Правда, 31. 10. 1937., стр. 14

Стварање прнсног и здривог односа нзмеђу школе н роднтеља Једна група ђачкнх роднтеља ловела је шиоу анцнју да свака шнолсна установа добнје заједннцу „Дом и шнола" У Београду неколико школа увелико сарађују са родитељима

Озе јесени, веК у :змом почетку школсхе годнне, роднтељн су почели показивати више интересовзња но обично за школу н рад у н>ој. Давизхпња је била потреба да нзмеђу школе, односно наставннка, и ђачких родитг. л»а буде успоставл»ена тесна сарадња н здравн односн. У том правц>' на почетку ове школске годнне поведена ]'е енергична акцнја у редовима роднтеља. Покретачи ове акцнје приступилн су остварењу блнжег контакта нзмеђу школе и родител>а оснивањем заједница „Дом н школа". РОДИТЕ.ЂИ ЗА ДОБРО СВОЈЕ ДЕЦЕ Апел који су саставнлн родител»и, утолжо је за>!нм.1>ивнјн што је он први оае врсте. До сада оу се родитељи радо одазизалн позиву школе и прнсуствоеали заједничкнм састакцима, одржаваним шмеђу наставннка и родите.Ђа, на њнма изнооили своје жел>е и мишл»ења како ће школа најбоље обавити сзој задатак. Али на томе се и завршавала родител»ска де латност. Бнло је }"вск остављено наставнишгма н школским властима да се о свему брину и чине крајње напоре за поднзање даСгрог школског нараш. тгја. Овога пута родитељи у својим настојањи >!а за пружаа>€ потпуне потпоре и сарадње школи узели су сами на себе да прошагирају срдачно зближаван>е наставника и родитеља. Родител,и у своме апелу почињу озако: — Сад. на почетку школске године, кад ђаци почињу рад по школама, удружнмо се мн роди тељи, учитељи и професорн, да им помогнемо. да им олакшамо рад и напредак у умном, телесном и васпитном погледу. ДА ЛИ СВЛКА ШКОЛА ОДРЖАВА САСТАНКЕ СА РОДИ. ТЕЉИМА? По Уредби Министарства про свете годишњи збор има се одржати најдаље у октобру. Зато ево шта кажу, даље, родитељи: — ПохитаЈмо сви ми родитељи деце из основних и стручних школа, као и из гиашазија, и оснујмо што пре то по нашу депу веома корисно удружење. Свака школа иора имати ову установу. Родитељи морају сарађивати са учитељгама н професорима, па ће сигурво и на крају годтше бити бољи резултатн. Свако дете које будемо спаслн улице и маигушрања биће нам најлешпа награда за уложенн трУД. А шта родетељ« саветују сво јој деци и траже од њих? Како оии желе да усаде у главу својој деаи осећа^ и љубаз према школи ?? Ево шта апел о тоие каже: — Створимо, пре свега, код наше деце љубав према школи. Сви ми, нажалост, вихимо дз данашња деца (са врло малим изузетком) мрзе школу и нерадо иду на предавања. Школаим је само кулЈу, због ње не могу да су још више на улнци, по бноскопима гледајући разноврсне филмове који им у ве&вни не'могу корисно послужита. Гле дајмо да нашу дец> - пгго више заннтересујеадо за школу. Докажимо нм да сгмо кроз школу в помоћу наставе могу постати вреднн и полггени чланови друпггза, честити и спремнн људи. Објаснк>!о им да су оки будућност наше земље, пробудимо у њима понос и створимо код њих амбицчју за рад, потстреккимо их на утакмицу у знању и школском раду. Научимо их да с« саин труде да буду што бољи и да у сваком свом успеху и уживају. Помажимо учитеље и професоре у њиховом већ и онако тешком задатку. Контродашимо дечји рад, учинимо их да што савесније обављају задатке. Учимо их да су им први и најбољи пријатељи после нас родитеља баш тн исти учитељи и орофесори којих се они плаше, а нехада их чак и мрзе. Наша деца треба да прилазе учитељима и професорима са више искрености и љубази, поштовања и благородности, па ће имсе настазници још више посветити и учити их са већом вољом и спремати за живот. Само удруженнм радом свих родитеља и наставн'-*^ створићемо бољу. вреднију м спремни ју омладжу. У томе настојању успећемо само тахо ако будемо одмах прегли на посао, са пуно воље и самоодрицања. ОСНИВАЊЕ НОВИХ ЗАЈЕД. НИЦА и ДОМ И ШКОЛАБлагодарећи овом интензивном ра-ду родитеља многобројких ђака, ове године основан је већи број ових установа, које еу

арло добро и успешно органнзоване. Сада, нако после дужег времена. иниш*јатива која Је одувек долазила од стране професора празилно је схваћена и сзесрдно помогнута од стране родите.г»а. Тако ће ово важно питање бити једном погпуно скинуто с днееног реда. Јер и онај незнатни број школа ословаће још озе јесенн своје зајед нице. Сада се већ актнено ради на \-вођењу у живот заједнице у Трећој мушкој гимназији, у Петој женској гимназијн н у Првој мушкој гимназији. Од досадашњнх сгарих заједница „Дом и школа" показала је н»!већу активнсхгт и резултате заједннца при Првој жеиској гимназији. Ова заједница ће, како сазнајемо, већ у току идуће недеље почетн одржавање састанака с родкгељима. Заједнице при Другој женској гимна зији и Трћеој женској гимназијн већ су одржале врло успеле састанке.

А заједннца при Четвртој жен ској, Другој м>"шкој, Петој му шкој гимназији и Реалци одржаће такође своје састанке с ро дитељима до краја овог месеца. Заједница основне школе „Цар Урош" на Источном врачару, вндно се истакла у сво« досадашњем раду. Благодарећи заједници, та школа имала је најмање заразних болести у ово1 годг«и. а настава је била о. бављена како се само може замислити. У тој школи деца су се нарочито испшала солидном спремом и добрим васпктањем на пријемном испиту. Ова зајед ннца „Дом и школа" одржала је скупштину којој су били прису. тнн родитељн све деце. Школа ћс бкги у стању само онда да васпита и спреми буду ће генерације ако је у стом деликатном и тешком раду иаиш ла на разумевање и сарадњу, и. скрену и обилну, код ђачких роаитеља.

Код Вараждина поседник у наступу лудила заклао жену, а затим се и сам обесио

Вараждин, 29 октобар У се.ту Мурћаку одиграла се породична трагедија. Педесетогодкшњи посед»« Петар Оргош у наступу лудила заклао је јуче своју 49-годкшњу жену А/1 ку и одмах затим. поред своје мртве жене, обесио се о греду. Кад су дошлн суседи већ је било све свршено. Петар Оргош имао је буран и веома занимљив живот. Као двадесетогодишњн младнћ отишао је као сромах у Северну Америку. После десет годиаа рада уштедео је толико да је с неколико другова купио једаи стари брод с коцјм су сви отпутовали према Аустратаји, тражећи срећу. Услут их је захватио оркан и бацио на једко п>сто острво, а-

ли се брод аије разбио. На обалама овог осгрва чекало их је велико изненађење, јер су на пешчаним стубовима 3"з оба.ту наиш.чн на бтоштово ск>'поцеиих предмета, који су валовн током година избаинли с разннх потопљених бродова. Ове стварн су каснкје уновчили, па је Петар кј-пио једиу фарму у Аустралиј« и постао свој госпо дар. Пре осам година вратио се са својом женом кући. Међутим, у последње време, почао је вид но побол>евати. Пре неколлхо дана његова жена одлучила јг да га пошаље у један завод за нервне бо.тести на лечење. а.чи у том ое десила и оза трагедија. Ф.

Тражите ли уносно занимање? Јесте лн жељни славе? Хоћете ли да пропутујете свет? Све то може да Ван пружи интересантна професиЈа, салонског мађионичара, факира и телепате, а иаронито осиовани ДОПИСНИ КУРС ЗА СПРЕМАЊЕ САЛОНСКИХ НАЂИОНИМАРА ФАКИРА ТЕЛЕПАТА даје свакоме могућност да се за ова! интересаи тан и уносан позив спреми КОД СВ0ЈЕ КУЋЕ ма где он живео, те да за кратко време од 3—б МЕСЕЦИ оснује нову егзистенци)у. ХОНОРАР УМЕРЕН Тражите бесплатне проспекте ДОПИСНИ КУРС ИАЂИОНИЧАРЕ И ФАКИРЕ БЕОГРАД, пошт. фах 876.

Наши дани

1 ■ Ч

— 1 Ф

г ' . ||

5

Савест на кантару

II

при

„ВУЛКАН шпорети штеде дрва а том одлично пеиу. Вулквп пшорет мотор гукљег »пфа, Домаћиве то разгалн дир«. Песма с" ора оосде доброг ручка. Кад се Ј>у»еч аовнше укрчка. А прасеће аечеље вад кршс«. Тал се црњак ао вајзнше гушса. Л>убав расте, тзлас среће пири, Ето Вудкан кјко кућу смнри. Све за столом са радошћу дише Б □ з дотле. • куда ћеш внше?1 Главно и једино заступништво за Југославију МИТИЋ Београд, Кнез МихаЈлова 41 — 43 15180 Код Рековца се обееипа болесна старица Рековац, 29 окгобар У селу Мишевићу изврши.\а је самоубнство вешан»ем богат* старк па Даринха Шарчевнћ. Дариика ј< дуж« времена боловала ол рака, а.\и, и поре-д тога што се лечила, болсст јс сзе иш.\а ва горе. Послед љих дана њсна болесг се још знше погоршала, па су је због тога нхгни Јтућани хте.чн поново да одве-ду лекару. Док су они спремалн ко.\а н кои>е да бн сгарииу одв елн код лекара. у међувремеиу се Дарннха обукла у рзој е ново одело, а зггим отишла у шл>изак па се обеосла. Старипа је сахраљеза уз велкко учсшће сељака. П. Г.

Из по.тицлзких изаештаја, кра гкнх * сувих, често се види да је некз жена, као кукавица јаја, оставила своЈе дете у туђеи гае зду, у кући СИрОГИНхСКОЈ у ко јој је остав .Ђело и од мајке на пуштено д$те постало такође те жак терет и, на крају, предмег који се н>*ди добрим људима за поклон, изражајући им унапред, уколико се нађгу добрн л>уди, ду боку захвалност. Јер иначе ће тао жнвн терет бити упућен на улицу, повећавајући бројеве ма лих сиротих луталица, находчади, док се нехо не сети да их, као Диоген човека својом ламлом, нађе и пронађе. Али, у већини, пошто су рет ки они који траже и проналазе, мали и напуштени бескућници постају кавдидати за Домове ма лолетннка, у почетку ситни, а до цније тешки преступници, регистровзни у полиииским картотекзма као веома опасни. Остављено дете изаздаа гнез околнне према мајци, називају ћи Је бездушном. Је ли мајка била бездушна? Мала Валерија лута улицама и тражи своју мајку, јер добра же

на нз Лозничке ултое 20, порЦ свог бремена, не може дуже да сноси још један терет који је сувише тежак за слабу грбачу слротих. Она је трагични Дж> ге«, који тражи човека и не мо же да га нађе, упућујући наЈ. зад молбу пролазницима да уз му у заштж-у једно остаељено, нзгубл»ено дете. Јер иначе, уп ј зорава, оно ће поћи низ стрми ну улице у неизвесност. И гнев сад расте: мајка оста вила овоје дете на улици каж.,. Сад, уочи зиме. То је бездуш ност, утврђују, а затим окрећу главу и журе даље. Сви ред^м. Трагични Дж>ген, добра жена из Лозничке улиие, бела врана међу Јатом црних, која није рав нодушно прошла поред туђе не. во.ве, лута даље, тражећи једног човека, јер сво дете зове на свахом углу ону за коју јој ве ле да је била бездушна. Можда ће је нпак лакше наћи него оне чнја великодушност може да до ђе до израза искључиво поред туђе бездушности. Уколико је загарантовано опш те признаље.., Б. Стл.

Вечерас је прва балетска премијера ове сезоне

Ако би било каквих награда за истрајност н стрпљивост, тре бало би их свакако доделити београдском балету. Јер толнко су времена чежали да дође до једне стварне премијере. Оно што је прошле године урадио г. Жуковски, иако је било ванредно лепо и пријатно, ипак је сувише мало и сувише скромно. кад се има у виду, ка но се јевтино дошло до материЈзла. Гнусни злочини у Бретањи Елегантни апаши у потери за малолетним девојкама

Парвз, 30 октобар Париокз по.тштја послала Је у Бретан>у своЈе најшоеоаниЈе чн новкике да расветле читаз виз злочина над малолетним девојка н њихових нестанака. Пре месец дана, у малом селу Каншалу, нестала је четрнаестогодц шња Одета Лоран, чији су леш нашли после дужег трагања на обали иотока. Истрагом је утвр. ђено да је девојчица задављена. Поред вајсавеснијег трагања, злочинци нису могли бнти пронађенн и већ је изгледало да ће ово убиство малолетне де воЈке остати нерасветљено. Међутим, последњих дааа покуша. ла су непозната лица да нззрш* отмицу још неколнко девоака у истом крају н париска по лиција послала је у Брестању своје органе да поведу енергич ну нстрагу. Пре неколико дана у селу Сен Мелонр примећен Ј "е један црни аутомобил који је пројурио кроз село великом брзином, заустави впги се неколико километара од села Сен Милер. Тим а>томобн лом ^"прављала је једна младз жена, док се на задњем седиш ту налазио један мушкарац. Мала Жанета Томазо враћала се к> ћн и срела тзј * аутомобил ко ји се зауставио н жена за вола ном понуднла је девојчици да }е одвезе до села. П јтницн у ауто мобилу ннсу се, изгледа, свиђа ли девојчици и она је, одбивши

понуду, побегла кући, испрдаав ши ооднгеллма шга јој се дого ДИЛО. Сличан случај поновио се сутрадаа пет километара далеко од Сен Мелоара. Овог пута жр тва је бнла Ема Басле, четрнае стогодишња ћерка једног морнара. Париски листови описују овај ааашкн нзпад на малолетну девојку, упозоравајући власга да је вероватно посреда читава апа шка дружиаа која се бава огмн цама младих девојака. Ћерка рибара Баслеа, четрае стогодишња Ема, носила је тог д-ана вечеру свом оцу. Срела је црни а>томобиа који се зауста вно н поновио се случај мале Жанете Томазо. Само овог пута онај мушкарац који је седео на задњем седишту изишао је из ау томобила и покушао да силом у гура у аутомобил четрнаестого дишњу Ему која се очајао бран .> ла. По њеном причању, за вола ном аутомобила седела је лепз млада жена, а вападач био је вн сок и лепо одевен. Она се сећа да му је изгребла лице. Затнм је побегла. Пред нследннцима јс изјавила да би тог човека одмах познала као н жену у аутомоби лу. Полицајци који су стигли нз Парнза повели су енергичну страгу и верују да ће демаскнра ти ову банду елегантннх апашз и отмнчара малатетних девојака. Тежак злочин у Бачком Градишту Ш \ [

Нови Сад, 23 октобар У Бачком Градишту одиграла се данас пре подне тешка породична драма Двадесетпетогодн. шњи Данило Несторов, по занн мању бербернн, убио је свога оца Васу Несторова, старца од "1 годнна. Данило је злочин извршно на тај начин, што је оца ударио уШЈГцама секире по темену и раз био му лобању. Ударац је бис снажан и одмах проузроковао стзрчеву смрт. До злочина је дошло после дугих размирнца у породнцн Не сторов. Млади Данило био је изучио берберски занат и намеравао је да отворн самосталну радњу у Бачком Градишту. За ово, међутим, ннје имао новаца па је предложио оцу да прода имање и да му од добијеног новца отвори радњу. У накнаду за ово син је обећавао да ће нз државати н њега и мајку. Стари Несторов није хтео на,

ово да престане, сматрајући Да би продајом овог нмања дошао у тежак положај. Он је то сво. је мало имање наследио још пре седамдесет година од свога оца I на њему је радио читавих седам деценија. Са друге стране он је се бојао да његов син нс ће моћи да хранн своју породицу само од фризерског рада и отраховао је да ће једнога дана, овако стар и изнемогао, ос1ати на улици без хлеба и кро. ва. Трзавице између оца и сина трајале су врло дуго. У послед. н»е време оне су се постале не. подношљиве, јер је Даннло инснстирао да му отац отвори радњу. Данас пре подне због овога је дошло до поновног објашње ња и свађе која се завршила убиством. После убнства Даннло Несторов сам се пријавио вла.ј стнма. Ј.

Озе године, наЈ *зад, ситуациЈ *а стоји мало боље. Прву балетску премнјеру од једног већ у Београду познатог балета. „Ар лекинаде" и новог одличног пољ" ског балета, „Хајдуци" — бео градски балет спрема у режији г-ђе Николлке, шефа Балета пра шког Дивалда. Виће, обећава ; у, и још неколико, бар још две ба летске премнјере. Ова премнјера сгтремаза је доста нгпорно. Радило се дневно врло дуго (изко не иного да на), па се чзк држзле пробе и ноћу. Београдска филхзрманнја, у чнјем је састзву и оперскн ор кесгар, одлазећи за Софију прн морала је наш Балет да једну од својнх главвих орхестарсснх проба држм ноћу, после претста ве. Тако је прекзуче проба од? жана од једанаест часова уве че до један чзс по поноћн. Истн је случај био и синоћ. Није ништа боља ситуацијани дзнзс. Јер је дадас пре подне о лржана главна проба за ттремч јеру која ће бити увече. То је неоспорно ве.тики ндпор за наше балетске чланове. али они га савлађују, јер воле да играју, воле нензмерно свој " посао. А да није тај случај. зар бн пристали на тако напоран посао уз тако мале хонораре, који често нису довољни ни за нормалан живот. Интересовање београдгке пуб лике за премнјеру је велико. То се види и по застајкивању грађанства пред велнким плакатама којнма се рекламира премијера. Вечерас Београђани ће наградитн бројном оосетом труд балетске трупе, јер он даје бно узалудан. Чланнце н члаковн савладалн су залатак и то је њи хова сатисфаконја. Интересовање је у толико ве ће, јер се премнјера игра са три госта, а на следећнм претставама најглавније улопе биће у рукама нзшнх најбољих балернаа и итрача. ,

Братоубица из околине Сопота објашњава свој злочин Соиот, 20 октобар ПолЈВЈИско-суЈСЈсе власти заврши ле су нстрагу на лнцу иеста по братоубиству у со.\у Ранн.\овићу код Космајем над Радисавом Васа

Од убвпе Радвсава, брата убијгног који је ухапшеи и спроведез Среском суду ј Младеноеиу, откривеие су неке појединости. — Радисав ме је вапао, — пои* ча Војвслав у момевту кад сам дошао на №иву, да обнђем кмаи>е. На срнуо је иа мене. кад сам му прнметао да је заорао бразду земље и да је огулио кору од ш.-мве. До. хватио је ашов и насриуо на мене. Ја сам се бранно колн.чо сам могао. Кад сам ма.\аксао, дохватно ме је н ооорно на зем.г>у Бно је млађи за 20 годнна н фнзнчки јачн. Успео је да ме обори на зем лу. а затнм почсо да дави н удара по глави. Кжд сам видео да ће ме заиста убиго, сетио сам се иожа за чарапом. У једиом момеиту нзвахио сам га н зарно Раднсаву у леву с.\абнну. После >бода но*, ВоЈнслав је побегао од мене. Наступао је кзлнв крвн. а затнм смрт. За убнство се не осећгч крнвим нима\о. Да нисам убио к>е га, убио би он меве. Мис.\нм да је бол»е озако. Истрага се настав.г>а. Б. М.

1