Правда, 02. 06. 1937., стр. 10

П Р А В Д А

2 ЈУН, 1937

ЗАНИМЉИВ СТАРИ ИНТЕРВЈУ

ЗДоДЗНИ ДЕО Максни Горки о Толсто1у

Из једног разговора пре четрнаест година

ЈАПАНСКИ МОРНАРИ ПОКАЗУЈУ У БЕРЛИНУ СВОЈЕ НАЦИОНАЛНЕ СПОРТОВЕ КАО ШТО ЈЕ ОВА ВРСТА МАЧЕВАЊА

живот И РАД ВЕЛИКИХ ЉУДИ Генији са седом косом Генијапност и доба старости

Стари грчки и римски филозофи су веН тврдили да генијолиост и талент немају никакве везе са старошћу човековом и да има генијалне деце и генијалних стараца исто толико колико и генијалних људи у зрело доба. Неки модерни научници су заступали ми- ! шљење да је генијалност својство ! само млађих људи и да у старо- Ј сти не може да искрсне изненадно генијалност код човека. Из биографија генијалних и славних људи видимо да су стари Грци и Рнмљани били у праву у погледу генијалности. Генијалност се јавља у свако доба старости. Нема граница, које би се у том погледу могле тачно одредити. Случај Моцгрта нам показује да вта^дете од пет година може да ствара права генијална дела вечите вредности. Случај Толстоја и Жоржа Кле мансоа нам опет доказује да је и старац у стању да испољава младалачки полет и снажгн талент и то кад је већ давно прешао зреле године. Међу именима људи, који су у старости стварали своја генијална дела, наилазимо на имена која су нам свима позната. Ти гени?ал ни људи постали су, можда већ и много раније, чувени и заслужни, али своја најбоља, генијална дела стваралн су тек када су прешли педесету. Славном немачком музичару Бетовену било је 5 година кад је завршио своје најсавршеније дело, генијалну „Девету симфонију", највеКе музичко дело човечан ства до данас. То је стварно ремак-дело компоновања свих времена. Лав Толстој имао Је 57 година кад је написао сво| чувени роман „Ана Карељина". Он се баш тада налазио на зениту своје стваралачке снаге. Велики италијански научник Ломброзо написао је своју бесмртну студиЈу „Генијалност и лудило" у својој шездесетој години. Канту је било 57 година када Ј *е написао своје ремек-дело „Критика здр^вог разума". Сервантес је „Дон Кихота" нзписао у педесет и осмој години. Он је у то доба био веома болешљив, телесно исцрпен, уморан старац и инвалид. али се његов млади и живи дух умео да узвиси до висине генијалности, јер је својим сатиричним делом дао човечанству бесмотну вредност. Италијански драматичар Луиђи Пирнадело постао Ј *е у целом свету чувен књижевник тек у својо? педесет и пето' години. Професор др. Ерлих, који је протиго серум против луеса, имао је 56 година када Ј*е човеч^нству дао своје гени?алне изуме и тако спас^о милионе од наЈ *страшни : е смрти. БезброЈ* примера бисмо још могли нтвести. кој"и доказуЈ*у да су многи генији раднли и ствара-

ли своја најбоља дела у стариЈ*им годинама. На пољу модерне науке н техни ке примеКујемо код многнх генијалних људи да своја најбоља дела дају у прнлично дубокој старости. Такав пример нам пружа и славни научник др. Алберт Ајн штајн, који је данас веК стар човек, али ствара тек своја најбоља дела од којих Ке целокупно човечанство имати огромне користи. филмски глумии неће 10 горина штрајкозати Синдикат холивудских глумаца Ј *е потписао ових дана уговор са филмским фабрикантима, у коЈ*ему се обавезују да у току десет година неКе приређивати никакве штрајкове, који би моглн иКи на штету филмских предузеКа. Тринаест великих америчких филмских фабрика су потписали са син дикатом филмских глумаца овај уговор, који је јединствен и у глу мачкоЈ* и иначе у радничком свету, који до сада такве угоЕоре о штрајкован >у никада није склапао. и=111=111=11!=111=Ш=И! ХУ М О Р

Расејани мисли да јаше иа бициклу н одушевљено каже: — Ах, ала ме овај точак носи у небеске висине... НЕ ПРИСТАЈЕ Муж је нешто крупније згрешио и покајничким гласом каже жени: — Драга женице, да бацимо копрену заборава на све то! — Никако. Копрена није довољна! Најмање чиме Ку се задовољити је — крзнена бунда! 11ЕПОТРЕБАН ЛЕК На броду лекар каже ј *едном путнику: — ХоКете ли да вам дам неку заштиту против морске болести, господине? — Ни;е потребно, господине докторе! Најбоља заштита је нагишање преко ограде брода... =111=111=1!1ЕШЕП1=!11:

Амерички новннар и кц>ижеп ннк. покојни Франк Хернс интерв)уисао је 1923 славног руског писиа Макснма Горког у једном берлииском санаториуму. када је славни писа^ био теико болестан. Херис Је умро пре Горког и то даје овом старом разговору нарочнту ааничђивост и акт) - елност. Кад сам први пут хтео да интервјуишем у берлинском санаториуму великог руског писца, он ме је скоро избацио напоље. Имао ј *е теж^к напад капља и није нн могао да ме прими. Али после неколико дана Максим Горки упутно мн је веома љубазно писмо, молеКи ме да га извиним за грубо понашање. Сад је спреман да ме прими. Болесном Горком одвела ме је једна лепа, млада девојка која је добро говорила руски и енглескл. Горки је био у најбољем расположен>у. Смејао се, изгледао је задовољан. Стегао ми је снажчо руку и још једном ме је замолио да га извиннм... Видело се да је Горки тежак и нервозан болесник. Седео је уваљен у једну наслоњачу поред великог прозора и стално добовао прстима по дасци прозора. Мени се некако учинило као да је сав провидан. Замолио сам великог писца да ми прича нешто о Толстоју. — Толстој * је у разговору и до диру са људима био веома слободан, чак и необазрив, почео је Максим Горки да прича о својим сеКањима на Толстоја. Био ј *е кат кад пакостан, и са женама је разговарао отворено, не бираЈ *уКи увек изразе. Руски језик је неверо ватно богат у изразима те врстс... — Ви у својим делима не употребљавате оне изразе које је употребљазао Толстој. Чак ни у вашем „Детињству" нема ни једног израза кој*и би макар и строгу енглеску прилериЈ *у могао повредити... Зашто? Горки је слегао раменима. — Нисгм желео да употребљавам вулгарне речи у својим делима, јер би ми онда одмах пребаци валн моје сељачко порекло и неловољно образовање... Кад је Толстој хтео, он ј *е умео да буде веома отмен и фин и да у својим делима и разговорима изражава најфинија осеКања и најотмениЈ *и такт. Тада је био пр->ви чозек из великог друштва. Алн било је треттака кад се није могао слуша ти. Био ј *е непријатан. Никада ни сам могао да трпим да говори о женама, јер је употребљавао изразе ко!И су били више него зулгарни. У његовим речима било је нечега извештаченог. неискреног, и при томе увек доста личног. Из гледало ми је да је некада тешко погођен у срце па ниЈ *е могао ни да заборави ни да опрости. Сматрам да је Толстој* до краја живо та био „свирепи националиста", без обзира на његове лепе, звучне социалистичке фразе... Упитао сам Горког: загпто ни;е. као Толстој, написао своју опсеж нију аутобиогра <ђиЈ *у. са немаскираном искреношКу. Горки ми је на то п^говорио: — Сматрам да оваке искрене исповести једног приватног човека, макар био и чувен писац, нису за ширу ј *авност и ја сам у том погле^у строго конзервативан... —Ви сте са страшном отвореношКу писали о руској свирепосЦРРРЦ КП.ЈИ ОПНГТГ.И РЕКОРД У ЖАЛБАМА Мистер Валтер Рогош из АЈ *даха (Сједињене Америчке Државе) је од своЈ *е 28-ме године па кроз 42 година написао и послао разним надлештвима, судовима и уст^.новама преко 70.000 жалби. Он је слао често и чланке новина ма, који су такође били жалбе против некога или џечега. Тако је Рогош постигао св*етски рекорд у подношењу жалби. Сада, кад је навршио своју 70-ту годину, изјавио је да отсзда неКе писатн внше жалбе, јер је тск сада увидео да жалбе ништа не вреде.

ти и грубости, а никада нисте писали о руској љубави. Зашто? — Мрзео сам из дна душе свирепост како је вршена у прерагној Русији. Свирепа црта људн уопште тера ме до очајања и она ме доводи у сумњу да Ке човечанство услед те своје свирепости по стајати све горе и горе... И да је та свирепост, да не кажем крволочност, у људима дубоко укорењена, не треба ништа друго да на ведем него чињеницу да и црвени

данас, као и царисти раниЈе, свирепо муче своје жртве и прогивнике... На краЈ*у Ј *е Максим Горки рекао да он пише своју аутобиографију, упркос мишљења да шира јавност то не треба да прочита. Нека остане у рукопису. Он мисли да у тој аутобиографиЈ*и има много романтике, а мало искрених исповести... Хранк ХЕРИС.

ЉУБАВНИ РОМАНИ ЈЕДНОГ МОДЕРНОГ КРЕЗА Рокфелео и женг Жена која је наговарала тврдицу Рокфелера да чннн велика завештања

Мало чудно звучи када се говори о љубавним романима недавно умрлог америчког милиардера Џзна Давида Рокфелера, Ј *едног од најбогатијих људи на свету. За тог човека, који је до дубоке старости живео само за послове и злато, пггедео и радио, нико не би претпоставио да је имао времена и за љубав и жене. Па, ипак, у млађим годинама н Рокфелер је имао своје љубави, идеале и љубавне шетње с вољеном девојком. Прва љубав Џона Рокфелера звала се Мелинда Милер, кКи сиромашних, али честитих и вред них родитеља. Мелинда еј била здрава, једра и румена девојка и веселог духа. То се Рокфелеру необично свиђало. Он се до ушију заљубио у лепу Мелинду. Он је сатима шетао с њом и крио се од своје мајке, која. 1 *е била строга према свом сину. Кад је једног дана г-ђа Рокфелер сазнпла за | љубавне „пустоловине" Џонове, одлучно је прекинула свакп додир изМеђу њеног сина и Мелинде Милер. Доцније је маЈ *ка, ипак- попустила, видеКи како -се сии „суши" од љубави. Г-ђт Рокфелер је пристала да се Мелинда упослн у њиховој куКи Не као служавка, веК као ч\ан породице. Између Џона и Мелинде развило се интимно пријатељство и вероватно би се Рокфелер и оженио с том девоЈ *ком, да се једног дана није на сцени појавила Мелинаина мајка. Она је једноставно изјавила да тражи да јој врате Керку к^Ки. Ј*ер Џон ниЈ *е партиЈ *а за њу! (Рокфелерови онда још нису били милионери...) Мелинда је била послушна кКи и отишла с мајком. Тако Ј *е прва љубав познијег милиардера окончана на један жалостан начин. Друга Рокфелерова љубав била је Ема Сандерс. Они су се упознали у цркви. Џону су се нарочито свиделе њене крупне очи и њена ведргЉа. Удварао јој се ватрено и правио алузије на брак. Еми се Џон свиђао и ни?е била против удаје с њим. Али Џон већ тада ни;е могао да крије свој неизмерни тврдичлук, свој <Тпн*>тизам за пословне ствари. И Ема Сандерс Ј *е дала Рокфелеру коопу, наводећи да се плаши да ће она, као његова жена, бити осамљена, јер Ке се сав посветити сво

јим пословима... ТреКа девојка, у кој'у се Џоп заљубио и којој се свим младићским еланом удварао, била је Лаура Селестиа Спилмен, његова жена. То је била права и идеална жена за Рокфелера. Она је би ла велики реалиста, имала много трговачког духа у себи и интересовала се живо за Џонове послове. Лаура и Џон су се духовно потпуно слагали и чак су били и чланови истог трезвењачког друштва. Обоје су до краја остали трезвењаци и мрзели алкохол, вр шеКи пропаганду за прохибицију. Г-ђа Лаура Рокфелер Ј *е била жена, коЈ *а је умела тврдицу Рокфелера да наговара да постане добротвор и мецена, да оснива важне научне установе и даЈ *е огромне суме новаца у научне и истраживачке сврхе. Тако ј *е Рок фелер, још у доба када ниј *е био милиардер, већ увелико давао друпггвима и научним институтима велике новчане прилоге и омогућио рад и прогрес великом број*У научника. Да није било г-ђе Рокфелер, претерано штедљиви Џон Давид Рокфелер никада нр м би дошао на помисао да постане — добротвор!

Афоризми Маргита Боцаи Тајна која отвара душе, то Ј *е љубав. ЧиЈа душа није отворена, тај не зна шта је љубав. о°о Код многих људи Ј*е култура само лепо одело, испод којега тиња примитивност. о°о Што људи не могу да схвате то обично потцењују, презиру или осуђују. о°о Има жена које гласио проповедају слободу свога „ја", а шапатом траже робовање других. 0°0 Има женских осмеха, слатких и љупких, који су у ствари увод у велике драме. 0°0 Сузе су, у ствари, крв која капље из бола и туге људи. . о°о Књиге, које називаЈ*у неморалним, показују људима баш њихову срамоту и неморал. — Оскар Вајлд.

НЛ СТЛНИЦИ ВИКТОРИЈА У ЛОНДОНУ ЈЕДАН АУТОБУС Н\ЛЕТЕО ЈЕ НА СТЛКЛЕНИ ЗИД И УПАО У ХОЛ СТАНИЦЕ