Правда, 02. 06. 1937., стр. 11

ПРАВДА

2-У1-1937

Отмичарп - (К I О N А Р Е П 5)

деце

Гроф пе зна д« Дорис поиаже подицијн. Ј>и_покушам 11 с< уд, ар , де , 0 јци.

;; ]Од ПО?рушјјцј^1 ср\

(Сор)г1^ђ1 ђЈ Јођ Р «аО

Менажерија цареве пријатељице Много малера имала је Шратова са павианом Г игерлом...

43. Катзрина Шоатова је, као што смо већ навелн, много лутала по Ц2 лој Европн. Волела је бање н места на француској Рнвнерн у којнма је бнло коцкарннца. Често је оллазнла у Маријнне Лазнн и становала у оном раскошном хотелу. у којему је некад спавао велнки Гете н чији гост Је био и елегантни енглески прннц „светски каваљер" Едвард Седми, док је још бно прннц од Велса. Једно међународно. чувено и врло добро посећено место и бању Ка тарнна Шратова ннкада није посетила: Баден крај Беча. Вероватно због тога што је Баден био сувише блнзу аустриеке престоннце и ту би накшла на оне људе, који тако воле д^ праве сплетке и нзмишљотине.. Штарова није била ни романтична. нн сентиментална душа као царкца Јелисавета. За своје успомене из прошлости. нз млађих година. није се нимало од\шевл>авала и није ни најприснијим пријатељнма волела да прича н о својој љубавн с Александром Жирардием. ни ( својим првим глумачким успесима. Она је много потсећала на старе фрајле. какве се у Бечу нарочито много сусрећу на улици и по парко вима. Иако је бнла удата, она је са ма говорила да се осећа као нека уседелица... И као све старе фрајле, н Шратова 1е обожавала животиње. То обожавање претворило се скоро у праву манију и у робовање омиљеним животињама, које су биле окупљене око ње и од којих је неке чак водила собом приликом путовања по иностранству. ТРИ ПАПАГАЈА, БЕЗБРОЈ МАЧАКА И ПАСА Катарина Шратова је у целом Бе чу била чувена по својој великој збирци животиња. То је била права менажерија. Шратова је често говорила: — Ове миле животиње су моја лородица. Ко није имао среће да ужива у топлини и лепоти породичног живота, тај мора код животиња да нађе љубави и нежности... И, заиста. Шратова је све своје четвороножне и двоножне љубимце волела и мазила. Имала је три папа гаја: Лори. Ема и Јокерла. Лори се показао као веома интелегентан па пагај и научио да пева прву строфу аустриске државне химне „Готерхалте..." Био је дресиран тако да ту Фрањи Јосифу најмилију песму поч не певати чим би чуо звецкање царевих мамуза у дворишту виле у ДЈенбруну... Папагај дочекује цара химном! Томе се и претерано озбиљни Фрања Јосиф морао слатко смејати.Од три пса никада није било ман»е у кући Катарине Шрат. Псе је Шратова нарочито волела и добро их хранила, дајући им сваког дана шећера и бонбона.

„Пут Шратове" у Ишлу којнм Је иар сваког јутра одлазно својој пријате. љнцн Једно време у башти Катаринине виле у Ишлу живела је н једна мала, питома срна. Кад јој је ропство досадило, она је једног дана побегла у огромну шуму П-фниц, где су посто)але неизмерна слободз н дра жн за све срне. Мачака је било у свима кућама у којима је царева пријатељица стјновзла толико да им се није знало ни броја. Оне су терорисале цео комшилук и нико се није смео бунити против тих дрских мачора. јер су то биле „мачке цареве пријатељице"... ЈЕДАН НЕВАЉАЛАЦ Највише бриге и муке имала је Шратова са својим љубимцем мај муном Гигерлом. Гигерл је био павиан, син угинулог мајмуна Пандла, који је раније такође био љубимац Шратове. Овог у.зјмуна је царева пријатељица необнчно волела. више, вероватно. него све остале своје животиње из ме нажерије. Гигерл је свуда путовао с Катл рином Шрзтовом. Тзј увек весоли и најсжени мајмун био је веома раз мажен. несташзн и обесзн и својим кзприсима терорисзо Шратову. Кпд би се Гигерл разболео. Шргтова |е плакзла и позивалз најчувеније беч ке ветеринарске стручњаке да лече њеног „невзљалца".

Једном Је Гигерл добио неку тет ку стомачну болест. Пошто ни саи ветеринари Беча нису могли помоћи. Катаринз Шратова је позвалз )е дног чувеног интернисту бечке Уни верзитетске клинике. Овај није. ра зуме се, хтео ни да чује да лечи једног мајмунз и мешз се у посзо ве терингрз, нз што се Шрзтозз сгрзховито наљутнла и тужила професара цару Цар се смејао, дајућч професору за право, нз што се Шрз товз још више рззјзрилз и остзвила цзрз нзсред шенбрунског пзрка... Мајмун Гигерл је ззједно ручзо са Шратовом зз једним столом. кзд онз није имзлз госте. Кзд је био мр зовољзн. није ништа јео. просипао је јелз нз чиннја и тањира н напрз* вио читив лом на трпезн. Катарнчз је ужнвала . у . тој рзскалашној мај муновој игри и слзтко се смејала. Једном је Гигерл тешко оболео. Због његове болести је цзревз прн јзтељицз тогз јутрз откзззлз уобнчзјену свакодневну шетњу по шечбрчнском пзрку. Писали смо већ да је плави експрес нз прузи између Кана и Монте Карлз нагло застзо, јер »е Шра товз која се у том возу налззилз по вуклз кочницу 33 опзсност, сзмо 33 то што јој је Гигерл побегзо и ско чио нз једно поморзнџино дрво крзј пруге! Гугерлз је ззнео мирис поморанцкног цвета. обузела га ностзлгија за његовом жарком Африком и он је искочио кроз прозор експреса у покрету да седне на једно поморач цино дрво. Катарина Штар је. виде ћи тзј смели мзјмунов скок. цнкнулз. зли није имала времена да падне у несвест, јер је морзлз повући кочницу дз би спасла свог неверног мајмуна... (Ове поморзнце нз фрзнцускзј Ривиери нису давале плод. али су чувене по томе што од цвећа ових поморанџи познзти пзрискн стручњак Грас у својој париској лзборзторији прави најфиније и најпријат није пзрфеме на свету.) Пал. Јоб. — Наставиће се —

Шта нам суобнна сврема Читпње судбине из звездо Претсказања астролога г. Кернеза

Сдданац јшшпмш%7М 4 јева јоЈа

Наше најмилије јело су

2 &Кс БОНБОПИ Било кчда && [I

СРЕДА, 2 ЈУНИ Противур>'чни утицаји звезда, ве ћим д:лом рђави, владаће ове среде. Треба да будемо спремнн ла ви димо како ствари добијаЈу нео ^®" кисани обрт и како догађаЈи изнг рава у наше планове. Ма да из т га неће пронзнћи »мкаква кзтастро фа, ово нам је увск непрнЈатно. ћу димо стога на опрезу н сачувајмо

хладнокрвност да бисмо избегли инцндеше бнло у нашим пословним односи.ма, било у породици. Деца рођена овога дана биће прилично интелигентна, али и неспрстна, због чега ће их оцењивати игпод њихове праве вредности. Већина ће одабратн држав«е служ бе. X. Кернез

Случзј хипнозе у ординацији | зубног лекарз г. др. Војислз I вз Рздовановића постао је[ предмет интересовзња широке јзв ј ности искззи сведска, нзведених у тужби, без обзира дз ли су наводи тужиље тачни или не, изззивају сажзљење према овој већ ста ријој женн коју је сазнзње о туђо|, а и сопственој кривнци, пробудило из летзргичног снз у ксме је, као у стзњу нзркотичном. преживљзвзлз и пролззила кроз свет фзнтастичности. Трамкомедија још није добила свој епилог, али, поред шнроке јавности, пролог је заинтересо вао и постао предмет проучавзњз не сзмо прзвних, већ и медицкнских кругова који, по до сада поз натим чињеницамз, смзтрзју дз тзј случзј , имајућн у виду обострл не поступке, лекара и старије даме, па, најззд, изјаве сведока. спз дз у област психкјатриског проучавања. После подношења тужбе, нмају ћи у виду изјаве тужиље, пошто су у прзвној прзкси тзквн случајеви скоро усамљени, добнјз се слика оних сцена ксје нису ретке на одељењима психичких дефеката. Читава хнпноза, по тврђењу ту жиље, нарзвно, своди се на ово: лекар — хипнотизер, за време опргвке зуба своје пзцијенткиње, прзвио је блесаво лице, дувајући јој у уст* и то је било довољно да жена, под утицајем дув(1ња. прм стаје на све: доноси новац, рзди у његовом лзборзториуму и обавља му у к\-ћи, у одређено време, најгрубље послове. Све се то дешавз у отсуству му жевљевом који, што је тзкође неверовзтно, не примећује дз му је

Смрт бугарског епископа Варлама Софнја, 31 мај У софијској болници Црвсног кркта умро је у осамдесетој години живота епископ Вар\ам. Он је дуго година био игуман Рилског манастира. Сахрана је данас пре подне извршена на свечан начнн. Чннодејствовао је софијски митрополит г. Стефан. Епископ Варлам сахраљен је у цркви Светог Никола у Софијв. С. С.

жена однелз из куће педесет хиљздз динЈра и да је неколнхо година у трансу хипнозеНаведени сведоци, опет, могућ ност хипнозе базнрају на наивиом тврђсњу аа оу, што је за њнхово схватзње веомз чудно, многе жене трчзле зз овим лекзрем, гледајући у томе неко чудо невнђено. Поред тзквог схвзтзњз свзки други човек бно би веома опзсзн хип нотизер.. Трзгичзн епилог комччног прологз нззире се: на терену психијзтрискос проучавања.

„Н

ародно просвећивање", „Народни лекзр", „Југословенска домзћицз" и „Побожне књи ге зз нзрод" нзлазе се у склопу оног предузећа нз чијем је челу рзспоп Хрзнислзв Томић, сопстве ник укрздених мечица на три милионз које су. поред нзведене хип нотизерске зфере. постзле тзкође предмет интересовзњз широке јзвности, или боље: чар је могуће да у периоду сумрака великих издавзчких предузећа, свеске смушене сздржине доносе милионске зарзде? У поређењу, док се многа предузећа, строрена на солидним теме љима, боре са материјзлним тешкоћама, распоп сгвзра имагинарн^, фабрике и акционарска друштва, обећавзјући познаницима, уколнко 3 му унапред учине неку услугу, по ложаје геноралних и обичних директора и гомилајућн мнлионе који су се, баш као и предузећа, расплинули у расклиматаној фијоци расклимзг јног писзћег стола. Као мехур од сапунице. Хроннчар Ст.

МУКЕ основних ШКОЛА Код нас у ЗагорЈу жале се у по следње време учнтељи на преоп. терсћеност. И заиста, у појединим школама, ради Један учнтељ са сто и више ученика. Ево неколико цкфара: у једноЈ школн са 380 ђака раде три учитеља, у другој са 250 ученика два учитеља, у трећем селу радн Једна учитељн. ца са 116 ђака. Међутим, на основу Једног решења миннстра просвете не би требало у Једном оделењу да буде више од 65 ученнка. Мада Је и учнтељима и свнма осталима познато дз Је врло тешко држа. тн се ове цифре, у интересу Је саме нзставе, па и просвете, да се што више приблнжи њој. А то се може постићи Једино постав љањем Још извесног броЈа учнте ља. Пошто баш у нашем краЈу мно ге школе имају већн броЈ учнте ља, скоро довољзн, алн по Један или н двоЈица имају дуже боло. вање, сматрам да би се требало старати да њихова оделења не че кају на њнхов повратак н да из. губе чнтаву годину, већ да ее по ставе н за њих другн учитељи. Б. ПРИМЕР САМОВОЉЕ СлучаЈеви да претседницн општина показују самовољу према својим претпОстављенима нису чести, али нх нма. У Једном селу код Вуковара и. забранз Је нова општинска упра. ва коЈа Је одлучила да отпусти старог бележннка и узме новОг. Претседник општине Је, ми.мо закона, нзредио новом бележнику да прегледа књиге и прими дуж. ност. Знајући да Је за предаЈу ду жности надлежно среско начел. ство. бележник се успротивио и иије предао дужност. Међутим, свих идућнх дана каниелзриска врзта су била ззтворена — по претседниковом наређењу.

Бележнни Је претседника тужно суду и оваЈ је осуђен. Верујем да ће убудуће оваЈ

претседник употребнтн своЈу власт само онда када Је потребна н корнсна. В. лични односи и СЛУЖБЕНИ П0СА0 У нашем краЈу појавио се метнљ. Но данзс се стока од њега са успехом лечи помоћу метелн. на. Па су надлежнн доделилн нзвесну колнчнну и нашој општн. ни. Капсоле метелнна донео Је Је. дан службеннк. Али како Је ро. дом из нашег села, а еа претседником општнне није у добрим од носима, то ннје лек предао овоме, већ га 1е сам разделно како Је и коме Је хтео. Нарзвно да га мно гн коЈнма Је потребан нису добн. ли. Нас само интересуЈе да лн смеЈу у службеном послу да утичу лн чни односи. , Н. Н.