Правда, 04. 09. 1937., стр. 8

П 030РИШТ Е1 Позоришна сезона је отворена Сто година Стеријина „Кир-Јање" ОтЂарање сезоне

Ндролно аозориште почело ;е своју н'јву- сезону Стозииннм Јан*«* - , којом |С аретста вом хтело ујелно ла обележн и сто голина литерараог живота о ве веома у *гпеле комедије на. шег КЈасмчљ* репертоара. Комал Је в овог пута јзт у режи;и г. Пхзовићз. и са истим интерпретима у главчим улога ма. Њетова р* жи;а »Кир Јање", пре веколико голина, значила ;е [елан смел>лн цссперимент на на шо1 аозорници, ма Ја неоправЈан, пошто се експериментиса ло са јелним јсјом које |е у такаом експерименту нзгубило сшоју срж и боју. Пг1ш\-ћн таЈа о режији .Кир Јан»е" г. Плаовића. ја сам, у глав ном, рекао: Ја )е г. Плзовнћ у својој реЈитељскоч концепцши, помешао Јва супротна стнла. Он је „Кир Јању" пОставио у »е Јан стгкгнзоеан Јекор, јок Је пак глумца оставио потпуно реа.тстичком тумачењу. Да 6и ипак, на неки начин, успоставио везу измећу свога сгилизовано симболнчкога Јекора. г. Плаовић је створно неколнко снмбо.тнчких сиена око К>*> Јањиног сан Јука са новинма. Комзј почнње, у мраку, са граижљнвом Јре ком свих суделовача за гим сан Јуком. То је нека врста хариа гонасе визије Кир Јањнне. Ова се сцена поназ.-ва при С8аком ( завршетку чина са ма.тим вари^ јантамв. Ја сам мишљења Ја је сав напор г. Плаовића Ја ОЈмереног и трезвеног Стернју прика же симболнчкн остао безплолан. Јер. Стерија је строго ра. ционалан писац, сув и без фантазије, са оштрим опсервацијама и сзтиричким акцентима. Као такзв, Стерија нема елемената за такву врсту редитељског схватања, какву је дао г. Плаовнћ. И сам Кир-Јања, као личност, много је више гип но карактер, баш зато што га је Стерија лао као Цинцарина. То цинцарско обележје, н тај цинцарски Јијалект. много су внше истакли наш цинцарскитнп нал самнм тврличним карактером Кир-Јањиним. Јер, тај КирЈања ]е трагикомеЈија тврдиче ња нашнх Цинцара, и пред том и таквом. оштрином слнкања губи се општост чоеечанског, харпагонског карактера. Хтети са Кир-Јањом лати тај општи ачценат човечанског тврличења, и полићи Кир-Јању на степен Једног таквог симболз, значи; не осетити колико је Кир-Јања узак н значајан само као тнп наше средине. Таквим постављањем „Кир-Јање", како га је лао г. Плаовнћ, симболично, са примесама извесног тајанства. нзгубила се ломика ти па, и отупела оштрица на тај ™п, а што је била највећа лраж комала и, несумњиво, вр ховни циљ самог Стерије. У ре жијн г. Плаовића остао је само један натегнут, празан симбол, осенчен мнстиком реднгел»ског темперамента. Г. Гошнћ, као Кир-Јања, био је, у тој улози, оно исто што и први пут: убио је комику, а тиме уништио и ведру сатиру, и изнал сатире и комике подигао трагедију једног хероја. давши му извесан тежак и монотон акценат; наравно, у смислу н сво га глум-лог клнмата и редител ског штимунг« г. Плаови^а. Гледајући снноћ г. Гошића у овој роли нашег швшарског твр диие, разиншљао сам: колико је, у истииу, далеко и тај глум ски климат г. Гошића и тај редитељски штимунг г. Плаовића ој суштинског израза „Кир-Јање", ма да обојнца имају најбо љу вољу да му се приближе. Стерија је рационалист, али је и сатиричар. Г, Гошић је, као глумац. доиста, рационалист, али ииуколико није сатиричар. И ту је несклад. Г. Гошић не носи у себи онај елеменат морал ног хумора, нити пак способност за технику карикатуре. Је лан удео карикатуре потребан је за Кир-Јању, као појачање н.егових реалних типских линнја. Јер, карикатура, као појача ње типских потеза, и као јасни је освегљење типских карактеристика увек је по својој прчродч врло близу истини, зко је ствара осетљиеа техника и даровта комнка. Таква је карикатура и увек експресивна, и те атралио оправдана, у својим из весним претеривањима. Наши прећашњи интерпрети Кир-Јање, Пера Лобриновић и Илија Станојевић, имали су, ре као бих, у својоЈ игри више о•нјг топлину хумора, као морачиог ефекта, ио гипкост једие фиие карикатуре. Мећутим, г Гошић, лишен хумора и карикатуре. остаје суви, једнобојни и мрачни резонер тврдичења. Пера Лобриновић и Илија Ставојеи* бнли су тврдице посво ме иелокупном бићу, по ин. стинкту; г. Гошић је пак твр. дица по једном г/робпом жи.

Г. ГошнЋ лукаве пукотине, као да су под вечитим засењивањем злата, са лицем згрченим у похлепну гри масу мамонских страсти, г. Маринковић Је био од свога уласка на сцену једна стравнчна наказа перфидије новца. Свакако, од времена Милана Стојчевића н Мике Рисгића Београдска сцена није имала одличнијег тумача епизода. Душан Крунић

вотном искуству. И у томе је разлнка. отсечна и значајна. Кир-Дима г. М. Маринковића био је једна глумска перфекциЈа. Са очима стиснутим у две

публика јесиноћ испунила до последњег места Прослава 100 годншњнце »Кир Јање"

Нзродно позориште снноћ је I ушдо у нову сеаону. Интересовање публнке било ј< врло ве,1» јко , јер је до последњег места исп>-нила гледалиште у обе згра де, кој Споменика и на Врачару. У згради код Споменика првл ггретстава била к и Кир Јања' ој Стерије. којн је приказан у режији г. Раше Плаовића. На^ј ловну улогу креирао је г. Дра-ј гољуб Гошић. Ова прегстава била је у исто врелк и прослава стогојишњице „Кир Јање", којн ј< још на репертоару свих позоришта и који је још увек актуелан. Прет ставз није била пропраћена говорнма, већ су само пре дизања завесе г. г. Добрица Ми-тупиновић и Мата Милошевић рецитовали лее Стери.јине пеоме. Оба уметника Јобили су заслужену награду ој публике. На Врачару. мећутим, званичннх прослава иије било. А.ти гу је г-ћа Жанка Стокић славила још јелном свој триумф као ,Ј>) споћа мннистарка" г. Браиислаза Нушића, вечито свежег и најплоЈни^ег нашег драмског писца. Г-ћа Жанка Стокић се није појављивала прел тблнком ој средине прошле сезоне. 5и.ла }е озоиљн? болесна. а.тн се сала о поравила. И пуб.тика је њену погаву примила срлачно и одушевљено. Френетични аплаузи, који Су упуКивани после сваког сгтуштања завесе били су изрлз си^впатија које ова одлична уметница ужива код београдске публике.

као и пре. Во.тим вас сада још и више. Улогу ујка Васе нграо је вео ма добро н присно г. Мића Ва сић.

Г-ћа Жанка Стокнћ Синоћ је, међутим, дебитовао пред београдском публиком и •»овоангажовани члан г. Пзвле Богатинчевић. Играо је секретара министарства спољних послова Нинкови ћа. Својом елегантном појавом. лепим гестом и јасном ликцијом, г. Богатинчевић обећава ла ће бити један од оних чланова престоничког театра. који се могу корисн« и добро употребити. Г. Богатинчевнћевог Нин ковића публика је лепо примила. јер је млали уметннк бно добар дипломата. Г. МшшпјК Живановић као А.та и уметиица иије иоглз Чеда зет г Министарке биУ одоли С801ИМ осећањина: је једнои „ еоиа сиипати . стала |е пред завесу, раширила| чан

Директор драме загребач ког Народног казалишта г. Дујшин о новој сезони и позоришним тешкоћама

руке као да грли целу публику, и рекла: — Ја вас, драги моји, волим

Скопље, з септембар Внђенн члаи Народног позоришта у Београду г. Раша Плао вић дошао је у Скопље на ј "едномесечно гостовање. Овде ће г. Плаовић режирати више комада н креирати неколико одабраних улога. Први пут г. Пла «ј вић појављује се у чегвртак 9 септембра, у улози Шајлока у Шекспировом „Млетачком тргсвцу." Г. Плаоеић играће ову улогу са орнгиналном — сопстве ном брадом коју је у току лета пустио и брижљнво ОЈнеговао. Он ће, како изгледа, у ткжу овог свог гостовања у Скопљу о дигратн још неколико улога с брадом. Подешаваће само бра ду према тим улогама: кратнти је и гтустити дужу, зашиљиваги раширивати, как» за коју улогу буде потребно. Тако ће г. Птаовић на оригнналан начин решити питање маске за улоге с брадом, какве он најчешће и нгра, али ипак то не аначи да је његовој, сада тако елегантној бради загарантован дуг век. Јер има н улога без браЈе, момпликованих и дубоких, за чије ће гумачење бити потребан овај наш истакиути драмски уметник који ће за те гтрилике сигурно своју браду жртвовати. Што је најважиије, ни један власуљар не би могао г. Плаовићу направкти тако еерну, шаЈ лововску браду, какву је он са толико педантности однеговао... СЕЗОНА У СКОПСКОМ ПОЗОРИШТУ ПОЧИЊЕ ПРЕМИЈЕРОМ „СВЕТА- ОД Г. Б. НУШИЋА Скопско позориште отвара сво ју сезону у суботу 4 септембра поемнјером комедије „Свет" од г. Б. Нушића. Наредна претстава у недељу, б септембра, биће реприза „Обећане земље" од Б. Јевтића. На рођеидан Њ. В. Краља Петра Другог, у понедељиик в сетттембра, у Скопском поаорипггу се пре подне прире1уује свечана соколска академија, на којој ће чланови позоришта нзвести „Кнеза Ива од Сем берије," а увеч« поттуларна прет става комаДа ^Ленче Кумановче", за коју се улазниие неће на плаћиватн. У уторних, 7 септембра, Скопско позориште даје своју другу премијеру — „Коњичку извидницу" од Франтншека Лантера. УМЕТНИЧКИ КОНЦЕРТ МЛАДИХ ЈУЖНОСРБИЈАНСКИХ УМЕТНИКА Г. Г. ПЕТРА КРСТИЋА И ИЛИЈЕ ЏУВАЛЕКОВИ ЋА У СКОПЉУ Млади јужносрбијански псвачи г.г. Петар Костић звани „Коч ко" и Илија Цувалековић. студеити муаике, приређују у сре-

ду, 8 септембра, у овдашњем Народном позориигту уметннчки концерт. На програму су композиције Хендела, Моцарта, Мајер бера, Халевна^ Томаса, Делиба, Пучиниа, ЧаЈКоаског, Вердиа, Вагнера. Гуноа, Бизеа, Леонкавале и Штрауса. Овај свој концерт младн певачи Костић и Цувалековић при ређују У корист својих сиромаш иих и оболе.тих другова — студената. С обзиром на то да су г. г. Костић и Џувалековић познати као добри певачи и да је њихов конц«рт намењен хуманом циљу, очекује се да ће скопска пу блика ве.тиком посетом указати пажњу младим уметницима. ТРУПА СКОПСКОГ ПОЗОРИШ ТА ОБИЛАЗИЋЕ У ТОКУ ЦЕЛЕ ОВЕ СЕЗОНЕ, ПО ЈЕДАНПУТ МЕСЕЧНО, БИТОЉ И ЛЕСКОВАЦ По споразуму којн је постнг нут са лесковачким и битољским Градскнм поглаварством, трупа Скоаског позоришта посећиваће сваког месеца по једанпут.у току целе сеаоне, Битољ и Лес ковац. Приказиваће у оба места комаде из овогодишњег ре пертоара. Услови. под којим је Управа Скопскм позоришта пристала да сваког месеца шиље своју трупу у Битољ и Лесковац, повољни су и за једну и за другу сттрану. Градско поглаварспво у Битољу осигурава за претставе бесплатну салу, огрев и осветљење У Лесковцу, пак. при Градском поглаварству је основан специални Позоришни одбор, који ће имати да врши про паганду и да се стара да посете приликом доласка скопске трупе буду што бројније. Претставе у Лесковцу прирећиваће се у хотелу „Костић". Позориште ће пла^атм само осветљење. Л>. Д. Репертоар Народног позоришта Зетске бановине од 5 до 30 септембра Нблел>«. 5: Стаиоје Глиаш, (свечша претстав« у част рођен 14иа Њ. В. Крал»). Четвртж. 9: Матура. Стбот«, 11: 3:1. Недел«. 12: Станоје Глават Чегшртак. 16: Крадл>ишад. Субота, 18: Пег, срде моЈе! Неде*а 19: 3:1. Чеирти' 23: На саитн де.1 Субвгга, 25: Матура. Недела. 26: Паг. срде мојс! Четшртак, 30: Хжмлет.

И тако, ова позоришна сезона почела је у знаку „пуне куће". Нека би тако и остало до краја и нека сви нови комади који ће бити стављени на репертоар нанћу на онај пријем на који су и синоћ наишли опообани „Кир-Јања" и „Г-ћа Мннистарка". Љ. Б. У недељу се открива споменик Краљу Мученику у Ракеку Ракек, 3 селтембар У недељу, б септембр"а, извршиће се у Ракеку откривање споменика Блажеиопочившем Краљу Александру Првом Ујединнтељу. Одбор за подизање споменика врши и последње при преме за ову свечаност на граници наше домовине. Поред званичних личностн, со ко.та, четннка и претставника другнх националних и проспетних друштава очекује се да ће у свечаностнма узеги учешћа и велика маса народа из овнх кра јева. Посетиоцима ј« одобрена повласгица у 75*/» на државиим же лезницама. М. Л.

Загреб, септембра 4 септембра отвоонће се врата Малог казалишта у Фрамхоааново] улнци у Загребу. Ранн;кх годкна нсговремено Је почтмла севона у велнкој жгр*ди на Тргу Краља Алекслндра а Малог каза лишта. Ове годкне то је из технич ккх разлога немогуКе пошто још ннсу завршени свш радови на рестау рацнји старе велихе »граде нл Тргу КрДЈМ Але-ксвндр*. У обновлено), модернизоввио) »грвд« на Тргу Кра г>а А-чексвндрв. освежеио). са новом управом драме, публика ве сезоне очеку)е бол»и кв&литет претстава. солидно студнран>е дела. добру ннтерпретаимЈу. ј >*ус у одабнран»у дрвма. Лнчност г. Дубравка Дујшина, ва кога се »на да је дугогодншљн пријател Миросла ва Крлеже, пружа је»аство ва добар квалитет де-\а и н>кхове реализацк)е на „даскама огто живот »наче" Дошавшн на месго дкректора драме, г. Д>бравко Дујшнн отворио је анкету међу дослданлш позоршџннм абонентнма. Аккета је показала да публкка тражи озбил>ан репертодр, у првом реду к.\асике и дела која обрађују проблем дкнашн>иие. Дописник „Правде" имао је при лике да разговара са г. Дујшином пнтањима везаним аа нову позорншну сезону. — Да ли сте. господкне директоре, створнли нов плкн рада у дра мн нашег кааалишта? — Ми смо везанн, театерском уредбом и нзвесннм бнрократсккм уреНеч>ем театра и то млло смета слободном раду. али се нпак надам да ћемо моћи радити корнсио н у том склопу. — Да лн су нацртом реперто&ра обухваћена сва дела која ће се прн казатн? — Није речеио да ћемо се само гога држзтн. Држаћемо се и страннх савремених ствари које буду прнстнзале. Исто тако ■ домаћнт. Ја бих желео да с« у каза.\ишту дају и ствари ко)е имају н свој дубљи разлог. Идеално бн бнло ка да бнсмо могли да жквнмо само од субвенцк)е. Али пошто смо везанн пола за субвенц*»)у, а пола за прнход морамо. на жалост, правитн концесије. Ја бих желео да те концесије не нду нспод мернла ко је је достојно наше институције. — Систем абономана остао је истн... — Снстем абономана ндс одржава Онн су главни наш кад&р. А\н ми смо њима дужни дати око 40 претстава (на муаичка дела пада око 10, остадо на драму). Уобичајено је да се абонентима дају нони тетн или реприае дела која ннсу скоро давача. Тридесет претстава колнко пада на драму — ксувнше је много за један драмски ансамбл и зато страда кв&лигет претстава. Требало би нешто учиннти да би абонентн били задовот»ни к реприаама успелих ствари из прошле н претпрошле сеаоне. Те ствари ааузкмају једиу трећииу драмског репертоара. Наново увежбаватн ста ре ствари из данвих прошлнх сезона велики је терет аа глумце. што иде на штету квалитета; ако би међутим, давали стварн из прошле н претпрошле сеаоне, то би тешкоће отп&ле. скорашње улоге глумац има у главн. — Како )« са драмскнм ансамблом? Кажу да је осетно окрн>ен. — Заиста је тако, иа жалост.

Наша друга тешкоћа је ансамбл, поготово мушки. Мн смо последљих сеаона иагубнли Тепавца н ПавнКа ко)Н су умрл!м. Отнш.чи су нам сада: Шољак у Скоп.т>е, КукиК којн се посветио фнлму у Берлнн. Мк-чанов има одсуство аа целу идућу сеаону. Нове чланове из буџетскид раалога ннсмо могли ангажоватн у онолнком броју колкко би аанста било потребно. Аангажова-

Удружење стуценото у Нишу проспавиће у суботу шестогодишњицу рада

Ннш, 3 септембар Најактнвннје очл&динско удружен>е у Нншу, Удружење студената, овиз дана навршава шест година сзога плодног н напорног рада. Удружење )е основанц 1931 годнне под врло тешкнм условима. Беа материјалиих сретстава и стал но праКено нерааумевањем околнне. оно у своме почетку није могло да раааије оиај и онакав рад. какаа се од њега очекивао. Али. ти младиКи нису клонули. Напротив. тешкоКе на које су иаилазили само су челичиле њнхову вотгу да нстра;у у смеру, који су себи поста вкли: да уадкгну културни ниво средине у којој дел&ју и да матернјално помогну саоје снромашне и болесне другове. Актнван рад уДружења студената почнње тек од 1935 године. Али уколнко се внше и јаче радило утолихо су се и тешкоКе повеКавале. Требало је прибавити што витпе материјалинх сретстава. актнвизирати веКи број студената и раабијатн раане лажне вестн, које су ишле само аа тим да нашкоде Удружењу. Удр>жење нншких студената иије се инхада бавило политиком, нити је њу узимало као ииструмеит аа постизање свога цил»а. Оно је само стајало на отирокој омладинској бааи демократије. бореКн се *а културу, рад и напредак. И тај и т&кав рад је граћанство Ниша примило са очнтим симпатијама. свесрдно помажуКи напоре Удру жења. Својим досадашњнм радом Удртжење стуаената је услело да раабија све ааблуде и лажк, које

су се око њега исплеле. Смериице и његовог будуКег рада бнКе: култура. рад и иапредак. Удружење Ке као и досад радитн иа култури: одржаваКе културне н књижевне ве чери, усмене новине и раане друге манифестације омладине и културе. ПРОСЛАВА ШЕСТОГОДИШЊИЦЕ БИЋЕ СВЕЧАНА Удружење хоКе на вндан начнн да обележн шестогодишњнцу свога рада. Прослава Ке се одржати у суботу 4 септембра у в. 15 часова твече у с&ли Учителског дома. Програм прославе је врло обнлан н ннтересанта«. После уводне речи. ко)у Ке дати претседник Удружења г П. В)чковнК, секр>етар г. А. НикодијевиК даКе извештај о раду Удружења. па Ке се прочитати веКи бро) чланака. прнповедака, репортажа и песама. М. П.

У Бепом Манастиру подиже се текстипна фабрика ОсЈек, з септембар У Бе.том Манасгнру отпочеће подизан>е нове т«кстилне фабри* ке зак оју је већ огкупл>ено зем л»иште. Плац |е еелики шест ка гастарских југара. Фабрина ћ е одмах у почепсу рала моћи да запосли четнри стотине радника, што би значи•1о обезбећеи»е опстанка за то. лнки број породица. Стога је вест о лолизаил* фабрике оримљаи са радошћу.

ли смо једино Скму ИлиКа из Сарајева ко^н је прош.че сезоне гостовао у Загребачком казалнштт успехом. Неколнко годмна веК немамо глумачког подмлатка па се морамо побринути за будућност. Глумачке школе нема у Загребу. Другн покушаји да се до!>е до мла дкх глумачккх кандкдата нису успели. Имам сада намеру да уведем прнмање волонтера. Волонтерн су. као што сама реч каже, људн који раде добровољно и бесплат но. То Ке за њнх битн школа, при према за глумачко авање. И лекари морају бесплатно да стажира)у. Ово волонтерство уводкм не са мо да би се тн младн луди нзвеж бали. веК да бн се у дужем раамаку времена исплатнле њнзове способности. Оно би трајало две годнне. Новнх ангажмана, по стдрој праксн, са улице не би убудуКе могло битн. Сви морају да проћу ова) стаж. Надам се да Ку међу њима моКи наКн 5—6 озбил>иих кан дндата за глумачки поаив. — Да лн су оправдане велнхе наде које грађаиство полаже * нову сезону? — Ова сеаона је прелазна. прва сезока. у којој Ке се. пос.-.е уреКења аграде и отплаКивањ« дугова вндети да лн можемо дт инонмо са субвенцкјом и прнходима ко;е имамо. Интерне тешкоКе ннсу се побољшале исплатом дугова, јер се дуговн и овако до сада нису плаКали. Осим тога ја сам морам да играм јер на моје место није нико ангажован. Да*>е Тнто Строци Ке бити пет месецн у другим позориштима у аем.ч>и. Цео веКи репертоар и режи)е — све је било V његовнм рукама. А како је партн)а ва гостовања мала, не могу се наКн буџетске могуКностн за гостовање реднтеља. Театер је једно живо при вредно предузеКе и тражи више сло боде у раду. Партија за гостовање режнсера износи 30.000 динара. Да ли можемо ангажоватн, рецимо, Макса Рајкхарта д& режира једно класично дело? Он тражи аа то гостовање 100.000 дннара, а мн то не можемо нзвести, «е смемо, како смо сигурни да бн нам то гч>стовање доне\о на касн 300.000 дн н&ра. Истн је случај са гостовањима нашег драмског аисамбла, само У обрнутом смислу. Зато сматрамо да треба донети један с&времени поаорншни а&кон који Ке начнн буцотирања изменнтн. На крају је г. Дубравко Дујшин напоменуо да су и глумцкма повеКане пхате. с обзнром на општи пораст цена у најновије ареме. То се >право и не може назвати повеКањем. веК су то у стварн регулације некнх неправдн ко)е се вуку од раниЈе. Саана)емо из поаоришних крутоаа да Ке се у Загребу ускоро осно вати ејдно експериментално авангарднспшко казалнште аа м*аде нисце. чнја се дела било иа ког раалога неКе моКи илвод»гги у нлродном казачигагу. Ипак. Народчо кавалиште Ке нм нзнКн ј сусрет и устушгги Мало кааалиште аа поподневне претставе кли матинеје. две и по годике робије Суботнц«, 3 септембар У Суботичком окружном суду иа речена је пресуда Богдану КоагулевиКу. бнвшем чннопнику Субзтичке електрнчне централе и н >еговој женн Аики Крагул>еаиК. поштан ској чиновнчцн. Државно т>жноштво тужн КрагуљевиКа за проневеру од 266.000 дннара. а њсгопу жмгу Анку аа краћт Једног пнсма. За иарицање ове пресуде владало је велико интересовање. Сала је била препуна гтублике. јер су обо>е игралн видну \ логу. Тачно у 12 часова суаија појединаџ г. Јеадимир СимиК изрекао је пресуду. Богдан Крагул.еинК осуКен на дае и по године строгог аатвора, док мећутим 1г>егова жена ослобоКеиа је услед недостатка докада. Држав ии тужилац г. МилиКевиК поднео је жачбу протна благе пресуде. Б. М.

1