Правда, 02. 06. 1937., стр. 12

ПРАВДА

2-УМ937

Д ШШЕ СЕЛО

Шта да сеЈемо од цвећа током ша Озо је питање од интереса како .•»» т.убитс-ље цв«:ћа. тако и за произси« Кзче цвеКа. Свака бчљка без раз.чике има своју лгетатквиу периолу, т. ј. тражи изаесно време, да би д »• гтнгла или своју продајиу вредност или намењену јо| упптребу. Скоро свако зна да има бнљача, које достигну до цвета у току јед:* летле сезоне — то је летње цвећ-е. и биљака. којима треба две сезо»е то је двогодишње цвеће. Озог пута интересује нас двого. дишње шкће, ко : е украшаза наше баште и цветњаке рано с пролећз. а чија счтаа сада претстоји. Љубиге. љима цвећа познате су слеЈеће нај\Т1огребл»изије врсте шзећа, које спа дају у ову групу. као: красуљак. дан и ноћ, поменак, баштенока примула, „Силена гкндула". итд. Озо поменуто цвеће већ с јес&ни и раио с про лећа износи се на пијацу ради проДаје. Како до укопрздимо кућгвну риоккост но селу

Красуљак. Озај назив добио је због сзоје лелоте. Пораста је нискзг, 1(^-15 см. вискне, цветове има пуне и непуне. Један цб\тн носи до 20 хо мада шзетова чиЈа је величима 5—6 см. у пречнику. Оановне боје има три: белу, розе и црвену са безброј прелаза. Семе има ситно и оно се сеје у меоецу јуиу и јулу. Расађиоа ње на сталнЈ место врши се у истој години а у истој годиии и цаета, али само не још у пуној мери. До проле ћа нарасте у лел цб\и са зеленим лишћем окићеним цзетовима. Употребљава се за украшгсање бз шта. цветњака, рундела. ле:а кра* .стаза, у алп»*нуму и пред украск»:м вдиолгм. Цвета скоро цело лето. Трс ба тражити и рззшшжавати нарочнто следеће сорте: „Монстроза", „Алфа", в Ба шесрез". И. О.

Није дазно било. када је наша сељгмка сво;у кудељу, лан, вуну и сзи лу сама прерађивала зими, кад жма тешких пол>скнх радова, ко;и тражс и њезииу помоћ. У то доба већима наших жена саме су преле, ткале на и шиле саг оно што је било потреб но н.> ~чм породицама, а често су претек и продавале. Зар нису на тај начнн својим радом у знатној мери смањивале издатке у породици? А оним што би продале зар 1л<су оп -т подмиривале и другг кућевне потре бе, набанљајућ-и их у вароши? Овак вим. својим радом наше сељанке а н многе варошаике скоро су биле на равној нози са мушкарцима у погле ду издржавања породице. Познати наши економисти Миша Ву;ић. министар финансија, и Мило. рад Драшховић, миннстар народне присреде, у сео>мм ечсспозеима у На родној ск\т1шти»нн, доказали су да }е државли приход од овакве кућев не радиности раван полоамни држав ног буџета, те да је пргма томе јед на од праих дужности државне управе да помогне селу да се алатке за кућевму радиност што више успзршг и уведу, као и да се наше вр-з не сељанке поуче. како би њихоза израла одела и друтих потреба зд тканиича бнла кори'Л1и!а и боље од. говарала напретку села. На жалост ове су се порук* после рата све до пре пет-шест година саовим заборавиле, и те* кзда је коистатовано да се на селу с»е чешће оића;у, не само радним већ и празничним данима, људи са поцепаним рукавнма и похабаним пуњем и јеле. ком (а о чакширама и постељном рубљу и да н»е гсвос-имо) поиступило ое осннвању рззннх друштава, са задатком да се на селу опет чује зврјање воете>на и клопарање ткачког разбоја. Разуме се само по себи да об.чооа иораЈе разновроних тканина на селу не сме да се в>ради помоћу застлрелих алатки. већ су потребне мод°р не алатке. кзо што је преслииа сз ножчнм погочум н разбој са 6?»чм чунком. ломоћу кожх сада нзше п?е ље и ткаље могу 3—4 гг/та брже да ррчр. него како ;е то рани. : -г било. У' озоб« пРГЛету бебгр^1ска з§го\' га „Р\ - котгсомна" недгпно је V центру Шумзди-е, у селима око Тополе, постигла врло доЗре успехе, јер је у

Шта да сејемо на поплављеним земљиштима

Да бисмо допунили упутства о бнљкама ко|е се могу гајитн на зсм љишту које је било под водом ;а има нх која ое к>ш за више дана не могу обраднти) погребио је да кажемо још коју рсч о њима. Поред већ поменутих биљака, кзо што су иухар, разне врсте сирка п героса, за прс<поруку је још и углззном ранозрели кукуруз. Њггово гајење је, већ познато нашнм земл.орадницнма, јер се оно скоро ни у чему не разликује од гај-ења об :чног кукуруза Изузетак би био само у дубнни сетве (3—4 см., док се обн чан кукуруз, ко;и је крупнијег зриа, сеје на дубини од 5—6 см.). Затнм трсба нешто вкше семена по хектару (30—35 кгр.), јер »гу је размак мно. го мањи (о«о "0 см. врста од врсто). Иначе, сеи послови ко;и се обавља}у око обичног кукуруза (једно или два- прашења и потребно прорећнва ње, затим огртање, нарочито на под воДном Зс'мл»кшту, као што је то слу чај сада), дахле све исто као и код нормалних сората кукуруза. Још није касно за сејање ове нрсте кукуруза, која, истину ваља рећи, даје мзњи принос у зрну, али ипак мож? да дозре до ксени. Ако време дозволи, може «а таквом куку рузишту чак и пшеница да се за"еје. К \журузоЂИна од скорозрелог (ранозоелог) к\т<уруза. знатно !-г пог>д ни ; а за исхрану стоке преко зимс, јер има више листа. тању стабљику. те је домаће жчвотиње лакше ј-еду и без велнке пргзпреме и сецкања. док се стабљика од обичног к>тсуруза ни како не мож«г у целнии иокористити. Оча-мора да се сеика. да се квз:и чрућом и с таном водом. чак и да се метпа са другим храгигима. Што се тиче сетое кукуруза за сточну храну. ту не мооа бити скзпозтелац, већ може и обича»ч домз. ћи кукуруз ла се употреби. Ваља га се'ати густо. јео се онда добија више и бољег материјала за игхрачу стоке, К'/к^р\'з у зеленом стању моиое врло добоо да се ансилира. омда је чного иззашнији и бољи за исхоану домаћих ж-зотињч. 0 томе ктко се ова? посао гоши бнће речи у Једном ч--—<у V ггоје вреусг. Одапска тр-«а — И огао 1е једна |ђрлл кооисна биљка за сточнл- хра-1 ну. Задг^ољаза се и лоши'им и сувим земљкштем. да''е огоом ^ у ма;\'| 8ел?че храт*. даје сено ваљаиог квг литета, а кад се коси пре него што I

класа, може се кооити још један па и два пута, јер у&^к избија нова тра ва с 1 покошеие посршнне. Доказано :е да су крссе музаре аа вале више млека кад се, поред оста лог, храниле и судаиском травом, би ло у виду зелене пиће било у виду сена. Иарочито прилремање земљишта ннје нео<пходно. Изиз<ује једно дуО ље орање и ваљано трљање, то скоро цео посао о«о гајења суданске траве за сточну чр&ну. Што се тиче потребне количин* се мена, она се креће од 70 до 100 кгр. по хектару. Ако је земљиштг снаж»жје, може се проћи и са мањом количнном семена, јер се траза боље бокори, док на поонијим агмљама треба сејатн нешто гушће. Суданскз трзва је врло отпорна, јер се брзо разаија и угушује свзку штетну биљку која би се по;гсила. Због тога јој никакво плевљгње и одбрана од ксоова иије потребна. Хељда. — Те«оће врло корисна биљка, подеома за спсредну културу после житармца, те у толико пре мо же да полчсе и за сетву на земљиш ту које је било под водом. Хељда је нарочито позната ча) врло медоносна биљка. Да : е обилн\ пашу за пчеле, а почиње да ивета &гћ после пет недеља од сетве, л«»к иео њен всгетагиени период не трз!е окше од три до четири месеца. Хељда ое може сејати од полони. не ма : а до половине јуиа. Тражи бта жију климу и влажно земљиште. буј но расте те и тна угушује короз-гке би.-чке. ко;е би ог у њој појавиле. Што се тиче потребне количине се мена. онз се коеКг од 70 до 10о кгр. Сетвз- се ерши омашке, руком или сејалицом. У озом друтом случзју треба мање семснз, Сушн ог доста тешко. те је потргб но ко-гити је и оређкеати по лепом и сунча-ном вргмену. А. П

тамошњим домаћичким школама за дужбине Ишоле Спасића увела ове нове справе. на којима се израћуЈ! врло лепо предиво и платно за изра ду сељачког одела Ове су усганоне, уз сарадњу са столарском радионицом Савеза здравстсених задруга у пеле да се преслице и разбоји мсиу радити и по селима. тако да ће и по коштању бити приступачне сел; Усоћењем код нас по селима озе нове преслиие и разбо;а по иде и управника задруге „Рукотворина" Че дг М. Јоксимоеића заиста ће се моћи уиапредити кућевна радиност, без које наша пол>опртереда и сточарство у данашњим прилнкама нн. су у стању да осигурају напредак ча шег сељаштва.

Шведска се бори поотнв опасности внфла^и'« на та> начии што ће од инострнтгтва купити разну робу у вредности 70 милиона круна. што би се исплатило из дезизне резерзе шведске б\чке. Куповало би се: горизо. текстилије, машЈПР и произвоаи чи'и би угоз могао бити уложен у сдучају каквог кеНуиародног превр*та Гнижгн»е курса шзедске коуне нмзчо би се извршити једино у случају да скок цена у целом свету добије облик инфлације

Јагоде месечарке Поред познатих сората баштенских јагода ореди напожиути и јагоде месечарке, ко;е роде у току ие лог лета н у нашим крајесима као на пример у околкни &:о1рада. Ако не падне рано слана, могу се брати зре ле до уочи Бадњег дана. По величини и оближу личе на прд су шумску јагоду, а и њихоса ар> ма нотгпхчо одгозара ароми шумскс ;агоде. У врбиону кад престану рз ћати обичне јагоде, оза врста може бити до!ро за;т}"пљена у продаји и обезбеаити леп приход пронззоћачн ма — у Београду достижу цену и до 35 дкнара кнлограм позно у јосе.ч. Јагоде* иесечгрке произооде се •)! семена, које се се>г у фбруару у топ ле леје под стакло>м у добром, ћубро витом земљишту помешоном са пес. ком. Расаћивање ог орши у април\', на добро припремљене алеје, пођубрене прегорелим кравскнм ћубр,.том у мешавини са песком и то на раздаљину 50 см. ред од реда и 30 —35 см. у редосима. Прва берба почиње у јуупу истг годк-не До јесенн свака биљка нарасте у џбу-н, који се може делити и V и:тој јесени расз. дити. Један такав џ5.\и даје до 1вддесет комада младих биљака. По>гзиме под снегосм са малкм покрива чем од слалшатог ћубрета. Поред употребе за јело. нарочиго у времоту кад нема доугих врста ја гота. искоришћују се |ош за кување слатког и пекмеза. За поепор<ут<у с\ наоочито сорте- ..Риген.Риген", „Цванс" и „Граф фон левендал". И. Одиоглазков инжсњер агрон>м КРАТКЕ ВЕСТИ Приходи од непосредних пореза у ПсљскоЈ изнели су у апоилу 58.4 ми лиона 9лотих према 49.9 у прошло| години. Вишак у овој години прегставља повећање за 17.09%>. Биланс пољске спољке трговине у априлу закључен је са пасивом од 10.8 мнлиона злотих. Увоз је изн-.'0 112.4 милиона а извоз 101.5 милионл злотих. Цене петролеју у Сједињеним Државама недавно су јако скочиле. Број испирука се стално повећава. а стокови се смањују. Нови тргсвински уговор измећу Чехословачке и Аргентине садржи и клаузулу највећег повлашћења. Овај угозоо ступа на снагу 1 јуна. Фргнцуска нароДна бг:*ка подигла је цену злату од 24.900 фргнака пд к;пограму на 24.9сб франака. Индекс цена на мело у Белп-ји по већго се од 15 априла до 15 ма!а од 719 на 723. У ЕлглескоЈ Је највећа количина злата откупљена за рачун Њу|орка. Већ неколико дана цена злату прет. ставља г>битак од 2 до 2.5 пенса > односу на амерички пгритет. Цена горизу у ФраицускоЈ скочила је за последњих неколико месеци неколико пута узастопно. Разлог то ме лежи у ситуацији на светском тр жишту. Ако сте упореди 1 јули 1936 годкне (период који претходи скоку сировина) и 1 мгј 1937 године види се следеће: цена бензину у Америци скаче од 5,33 на 6 цента по гало ну, у Енглеској од 14.6 шилинга на 35.9 шшинга по енглегкој тони. У исто време курс долара скаче од 15.10 франакг на 22 30 а к>рс енглес ке фунте од 76 на 110 франска. У ТурскоЈ се 1 Јуиа укидаЈу увоз «:а ограничења, али ће се увозне ца ртае повећати кгко би се спречио су 1 вишгн прилив стране робе.

Из позоришаог фоа/еа

3:0

за позоришну управу

На плакатама пред „Манежом" кру пан црвени наслов: „Зрела жена". Значи преми]ера. Велики и угодни фоаје о*вегл>ен и |ош празан. Иза тезги за гардеробу седе уморне гардеробарке. Поред »рата два служи теља, озбиљна и униформичана, очс ку|у публику и размишља|у о свему другом, али о позоркшту сигурно нзј мгње. Фоајеом само озбиљно крста ри г. Милан ЈовзновјА — „човгк за сее случа.еве". Он с* свуда наћс, све стигне. свакога уме да упути. Вр ши важну функцију као и г. Попољ ски у згради код Споменикв. — Кгко иде? — питам г. ЈованЈ ви'ћа. — Шта? — одговара ми питањем, правећи се да ме не разуме. — Како стоЈИ за вечерас? — А, то? Добро је. Нгзала је. Чим су ту сви могући књижевници, нови. нари, званкчни и полузванични, онда знајте да |е -добро. Чим навале „фрајери" — зна се, гледалиште ћс бити пуно и оне публике од коЈе по зориште и живи. А он» имају нос. А ма збнља чудноват је њихов нос, све осете. И збиља, није дуго потрајало, пуб лика је почела да долази. Опет смо у фоајеу. Претстава већ почела. Из гледалншта се чује гала ма омладине на позорнкци глас г-ђе Урбаноое, затнм Бркићеве, па Мате Милошевића и других. Нарочито сја| не Десе Дуг8ли<ћ, која је пожњсла у спех. У фоајеу стоји један дежмекаст госпОдин. - Г. Јовановић га посматра неко време. Затим му прнлази. — Претстава је почела, господине... И баш у тревутку, кад је г. Јовано вић, изгледа, хтео онако, као и увек пажљиво и уљудно. да га упита да ли има каква разлога што не ула Зи, из гледалглига се чуо аплауз. Дежмекасти господин се сецнуо: — Чек, чек,... аха... сад је у реду... — А шта је то у рсду? — ...да ми даш две доплатне кар те. — ? 1 — Јес, брате, две доплатне карте Ако има, наравно. Море, мајстор сам ти постао. Нема више да узимам она ко скупе карте, да седим у први ред,

па после — ништа. Два-трипут сам се преварио, па сад нећу. Охо, видиш, овако да служнем, па ако пље скаЈу — значи ваља, а ако не — не ћу ни ове јевтине карте да улотребим. Ћу си идем кући. Боље са же ну да си разЈоварам, него да седим џабе. — Па, јес, што кажете, тако |е, него... — Чек... жено, 'оди 'вамо, море и с ове карте ће нрођемо, само кад 1е добар комад. Видиш нљеска народ. И дежмекасти господк« из чарши је оде задовољно уз Сгеп-Јнице на 1а лерију, и^ако није видео почегак. I ла вно |е да публика одобрава комад. Прет.гава Ј 'е завршена. Публика из лази из гледалишта. Коментарише се о комаду и гл>мцима. Једна групица млаћи.х људи разговара о комаду, и-зражаваЈући се спортском термино логијом. — Да. видиш, ово ти је три нула за управу. — 1ри нула? Како то? — Па его тако: три чкна, а комад добар. Ово )е онда 3:0 за позо ришну управу у погледу критике. — А ако два чина ваљају, а Један не ваља? — Резултат је онда 2:1 за упра®У. — Тако м« спортисти. Поделили смо их лепо на тимове. С Једне су стране управа позоришта, а с друге критика. А комад је, рецимо, лоп. та.

Један други господин објашњава дами: — Знао сам ја да ће бити добар комад. Иначе вас не бих ни познвао. — А по чему сте то наслутили? Да га нисте негде гледалн раније? — То не Него. кад хоћу у позо риште, а |а дан.два пре претстаие прођем неколико пута поред касе па ако види<м да публика купу>е кар те. онда уочи прегставе или пред по четак, купим и ја. То Је најбоље ме рнло. Тако је било и за „Зрелу жену и . — Вн сте сја)ан1 — одговорела му је дама, а он је некако блажено пз гледго у њу. Љ. Б.

Јеврејн траже своју државу

Предавање америчког новинара г. др. Вајзера

Софкја, 1 јун Познатн амерички новинар г. др. фон Вајзер, члан 1 лазног иззршног одбора Ционнстнчк«- организације н претседник љеног фннанснјског одбора. одржао је јуче у Софнји. пред претстазницима домаће и иностране штамзе, предаван»е о положају јеврејског нзрода у Палестини, дотакавшн се и међусобннх трвен>а и борби Јевреја и Арабљана. Ове борбе. које се већ годинама воде, рекао је г, др. Вајзер, нису толнко резултат иеслога и неспоразума нзмеђу Јевреја и Арабљана, колико су резултат вешто замишљеиих ннтрига зхинтресованих сила. Палестина, заједно са ТрансјордашЈЈом (насеобине одређене од стране Друштза народа још 1922 годпне да се у н>има оснује ноза јеврејска држава) имају близу 105.000 квадратних чнлометара. т. ј \ онолико колико има данашња Бугарска. Међутим. док су те две земље по пространству ве Ке од Аусгрије, Белгије и неких других европских вемаља, н>нхов број становника једва достиже 1.600.000 душа. Од н>их 1 200.000 су Арабљани. а само 400.000 Јевреји. Ма да су Палестнна и Траисјордаиија — по својим природним богатствима н плодности у могућностн да исхране 8—10 мнлиона душа, т.ј. 5—6 пута више него што данас има)у, Јеврејима је од нзвесног вре мена забратеио саако колонианран>е под изговором да се то чини у интересу мнра. т.ј. због сталних буна Арабљана. Наша )е постојбина богата и огромна по пространству н она би могла да прими још 4—5 милиона колонизатора, т.ј. бар 60'/в од свих Јевреја којн се дан.»с иалазе раштр<анн по разним зем.т>ама Езропе и Америке Нажалост, изгледа да то многнма не иде у рачуи, па вато толериоају буне и немире. или разним обеКањнм* покушава*у да унесу забуну и расцеп у редове Јеврејства. Сад! се говоои да је Енглеска израдила некакав план о санираљу политичких прнлнка у Пллестини тиме што ће помоћи иннциатмву аа се створн посебна евоејс-ка држава, која би имала свој плрламент . в\аду и претставнике у Друштзу народа, а само формално га буде под њеним протекторатом, као пгго је, рацимо, Нова Зеланди1 - а1 Према том про;екту ова нова јевре : ска држзва би се састојала од око 4.000 ква дратнпх кн\ометара. од поилике колико је имала некада бнвша Црна Гора. с тнм дч сва трч пристанишна града. Хаифа. Јафа н Јерусалим. остану у такозваиој игутоа\ној зони Доугим речима, садашња Пал-стина и Траис)ордани*а Да буду подељене у три посебнс државице: две потпуно вазалие арапгта држ\ва н ч?утра.\на држгза са Јафом. Хаи-*ом и Јерусалимом. а тргћз јеврејска. Међутнм, јеврејски народ, који од

две хиљаде година наовамо непрестано жуда за својом самоста.\ном државом, не може и неће да прихвати такве и 1 слнчне предлоге. Он тражн самосталну н потпуно незавнсну јеврсјску државу. ј СвоЈе предаваше г. др. Вајзер Завршио је с\сдећнм апелом: ј „Мн ааелујемо на светску јавност да ј нас помогне у нашим оправданвм теж| њама, да и ми Јеврејн дођемо Једном

до своје слободне отаџбине.

с. с

Краљ Борис на изложби бугарске књиге Софнја, 1 јун У Софијн је отворена на веома свечан начин нзложба бугарске књнге. На изложбн су ааступљсни свн бугарски аутори. Међу многобројннм књнгама новијег датума чалазе се и многе старе књиге, часопнси к новнне од исторнске вредностн. Бугарскн интелектуалци показују ван редно велико интересовање аа изложбу. Посетиоцн чији је број сваким даном све веКи, вадржавају се нарочито дуго у одељењу, где су нзложене старе књиге, часопнси н новине. Јуче поподне н сам краљ Борис посетио је изложбу и вадржао се внше од једног «:а:а. Том приликом Крал> Борис је обншао сва одељења библиотеке, нитересуЈуКи се о приликама, о броју посетилаца бнблнотеке н нзложбе, о животу и раду појединих пнсаца н тако даље. Оза иаложба, нначе одлнчно уређена, остав.т>а на посетиоце неизгладиа утнсак о величиии духа н културном богатству бугарског народа, који, н поред тешкнх жнвотних прнлика, нде снгурним корацнма прогргсу и бољо! будуКностн С. С. Бугарска ),е добити још неколико нових авизна и Соф.Ј!, 1 ју« ИнициЈатива пернншкнх прн.'ател>а авиацнЈе, који су пре неки дан осветили у Пернику на веома свгчан начин. V присуству Краља Бориса, нови авион, који су онн набавилн својн.м оскудним средстнма и поклонилн државн, наишла је на вслик« одјск у БугарскоЈ*. ВеК сутра дан после свечаности у П-р ниху. Савез резервних офицнра повео 1е ахцију међу сво им члановима аа прнкупљање добровољних прнлога да и они поклоне држзвч један авион. Сличну акци'у повео је и Савез резервних подо^ицнра. као и Савез нндустрија\аиа Ј Бугарској Вгрује се да Ке се Тој акцн'и придружнти и доуга патрнотска друштва. тако да Ке Бугарска ускорв доКи до неколико новнх авиона. С. С