Правда, 04. 09. 1937., стр. 13

„ПРАВДА" ВДС ИНТЕРВЈУИШЕ

СВАКОГ ДДНА

Скопл>« ( селтембра Ствр« глумац и редктељ На родног позоришт« у Скопл>у г. Јоскф Срдановић сграстан јс рнболовац. Изабран јс и за прет седника Рибарског друштва у Скопљу. Ту почаст г. СрдановиН )€ заслужено добио, јер све своје слободне часове у пролет њим. лет«>им н јесењнм данима провод« на Вардару, у хватању риба. Вардарски сомови н шара ни, нмају у њему свога најжешћег нелријатеља и г. СрдановнН би се, кад би им нешто „допао шака врло рНаво провео. Кад он га шчепали, осветили бн л»уто све оне своје друсове, које је г. Срдановн*, уз вешто режи ране ловачке приче, у сласт по|ео, раннје код МнјовиНа и. ове годнне у крчмици свога глумач ког друга г. Милутина ЏнмиНа, код „Златног буренцета". Али, та жел>а вардарскнх сомова шарана неНе се остварнтн, јер г, СрдановиН није само одл»»чаи риболовац, веН и оаличан пливач. Иако у годинама, он се нада да Не још много летњнх сезона разапињатн бубњеве и с^руиове » бацати удице. Према томе, сомовнма н шаранима остаје једкно да, као мајмунн про тив др. Воронова, одрже против г. СрдановиНа протестни збор и донесу резолуц »Ју, којом Не тражитк заштиту. То би им, свакако, користило, јер бар данас се о резолуцијама води рачуиа. Прву половину свога овогоджињег летн»ег одмора г. Срдановић је проаео, ловећк рибу на Вардару, нзмећу Башнног села и Велеса, а другу половину на Црној реик, у подножју нскопина античког града Стоби. Са њнм у друштву био је » власу. љар Скопског позоришта г. Алојз Кос којк је такоће страстан риболовац. Г. СрдановиН се хвали да су добро прош.ти у сваком погледу: наловили доста сомова н шарана » провели се сјајио. — За четнри недеље, каже он уловилн смо 224 кнлопрама сомова и шарана. Од тога, половину смо уступили нашем другу н пријатељу г. Милутину ЏимиНу, којн је сада полусопстввннк „Златног буренцета", да почасти своје и наше пријатеље, Је дну четвртину дали смо прија тељима у Велесу, а другу смо појели сами, са нашим „гостима" код којих смо били ордачно примани (у Велесу г. Столе МарковиН, мајор, а у Стобима браНа ЂорговиН). — Но, да знате само, наставл>а г. СрдановиН како смо се лепо провели! ОсеНам се тако оран. просто подмлаћен. И једва чекам да у позоришту почне редован рад. Имам да радим не колнко нових ствари, а у првом реду да спремим режију ко мада „Заточници" од г. АнНелка КрстиНа... — Значи, вардарски сомови и шарани неНе бити узнемиравани с ваше стране до краја наступајуће сезоне. — Не, одговара г. СрдановиН. Чим улучим повољну прилнку, ја Ну се са г. Косом оее јесени отиснутн до Зеленикова, или којег другог места низ Вардар. У наредним месецнма рибе су најукусније,.. А.чи, чекајте, ви ме нешто гледате подозриво! — примеНује г. СрдановиН изне нада. И да не бих сва његова излагања у погледу уловљене колнчине риба схватио као ловачку причу, г. СрдановиН мн показује свој рибарски тефтер, у који је сваког дана уписивао уловљему ко.тичину. Цифре се слажу и г. С^дановиН је био сав среНан што иу се тако необорив „аргуменат" нашао у том моменту при ручн... * Скопски Нишлија г. Добросав ЦветковиН, бурекџија, као да је побегао из Сремчеве* „Ивков славе". Пун је оних специфично нишких вицева н „Наволија", увеас готов на шалу и лакрдију. Додуше, његови вицеви су најчешНе „масни", али мастан је и бурек који он прави. Као бурекџија, он је у Скопљу без премца. — Чикам га да неко направи бољи б>"реци од мене, вели он. И са месо, и са спанаН и с јабуке, и са сира,.. Ми Нишлије, бре, мајстори смо за тнја „зерзевациг"... У једном излогу, близу крчме, пред којом седимо, стоји ре кламни плакат огласног завода „Седма сила". Г. Добросав то примеНује и пита: — А шта му то ко доНе Седма сила?... — Штампа! — одговарам му. — И сила сте, бре, вели он. Али, сила смо и ми. Ето, бурек је, рецимо, осма сила, Није ли тако... Г. 'Добросав је прснуо у гласан. нишлиски смех и разговору је био крај. * Г-Ница Нада ЗамфировиН, чла ница Скопског позоришта и добра креаторка улога у комадима

Г. ЈОСИФ СРДАНОВИЋ, рнболоваи: — Да зн«те само шо по провели...

кип, чи!а се радња налази у улици Краља Вукашина. каже: — Ја имам посла доста. Из. раНујем дневно по двадесет и више пари нанула. Продајем их по цени од 2, 3 и 4 динара. Али, зарада на то је врло мала. Јер, ево шта ме кошта материЈЛ за два пара нанула платим дрво два динара. И кајиш кошта Са осталом режијом, пар нанула које продам за 4 динара, ко шта ме 3 динара. Дакле, зарада на тај најскупљи пар, изнесе )е дан динар. Укупно узето, за дан једва зарадим петнаест динара. Од тога трсба да живим и да кздржавам породицу. Колико |е то тежак живот. појмиНете и са ми. А некада, било је другачије. Продавали смо пар нанула до петнаест динара и фино зараНивали. Али Оите то време,... Љуб, М. Добрнчанин

ПРАВДА

4-1Х-1937

У околини Крагујевца лопов ударио ножем сељака у трбух Крагујевад, 2 сечттембар Да би омго допова, који )• поку шао да му украде неко-чико клкпо ва кукуруаа. мастрадао је јутрос ] селу Браану богати «емл>орадник Драгутин Мн.\о;ичпћ. Како дога НаЈ претстав .-ћа. повре!>е«(м Милоји •шћ. /утрос рано пошао је да оби Не своје имање. Том прилкком при метио ;е неког човека у кукуруву како му краде иукурув. Препознав чш V крадљнвцу Надомира Петро нн)свнКа. такоНе нз Браана, Дра гомир м> је пркшао ближе и хтео да га поведе собом у општнну. том тренутку крадг>ивац Ј« с * "СУ каннм нолсем пошао на н>ега и У' дарж) га у трбух. Са тешким унут рашњнм повредама Драгомнр пренесеи у овдашн>у Бановинск> болннуу, а Радомнр је притворен Радомир не прнанаје дело. Каже да га Драгомир лажно терети. По свима анацнма иагледа да је овде по среди неко љубавно разрачунавање, које хоКе друкчије да претстаде. Ј.

Г. ДОБРОСАВ ЦВЕТКОВИЋ, бурекџвЈа: — Б)-рек Је осма сваа...

Графолог „Правде 4 '

^АМАЛИЗИРА рукописе читалаца

Г-ћипа НАДЕЖДА ЗАМФИРОВИЋ, глумиаа: — Нксам се даанла ■■ Једанпут. .

АМЕТ САКИП, нан) лџиЈа; — Колико Је то бедан "жваот поЈмвћете саин... из Јужносрбијанског живота, скоро свако лето проводи у Скопљу, на Вардару. Плажа није нихад без ње и на крају сезоне купања, она је увек најцрн>а. Овог лета, иако је било мало сунчаних дана, г-Ница Зам фировиН је успела да поцрнн готово као и раннјих сезона. — Кулала сам се, кад год ј *е било сунца, ве.ти она. И што је најважннје, нисам се давила нц једанпут. То сматрам за ве лики успех, јер раније сам често „гтила" вардарску воду. Научила^сам, дакле, да пливам. Жао ми је само што ово лето тако брзо проНе. Али, бнНе ваљ да још који дан за купање.,. Но и да не буде, ми глумци смо веН у послу. Сезона почнње и треба радити. Ја лично тај посао много волим. Ове сезоне, на дам се, играНу иного в^лце, него прошле... — У којој Нете улози прво наступити? — То не знам, али спремам више ствари. Сезона иде и веН Нете видети, вели г-ђ»ца Замфи ровиН избегавајуНи сваку нескромност. Због пробе на коју је журила, разговор је морао бити завршеи. • Дрвене нануле, коЈ'е су некада у целој Србијц претстављале једину куНну обуНу, данас се виНају само још по прадоеима у Јужној СрбиЈи и ретко у којој варошици на северу. Истисле су их практичне и по ценама приступачне кожне папуче. У Скопљу, пак, нануле се још увек увелико израђују. За муслиманскц живаљ и остали сиро машан свет, оне су још увек једи«а куНна обуНа. Али, иако се нануле толико троше, ванулџије од свога заната тешко живе, Укупно у Скопл>у има петнаест нанулџиских радњи коое имају добар обрт, али малу зараду. О томе нанулџија г. Ахмет Са-

..Кармен — Вар". — Таштина је испреплетана вашом искреношКу и чини да често износите само лепе стаари о себи. Доста сте сређени и ураанотеженн. Брзе асоаиације мисли, што много Јолрк .чосм вашој речнтостм. Велике културе духа. Интелнгениије изнал про сечности. Уметннчка прирола са добро развијеном маштом. Иначе сте доста нежни и осетлнвог здрав.гз -Ц. И. Б." — Изрвзит тнп паћениае, која наилазн сауда и код саакога на опште неразумеван>е. Агилна; ралите вше него агто се од вас захтеаа, али в»1 то, ипак, среднна у коЈоЈ сте не признаЈе. Ви сте у својнм тежљама превазнш.ти самн себе. Али ааша непоколебливост да истрајете на краЈу Ке се крунисати успехом. .Авала". — Ваша умешност преаази лази сва очекмвања, а добронамерност са госто.губнаошћу и умил >атоШ' Ку употпуњују слмку идеалне патријархалне домаћице. Вредна, оедантна и необично пожртвована. Тнп просто изграћен за ндеалму женицу. Склоност обо.т,еи>кма ^огу и периодична главобола која је последнца нередовиог ме сечног фнзиолошког процеса. .Педесетогохишн>ица". — НеодреКена клонулост воље је внше маннфестова но незадоаол>ство због неоствареннх жеља и обеКања. Изразита је осетливост, жмвахност духа, лако копираа>е и брзо мншд>ен>е. Опрезност а настојан-е за углаКеиошКу. која је пз разита, ако се доследно иултиаише мо же да доведе до битних промена, нарочито у аезн са отстрав>иван>ем слабостн аоле. Са више аоље и иетрајвостн стаорибете много од себе. „Топола". — Наиана исхреност мпого вам смета и на моменте застајете, сеКате се прошлостн и њених добрих дана, који вас спонтано ■ болно везују, потенпнрајуКи ваше иеспокојјство. Нераозна уагурбавост испреплетена је у вашиаа деловањима и акаијаТо је последнца ваше амбииије, која аас сталио прогони да постигнете иешто аише, боље и лепше. .Баш ништа". — Смнсао за лепоту н мирољубнво решааање конфлнката саој ствени су ван. Скромност н озбиљност су взм аеома лепо нзражени. Ва ше настојаље за што веКнм сазнањем > култивисањем веК уроКене интелиге.н ције круиисаКе се успехом, само акс б)-дете истрајии. Стварност схаатања, коју такође поседујете, користнКе вам много у жнаоту. Корзо". — Егоизам нде ааједно са вашом аакопчаношКу, а жел>а за уплита^ћем у туКе стаари прнчињааа аам често иеобнчно задоволстао. Ваша спо л ашност одаје човека веома озбил,иог, са мпозаитним стааом, који улива пуно поверење. Али ви ипак у дуаш гајнте којекакве могуКе и аемогуКе плалове и идеје. Радозналост је иеобичио у складу код аас са осталнм својстввмв. „Номораи". — Способност аапажања н критнковања у складу је са вашом консеквентиошКу ммшл>ења. Сопствена мскреност горко вам се свети често пу та. Душевну деорнмираиост, која уноси доста несрећености у ваше послова ње, иастојите да прнкрнЈете саојкм по нашањем, пред очнма непоаааиих. Сми сао аа лепоту и уметност. а вврочмто аа спнсател>ство и слшарстао. Прм метна Је употреба алкохола. -фризерка". — Уочл>наа Ј« код аас штедљнвост, али често неарактнчно примењена. СреКа што је Још рано за материјално искоркшКавање ваших способиостм. Поседоваме аутокритике. Сеи тиментална природа, веома склона меланхолнјн. Особа кад попустн у саојим иазорина и акцијама, настоји иитензнано да се отргне тога и створи подноа1л>ивију атмосферу. Јако развијеи таленат за списатељство. .Настааа". — Некоисеквентан Је у аа ступању саојнх гледишта и поред тога што их веома цени. Сређен и уравнотежен гип. Са доста елана прнлази аодухватнма, али их са истнм одушев л>ењем не приводи крају. Често је у немогућиостн да взолује материјалиу страну од осећаЈие. Веома се добро сналази у критнчннм ситуацијама, али још нихако не успева да материјв.тно искористи своје способностн. Развијена сексуалиост потпуно је у складу са фнзнчком конднцнјом. .Метропол". — Немате самопоуздања за самосталннјн наступ, иако се трудите да исправно коригрете своје поступке. Малодушност којв иекада прелазн и у бојажљнаост много доприноси слабљењу ваше аоље, без хоје Кете имати тешкоћа у развмјан>у и арактичнијоЈ орнмеии ваше склоност« аа лепоту н за конструктпани рад. Поред извесне среКености, постоји и смисао аа прегледиост ствари коЈе су пред вама. .Соколски дом". — Несталиост иастула и ваша искреност чине вам извесие сметње у аишотиом деловању. Тежња аа практкчниЈим нскоришћавањем вашнх соособиости само вам доиекле успеаа. Ваше иастојање аа побољшањем положаја не иаилази на довољну нстрвјност, већ попупгта иа половннн ствари. »Голгота". — Ваше искуетво. стечено горким сазнањем. научило вас је да будете много закопчани у опхоћењу са околином. Иако Још нисте клонули у борби са асивотом, ипак вам је он доста тешких удара задао. Ви сте много пропатили у животу, па се и сада још налазите под извесним депресијама. Ви гајите много лепих жел>а иамера, а.тн вам недостаје за њихо-

ао остварење бнло моралии, или ма риЈални потстрек. „Шофер Жаи". — И поред аеликих амбиција и е-1ана са којим прилазите подухватнма. иедостаје аам коисеквеит ност. Доста испољена култура духа и велика оргаимзаторска способноет. Склоност ка упорном заступању својнх гледишта маркангна аам Је. Ори гииалмост иаст>-па потеииирана извесном дозом сујете Искреиост је тако ће лепо заступљена, мећу вашнм оста лим одликама. као ■ смисао аа стра не 1езике. .Извор нафте". — Предусретљивост и учтиаост у опхоћењу према околини често су оотеицирани чак и изве сном изаештачеиошћу. Осетљивост > префињеност осеКања често вас доае де до потнштеиости, иако постоји по добност аа самосамлаћивањем душев них мзннфестаиија. Способност испраа ног расуКивања и логичних аакључзка Уравнотежеиа орирода. „КорнелиЈа". — Самовоља ■ иестрп љивост чмне је иежељеном у друштву. Веома амбиаиозиа, али абог пову^ностн и иеповерљнвостм свн покушаји морају .апрнрорн" да пропадну. бражена, тешко приступачна и сувише опрезна н тамо где има н наЈмање ра злога за то. УвиКа се претерани твр дичлук, више иего ндеализам ]едне младе девојке. Упркос томе, поседује добар укус ■ жељу за лепнм. ..Добар маЈстор". — Говорљиа ■ тамо где то ииЈе у еугласиоста са вашнм ннтереоша Фнзичкм орохтеви надмашују душевне. У стаарнма које вас окружују имате бистао преглед н свој сопствени суд. Способан за посао који обављате, али иемате прилнке да све своЈе способиости примените у послу. Вн сте човек који Је миого префпео у животу. -3. В. Чачак". — Лабилан. н сталан и без довољно аутодисаип.1мие. Уроћену нителигенциЈу нисте довољно култнвисалн, па се ааклањате иза подешене спољашности Несвмостала немате довољно искустаа у животу. СвоЈе вакључке стварате, углааном, п спољашности људв и ствари хоЈе ва окружују и према томе подешавате своје аржање Наш графолог г. Петар Б. ПетровиН Н« сваком нашем читаоцу који пошаље рукопис и триложи специјални »КуЛо« за .рафолога," нсечен из .Лравде", потпуно бесплатно чзвршнти »налиау рукописа. Анализе Не Се објављивати у „Правди" свакодневно, под шнфром коју читалац буде назначио а оикм редом којим буду рукописи пристизали. Учесннк може послати ие само свој рукопис, веН и рукопис друте неке осо<5е, која га интересује. У аатвореном коеерту адресованом иа администрацију „Правде," са овнаком „Заграфолога", треба послатм стедеНе: 1) На хартији беа лнииЈа 15—20 редака исписаних мастилом. Тексг мора бити оригиналан, а не ггоетпис каквог туНег текста. 2) Назначење пола и доба старости 3) Шифру, под којом Не се у листу објавити анализа. 4) Куттон „за графолога," исечен из „Правде" (купон |« јђск на другој страни). Без купона рукопис се неНе узимати у обзир. На овај начнн „Правда" омогуНује својим читаоггима да бесплатно провере н користе графолошке налазе о своји-м карактерним и менталним особинама. Купон с« налази иа другоЈ стран«.

Ухапшен је бивши уреник листа „Нива" у Бугарској Берковнца, 3 гептембар У Берковици ухалшен |е г. Са ва Чукалов бивши уредник земљорадничког листа „Нива" због тога што је развијао партијско — политичку делатност. Тиме се огрешио о члан 5 Закома о рзстурању бивших политичких пар тија.

Незапамћено јака киша оштетила скоро све куће у Шапцу Велика /е штета И у околини

Шабац, 3 септембар У Шапцу јуче поподне пада ла је незапамНена киша. Била је то права провала облака ко ја је трајала цело поподне. Од два до три часа лљусак је био најјачи. ПраНсн је градом. Ма да је град падао у ве.тикој коли чини, није наиео велике штете, јер је био ситан. Од велике ко личнне воде и талога канали су на више места загушени. Вода се разливала улицама. На нским мести-ма имала је читав ме тар висине. Масзрикова улица у дужини око 100 метара била је непролазна, улица БраНе НедиНа такоНе. Бајир је најгоре настрадао. Вода је улазила у куНе, локале и подруме. На све стране људи су се браиили од воде постављањем брана, али је то

мало користило. Подрум нове зграде Народне банке у цеитру вароши био је пун воде те је постојала озбиљна опасност по инсталацију парног грејања. Чим се киша мало стишала, рал ници су са две црпке морали да избацују воду из подрума. У Шзпцу »»еиа скоро ни једне неошгеНе-не куНе. Таванице су на иногим местииа попадале. У Шапцу нико не памти да је икада падала овако вслика киша. У целој околини веН данима пада кнша која је нанела огроине штете јесењим усевима, а рочито су страдали виногради у Поцернни. ТакоНе 1е нанета велика штета и путевима који су постали окоро непроходни. Сељаци су знатно оштеНни, >гр не могу да доНу на тржиште и да продају своје производе. Ст.

Радници оптужени за убиство руског емигранта Сињебрухова осуђени су у Беранима на робију од 15 до 20 година

Беране, 3 сптембар У Окружном суду у Беранима изречена је прсуда оптуженим за убиство покојног СергиЈа Сињебрухова, Руса емигранта, који је радио као пословоНа код г. Милоње МиНовиНа, предузимача из Берана.. ВеНу је претседавао г. Пуннша ЛекиН. претседник Окружног суда, а судије су били г. г. Петар М. РадовиН, Милорад Јо јиН, Никола ЈелисављевиН и шан Д. ПоповиН. Записник је водио г. Војислав Р. БојичиН, судијски приправник. Тачно у 10 и по часова пре подне претседавајуНи г. Пуниша ЛекиН прочитао је судску пресуду. Суд је нашао да су оптужени Лазо Гутеша, Улија ВулиН, Петар КруниН и Божо УдовичиН криви за убиство Сињебру хова, па их је осудио на казну робије и то: Лазу Гутешу на

15 година робије и трајан губитак часних права, оптуженог Илију ВулиНа на двадесет годи на робије с трајним губитком часних права, а оптужене Петра КруниНа и Божа УдовчиНа на по осамнаест година робије и трајан губитак часних права. Поред казне робије. оптужени су осуНени и на плаНање трошкова коивичног поступка, али су оглашени за ненаплативе, пошто су оптужени снромашног стања. Пошто је прочитано образложење пресуде, државни тужилац , г. Павле ВукотиН, браниоци оптужених г. г. Драгиша Го лубовиН, судија Среског суда, и Радоња ГолубовиН, адвокатски приправник, изјавили су да су задовољни пресудом. Оптуж^ени исто тако. И пресуда је од* т мах постала извршна. В. 3.

Занатлије у Петровграду о сузбијању бесправног рада Петровград, 3 септембар ВеНници испоставе београдсхе Зднатске коморе у Петровграду о држали су седнииу под претседни штвом г. Душана Малбашког. Секретар испоставе г. Борис.\ав Цвет ков поднео је извешта) о раду од последн>е седнице. Решено је да се моли влада да што пре донесе Уредбу о сузбијању ваиатског бесправног рлда. Испостава, даље, молн да се у Петровграду отвори поткивачки курс за ванат.чије, пошто је прописано да оввј курс мора оршнти сваки ковач. а овакаа курс постоји само у Новом Саду. М Ф.

Рад Црквеног крста у Петровграду Петровград, 3 септембар Срески одбор друштва Црвеног крста у Петровграду приређује у недељу, 5 септембра, ув пријатељско суделован>е Ратарског певачког друштва и Ратарског тамбурашког вбора из Пеггровграда, концерт са томболом и итранком у баи>и „Русаиди". Истога дана пре подне претседних Среског одбора г. др. Димитрије Крнстић одржаће предавање о заштити цивнлног становништва од бојних отрова. М. Ф.

Претседник општине забранио игранку у кавани чији га је впасник увредио Петровград, 3 септембар Светозар Ненин, претседник општине Андрејевац, одговарао је пред кривичним веНем Окружног суда у Петровграду по оптужби да је 19 јануара ове године, као претседник општинс Андрејевац, на молбу тамошњег ватрогасног друштва да дозволи одржзвање игранке у гостионици Живка Тадина донео реше ње, којнм је молбу друтлтва одбио са мотивацијом да је гостионичар Живко Тадин њега увредио, те због тога игранку у његовој гостионици не дозвољава. Ватрогасно друштво се жалило против овог необично мотивираног решења, те га је Сре ско начелство у Петровграду и поништило. Тако је претседик о-пштине Светозар Ненин одгова рао због злоупотребе службене власти. Суд га је за злоупотребу власти казнно са 10 дана затвора. М. Ф.

О У блвннн каменолома Параго, крај Новог Сада. нађеи је леш непознатог човека. Власти воде истрагу да бн утврдкли да ли је посреди самоубиство илн алочин.

С. с.

НАЈМ0ДЕРНИЈУ НАСТАВУ и веома солидан интернат пружа вам Школа „СлавиЈо" Београд, Катанићева ул, бр. 20 Гарантује се снгуран успех: I ученнцнма којв су нзгтбнлн право на даље редовно школовање; || прнватннм ученицнма два разреда ва годину дана в III редовннм ученнцнма. Успех је још н тнме вагарантован, што Је уведена прнмена мнемотехннке (вепггнне памНења) на све предмете- Курс мнемотехннке водн г. Петар Б. Петровнћ, пнсац кљнге „Практнчнн курс вештине памКења". У ов °1* школској годннн ниједан ученнк ннтерната није пао. Цена ннтерната за ученнке млаКих разреда, са целокупном наставом износн само 750 динара месечно. Од роднтеља в ученпка нмамо много аахвалннца.