Правда, 04. 09. 1937., стр. 10

ПРАВДА

4 септембар, 1937

ЗА&ЈШН14 ДЕО

Џокеј Елио добио је велику награду на тркама у Остендеу

III II Л 1 ГРАД МИЛИОНАРА Међу криумчарима опиума и оружја Аондон, септембра | горчена борба. МилИони доНиједна варош на свету ни- лара бацали су се на рекламу је, у току последљих тридесет ( и у томе је Америка била на година, толико напредовала ■ првом месту. као Шангај. Тамо где се да- Кад је Рокфелер хтео да нас простиру палате и облако пласира свој петролеум у Кидери на „Вангпу" била су ра- ни, милиони петролеумских није бедна предграђа и насео- лампи дељени су бесплатно, бине. Иако је још у прошлом кад је реклама учинила своје, веку Шангај бно пентар међу у Кину се увози годишње 200 народног саобраКаја и тргови милиона литара петролеума. не, огромни капитали уложе- Рекламе у Шангају објавни су тек у току последњих љују да је амерички дуван нај тридесет година. У том међу- ■ бољи. Хиљаде америчких авремену статистика показује гената пролазе кроз Кину, вр пораст становништва од три шеКи пропаганду у корист астотине хиљада на три мили- меричких производа она. Милнјарде иностраног капи тала уложене су у палате, хотеле и фабрике и само енглески капитал процењен је на сто милиона фунти. Авантуристи и трговци из читавог света преплавили су ову варош, зарађујући милионе преко ноКи и на фантастичан начин. Каријере о којима се говорило само у Америци постале су овде свакодневна појава. Милионска фирма у.Шанга ју „Сазон" уложила је милионе у трговину опиумом. Један од шефова фирме био је неки Хардон. Кад је научио све трикове у Хонконгу и Шангају, основао је своју фир му и постао један од најпозна тнјих криумчара опиума у ШангајуКад је ограничено и најзад забраљено тровање опиумом, Хардон је почео да купује земљишта и у року од неколико година био је власник чи тавих блокова и улица у Шан гају. Између Црвеног мора и Тихог Океана није било богатијег човека. И поред разних поклона и завештања оставт«) је, после смрти, својој жени близу око две стотине милиона долара. Кодори, филмски магнат Шамон и сопственик многих хотела Езра, који су раније били намештеници Сазона, до шли су на тајанствен начин до огромних капитала, али се и данас прича да су им милиони наквашени крвљу и сузама. О тајанственим пословима криумчара оружја могле би се написати читаве књиге и многа позната имена компромито вана су и доведена у везу са криумчарењем оружја. СпоменуКемо само један слу чај из блиске прошлости. За време једног устанка у Кини. америчка фирма „Русел а. д." била је главни лиферант оруж ја побуњеницима. Шта више, фирма је продавала бандитима оклопљене моторне чамце са најмодернијим митраљезима. Шеф те фирме био је тадашњи амерички консул Кунингем, чији је задатак био да, бар званично, буде на страни легалних власти које су морале да угуше устанакИзмеђу појединих иностраних конкурената водила се о-

Кад дођу у неку варош покупују све цигарете чије је порекло. у веКини, јапанско, а тада их спале на једној ломачи, обично на главном тргу. А затим деле бесплатно хиљаде и хиљаде америчких цигарета. Природно је да Кинези пуше после тога америчке цигарете и дуван коме се, поред такве рекламе, не може конкурисати. Данас се у Кини пуши само амерички дуван. Издаци за рекламу били су огромни, приходи су још веКи. А тако је и са оружјем- Али данас је инострани капитал угрожен ратом између Ја пана и Кине. ХоКе ли га рат прогутати, или можда удвостручити? Патент на ружин мирис Бугарска држава купила је недавно од једног Турчина па тент за прављење вештачког ружиног мириса за огромну суму новаца. Бугарска има највеКе и најчувеније плантаже ружа, од којих се у великој количини мирисно ружино уље и извози у све земље света. Од тога целокупна бугарска народна привреда има огромне користи. Патент вештачког ружиног уља, које се ничим не разликује од природног, откупила је бугарска држава од Турчина због тога да Турцима онемогући прављење вештачког мириса руже и тако отклони опасну конкуренцију природном ружином мирису који се производи у Бу гарској.

Славни детектив одлази у пензију УЛИЧНА БОРБА са најопаснијим обијачеи у Дустрији Најчешће је борба са злочинцима скопчана са животном опасношћу

■

Беч, септембра Пре некохико дана пенснонис&н је наЈчувениЈн аустриски детектив, заслужни Лео Грубер, после тридесст петогодишњег пожртвованог рада. Прнликом прославе своје три десетпетогодишњице испричао нам )е Грубер из свога живота неке занич /ђиве појединости. ОПАСАН ПОЗИВ Сан сваког седамнаестогодишн>сг младиНа је да постане детектив, да буде страх и трепет подземља, Шерлок Холмс који неМилосрдно прати у стопу опасне злочинце. скида маске са лица најпрспреденијих варамша н завршава сваки подухват срсКно. доводећи изроде људства пред лице Правде. Младики и не слуте У овој младалачко) фантазији како. у стварн, ситан, пипав, готово невид-иив посао претставља основ сваког крнми налкстичког успеха. Не помишљају на опасности којима је успешни кри миналиста непрестано изложен. Колико пута његов живот виси о кочцу. Јер противник у највекем броју случајева не преза ни пред чим само да се дочепа слободе. Једаи људ ски живот не претставља никакву врелност у очкма »лочинца. Колико је, опет, криминалист везан обзирима при нзвршен>у свога позиаа нека вам покаже овај случај: ВИЗИТКЛРТА ЗЛОЧИНЧЕВА Аларм! Неко је нзвршио огромну провалу. Злочинцу је пао у р>ке ве\нки плен. Управа полиције одредила је највештије криминали-

сте да изврше прве констатациЈе на лкцу места. Ма да нисам био одређен за овај посао, ипак сам, из про фесионалног интереса, пошао са колегама. Прод обиЈеном касом стајали смо у чуду и морали да признамо злочинцу да је радио одличннм методама. Право ремек-дело прецизности. То је могао учинкгн само вешт и искусан обијач. Систем по коме је извршена поједина похара често је за криминалисту важан податак. Начин рада може да послужи као путоказ ко је извршио злочин. И овога пута ја сач указао на једну одређену личност. — Само Венцел! — рекао сам своме шефу. Овај се насмејао: — Венпел је тренутно у затвору! То бисте чорали и ви знати. Да, ја сам то знао. Па ипак, остао сам при своме. Неколихо дана доцније. извршена је нова похара. Систем исти као и у првом случају. — То Је визиткарта Венцлова. поновио сам. Али овога п>та нико с« није смсјао. Јер на шефовом столу лгжао ]'е циркуларни телеграм: „Обијач Венцел побегао је из тамнице". ЛОВ ПОЧИЊЕ Сад Је почео великн лов на човека који нам је свкма био познат као лукав, бруталан и вешт. Из искуства знао сам да се он са својим саучесницима најрадије састајао по многобројним бечким парковкма. Десет дана и ноКи лу-

— Ало, овде фирма Ма риК? Када Кете нам веК посла ти давно поручену фотељу за писаКи сто?

ЧУЂЕЊЕ —Где си толико дуго, друже Јашо? Три недеље те нисам видео... — Оклизнуо сам се о једну љуску од банане и страшно се повредио.-. Лежао сам три недеље... — И нико се није нашао да те подигне?

| ПОБОЉШАЊЕ ! Лекар завода за умоболне пита болничарку: — Како .се осеКа болесник у соби број 47? — Сада је почео страшно да псује жене... — Е, то је фино! То је нај сигурнији знак оздрављења!

„Ј>л*РЈ*„- в ™ филмска глумица насред улице, ислаливши из револвера три маневарска метка

Апармна уређења за претседника г. Рузвепта У Белој кући у Вашингтону инсталиране су недавно нове алармне справе, које имају сврху да појачано штите личну безбедност претседника Уније. Електричним звонима и другим сигналима г. Рузвелт је у сталној вези са свима сво јим чиновнипима и чуварима, који га окружују. Никакав на пад на личност г- Рузвелта не може се ни замислитн поред ове савршене инсталације.

Лнл, септембра Жермен Феврије, млада филмска глумица која живи у Лилу, нервозно је шетала пред једном куКом. Пажљиво је загледала у сваког пролазника. Тек одједном узвикнула је победоносно и.... — Беднице, продерала се! Отела си ми љубавника... Млада жена, којој су ове речи биле управљене, погледа ла је нападачицу хладним и презирним погледом— Знам да си ми га ти отела, настављала је млада глу мицаса својом оптужбом. Реч је била о једном добром младиКу, оператеру филм ске компаније. Обе жене води ле су борбу о „искључивом праву" располагања његовим срџем... Пред очима бројних пролаз ника Жермена је опалила неколнко шамара својој супарни ци и, одједном, посегнула у ташну из које је извукла огро ман револвер. Нападнута Жан Калим нагла је да бежи. Али веК су одјекнули метци.

— Умри!.- — Викала је избезумљена Жермена. Трипут је ороз шкљоцнуо. Њена супарница је посрнула и раширила руке... ... Али није палаПрисутни су притрчали и разоружали Жермену. Интервенисала је и полиција. Жермена је имала намеру да убије, јер је купила у ту сврху револвер, али је паметни трговац подметнуо уместо правих метака „Корце". Зато Жермена сада, уместо за убиство, одговара само аа покушај убиства.

РАДОСТ ОД КЊИГЕ — Књига коју си ми, тетице, поклонила — каже млада девојка, — причинила ми је велику радост! — Јеси ли је до краја прочитала? — Нисам је ни- расекла. Али продала сам је у антиквар ници и отишла у посластичарницу и кино!

тао сам по свима, у целом е граду раштриканим јавннм баштама и парковима. Једанаестог дана био је мој труд награђен. На једној клупи седео је скромно брадат човек. Маска: елегантни буржоа. Жилама ми је прострујала врела крв, као ловцу који опази плен. Његова елеганција није могла да ме превари. Мали румени ожиљак на десној слепоочници потврдио је моју сумњу. Сад је почело оно најтеже. Нисам смеоизложити се непотребној опасности. Знао сам сигурно да ће Ванцел употребити оружје. Мсђутим. ситуација је постала још незгоднија. Појавила су се два саучесника. Сва тројица упутила су се V непознатом правцу. Опрезно сам се шуњао за њича. док нисач наишао на једног стражара. Прибли жио се тренутак напада. Ситуација је још увск била нсповољна. БОРБА Брзо сам скицирао у глави план за напад. Сместа сам прешао на из вођење. Стражара сам смесгио по-

реЈГ кочннчара трамваја. Ја сам остао на задн»ој платформи. У трв* нутку кад Је трамвај пролазио поред троЈИце злочинаца, зауставио је кочничар. а ја сам се бацио своч снагом на Венцла. Али снажни робијаш одбацио ме ]"е замахом тела. Мирно је ставио руку у^џеп и извадио револвер. Имао сам свега десети део секунде времена да се спдсем. Мо) тешки агтап погодио )е В^нцла усрвд лобање И то ме је спасло. Без гласа, Венцл Је пао ча асфал т . У међувремену мој пратилац је револвером држао у непокретне 1>ба саучесника. Везао сам Венцла, скинуо му лажну браду и тамне наочаре. Тада се зчочинац повратио свести Као да се ништа ниЈе догодило. он ме је поздравио речима: — Грубер, Грубер! Да ударац није био тако снажан ти више ннкад не би седео при чаши пива код „штамтиша" Ето гакав је живот криминали« ста. Па ипак нам многи завиде. Н.

Рочунске зпгонетке | -Треба их решити напамет—'

„Помози Бог, бако, са 100 гусака"? — Бог ти помогао синко; сто би их било да је још оволико, и половнна, и по ловина половине, и ја сама да сам гуска. Колико је било гусака? Решење: (36Н-36"М8 + 9 + 1) * „Ти си се, комшија, сигурно млад оженио кад веК жениш сина?" — Био сам годину дана млађи но што ми је сада син; пре шеснаест година био сам шест пута старији од мог сина, а сада ми је двапут толико колико је њеМу". Колико је било сваком гоДина? Решење: оцу је било 40, а сину 20; отац се оженио у 19 години; пре 16 година било је оцу 24, а сину 4," дакле, онда је био 6 пута старији од сина, а сада само два пута. * Две кесе садрже 307 динара; кад извадимо из једне 39 динара, па метнемо у другу, биКе у свакој једнако. Колико је било у свакој? Решење: у једној кеси има 129,% динара, у другој 114,% динара; кад извадимо из прве 39 и метнемо у другу, биКе у свакој по 153,% динара* „Ја сам 4,% пута. т. Ј. упра во 35 година старији од моје кКери", — рече неко. Колико је година њему, а колико кКери ? Решење: оцу је 45 година, а кКери 10. јер је 35+10=45, а 10 пута 4,%=45. * У две кесе има свега 73 ди нара; али у једној има 16 динара више него у другој. Колико има у свакој? (У једној кеси има 44,%, а у другој 28,%).

„Данас опет нисте сви ту", рече учитељ својим ученицима. Колико вас свега има, Милане? „Нема једне петине, господине... — а не, Петар баш сад дође; дакле, нема само једне шестине"- Колико је свега ђака у ту школу ишло, и колико их је отсуствовало? (Свега је ишло у школу њих 30, најпре није било 1'5 т. ј. 6, а после 1 7 6, т. ј. 5). * Отац рече сину: „Ево ти 100 дуката; иди на вашар н купи 100 комада марве; волове плаКај по 10 дуката, краве по 5; а теоце по %". Син тако и Уради и купи 100 комада за 100 дукат. Колико јв купио волова, крава и телади. (90 телаца, 9 крава и 1 вола. За теоце је платио 45, за краве 45 и за вола 10 дуката).

ЈЕДНО ОСТРВО ПОЧИЊЕ ДА ТОНЕ Ових дана стновници Филипина осетили су јак земљотрес, а одмах затим и тутњаву подморског вулкана у Кинеском Мору« Земљотрес се највише осетио на острву Клабату, једном малом рибарско.м острву које припада групи Тајабас. Многе куће су порутпене. Једног јутра острвљани су са изненађењем прнметили да путеви и обала острва тону полако у море. Пет метара копна веК је нестало под водом, али море нв; предуЈе и обала се руши, нестајуКи пола метра днев«о. Две хиљаде становника одмах су обавестили владу у Манили. Учињене су све припреме да се становништво евакуише.

ОРКАН ЈЕ ПОРУШИО МНОГЕ КУЋЕ А ПРОВАЛА ОБЛАКА НАНЕЛА ЈЕ ВЕЛИКУ. ШТЕТУСТАНОВНИШТВУ У ЊУЈОРКУ