Правда, 04. 09. 1937., стр. 14

ПРАВДА

4-1Х-1937

ензационални процеси

I олициски комесар Кортев посматрао је држзње лепе играчи це Есмералде Ескарале, кал је клечала над мртвим телом свог љубавника и партнера у И1?и Хауна Алвареза. Она је укоченим сугестивним погледом блудилз кроз прозор као да иеког тра жи, као да је туда кроз прозор малочас поОегао Алварезов уби ца... Комесар је пришао лепој жени и, благо јој ставившируку на раме, упитао: — Јесте ли видели убицу? Она је Нутала. Дуго времеаз је прошло док је она могла неколико речи да изговорн. Тада су већ биле неразумљиве. Али, ипак, успела је да одговори на комесарово питање: — Видела сам га1 Непознат чо век! Али црте на његовом лицу сам добро упамтила и казаКу вам све. Даћу тачан опис њсго вог лица, :амо сада.„ сада не мо гу м Зло ми је — Али, драга сењорита, кажи те нам одмах како је изгледао да бисмо одмах могли нареди!и потеру за њим! После ће бигн сувише касно. Есмералда је ћутала. Кортез је у свом немоћном о. чајању почео да чупа косе. Штз да ради? Послао |е, ипак, своје највештије детективе и агенте да по ђу улицом у које је гледао онај прозор кабаретске гардеробе, у којој је нађен убијен Хуан Ал. варез. Онн :у видели да испред њих на неких 500 метара трчи човек као бесомучан, као да га гоне сви ђаволн пакла. Он је имао .<а себи морнарско одело, униформу морнарског подоофицира шпанске ратне флоте. Али капа му је била пала. Агенти су по дигли капу с калдрме. Ова је ка па после играла важну улогу! Отсудно по доказивање кривн. це убице Хуана Алвареза. УБИСТВО КОЈЕ ЈЕ ДОНЕЛО КОРИСТХајка није имала успеха. Дете ктиви и полицајци комесара Кор теза нису успели р* улове опа сну зверку, која је угасила живот партнера дивне Есмералде Ескарале. Они су приметили да Је бе»-у нац без капе скочио на један шпанскн ратни брод, који је у том тренутку напуштао Барцелонску луку. Махали су, давали знакове и наговештавали да :е на полуби брода налази морнар убица. Али капетан није вол.*о да има посла с полицијом н ми слио је да је његов морнар зб->г пнјанства дошао у сукоб с бар целонском полицијом. Детективи н полицаици су се вратили у Барцелону несвршензг посла. И:трага је настављсна, али је текла веома споро. Најтеже је било што је !еди ни очевидац убиства, играчица Есмералда Ескарала била неспо собна да говори и даје искаче полициском комесару Кортезу, који Је горео од жеље да сазна праву и:тину и расветли ову не свакидању криминалну тајну. Кад је Есмералда, најзад дош ла к себи, почела је да прича. Пре свега дала је подробан н 1а чан опис лица убнце Хуана Ал вареза. Тај опнс је задивио Кор теза. То му се у његовој дугого дишњој полициској пракси још није десило. Да неко тако тач но одреди опнс лица убице, ко ји је побегао, а кога полиција грозннчаво тражн на :ве странс. — Јесте ли му виделн одело? — упито је Кортез. — Нисам. То не гледам код мушкараца. Ја гледаи његову ду шу. — Ипак морали сте видети да је био у морнарској униформи! — Нисам то видела... Мислила сам на мој велики губитак, трагичну и језиву смрт Хуана Ал вареза. Будите задовољни штз сам вам дала тачан опис лица убицеКад је Ескарала оздравила, о пет је играла у кабарету у кс јему је убијен њен љубавник и партнер. Она је избегавала гар деробу у којој :е одиграла стра ховитз сцена и облачила се једној малој собици на супрог ној странн зграде. Убиство Хуана Алверазеа до нела је Есмералди Ескерали лепе материјалне користи. Она је сада од власника локала добнјг ла петогтруку апанажу, јер радозналн и сензација увек глад ни посетноци у свим хотелимз желели да виде изблиза жену, која је играла главну улогу ј једној по сзој прилицн љубаа ној афери. Довитљиви спекулант крчмзр упетостручио је улазнице. Ни|е се превзрио у рачуну, јер с> Барцелону долазили сада и арн стократи из Мадрида и других шпанскнх вароши. У:коро је нашла и прилично доброг играчког партнера, ме:то покојног Алвазера. Овз је у игрању сада имао само ш дређену улогу. Вештака у игри Алвареза није нико могао заме нити. ЛУТАЊЕ ЛЕПЕ ЕСМЕРАЛДЕ Процес се приближавао св-->и почетку. Сада су и сопственн ци осталих локала почели да се интере:ују за Есмералду Ескера

| К

оји су узбудили свет

Играчица Ескарапа видела је убицу свога партнера Као селепа жена заљуби у свог снртиог непријптељп

лу. Они су јоЈ нудили огромне хонораре. Рекламу је играчичи правила и целокупна шпанска штампа, која није штедела с ла скањем и хвалама леле шпанс<е играчиие. Али она је упорно одбијала ^а пређе у други кабарет. Остала у Барцелони све док није но шла на турнеју по Шпанији. И тамо Је освојила сваког. На свим местиман аилазила ;'е на удвараче и дарежљиве пријг теље, који :у хтели да је обзс ■пу богатим поклонима. Али она е све то одбијала и казала да ће само од правог мушкарца, ко га она буде тако страсно заволела као свог покојног драга.и Хуана Алвареза, прнмнти покло не. Полиција је и даље трагала за убицом, али до успеха се ни е дошло. За то време Есмерлл да Ескарала је и дал>е лутала шпанским лукама и ннкак 1 ; више није хтела да пристане да го:тује у некој унутрашњој вл роши Шпаније, па чак није хге ла да оде ни у Мадрнд. Зашго, то нико није знао!

— Зар сте убнли мог драгог Хуана? Ја знам ко је убнца н знам да ће мн се крваво осветнгн!

У артистичким круговима се стално причало и живо коментг рисало о случају лепе Есмерзл де. Сви су знали да Ј *е она нечз мерно волела свога па^тнера у игри Хуана Алвареза. Сигурно су зналн другови Есмералдини, који су знали да је онај морнгр. који је убио Алвареза, био не када торездор као и покојни Ал варез. Они :у већ и раннје због жена н победа у борбама с биковима били најогорченији риоа ли. Али тога тореадора нико ж је познавао н чудио се како ;с тореадор могао постати морнар. ПОВУЧЕНИ ЖИВОТ АСМЕРАЛ ДЕ Међутим, упркос великим при ходима, Есмералда није хтела да узме новог љубавника. Живела је повученим и веома скромним животом и није волела ннкакау разоноду. Али у овом монотоном животу морала је напослетку, ипак, доћи до велкког преокрета. Есме ралда Ескарала је са својнм но

У близини Пећи ухваћени (9 члаиови разбоЈничне банде, иоји су омогућнвали шверцовање дувоио из Арбаније

Пећ, 2 септембар Командиру жандармерисхог вода Среза ђаковичког достављело је да се у кући распуште нице Милене Поповић у селу Рзнић, Рзнићке општине, Срез ђаковички, крије једна организована разбојничка банда. Организована је патрола од 15 жандарма и одмах отишла на лице места. Кад је водник жан. дармернског вода г. Десимир Николић отишао у село Рзнић установио је да се тамо сгоарно налази једна банда од неколикио наоружаних људи. Кућа Миленина је опкољеиа од стране жандарма. Жандарм« су поз вали разбојнике на предају. Онн су, међутим, тачно у један час после поноћи плотуном из пушака н револвера одговорили на позив жандарма, У исто врме жандарми су одговорили плотуном на скривену банду. Борба је трајала дуже. Банда није имала еише мегака. Жндарми су ушли у кућу распуштенице Милене Поповић и ухватили оружану банду. Оружану банду су сачињавали: Мирко Стефановнћ, Михајло Ву ловић, Вукајло Вуловић, Видак Ђурачковић, Благоје Арпаковић и панд>р Камбер Аџија, сви из Рзннчке општине, Среза ђако вичкос. Кад су похватанн код њих је нађено пет пушака, три рееолвера и једна бомба. Прсма изЈави чланова ове бан де имали су намеру д омогуће шверцовање дувана. који је тре бало да дође из Албаније преко других лнца. Према другој изгледа тачно! верзији зни су намеравалн дј убију претседника Рзничке оп. штиие г. Али Аџију. Оружје. ко јим су бнли наоружани, није б* ла њихова својина, него су до. били од сасвим других лица, ја су и организовала ову банду да изврши убиство. На самом месту испаљено је преко четрдесет метака. Од са. мих жандарма иије нико повре ђен, од стране организоване

банЈе рањен ј *е Милој'ко Стефа новић у раме. На лицу места налази се командио жандармериског вода Десимир Николић, који је повео истрагу. Наређено је Срес. ком суду у Ђаковици да изврши увиђај. Истрага се води. Ст. Вацковнћ*

У Куманову је осуђен за 51 депо утаје бивши порески пиквидатор Куманово, 2 септембар У Окружном суду, у којему је претседавао претседник г. Михајло Стојаноанћ, одговарао је Душан Перић, бнаши помоћни архивар Пореске управе у Ку. манову, сада са службом у Лесковцу. Перић је оптужсн што је у току 1935 и 1936 годнне у својству вршиоца дужностн кон тролора и пореског ликоидато. ра Порсске управе у Куманову наплаћивао на име пореза од многнх лица у Куманову и окзлинн разне суме, па исте нцје у целости предавао државној ка си. већ задржавао за себе I утајио. Када су злоупотребе от кривене констатовано је да утајена сума нзноси око 18.000 динара. Оптужен !е за 51 дело ута:е и 38 дела фалсификата. После открнвања злоупотреба Перић је положио сву утајену суму. На данашњем претресу Перић признаје сва дела и брани се да није имао намеру да вршн ута |е, него само да се послужи нов цем. који му је био потребан за лечење деце. По завршеном извиђању суд је донео пресуду и Перића каз нно са пет месеци строгог за. твора као и на плаћање троиг кова, јер је нашзо да је крнв и то за 51 дело утаје. За дела фал ск<ћиката суд га је ослободио. Перић се са својнм браниоцем г. Драгутином Лазаревнћем, ад вокатом, задовољио са пресу дом, док је држав.чи тужилац зз држао законски рок за нзјашње ње. 3. Ц.

внм партнером пошла у Алексан дрију н тамо примила ангажмаи у „Алхамбра бару" сз 10.000 фунти стерлинга месечне апанаже. Ту Је одигран сада други чин ове језиве криминалне трагедије. Есмаралда је наишла на убчцу свога партнера Хуана Алваре за. И њена освета је ускоро и»вршена! Свнрепо и сигурно ру ком једне жене, која не зна ш<а је шала, кад јо| се отима њен вољени и обожавани мушкарац! В. Спасић У Боки Которској биће на рођендан Њ. В. Краља Петра Другог неколико соколских сгечаности Котор, 3 септебар Три хиљаде организованих сокола Боке Которске спрема се да ове године на најсвечанмји начин прослави рођендан Њ. В, К-раља Петра Другог. Та прослава биће тим значајни^а што ће у двема соколским јединицама бити откривени споменицн посвећени Краљу Муче. нику. У селу Ковчу код Котора соколи су сами својом нницијативом подигли спомен-чесму, чнјс ће се освећење обавети 5 септембра уз учешће народа нз це ле Боке. У селу Каменари, опет иници јативом сокола, а материјелним прилозима националио свесннос сељака, биће истог дана откри. вена спомен-плоча, која ће будућа поколења потсећати на дан и место када је теснацем „Вериге" први пут прешао аутом на скелн Блаженопочивши Крад». Приликом прве посете учињене овом напредном селу у Боки Котсрској. А. Б. Припреме за проспаву Рођендана Њ. В. Ираља у Бањој Луци Бања Лука, 3 септембар Прославу рођендана Њ. В. Краља Петра Друтог, која ће се одржати 6 септембра ове годиу Бања Луци јеоснован нарочити прнређнвачки одбор. Одбор већ дуже времена врши припреме. како би ова прослава као и прошле године, била што достојнија » лепша. Данас је овај одбор издао програм свечаности тога дана. Пре подне ће се у свим богомољама одржти благодарења за дуг и срећан живот Њ. В. Кра ља, а затим поворка сељака из околине, а уеече бакљада са ва трометом на неколико места у граду, Сосоли ће, такође, у то ку дана одржатн свечану академију. „Гајрет" припрема соојим питомцнма н свим члано вима прославу у својнм просторијама. Приликом приређивања поворке и вечерње бакљаде одр жаће говоре о значају свечано. сти г. гг. др. Јозо Перенчевић и др. Слаеко Пиштељић, члано. ви прнређивачког одбора у коме су заступљена сва бањалуч. ка друштва. Б. М.

Сарајевски „Напредак" повео акцију за сузбијање неписмености међу Хрватима Сарајево, 3 септембар У Загребу је ових дана, као пгго је познато, вођство бивше Хрватске сељачке странке осно вало културно.просветну организацију под именом „Клуб А. Б. Ц." Ова организација основана је у ннтенцијама говора г. др. Мачека прилнком једне недавне прославе у Загорју, када је рекао да се неписменост међу Хрватнма нма сузбити у року од пет година, На челу ове акције налази се претседник Сељачке странке г. Рудолф Хер цег. Клуб АБЦ има намеру да поклони пажњу првенствено оним крајевнма Босне и Херцеговине где је 60 од сто хрватског становништва непксмено Сарајевско хрватсхо културно просветно друштво „Напредак" такође почиње борбу против аналфабетизма, па ће акцију про ширнти на све крајеве. У ту свр ху „Напредак" је штампао ових дана у својнм нодањима Абецс Дарке професора Херцега у 10 хиљада примерак, које ће разаслатн у сва места. У ову сврху „Напредак" је одобрио и 30.000 динара за потребе сузбијања аналфабетизма. Д.

Сарајево ђе добити још једну болницу коју подижу жепезничари из својих сретстава Сарајево, 3 еегттембар Сарајевска болниаа је можј « ааЈ претрпанија мелицкнска установа у нашој држави. Свакодневно се морај> одбнти десетине тешких болесннка. Јер нема просторије. Сарајев ској 6о4Ниии гравитирају крајавн Босне н Херцеговине, Санџака, Црне Горе н једног дела Далмације. У уском кругу болнице смештена су сва одед>ен »а. па чак и оде.гења за душевне болести Због тога је железничарски болесничкн фонд. који на подруч)у свога деловања (Дирекција држав ких железница у Сарајеву) броЈИ 13.500 чланова, још пре годину да на повео акикју аа подизање једне своје болннце у Сара}еву. Железни чарима је потребна болница, Јер од овога броја увек их више лежи у болници. а и број незгода је веНи него код Др >'гих занимања. Кад се томе додаду и њихове породпце, које би у овој болинци та.кође добијале места. онда је разумљива потреба њеног отварања. Мииистар ство фннансија је ових дана одобрило своту од 6 милиона динара за градњу болнице Же.\езничарског болесличког фоида. Управа фонда. на челу с г. др. Душаноч поровиКем, водила је преговоре ради куповин* познате сарајевске летн»е баим' „Јеаеро" да на њеном терену изгр&дн болницу. Простор је ваиредно леп, тако да бк у» болни цу и дал* за грађанство остала бала ^ ^ ^ ^ ^ ^ Умро је брат сарајевског митропопита г. Петра усташки капетан, који је освојио Никшић Сарајево, 3 септембар У 93 години живота умро је брат сарајевског митрополита г. Петра капетан црногорске војске Стеван Зпмоњпћ Он је рођеи у Гацком где је скоро читаво столеће делозао у свнм националним в политичким покретима. Сии је познатог вођа херцеговачких усташа покојаог војводе Богдада Зимоњнћа, ко јн је био главна личност у херцегозачком тстанку од годлне 1875 до 1878. У херцеговачком >станку покојии Стеван Је. всто као н »егов отац војвода Богдан. заузнмао вндног ?чешћа. Послан је одмах у Црну Гору да тамо органнује устанак. Код краља црногорског, с коим је бно и у родбкнским везама. постао је капетан. Са свотм усташама из Гацког. покојнн Стеван је покааао у борбн с Турцнма велнка јунаштва. Он и »егове Јсташе су освојнли и Ннкшић у ко ; ему су Туоцн бнли добро утврдилн. После тога је дуго времена жнвно код своје куће. један његов снн бно је ађутант прногорског кра л»а Ннколе. Покојног Стевана су много волели у целој Херцеговинн и Црној Горн због »еговнх јуначких подвига и добра срца. Одмах на почетку 1914 године аустрнске властн су ухапснле покојног Стевана, а запалвле читав његоз иметак крај Гацког. Дуто времена је лежао у казаматвма као талац, док ннје радосно дочекао дан осло бођења и ујгднњења. Сада је, ето. у дубокој старости овај честнти ста рнва за навек склогтио своје очи. д

Гурнуо у воду и удавио свог најбољег пријатеља иако није знао да ппиац ПетровграД, 3 сегттембар Пред судијом поједницем С кружног суда у Петровграду г. др. Јованом Јовановићем ооговарао је трговачки помоћник Миханло Чизмадиа, оптужен за нехтичио уб«тво. Према опту жници, Чизмадија је 24 јула ове године, на каналу Бегеју, код е лектричне централе, ухватно свог колегу трговачког помоћ ника Александра Манго и загњу рк*> га у воду, иако је знао да Манго не зна да плива. Три пута га је загњурио под воду а трећи пута држао га је дуже под водом, тако да се Манго због тога удавио, а његов леш пронађен је два дана доцније у води, на истом месту. Чизмади|а вели да је Мавго био његоз најбољи приЈател»Није знао да он не зна пливатн. Око шест часова после подне приметио је Мангоа да се купа у Бегеју, у близини обале, па је и он ушао у воду. Ту су се, каже, *з шале почели рвати, па су један другога гњурали под воду. Трећи пут, када је загњу рио Мангоа, држао га је мало дуже под водом, а затим је от пливао, пошто, каже, није ни пмислио да ће се Манго удавнти. Суд је саслушао и неколихо сведока, па је Михаила Чизма дију прогласио крквим за убиство ив нехата и осудио га на три месеца затвора. М. Ф.

Хапшење македонствујушчих у Софији Софнја 3 септембар Полнтичка полиција у Софији ухапсила је неколико пористалч ца бивше В.М.Р.О. осумњиче.че да су опет развијали политичкч делатност. У интересу истра-е власти држе у тајности имена ухапшених македонствујушчих. С. С.

Ванредна скупштина Осјечке секције Удружења железничара ОсЈек, з септембар Један део чланоза Осјечке сек ције Удружења југословенскнх националних железничара и бро дара дошао је недавно у сукоО са вођстсом секције. Како није могло дзћн до изравнања. одлучено је да се сазове ван.редна скупштина секције која је и заказана за петн сечггембзр. Очекује се да ће ова скупштина бити веома бурна и за њу влада међу члановнма велико ннтересовање. Присуствосаће н претседннк Обласног одбора из Загреба г. Сабљак. А. К.

ТРИ РАДНИКА П0ГИНУЛА СУ ПОД РУШЕВИНАМА СКЕЛЕ коју је срушила олуја Осјек, 3 септембар Данас се сазнало за тешку несрећу која се догодила на Бељу. У једној шуми била је по дигнута скела. Олуја је сруши ла скелу, на којој су се тада налазила четири радника Иван Кнежевић, Јосип Даранџић, Стје пан Мајор и Јосип Кузмић. Ске ла се ср>-шила уз страхозит тре сак. Присутни радницн притек,ли су одмах несрећним људима у помоћ. Погннули су Степан Мајор и Јосип Кузмић, а Јосип Даранџнћ пренет је у бодницу, али Је и он убрзо подлегго повредама. Четврти радник Иван Кнежевнћ тешко је рањен. Поведена је истрага » комисија из Сомбора изишла је на место несреће. А. К.

Гусенице се повлаче из кулуса Андријевнца, 3 септеибар У околини Андријевние и Берана гусениие су сасвнм уништиле купус. Није помогло да марљнао требљење, нити прскање кречнои водом. Многобројне гусенице успеде су да упропастм цео лист. Пошто ту вшпе немају хране. р>'сенице су почеде да се повлаче. Преко целог дана у црчлм колонзма прелазе превсо улице и пењу ое горе у шуму. Взљда је дошло време да се преобразе у лептире Постоји опасност даће незапамћена колнчша гусеница нанети взлике штете и храсговом листу, којн се оеде употреб љ2зз као храш за стоку. В.

Пијан, потрошио сав свој новац и извршио самоубиство Славонски Брод, 3 сепетембар Јуче је извршио самоубиство 52годишк>н Ратомир Јоцић. радннк. Он је бно сл>жбеннк нзвозннчкс фнрме Ватић у Славокском Броду. Јуче је примио већу суму новаца и требало Ј *е да пође у Загреб на лечење. Међутнм, склои пнјанству, он се запно н сав новац је потрошио. У очајању. бацио с« под експреснн воз. Локомотива га је пресекла на дво-» н вукла тело двеста метара. Прво се мнслихо да је посредв несргћан случа), али касинје је утврКено да је Јоцић извршио самоубнство. Б. Т.

ШТА НАМ СУДБИНА СПРЕМА »Е СУДБИНЕ Иј ЗВЕШ Претсказнвоња астролога г. кернеза

СУБОТА. 4 СЕИТЕМБАР Несугласица измећу Марса и Уранд, чиЈи ће се утицаЈ осе ћати читавог јутра, опомнње нас да се чувамо од незгопа. Биће добро да аутомобилнстн, а нарочито авиЈатнчари буд> на опрезу. Са гледишта трговине, напротив, утнцај звезла бнће веома благонаклон, пр«

свега трговиии гоговом одећом, где ће послови Оитн задовољавајућн* Деца рпћена овога дана биће каприциозна н непослушна. Мећутим, она ће бнтн способна н за највеће паморе, али само онда кад нм се то свића. Несређеност у раду шкоднће нм ммого на путу ка успеху. К. Кернез