Правда, 31. 10. 1937., стр. 13

Вуковарсни „Дунав" спада у напредније кпубове Осјечког потсавеза

ПРАВДА

31-Х-1937

С. к. „Дуи"

Вуковар, 29 октобар С к. „Дунав" нз Вуковзра, је јсдан од најмлз1)нх клубовз у Осјечком но_ гоиетном по1савезу, плм зато веома напредан С к. „Дунав" основан је 1931 годнне. Прошле годнне прославно јс петогодншнпгцу огсстанка Кдуб по_ ред погометне секцнја нма н лакоатлет ску, куглашку хазснску н бнцнклнстнч ку секимју. Чл !Н1 лакоатлстске сскцијс С. к. „Дунав" бно је н г Фердо Кличг садашњн члан Б с клуба н државнч рекордер нз 100 и 200 метарз На че_ лу клуба је претседннк г Јаков Његнћ, пос.частнчар, Почаснн члјновн клу ба су г. г. Тома Мзкснмовнћ, днрек".

„Вуковар"

тор фзбрнке „Бата" Аугуст Тајсл, бнв шн претседннк Осјечког ногометног пот сзвеза н Јосмп Ајетнћ, вовннар. 1936 и 1937 године клуб јс у сусрстима сз клубовима постнгао неколи. ко веомз лепих резултата Победно к Рск „Слогу", из Вниковаца са 2:1, С к „Славнју" из Осјека са 2:0. Ск Мар сонију, и з Славонског Брода, са 7 1; Жак. нз Сол1бора, сз 60. Ск Гра1»ан скн нз Сремске Мнтровнце са 1:0, Ск Граћангки нз Брчког, са 2:1 Ове годнне клуб |с основао подмладак у комс ипрају нсколнко галентова. ннх младих футбалера Д. В.

Један од најнапреднијих словеначких клубова без игралишта »Иарнбор« ће на пропеће подићи модерни спортски стадион Најбољи играчи „Марибора" данас су „звезде" у тиму „Љубљане"

Марибор, 26 октобар Одма_\ после свршетка рата ос нован је у Марибору спортски клуб, који је сачињавала већином словеначка средњошколска младеж. Клуб се звао „Први словеигкн спортски к.туб Марибор". Треба знати да у оно вре ме Мзрнбор није нмао ни један словенчаки спортскн клуб, па је био „Марнбор" првн, који је скупио око себе словеначку опортску омладину. Већ после неколико месеци рада „Марибор" је постнзавао лепе успехе, а за неколико година преузео је улогу првог и најбољег ма-ри борског клуба, нарочнто у ногомету н хазени. Рад овот вред ног клуба много је ценио н сам град Марибор. па је цомоћу оп штине и прнјатеља клуба. сагра ђеио модерно ногометно играли ште у „Људском врту" у самом центру града. Поред тога је „Марнбор" током година сагра дно днвча тенис игралишта, ко-ја важе као најуређенија и најлеп ша у нашој држави. Крај тенисигралишта подигао се и клулскн дом. Ногометаши „Марибора" игра ли су у словеначком ногомету водећу улогу. „Марибор" равно праван „Илирији" и „Приморју". Неколнки п>та био је првак Словеначке и учествовао једном и у државном првенству. То су билн најлепши данн мариборског футбала. „Марибор" је славио лепе по беде над загребачким клубовнма „Грађанским" н , г Конкордијом", а љубљнаски клубови били су редом побеђивани. Успехе је топло поздрављала мариборска спортска публика, која је би ла тада многобројна. На утакзЈН цама „Марибора" скјиило се и до 3000 људи, што је дало клубу могућност, да је могао анга жовати првоклаоне интернационалне тренере и да се претстави ггублици у борбама са великим клубовима као што су пештански „Ференцварош", бечки Фац и други. Али 1933 године пајавила се у клубу криза, коју је изазвало та дашње љубљанско „Приморје". Лаокавим понудама „Приморје" је „врбовало" све најбоље играче „Марибора", који претставља ју још данас слику „Љубљане". Били су то браћа Бертонцељ, од лично крило Земљич, халфови Превољшек и Кукања, а у на/јно вије време и полутка Борис Тичар. На:јбољи играчи Марибора су се преселили у Љубљану, што је изазвало код „Марибора" кризу. Клуб је почео редом да губи утакмице, тиме и публи ку. Да би криза била још тежа, неким интригама извесне органи зације, тадашња градска управа одузела је клубу игралиште у „Људском врту" и „Марибор", најза:служнији клуб Марибора, који је увек успешно репрезентовао град, био је доведен у по ложај да ликвидира. Ипак се на шло неколико геријатеља клуба, који су прибавили потребна средства и тако се „Марибор" одржао. После неколико година кризе, „Марибор" баш ове године вра ћа се старим данима славе. Иако без игралишта (тренинзи и утакмице одржавају се на игралишту „Раттида"), футбалери „Марибора" су у одличној форми. Они се налазе на путу, да до године буду првацн Словеначке и да учествуоу у борбама за улазак у липу. Око клуба почео се сакупљати и све већи број одуцџевљених присталица спорта, П^е извесног времегна покре-

нута је акција, да „Марибор" до ђе што пре до свог игралншта. Са меродавне стране обећано је „Марибору" модерни спортски стадион. Како и мариборска општина је обећала своју помоћ вероватно је, да ће „Марибор" поднћи ново игралиште. Мариборски спортистн и свз спортска публика очекују дато обећање неких меродавних фзк тора неће остати празна реч. Другарско вече спортског клуба Поштанске штедионице Спортскн клуб чиновннка Поштанске штедионице приређуј" вечерас, 30 октобра, у сали „Трговачког клуба" (Поенкареова улица број 7) прво овогодишње другарско вече. Припремљен је специјалан програм који изводе чланови дилетанске секције чиновника Поштанске штедионице. Улазница 10 динара. Почетак у 20.30 часова. „Три звезде" и даље на челу првенства суботичког потсавеза Апатнн, 27 октобар „Твн звезде" — А. к. „Сента" 4:0 (2:0). Прворазредна првенствена утакмица. Прад лепим бројем гледалаца је одиграна дерби утзкмица Анп.а изме_ ђу апатинског тима који је на првом месгу и другопласираног Сак-а из Сен_ те. Борба је била оштра и врло груба од стране гоствју, тако да је судија морао прн крају игре искључити њи_ ховог центарфора Тихањнја, „Три звез_ де" су играле, као и досада са неколико резерви из разлога, што су им играчи од ранијих утакмица повређени особито на утзкмицама у Бајмоку и Оцацимз. Домаћи су и поред тога да_ ли првокласну игру. На терену покри_ веиом травом су врло лепе акције вођене на гол противниха у коме је стајао најбољи играч гостију Кереши. Постигнути голови су билн ремек де_ ло навалних нграча: Зигера, Пуча, Кр_ то.таце и Фрика. Овом победом су „Три звезде" постале јесењи првак са гол днференцнјои 30:12. Судија г. Ласло енергичан н добар. Ш. Б.

КРАТКЕ СПОРТСКЕ ВЕСТИ Иа Руског С. К. — На утакмн цу са с. к. „Душановац, која Ке с« одиграти у недељу у 12.45 на игра I дншту „Југославнја" позиваЈу сс слодеНн играчн: Високовскн, Мс зариицкн, Алсксијсв. Иванов, Ло гунов, Шестаков, Руч, Лстицл, Ржсвскн другн, Псрсборов. Солма чев, Коваљски, Пстрајев, Павл | Нико -\аев. | Овн нграчн треба да буду на нгралишту најдаљс до 12.15. ДсI журни члан Управс ииж. г. Ал : Фсров. Иа С. К „Херој". — За првсн ( ствену утакмицу противу С.к. „Мо равца" на дан 31 о. м. на игралниггу с. к „Же.\сзннчара" у 12.15 часова, познвају сс следеКн играчн: Илннчић, Марковнћ, Божанић. Бабели, Павлица СтоишН. БогиКсвиК, АврамовнК, П. МиловановиК. КашнковиК. КостнК. Р. МарннкоВ1гћ н Тодоровић. Сви позвати играчн нмају битн на игралншгу С. к ..Железничара" тачно у 12 часова Функцнонсрн б. б. О. ЈевтнК (во!>) Д. ЋирнК, Р. Шир, Стспановнћ, П. Ћирнћ н ЂорђевнК. Позива;у се сви активнн играчи и чланови клуба на клупску конфс р>еицију која Ке се одржатн у суботу, 30 о. м., у локалу „Стадион" у 20 часова. ^ Из С. К „ОлимпиЈ 'а". — За првенствеиу утакмнцу против с. к. „Ускока" на дам 31 о. м. на игралишту Зашка у Земуну у 10 часова пре подне, позЈша;у се слодсКи играчи: ЈовановиК. Лер, Ка.\езиК. ГруЈић, Дошен Ми1 \01ЈевиК, А. РистнК, МирковиК, КалуђеровиК, Н. МилиКевић, ПригиК, Либгот. Јаковљевић. Сви позвати нграчн имају се јавити на)дал>е до 8.30 часова пре гихдне преа хоте.\ом „Москва" (на Теразијама) вођн пута г. ТасиКу. Футнкционерн г. г. Ђ. Томић, Ра шнћ, Обрадовнћ, Шведић и М. Ми лнКевић. Из С. к. „Омладинац". — Позива^ју се именованн играчи за првен ствену утакмнцу *са ск. „Индустрија.\цеме" која се игра у Недољу, 31 п. м. на игралишту „Спарте" у 8 часова: ЂорђевиК, ТулимировиК, Јанков, ЦветковиК, ТржЈгуновнК, КрбоњевнК, Ресгак, СкмендиК, Вес ковнК, ИлиК, МарнК, Ћуковић, Сај ферт, Т«бол.д, МишиК. Д. Ннколић, МиољевнК. КостиК, МнлоковиК, Ј. НиколиК, Штири, МиљевнК. МкхајловиК, Тодоровић, Бања1{, СтазшН. Сви именовани играчи морају бити на ипралишту у 7 часова. Из С. к. „Слога". — За недељу првенствену утакмицу са с. к, „Спартом" на игралишту „Спарте" у 2 часа поподне позивају се следеКи нграчи: На ;ђ. Миловановнћ. ПеЈиК. ДокиК. Бактијареви^, СедрландиЈј. Пејчиновић, Грасијани, Илић. КостиК, Шурјанац, ПанчиК и Ми.\осавл>евиК. Позивају се играчи подм.\атка да на истом нгралипгпу буду најдаље до 12,30 часова ради одигравања првенствене утак\тце са „Спартом". ИЗ Р. С. К. „ГРАФИЧАРА". — За првенствену утаммнцу протнву „Електрнчне Цетрале" која ће се однграги У недел,у 30 ов. м. у 9.30 пре подне наи гралишту Б. с. к.туба, позивају с* следеКи играчи: Протић. Радосављсвић. М. Стефановић, Настнћ, Трубајић, ,Мар Јановнћ, Петаковић, Паунеско, Пашћан" Л1ут, Марковнћ, Велнмнровнћ, Петро внћ, Б. Стефановић и Костнћ. Имено" ванн играчи имају бита на нгралишту до 9 часова, где ће се јавнти воћу Богољубу Петковићу.

ф Дом милосрђа у СремскоЈ* Митровици иамерава да подигне Срески одбор Црвеног крста. Од бор се обратио општини с молбом за сарадњу која је наишла на пријем.

Т РКЕ

У недељу се трни „Алегро" Програм и прогноза

Шест интересантних трка оу на ведел»ном прогргиу. Међу н>има Је и класна трка „Алегро". Само је велика штета што ће у тој трци нзићи на отарт свега, како изгледа, три грл«: Струја, Четник и Кад<уна. Алн и по_ ред тога борба у овој трци биће јш _ тересантна. Грла су по евојој тренутној форми уједначена. Чеггник је ме_ ђу њима највеће име, али је ои у по_ следње време в&н форме. То се лепо аидело по његовом последњем трчан»у. Али и поред тога Четник нн>је та_ ко слаб да у конмуренцици са Стру_ јом и Кадуном не бн могао изићи победником. Јахање и тренутно расттоложење грла одиграће овде велику у_ логу. Трке почињу у један и по час по аодне и иду овим радом: Трка „Идоменеус" на 1400 метара. У_ писани су: Шогорица, Сремчица, Пасијаис, Качак, Дилбер, Балди, Баби_ лас, Салома, Јаоовшр, Карапампула, Мзргарета и Мара Ресавкиња. Ово оу грла која у овој години нису имала нкједну прву награду. Стога је тешко и рећи ко ће заузети прво ме_ сто. По форми нам се чини да 6и тре бало издвојити Дилбера, Пасијанса, Ка чака и Мару Ресавкињу. Пасијанса мно ги сматрају фаворитом, али ће он иматн великог конкуректа у Дилберу. Борба о прво месго требало би да се води између њих двоје, док би се за треће место бори.ти Мара Ресавкиња и Качак. Наш тип је: Дилбер — Пасијанс — Мара Ресав, киња. Утешна трка двогодих грла на 1200 метара. Уписани су: Вулкан, Ловац, Вихорка (сви штала „Власина"), Но_ бел, Бохо, Борбаш, Наздар и Бон Соар. И у овој трци пијадно грло није у овој годиин добкло ниједну прву награду. До сад је најлепшу форму и_ стрчала Бон Соар. Према томе она би требало да буде прва. Али не треба заборавитн да ва шта.ту „ВлаСина" тр_ те три грла и да то много значи. Сто_

га ми и типујемо: Штала „Власнна" — Бон Соар Наздар. Велтер ханднкап на 1600 иетара. Улвсами оу: Пулнвер. Ирнс, Тииуш, 1 Цер, Пасијанс, Аунгнје 2, Глнцерии, I Дуди. Јаромир, Качак, Салома, Фосид 2, Лухгу-тус и Шогорица. Да је Фоснд 2 здрав и у формн он би ишао са највећим шансама. Овако ће се за прво место боритн Гулквер, Аунтије 2, Глицерин, Цер и Ирис. На_ ћи међу њима победника није баш лако. Гулнвер је у топ.терету и то МУ много смањује шансе. Са Ирисом је сличан случај. С тога сматрамо да долазак на цнл> треба да буде следеКи: Цер — Аунтнје — Глицернн. Трка „Алегро" на 2400 метара. На_ граде: прва 10.000, друга 2ооо, трећа 1ооо. Упнсаин су: Фоснд 2, Струја, Чет ник, Геша, Хаздрубал и Кадуна. О овој трци говорилн омо ранијие, Зато типујемо: Четник — Кадуна — СтруЈа. Хаидикап на 2800 метара. Уписани оу: Шипарнца, Донт_Уари, Антонанета, Морана, Хаздрубал, Дамоклес, Геша, Младић, Тамара и Врене.ти. Шипарица носи 6-5 н по килограма. Осам више него Донт-Уари н то је одбацује од првог места. За победу ће се борити Донт_Уари и Морана. Та_ мара је, истина, прошле недел.е трчала сјајно, али је ова стаза за њу пре дуга. Зато би долазак н цил> треба_ ло да буде: Доит.Уари — Морана — Шипарнца. Интсрнаинонална трка на 1300 мегара. Уписанн су: Клара, Дзмоклес, Пз_. сијанс, Аполо, Вихор, Моран, Тнтуш, Вндерзен, Грета, Фаззн, Антоанета, Стрина и Корзика. Друштво интерссантно. Треба издво_ јити' Морана, Видерзена, Грету н Вихора, који ћс се боритн за прво место. Ми сиатрамо да ће на цнл> доћн: Морана — Внхор — Грета. Р. Г.

Секретар теозофске федерације г. Кокијус у Загребу Загреб, 29 октобар Поводом конгреса Југословенских теозофа прошле недел>е у Загребу. већ десетак дана бора. ви у нашој земљи генерални секрегар Европске теозофске фе. дерације Холанђанин г. Кокијус. Пре конгреса г. Кокијус био је на Плнтвицама. а данас из Загреба путује даље. Пре свог одласка из Загреба г, КокЛјус примио је претставни ка Агенције Авале и у невезаном разговору у главном се задржаЈ на припремама за светски теозофски конгрес који ће се одржати идуће године у августу ме сецу у Југославији. Г. Кокијус је изјавио да ће на овај конгрес доћи велИки број тсозофа из целога света. Конгрес ће се одржати у Загребу и трајаћече тири дана. У вези са овнм конгресом одржаће се на Плитвнцама теозофска школа која ћс трајати недељу дана. Овај течај одржаће се непосрсдно пред заседање конгреса. Четвр. тн дан конгреса биће посвећен балканској теозофији. пошто ће највећи број делегата на конгре су бити из балканских земаља. Г. Кокијус је на крају изјавио да носи из наше земље ванредно лепе утиске о људима и кра јевима кроз које је прошао. Током свог боравка у Загребу г. Кокијус је разгледао загребач ке знаменитости а нарочито Етнографски и Обртни музеј.

Братоубица осуђен на двадесет година робије Неготин, 30 октобар Веће петорице Окружног суда (претседник г. Ч. Радосављевић, судије г. г. Б. Алексић, В. Дра. гојевић, Ј. Станковић, С. Марјановић и записничар г. Ђ\ Божиновић) судило је Петру Видићу, земљораднику из Плавне, који је убио свога брата Илију. Двадесетог јула геометри су наредили .сопственицима имања у атару Плавне да буду на својим имањима да би геометрима олакшали рад на омеђавању. Браћа Видићи изишли су на сво ја имања и очекивали геометре. У тове између браће дошло је до спора око међе. Свађа се пре творила у сукоб н Петар Видић нанео је брату смртоносну повре ду ножем. На суђењу државни тужилац г. Боривојс Илић прочитао је оптужницу, а затим је саслушако више сведока. Оптуженог је бранио адвокат г. Никола Вуло. вић, а приватну тужбу зступао је адвокат г. Василије Пепић. Братоубица је осуђен на дванаест годнна робије. с тим да у. дови убијеног плати тридесет хиљада динара. Државни тужилац и бранилац уложили су при^ИВ. в Покушавајуђи да спасе краву старац погинуо под точковима воза Винковци, 30 октобар Лука Доша из Винковаца напасао је своју једину краву поред железничке пруге код теретне станице у Винковцима. У више махова чувари пруге су му скренули пажњу да краву чува даље од пруге, али он је и даље крадомице доводио на пашу у близини станице. У једном тренутку крава се по плашила од воза који је наила. зио и потрчала на саму пругу. Старац се уплашио да ће воз тгрегазити краву и, држећи за конопац, покушао да је одвуче даље од пруге. Међутим, крава је успела да пређе пругу, али Лутка се опотакао и пао пред са му локомотиву. Пре него што је машиновођа успео да заустави воз точкови су измрцварили старчево тело.

Почеле су главне припрене зп десети свесоколеки слет Пражани су одушевљен о поздравили учесник« највеће сокопске штафете

Праг, 29 октобар Приступило се главним припремама за десети свесоколски слет 1938 године: у Тиршовом дому у Прагу свечано је почела слетска штафета која је првобитно требало да буде при ређена 17 септембра, на рођендан др. Мирослава Тирша, али је због смрти Претседника Ослободиоца одложена. На лет њем игралишту у Тиршовом до му бнли су на огсупу многобројни соколи и гости. На игралишту је подигнут пилон- на чијем је металном врху у 18.40 часова запаљена ватра која је горела два дана. Чланови и чланице, мушки и женски подмладак активни учесници у штафети донелн су велику државну заставу, која је свечано истакиута на копљу. Прво је узео реч старешнна Ческе Обце Соколоке г. др. Буковеии, који је рекао да су чланови чехословачког Сокола данас позванн да часно испуне идејне и моралне обавезе, којесу добровољно привгили на себе. Позвао је све на систематски рад на успеху свесоколоког сле

та, за част народа и славу државе. Начелница М. Проважникова позвала је чланице да се узајамно воле и да раде за све и са свнма. Сложан рад и сложна воља — то је тајна соколског успеха После говора начелиика г. др. Клингера чланови штафете су запалили на ватри своје зубље. Начелнтк је дао знак за старт Десет штафета. Свака штафега је добила V футроли посланицу која позива све Соколе и искреаЈе родољубе Да помогну ор ганизоеање слета и да раде на даљој изградњи слободне, демократске и соиијално праведне Чехословачке. Старт сваке штафете је пропраћен испал*18ањем светлосне ракете. Грађанство пред Тиршовим домом поздравило је све штафетс, нарочито штафету, која је кренула за Јасињу, у Прикарпат. ској Русији. Публика је и на прашкнм улицама поздравила тр^ каче појединих штафета. Укупна дужнна свих тркачких стаза износи 4.185 киломстара који ће се превалити за 185 сати и 48 минута. Најдужа стаза је ПрагЈасиња, 1.061 километар.

Друштво приЈшеља ликовнигс уиетиина 9 Новои Сапу тражи да се при ДкадеииЈи уиетиости осиивају повреиени течаЈеви за иноиограФију

Човек из окопине Рековца који сам себи аппаудира и држи „попитичке говоре"... Рековаи, 29 октоба? У Старом Селу одиграо с« овнх даиа једаи врло интервсантан случај. Ми.\а1днн ЂоковиК, из Старог Со.\а женио је свог сина. Кад ау

младенци откшли на венчаље

Мн-

ладин је отишао до сеоског гробља, узео једну крстачу н сгавко је у кревет, који је био спремљеч за младенхЈе. Пос.\е веичања и весеља сватови сзу се разишли. а младожен>а је са својом женом отшпао у собу где је на кревету прн метио крсгачу, коју је нзбацио напол>е. Кад је Миладина његов си!г, запитгао, ко му је ставио крстачу на кревет, оваЈ је признао, али није умео да објасни због чега је то урадио. Мнладин је необичан човек. Он всћ двадесет година спава у јед«ом подруму, коди нема прозора ни врата. Он спава на поду, на обичној слами. Миладин је доста имуКан човек н многи његови сељауи чуде се оваквом његовом животу. Иад попије чашицу ракије целога дана ви-че по сслу и држн „полнтичке говоре", себн аплаудира и виче „живео". Изгледа да Мнладин ннЈ*е при чистој свестн. П. Г.

Новн Сад, 29 октобар Друштво љубитеља ликовне уметноети у Новом Саду упутило је једну занимљиву претстав ку Уметничком савету Министар ства просвете. У претставци Дру штво излаже потребу оснивања нконографског течаја при Академији уметности у Београду који би имао да допринесе обнови наше старе икоиографије, оне која се задржала у нашим задужбинама из Средњег века. Оонивањем иконографског течаја, вели се у претставци, омогућило би се стварање једног кадра радника којиби имао довољно стручно знање, познавање старе уметничке технике а респектовање православног духа и историје, као и уопште нашег старог уметничког стила. Овим би могао да се очува онај израз наше иконографске уметности у оном облику, у ко ме већи део нашег народа жели да је види по нашим црквама и домовима, као чист израз стремљења народне душе и религиозностн. Ова лица која би се квадификовала путем иконографских течајева добро би послужила као стручни рестауратери и копнсте нашнх старина. што бн нм омогућило да раде на даљем развоју ове гране сликарства. У својој претставци Друштво

приЈатеља ликовне уметностнда ље оспорава тврђење да је стара иконографија занат, а не грана уметности, и да према то ме не спада у компетенцију Академије уметности. У претстав ци се образложава да ј 'е наша стара иконграфија уметност, једна њена грана. у кој"ој нзраз превазилази технику и она је у сваком сл[учају пре уметност не го например „ларпурлартизам". Пошто .је устројство Академије уметносги већ озажоњено, при њој не би се могло отворити једно ново одељење за мконографију. Али би се, зато, она дала приклуучити већ коме од постојећзих одељења, на пример Одељењу за зидно сликарство или Одељењу за примењану уметносг. С обзиром на то да је к8д нас потреба за вредносним иконама врло велика, да уметници до брим делом могу привређивати и живети од иконографије и да црква, поред осталих јавних установа, још увек претставља доброг купца слика, Друштво пријатеља лнковне уметности нада се да ће се на надлежном месту усвојити његова претставка, чиме би се нашој иконо-. графској уметностн дао нови по лет у духу великих уметничких традиција и успеха из прошло. сти. С. Ј.

Мале белешке

Удавио се у потоку

Призренске кнриџије ф У потоку дубоком 10 сан. тиметара удавно се Максим Гаталица, угледни сељак из Нове Раче, код Бјеловара. Максим се враћао ноћу кући, пошто се претходно напио на вашару у Северину. Недалеко од својекућс пао је у поток и удавио се. ф Извоз кромпира из Среза вировитичког у- пуном је јеку. На свима станица.ма утовар је толико јак, да се осећа велика оскуднца у теретним вагонима, што знатно штети трговце. ф У Општини барнловићкој, у Кордуну, подићн ће сами сеља. ци три нове зграде за основне школе. ф Сетва пшеннце у Лици за -ј вршена је. Услед оскудице у се-

мену ове годнне је засејано мање пшеннце него прошле јесени; ф У Карловцу је ухапшен опа сан обијач Божидар Дабовић. У. хапшене су и две жене које су му помагале у извршењу похара! ф Вагон и по пшснице за се. ме поручила је Карловачка општина. Пшеница Ј *е раздељенасе љацима нз свих општина Карловачког среза по ценн коштања за јесењу сетву. ф Окружни суд у Бјеловару судно је Марпји Гернћ из Све. тог Петра Чврстеца. Она је убила своје ванбрачно новорођенче. На суђењу се бранила да је на тај начин хтела да избегне срамоту. Осуђена је на месецда на затвора. ф Прегажена аутомобнлом, умрла је у Бјеловарској болници старнца Ката Шајновић. Гажење се догодило код Предавца, неда леко од Бјеловара. Старицу је прегазно аутомобил Јосипа Ре. слера из Крнжеваца. ф Питање пресељења Биђ.Б^ сутске водне задруге из Сремске Митровице још није решено. Доскора се водила акција да се се. диште Задруге преселн у Винков це, али сада је дошла понуда општнне Жупања да се Задругг пресели у Жупању. Жупањска општина дала би-бесплатно потребне просторије за канцелари. ју Задруге, све док се њене финансиске прилике не санирају. о Планинарско друштво „Папук" нз Внровитнце, коме је на челу г. др. Ловро Бнкотнћ, ветерииарски саветник, врши радове на проширењу планннске куће на Вражјем Вршћу, која је постала омиљено нзлетиште мештана.