Правда, 04. 09. 1937., стр. 7

ПРАВДА

НДШЕ СЕЛО

Добре сорте крушака

Заеи ктм игшеш 1) Зелена летња магдаленка.Зри јула. Кожица »е зеленкасто. жута. Месо је блело-жуто. топл>нво, сочно, слатко, особитог укуса и миришл>аво. Стабло |е бујног пораста рано пророди « добро рађа. Топла баштенска земља најбоља је за њено успевање. Добра стона и економска сорта. Као летњу сорту треба |е гајнтн у већем броју а нарочн. то у близннн већих градова. 2) Вилнјамовска (ви.т>емовка). — Зри августа и почетком септембра. Плод је крупан. крушка стог облнка, лимунасто-жут. са прнсоже стране румен, поорскан мрко.сивим тачкицама, Месо је жуто, сочно, топљиво, осо б»тог мускатног укуса и вроме. Стабло |е бупног пораста. Одлична јесења сорта. 3) Дклова водењача (масловача). — Сазрева септембра и тра је до деиембра. Врло добра сто аа сорта. Плод је врло крупан, жут н са сунчане стране по мало румен. Месо је бело, топљи. во-масласто, сочно, слатко-накн селог финог укуса и ароме. Ста« бло је бујно и добре родности Земља треба да је плодна. дубоко разрађеиа, умврено влаж на н заклоњен положај. Код нас доста одомаћена страна сорта. 4) Жифарова водењача. Зри у августу. Плод је крупан. при дну знатно шкри а прн врху ка петељии сужен са подужом дршком.петељком, Кожииа је танка, глатка, зелено-жута, са сунчане стране пругасто-цр-

Ввлјиоаи (Вил>емо>ка) вена, посута мркнм тачкама. Месо је бело, сочно, накиселослатко, топљиво. особеттог укуса и ароме. Стабло је осредњег пораста н в?ло родно. Не пробнра земљу. Врло добра сорта. 5) Клержова водењача. — Ова одлична стона сорта може се <а јнтн како на сувом, тако и на умерено влажном земљишту алн на заклоњеном положају. Зри у септембру и траје до јануара. Плод је врло крупан, ваљкаст н мало повијен (искривљен) код петељке. Кожица |е глатка и дебела. Док је плод на дрвету ви. ше је зелен, доиније пожути и постане са сунчане стране црвен. Петељка је кратка и дебела. Месо је слатко, бело, полу« топљиво, умерено сочно а у сре дини по мало зрнасто. Стабло је средњег пораста и врло плодло, 6) Калућерка (пасторовка). Код нас одомаћена врло добра стона и привредна сорта. ПлоД је крупн, дугуљсто-крушкстог облнка, при врху сужен и пови јен. Кожииа је доста дебела. жу то-зелена, са пржгојне стране црвена. Месо је бело, полутопљиво, веома сочно, слатко-наки селог укуса. Зрн у октобру а траје до јануара. Стабло Је

лична стона аимскасорта. Зри у новембру и тра)е до априиа. Плод је крупан, ваљкастог облика са кратком и задебљаном петељком, Кожица је раиава и дебела, »гпочетка бледо • зеле на, доцн^е зелемо-жута, са мно гобројним рћастим тачкама н пс гама. Месо је бело или бледожуто, слатко. сочно, миришљаво, особитог укуса и ароме. Ста бло је доста бујно и родно. Н»је осетљива на зими. Тражн плодну земљу и заклоњен поло жа|. На влажној земљи нападају је разне болестн. 8) Наполеонова водењача. Врло добра стона н економска сорта. Зри у октобру и траје до деиембра. Плод је круиан, зв.»наст, истпочетка зелен, доцн^ге пожути, сочан, топљив и доб-

Зиш каржмикл рог укуса. Стабло рано пророди. Тражи сунчан и заклоњен положаI и плодну земљу. 9) Знмска караманка. — Наша домаћа врло добра стона и економска сорта. Зри у октобру и траје до децембра. Плод крупан, жут, крушкастог неправилаог об.1ика и квргаст. Месо Је

Црхпа &<ргамол1а бледо-жуто, умерено сочно, слатко и миришљаво. Дрво је бујно и врло родно. Најлепши примерци плода ове сорте могу се наћи у околинн Бнјељние н босанског Зворника. 10) Харденпонтова водењача. — Зрн у октобру н траје до фе бруара. Плод је крупан. бокаст, крушкастог неправилногј облика. Испочетка огворено.зелен боје, доцније пожути са ме стимичним црвеннм пругама, Мс со је бело, жилаво, сочно, особитог укуса и ароме. Одлична стона и економска сорта. 11) Црвена бергамотка (такуша.такнша). — Сазрева у октобру а траје до фебруара. Плод је округласт и осредње крупноће, Кожица је чврста, нспочетка зелена, при зрењу постане жуто-зелена. са сунчане стране угасито-црвена, рђаста и по мало црвена. Обасуто угаситомрким и зеленим тачкицама. Ме со је бело, около семена кућице чврсто, умерено сочно, полу« топљиво (масласто), слатко, осо б^ог укуса н ароме. Вредност плода: одлична економско-трго. вачка сорта. Добра је за јело у свежем стању али је још боља за сушење, туршнју и конзервисање. Стабло је здраво, бујног пораста са развијеном круном. Рано пророди и обилато рађа. Не пробкра земљу и положај. Дугог је века. Њој је слична и такође добра сорта есперенова бергамотка и наша домаћа такуша. П. С. Петковнћ

4-1Х-1937 Пенсионисан помоћник министра саобраћаја г. П. Сењановић За новог помоћкика оостављенI Је г. Мато Шнелер У име Њ. В. Краља Петра Дру гог, Указом Краљевског Намесништва, на предлог министра са ј обраћаја. пелснонисал је инжс. њер г. Петар Сењановић. помо ћник министра саобраћаја друтс групе првог степена — по својој молбн. У име Њ\ В. Краља Петра Друтог. Указом Краљевског Намесништва, на аредлог министра саобраћаја, одликован је ор деном Југослове^ске кру«е др"> гог реаа инжењер г. Петар Сењановић, помоћник Министра са обраћаја у пеисији. Истим Ј*казом постављен је за помоћника министра саобраћа.а друте групе другог степена нн жењер г. Мато Шнелер, до сада днректор државннх железни ца у Загребу.

Звмсва декаапаим

средњег пораста и веома родно Не пробира земљу и положај Отпорна је против болести ► штеточина. Издржава на зими. _ 7} Зимска деканткнња. — Од'на најаише аависи од треиутка,

Мочење Је најважнији посао при обради конопљене трске У кудељно елакно, јер од вешгине и пажње прн топљењу, као и од воде, у којој се мочи (топи) конопља, зааиси ваљаност (мекоћа, мрсноћа, белина, јачина и све друге предвићене осо" бине) кудељнога олакна. Коночљене стабл>ике приготовљгне за топљење у ручииама (сн)пнћнма) морају бнти без корена. лишћа и семена и по могућству све од белојке или црнојке. Осим тога стабљикс еаља да су више или мање јед наке дебљине и аисине и што |е најглавниЈе, врло добро и равномерно осушене и превреле, а. ко се жели да олакно буде јакј и да се лако у жицу упреда. Пољопривредници обично ар* ше топљење у речном кориту, алн то Се не препоручује, јер киша често замути воду, од чега се добија нечиста кудеља мр ко—жуте боје, а осим тога при плаховитој киши брзо река надоће и однесе конопљу. Најаал. ооај начин топљења недавно је законом забрањен, јер се од тога риба трује • и непријатан се задах ширм. бјљи се резултати добивају кад се конопље топи (мочи) по јамама, ископаним поред речних обала или воденичног Јаза, у које се може навраћати во реке, и када је могуће да кроз јаме непрестано помало прогиче вода. Јаме ове треба обложити храстовим даскама. Време трајања топљења конопље зависи од сировости, зре лости и дебљине стабљике као и од ТЈПлоте воде. Оно траје од 4 до 12 дана. БактериЈе које иаазиеају кисељење трске иалазе се у саммм конопљаним стабљикама и кад се ручице од ових заиоче у топлу воду, то се оне веома брзо умножааају и изазивају кисело ерење, помоћу кога се коноп.-мни лепак (пектоза) раствара и влакна се раздваЈаЈу. Ово ерење испрва је бујно а доиније се востепено смирује, услед чега се површина воде покрива густим и лепљкоим биљ ним зеленилом, ко)е спречава да ваздух продире у воду. У тако безваздушноЈ води онда настаЈе изумирање горе поменутих (аеробних) бактернја, на чије се место појављују друге (анеробне) бактерије, које изазивају труло врење. С обаиром што јачина влак-

када Је кисељење готово, пз да би се ручипе у правс време могле вадити из мочила, потребЈе при обичној топлоти (око 25 степени) воде већ четврти дан гопљења нзвућн неколико стабиљака из ручице и саоити их. па ако се сломе и влак но одваја дуж целе стабљике, онда конопља није нн премоче. на ни недомочена. Значи топљење конопљене трске у овом случају треба завршити до појаве оног другог — трулог врења. то јест ручиие треба вадитн из мочила још при крају првог (киселог) врења а за тии их лего испирати од лепљиве материје н биљног зеленила, па онда осушитн. Осушене ручице треба чувати у сувом месту под шупом, а ако такве нема, онда их треба лепо саденути у стогове. Чед. јоиснмоаић. ЈЕСЕЊЕ ТЕЛЕЊЕ Краве коЈе се теле у јесен мо рају се много боље пазити л хранити него краве које се теле у пролеће. ако се жели дз крава да оно што може дати. У трећој недељи по телењу крава треба да добива најјачу и најбољу храну Ако се отелила у пролеће млада трава у цветању најбоља Јој је храна, само ако је има у изобиљу. Јесења паша не може битн оно што |е н про летња; стара трава никад не да је ону храну коју даје млада на буЈала трава тек у пупању. Зато краве у Јесен треба да добнЈу више Јаче хране и да им се дозволи више одмора. Због тога што Је трава у јесен већи ном рећа н старија. отврдл«. краве морају дуже да пасу, да бн се довољно нахраниле. Тиме се више замарају па је природ но да ће мање лучити млека. За то треба кравама у јесен више и чешће полагати и то сочне и јаке хране. С Ј. ИЗВОЗ ПШЕНИЦЕ У НЕМАЧКУ, АУСТРИЈУ И ИТАЛИЈУ Према звештају Завода за уна прећење спољне тргоеигне Југо славија ће у овој години извес ти у Немачку 5000 вагона пшенн це, а у Игалији, 2500 вагона. Са Аустријом је постигнут слоразум према коме ће Југославта у Аустрију извест** такоће 50о0 1 аагона пшенице.

Попицајац.... је увек на свом месту.по ноћи и у магли, код буре и кише. Од назеба и уморности штите га РА1.М А

Ухваћена поповска банда иоја је дуго крапа по Срезу источком Пећ, 3 септембар У току ове године извршен |е низ крађа у околини Пећи у Ис точком срезу. Лопови су се ве што крнли. Обијане су трговине, приватне куће, а ц мањи но вчани заводи. Али приликом обијања продавниие дувана Или је Ђорћевића крадљжши су би ли лоше среће. Полиција им јс ушла у траг и после два дана сви чланови банде су похватани. Банду су сачињавали Рустем и Никон Добровић. Суљо Меме говић, Асзн Меметовић, и Мета Исеновнћ из села Будгсавиа. О нн су на саслушању код истраж ног суиије признали многе кра ђе.

ГУМЕНЕ-ТТОТПЕТИЦЕ .ЈУГОСЛ.ПРОИЗВОД

ДобиваЈу св код сваног обупарског маЈстора! 766зЗ

пПолудевице П' : "

Кад је Марсел Прево објавио о- | вај сао) ромаа, о проблему који он третнра тада се само кришоч шапутало: претерана смедост в слобода у понашаљу нских млалкх дввојака Огуда је н>егов роман изазвао скандал н бучну полемиху у јавностн. ПсидологкЈа Марсе.ха Превоа ушла је у будоаре младхх девојака и откри-\а појаве које су тада изгледале скандалозне, а данас сасвим обнчне. Внђамо га свакодневно. свуда око нас. н »ато иам овај успели роман сада потпуно лачи на истиннгу репортажу о актуе-чаим догађајима. Марсо\а Превоа су тада нападали, алн он је триумфовао: дев<ч'ке су постале по лудевице. Давас појава девојака мушкобањског понашања. са ча1ш >ч у руци, цкгаретом у зубима. лежерзом и друтарском отпођен>у са чушкарцима више никога не фрапира.

Госпедње спортске вести

13 ЏШШ РРШНП изгубипа треиииг утакмицу са „Кинезупом" са 6:1

Темншвар, 3 септембар (Телефоном) Јуче поподне одиграна је .у Темншвару последња тренинг у таКммца румунске државне репрезентацнје која ће 6 септембра играти у Београду протнв репрезентације Краљевине Југо славије. Сасвим неочекивано, румунска државна репрезентација изгубила је утакмицу ре. зултатом 6:1 од клуба „Кинезул" (бивши „Кинижн). Утакмици је присуствовала ма са публике која је на крају прн

КОЛАРАЦ И ВРДЧАР

у 3,5,7, 9.30 -данас- у 2,4 и 6 франиуска премн1ера у којој се дискретно расправ.ч»а проблем дј ли сме левојка пре уааје имаги дубавника

(1.с$ сЈсгл! — ?1ег8сз) Тонфилм из живота размаженнх монаепкн израђен по нстоименом чувеном роману од Марсела Превоа У гчавним ул01ама МАРИ БЕЛ МАДЛЕН РЕНО Долатак Парамунт новостп од 21.30 артистичко ВЕСЕЈ10 ВЕЧЕ са новим про1рамом из свих еоропских држазс АЈКАРДИС КВИНТЕТ, жонглерска атракци|а ФЛОРОН ДУЕТ, уметнши на реху ЖАН БЛОНДЕЛ, човек који се никад не смеје БОБ & ЕВЖЕН и ЈЕДНА ДАСКА, комичари АЛЕКС Т?ИО, светска акробатска атракција ТРИО СФИНКС, сензадаја 5 ВИОЛЕТА, ГЕРЛЕ МИА де САЛВАГО, шпањолока играчица ГАГУШ СТЕЛА, карнока НОВ МУЗИЧКИ ФИЛМ ПАРАМУНТ ЖУРНАЛ РЕВИЈА ИГРАЧИЦА.

редила огорчене демонстрације против играча државне репрезентације и против савезних функоионера. На трибииама падале су многе олкладе за Југославију. Сви посетиоцн јучерање треминг утакмице напустили су игралиште потпуно разочара ни. Јутрос је вођ пута румувске репрезентације г. Муравију изјавио да је био наредио нграчи ма репрезеитације да се много не залажу у нгри и да је због тога државна репрезентација из губила против „Кинезула". Репрезентација је синоћ дефн нитнвно састављена. Њен сас* тзв је следећи: Садовски, Снера, Селекан, Винтила, Јухас Рафииски, Биндеа, Шварц, Баратки, Бодола, Добај. Репрезентаиије креће сутра у суботу ујутру за Београд. На железничку станицу Дунав ре« лрезентација стиже сутра у по дне.

Мерн Бел Филм „Полудеаице" рађеи је ско ро тежстуелно по роману. али с обзиром на помснуту актуелност садржаја радна св развија у модернизованом стн.\у: тоалете по послед њем кројт данашнл манири, обичајв итд Укратко. по спол>адшости у овом фН-\М} видимо данашље девојке. У суппиии, у психолошком погледу то су вечно нгта бака. Данашн>а дезојка показуЈе са* мо више отвореиости а ман>е пре»твараља. мале уздржавања својта урођеиих имттулса, тј. маа>е вођења рачуиа о конвенционалном дрЈ-ттве ним обзирима. Без обзвра ва конвевционалностн и оредрасуде и.\и модерно схватање дрмптвеннх односа. проблем ко ји је Прево расправ.г>ао у сзомг ро ману н који је детаљно посматран у фнлму чинн овај филм »ипе него ннтересантним за првпаднике оба пола: Сме лн девоЈКа пре тдаје кматв лубавввка? То шгтан>е остаЈ*е вечно. Многи писцв су га решавалн и још многи ће га решазати. Марсел Преао посматрао га је на свој иачин који заслужује пажау. Фа.\м Ј*е одлично режиран. Сво улоге су добро обрађене. Рад»а се развија тако сжкттано н убедђиво . да гледамо пред собом једно реално збивање. Лепа Мари Бел и н>ен партнер Даннел Лектртоа у улогама Мод де Вувр в Максима де Шаитела нслренв су и савесни у својвм улогама. Исто се може реки за Мадлеиу Рено у уловн Макснмове сестре Жане. као в за Морвса Ескавда. Абела Жакена. Ан'ое Роава. Робера Каса и остале. Садржај фклма је, надамо се. познат. ЖБНА БЕЗ СТИДА Каприциозна, похотљива. жељна љубавних пустоловина, бурне прошлости, пуна чежње - то |е нлада и лепа Жакешна у истоименом филму снимљеном према нувеном роману Катрине Холанд. Главне улоге играЈу: нова дражесна глумица ВЕРА ЕНГЕ/1С жељна да осваја н да сакрије своју прошзост АЛБРЕХТ ШЕНХАЛС њена вајнови)а жртва САБИНЕ ПЕТЕРС лупко и наивно девојче коЈе. увучено у авантуру, мора да нгра улогу ,жене с прошлошћу* ПРЕМИЈЕРА У НЕДЕЉУ 5 0. Н. у 9.30 УВЕЧЕ