лондон 21.455; Њу;орк 438.375; Брисел 73.925, Милано 23.10; Амстерлзм 23!>.70; Берлич 176.40; Беч 77.80; Атина 3.90; Букурешт 3.25; Штокхолм 110.60; Праг 15.28; Будимпешта 86; Варшава 83. ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА Загреб, 19 фебруар Девизе: Амстерлам 2389.66-2404.2^; Берлии 1757.03-1770.90; Брисел 736 90 —741.75; Лондон 213.51—215.57; Мнлано 224. 44—232.43; Њујоок 4.337.26 —4373.57; Париз 203.32—204.75: Прзг 152.23—153.33; Цирих 991.45—1003. =>2. Приватни клиринг: Беч 7.98 —8.08 — 8.03; Лондон 237.20—238.80 238; грчки бонови 3090—3180 — 3125 Берлин 12.245—12.475 — 12.375. Д^жавни папнрн: Ратна штета каса 398 — 399 — 399. 7 °/ђ инвестициони зајам 287. 4®/о аграглне обвезнице 53. 8®/о Блер 91 - 91.50 - 91.50. 7»/о БЛер 81 - 81 50 - 81. 7°/о стабилизацисни зајам 68.5о 69 % — 69. Акпр'е: Привилегсване аграрне банке 201. Пвпкри нндустри^ких предузећа: Огјечка шећерена 170 — 180; Трбовље 240 — 250: Изис 16: Нгрочна шум ска 15; Гутман 40—50; Шећерана Пегзовгрзл 700 8О0; Дубровачка пловидба 300- 330: Л?-фанска пловид ба 400; Оцеа«И{ја 250. ,

ПОСЛЕДЊЕ СПОРТСКЕ ВЕСТИ Секретар Б. с. клуба изјављује да је турнеја по Ирс чоЈ била понуђена Б. с. клубу пре него што је понуђека „Југсславији" А Б. с. клуб Је, вели, ту понуду олбио б?ш због утакмипе са „ЈугославиЈом" Поводом изЈаве секретара „Јутославије" г. Братуљевића о сукобу измсђу Б. с. клуба и „Југославкје- у вези са питањем одлагања првеиствене утакмице између Б. с. кл/ба н „Јут ославије". секретар Б. с. клу. ба г. Светозар Поповић данас у иодне дго нам је следећу нзјаву: „Све што сам раније изјавио потпу«о одЈГсеара истини и ја сваку сво ју тврдњу поткрепљујем фактима и то писмима г. г. др. фодора. Херцога, као и сведоцима који су присуствовали нашим разговорнма са др. Јовановићем, Д. Вајсом и другим, а што о томе г. Братуљевић нема пој. ма, ни наЈмање ие не изненађује, јер сам већ сасвим на то навикао, ла у „Југослав№]и" један човек води преговоре, чак дође и до извесних резултгта, а сутра га Уп-рава дс-ман. тује, док се прекосутра „нико више |«е ссћа да се о томе уопште гоаорило". Да не би заузимао сувише простор Вашег цењеног листа замолићу Вас да само још две ствари објазите: 1) Документњма доказујем ла Је плавиУа ова турнеја, чак још нешто и већа. била раније понуђсна и то дирекгно. без учешћа менаоера дакле са повољнијим матери1алннм условима, па смо је морали одбити ради утакмиде Б. с. клуб — „Југосла вија" А да ли је било иеста тражењу с једне или друге стране одлагање утакмице од 21 марта т. г. носле објављене изјгое у Вашем цењеном листу о немогућности сарадње са Б. с. клубом. мис.тм да није ни потребно гсворити. 2) Мислим да је сада и г. др. Воја Јовановић, бив. ннтернационални секретар С. к. „Југославије". лишен своје евентуалне обавезе да ћути, па би могао отворено да изнесе о чему смо у вези са овом турнејом го вори.ти нас двожца и шта је било доцније на седници његовог клуба. Преко осталих тврдњи г. Братуљс вића прелазим јер не желим ла се упуштам у полемику, која доноси са мо иггете нашем споргу н нећу да се спустим нз тај ниво празних фра. за и пзрадирања џентлменством, већ радиЈ 'е говорим чисги.м фактима и доказима, које у свако доба стављам сваком заинтересова-ном на увид. Улазнице за утакмицу Б. с. кпуб—„Бата", пуштене су у продају Претпродаја улазница за утакмицу Б. с. клуб — „Бата" (Борово), вршиће се у следећим филнјалама „Бата" а. д.: Краља Милана 32, Краља Алексанлра 62 и Теразије 7. Цене места су 20, 10 и 5 динара.

Катастрсфа итапиЈанског брода Атнва, 19 фебруар Аткнска Агенцнј* јавља: ИталиЈанскн помоћни ратни брод „Еридано" који врши службу нзмсђу Италије н Додекансга претрпео је бродолом недалеко од острвца Антнкнтере. Јелннске поморске власти смесга су упутиле на место катастрофе два помоћ на брода. на којима се налазе н некои! ко лекара. До сад се зна само за једну људску жртву.

Похапшени фапсификатори новца у Варшави Варшава, 19 фебруар Д. Н. Е?. јавља: Полиција је ухапсила дружину фалс фикатора новца која се састојала н шест чланова н 18 помоКних лица ко ; су се бавн\а растурањем тога лажног новуа. Ови фалсификаторн израћивалн су лажле новчаннце од 5 и 10 злоги. Њихова радноинца бнла је снабдовена најмодерннЈим маашнама.