Правда, 04. 09. 1937., стр. 9

Псмологија

ПРОСВЕТНА ПИТАЊА

Ових дана, кад се обављаЈу испити у гимнази|ама, ретко која кућа да не говори о њима Ретко који отаи, а наричсто мз!ка, ла се не узнемирава њи ховим исходом. И потпуно право имају што се узнемирују. Јер ретко има ствари ко)е су мање имезура билне, немерљиве него што 1С ђачко знање. Јер, на коа|у крајева. мерење ћачког знања не зависи само ол њиховог знања, него и ол много других елсмсната, који сто|е ближс или ла л»е ол то! а знања: као, на пример, од њиховог лушевног расположсња, ол д>шевног расположења испитнвача и од способ ности испитивача да лубље уђу у ђачку душу, да дисмонираЈУ ђака да сву сво)у душевну и ин телектуалну шмаовину извале на очнглел испитне комисије. ДечЈе способности толико су имезурабилне ла Ја, оснивв1уки се на своје тридесетогод^пиње искусгво, ни на|бол>ег ђака не бих могао препустити испитно) комисији са сигурношћу да ће ђа« испит положити. Увек бих морао да оставим известан броЈ процената, сад већи. сад мањи, за евентуално падање. Понављам, ја ово говорим на основу свога трииесетогодиш. њег искуства. И то не само код нас. Тако је то свуда. Због тога испити, као такви, имачу мно го својих противника. Ипак су нспити неопходно зло. Без њих се не може. И народ је схватио њихову рђаву стрвну, зато каже: и ћак на месту професора могао би да обори свога профеСора. И о. во ниЈе много далеко од истине. Неколико илустраиша: Један прфесор предавао једном ђаку српскохрвагски језик од петог до осмог разреда и у. век је таЈ ђак из тога предмета нмао одличну оиену. На вишем течајном испиту тај је ћак пао из српскох)рватског језика. Једанпут је једна ученица тре ћег разреда гимназије била обо рена из српскохрватског језика. Наставница ко|а Је оборила није била стручњак за та-ј пред. мет. Родитељи ђака узели су стручног наставника да преко лета спрема ученицу за претсто јећи испмт. Стручни наставник тако је спремио ученицу да је она знала из синтаксе и такве ствари крЈе ни наставницц као нестручној нису биле познате. Али преко лета ђачка мажа и дотична наставница нашле се у Врњачкој Бањи н посвађале сс. На испиту ученица је оборена из српскохрватског језика, те је морала да разред понавља. Обрнуто, често су испит по. лагали ђаци за које сам био сигуран да нису спремнн, и по* ложили су. Ово су разлози који стварају песимисте, који дају оруж)е у руке противницима испита. Тре ба ли заиста да будемо против испита? Узалуд. Испити су ипак потребни: чак много више него што мислимо, много више него што их практикујемо у данашњим оредњим школама. Ја сам, дакле, за испите.

испита

А.ти треба рациона.тности. Пре свега, и при данашњим при ликама у нашоЈ средњо) школи по оравилу: испит полож* она. ђак ко)и има бар минимум оно га знања коЈе се тражи, у 73°/о — то Јест у три четвртине случаЈева. Али ми бисмо хтели ла то бу. ле у 100°/«, то |ест у сто на сто случајева: да сваки ђак ко|и има минимум знања, граженог за коном, увек иле сигуран на испит и сигу*рно положи, не гово. рећи о оним ђацима ко|и има|у више од тог минимума. а још маље о одличним ђац*ма. Дакле, 2о°/о — то |ест |една четвртина случајева дешава се да добри ђаци палају на испитима или, обрнуто, рђави, иеспремни ђаци положе испит. То не сме бити. Јер то није морално, уб*)а се дух ђака. Јер то ни)е правично, а мн стално тврлимо да )е шко ла |ош једина гврђава правичности. Је>р то ниЈе памегно с об зиром на будућност наци|е:* од будућих бол>*ч грађана ставрају се незаловољници, а лени ђаци навикаваЈу се на мисао ла сс олако може проћи кроз живот, а то није истнна— Жг«вот је и сувише суров. Да би испити били правдони. стопроценгно правични, треба увек да ислитује само стручњак; испитивач треба да буд« добар педагог и психолог, да разуме душевне покрете ђака, да их уме умирити; да буде савршено непристрасан. Присграс ност од стране наставника треба да се строже кажњава него уиогребљена фкзичка казна. О. нај који не уме да буде непр*страсан, није за наставника. На ставник треба да буде ослобођен домаћих брига. Надзцр директоров траба да се осећа мало Јаче: директор није канцелариски ииш нити жандар, већ пе дагог, Ђ. Ј. Киселнновић

Модепарска такмичења Аеро-кпуба за пехар Министра војске и морнарице У ■елел>у, 5, » у аомеделиик, 6 мог меееш одржаће се у Београду треће зекад>ско такмичење иоделз једрили ца. За ову утакмиау олада велико ингересовање код моделара у аелоЈ зем л>н. ОчекуЈе се великн број тимича 1 из Загреба Марибора. Љу6»ане Ниша, Цетин>а и аругих места Београдски моделари биНе ааступл>ени са иреко 50 модела (едрилииа најновијих конструкииЈв Наши моделари у мио гоме с> напредова.т* кгко у конструи сач.у, тако и у изради модела. Локаз Је томе успек и ивграде иа оаого дишњем међународном такмнчек>у у АугтриЈи код Беча На ово) утакмици посгзвиће се. вероватно, и иови Јуто словенски рекорди, који ие изостаЈу мно го нза сграних. Поред оекара миич стра аојске и морнарице. биђе нагрв >а комамданта ваздухооловства. сре дишне управе Аеро клуба Оомаћа ваз духопловна индустриЈа дала Је веНи •Рој аепих награда. а лруштво .Ае ропут", ааздушна путоаа .ћј за Д у бровник. Загреб и Снопле и обратно I 20 ваздушних крштења Највеће иа граже даЈе средишна управа у виду бесплагних школован>а ваздушног је дрења и могорне пилотаже. Моделзрство Је осиова и прави пут за образовање |едне нове генераиије омладине, и то ваздухопловне генера аијс. од које Не нашз авнаииЈа ијјјп нсумњиво велике користи. Аеро-клуб је завео систематску обу ку наше омладине у ваздухопловном по гледу Одлични моделари награђују се бесплатним обучавањем прво у б*змт торном, а ватим у моторном аетењу Ове године завршиће моторну онлотску школу први моделари. коЈи су о

клуба први је самостално полетео мо делар — гимназнјалац, што говори са каквом лакоКом моделзрн добијају пи лотска звања. Овогодишња утзкмицг модела одр жаНе се на терену код села Сланцн. близу МириЈева, на брду Осовле, око 10 километара удал>ено од Београда. нступ Је свакоме слободан и беспла тан. 9 сама утакмица ће трајати ава дана За учеснике из уиутршњостн добрена је повластииа од четврт цене на же1езницама У понедељник, б овог месеца, у 19 часова обавиће се у доАеро-клуба у Београду свечана по« даЈа награла у присуству претставкика војног ваздухопловства дародаваца. родител>а такмичара — моделара, као н публике. Пристуо Је овоЈ свечаности у дому Аеро-клуба слободзн. ►♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦♦-• ф У селу ГрадачкоЈ Пол>ани, Срез никшићки, извршил* су непознати младићи отммцу шеснаестогодишње девојке Мил ке Ђукановић. ћерке БоЈа Ђука новића. Они су је после два дана вратили кући. Девожа јс била толико изнурена да су јс родител»и морали пренети > болпицу у Н»«шић. Осумњиче но је за ову отмицу неколико младића, чија се имена држе у гајности.

Овогодишње во.не утакмице дршава Мале актанте за прелазни пехар Њ. В. Нраља Карола Друтог одцжзће се од 10 до 18 септембра у Чехосповачкој

Сваке* Г01кне одржавају се војна лакоатлетска такмичења између држава Мале антанте за прелазни пехар Њ. В. румунског краља Карола Другог. 1934 године наша војска. на такмичењима у Румунији освојила је пехар и све до сада га чува код себе, поагго је и на прошлогодишњим такмичењима у Југославији однела победу. Овогодишње утакмице одржаКе се под високим покровител>ством Претседника чехословачке Регтубчи ке г. др Бдуаод Беиеша. а почасни одбор сачињаваће наЈугледнијо воЈне личности наше, румунске и чехосАовачке војске. Нашу екипу, која ће ови! даиа отпутовати у Чехословачку, продводе: днрнзијски генерал г. Александар Стојановић, санитегски пот

пуковник г. др. Мниорад Феликс и вазд»хоп\овни капетан прве класе ( Собчслав Попов. Екипе су саставл^ене од г. г. офнцира, подофицнра и редова. Такмичења су подељеиа у четири групе: трчање, гаћање и бацање бомб^: коњнчке препонске утак миие с гађањем; плнвачке утакмнце; борење сабљом. Такмичеиа Не се обавити од 10 до 13 септембра у Храдец Кралове и у Пардубицама V Чехословач*ој. # У Босиљеву, код Генералског Стола, на сајмовима сеља. ци још увек дају жито у замену за глинену и дрве^гу робу. Ол жита се наЈвише у замену даје јечам и раж.

П0В0Д0М I БЕ0ГРАДСК0Г САЈМА БИ0СК0П ВРАНАР

3' недељу 5 ов. месеца ОТВАРА СВОЈУ СЕЗОИУ ЗАСЕБНОИ ПРЕГ1ИЈЕРОГ1 САМО ЗА ОСОБЕ ЗАКИХ ЖИВАЦА ИЗГ9БЉЕИИ ГРДД(ТНЕ 1.05Т С I Т V) Сензационални американски тонфилм ко!и своЈом узбудљивошћу далеко надмашује „ФраикенштаЈна" и „Доктора Џекила и Хајда" У главнин улогама: . Вилиалг Бо/д - Клауди/а Дел

ИЗВЕШТАВА да ће се заупонојена литургија и четрдесетодневни парастос Блаженопочившем Патријарху Српсном

одржати у суботу 4 септ. (22 авг.) у храму Св. Саве у 9 часова пре подне.

Пред битољскии окружним судом одговараће претседник Битољске општине и два већника

Битол>, 3 септембЈр Апелациони суд у Скопљу (де журно кривично веКе које су сачињавали судије г. г. Димитри је Станковић, др. Живан Марко вић и Чедомир Веселиновић, са записнииарем г. Радмилом Ри. станЈвићем) оснажио |е оптужницу државног тужиоца из Би. то.т>а против претседника Нитољ ске опииине г. др. Теодосија Р ј бе и већника г. г. Павла Тодоровића и др. Димитри1а Анћелиновића. Претрес по овим оптужница ма, против претседника Општи не и лва гралска већника. заказан је за 22 и 23 октобар и изаз вао је велико интересовање код грађанч. Још доласком на положај прегседник Општине г. др. Робе је почео да врши отпуштања многих општинских службеника. правдајући то разлозима штедње. Али, док су се многи отпуштен>и помирили са судбином, дот ле су се г. г. Ахило Фотић, Вла димир Бошковић, Ђорће Михач лооић. Алексанлар Писојановић. Милета Крсгић, Нтсзла Пењесић и други V неколико махова жалили на решење Градског поглаварсгва о овом отпуштању. Једанпут је и Банска управа у Скопљу поништила ово решење, нарећујући ла се сви отпуш тени врате на с&оје редовне дуж ности и наломињући да претсел ник н«је могао да решава по пригооорима без седнице Градског већа. Градско поглаварствола би поступило по примеДбзма Банске управе. сазвало је селницЈ за 12 мај и тала је. г-. ред лругих гачака моје су биле на дневном реду, и по приговорима отп\штених службеника, иако нису били враћени на своје редовне дужности према нарећењу Банске управе. После о ое седнице, готово сви службениии, који су се жалили позвани су за 15 мај у Градско по. главарство Ту им је саопштена одлука Градског већа, којом се сви приговори олбацују као неу месии и на закону неос»)вани. Како су многи већнмци причали заинтересовалима да на већачкој седниии по њиховим пригоеорима није лонета никаква оллука. већ ла је то питање олложено за нарелну селнмиу, па Су так» чак говорили и по каванама. то су: г. Ахило Фо тић. Влаоимир Бошковић. Ђор* ће Михаиловић, Алексанлар Писојановић. Милета Крстић. Ни. кола Пењевић и другм полнели овлашњем истражном еулији кривичне пријаве против претседника Општине г. др. Робеа за леД) из § 397 чл. 1. Закона о сузбтању злоупотребе У служ беној дужности. Истражни судија г. Раломир Савић скоро око месеи лана са слушавао је већнике Гралско! поглаварства грала Битоља, па и и већнике г. г. др. Димитрија Анћелиновића. лекара у Битољу и Павла Толоровића. мсса. ра. који су били одређсни за о. вераче записника. Приговарачи су поднели и

жалбе Банској управи на оворе шење, али га је Банска управа оснажила. Г. г. Фотић, Бошко* вић. Михаиловић, Крстић и дру ги поднели су тужбу Управном суду у Скопљу. У току истраге исгражни судија г. Савић проширио |е оптужиицу и против већника г. лр. Анћелиновића и г. Толоровића као оверача за. писника Државно тужиоштво у Битољу полнело |е оптужницу против г. др. Робеа, претседри. ка Општине, и г. др. Анђелиновић ћа. лекара, већника, и г. Тодоровића, месара. већника, што су у заниснику одржане седниие градског већа Поглаварства гра да Битоља својим потписима оверили као истиниту у ствари не исгиниту чињеницу Ову оптуж. ницу је Апелација оснажила. За овај претрес у вароши ме. ђу грађанством влада велико интересовање. В.

Разбојништво на путу између Слатине и Луковца Славовски Брод, 3 септембћо На путу измсђу Слатине н Луковца непознатн разбојници напали су сељака Кулунџика и његова сина Мнлун*. Кулунџић је пошао са својнм сином на вашар у Слатину. Кад су бнли близу шуме. појавили су се разбојнипи и испалили на С'ОЈана неколико житаца. СтоЈан. погоћен, пао је иа вемл>у. док |е »егов син Ми\ун побегао. Ра^бојчици су потрчали за и>им. а\и га ни«.у могли стићи. Затим су се вратили и опљачкали Стојана. Однели му три хиллде дннара. Он је спречио та) новац да купи волове на вашару у Слатини. Затим се непознати разбОЈ 'ници изгуби.»н у шуми. Ово разбојништво посматрали су некн сељацн. »■ ли се нису усудили да притекну Ку»унџићу у помоћ, јер инсу имали оруж|а. Случај јв приЈављен жачдармериЈМ која водн истрагу. # Обустављени су радови, ус лед великих кнша, на Уљцињској солани.

Упис у школу за примењену уметност Учеиици који желе да се упишу у прву годину Школе за примењену уметност морају пре дати прнјаву за полагање гријемнос испита секретару школе од 1 до 5 септембра закључно. Секретаријат Школе за примењену уметност налази се у згра ди Уметничке школе у улици Краља Петра, број 4 соба 4. За ученике примиће се само о на лица, која су свршила четири разреда- срелње школе или њој равне школе с положеним нижим течајним испитом, оДнос но завршним испитом и који ни су млаћи од петнаест. нити старија од двадесет и пет година. Документи се примају саМ<У у ! оригиналу. На пријемном испиту кандн- с дат ће морати да ирта пласгичне орнаменте према гипсаном моделу за време од четири часа и то оловком ил-и угљеном. и »Јделирати пласгичне предмете према гипсу за време од четири часа. Дагум за вријаву учеиика који имају намеру да ступе у Умет>гочку акаДемију објавиће се касније. За ректора Уметничке академије П^тар Добровнћ. Теретна кола прегазила старицу Осјек, з септембар У Жупаниској улиии у Осјеку, за време највећег промета догодила се тешка саобраћајна несрећа у којој |е изгубила живот седамдесетогодишња Терезија Боршош. Она је хтела да преће преко у.тице. Али како је била глува, ни|е чула да нзилазе теретна ко ла г. Адолфа Кракауера и пала је под њих. Са тешким унутрашњим по. вредама пренета је у болницу где је ускоро издахнула. Кочијаш Хећимовић који је у прављао колима притворен је. ф У Мартиновићнма умро је Саво Смајов Ђурановић, капетан прве класе, јунак из ратова за ослобоћење. У сахрани је у зело учешћа мноштво света из целог племена Бјелопавлића. О држано је неколико говора, у којима је величана храбросг по којнихова.

Да ас у «5, 5, / и У.ЗО час. I ранди* озно филмско аело, које је послеа* н>их дана постигло огроман успехПоема чувено! орами ГЕРХАРТА ХАУПТМАНА

КОРЗО Поед залазак сунца Х\дожествена креаиија ЕМИЛА ЈАНИН1 СА Ннске летње цене: 5 и 8 а. У 3 сатасвам^ста 5 д. Ускооо! : дгма са конелијдм

НОВПКОВИЋН 1ИЕРИ КОРПДН

од данас нова сензаинонална

ПРЕННЈЕРА II

први пут у филму узбуђења и романтике, као крал>ииа џунгле Господарица прашуме Бела дево|ка, која 1осполари уриђенииима. Страховите борбе~| са аинљим знерима Мистерио^не иеремони е и као оупли прогпам: лилијач хорвеј - суз?н'».