Правда, 31. 10. 1937., стр. 15

»

ПРДВДД« ВАС ИНТЕРВ1УИШЕ СБАКОГ ДАНА_

Једиа гр>-ла београдоких лекзра у задедници са лекарским установама водила је ааш.ију ироттив малопродаче камеие ооде. После неколико одржаних ск-упова лекара донета је резо.туције којој 1е тражвно да ое забрани продавање содс у ман>им ко.тичииама. И ту се сгало. И ако је доста времеиа прош ло, још увек није приведена у дело доиета резолуција. А овс чешћи су случајев« тровања ка мено.м солом. Асистент Клинике за уво, нос и грло, г. др. Жарко Алмули, којн је био једаи од сарадника ^а решење огзог социјално — ме л.ицинског ттитања, на питаље да лн су још увек чести случајеви тровања оодом, одговорио нам је: — НажалоЛ и поред свик настојања лекара и њихових установа случајеви тровања каменом оодом, са свима незгодним а по некад и судбоносним последицама, нотоу ништа ређи. Лекарски форуми исцр1шо и теме.адо претресли су ово важно питање. Сви су се сложили да је на/јвећа кривада тог з.та лако и јевтино набављање овог отрова у малопродаји. Ми лекари учинили омо сше за заштиту, нарочито деце, од могућгноспи некотачиог тровања. А оада гашгга нам дргуто не оста?е него да сваки случај савесно и систематоки лечимо. — Колико имате трованчића на Клотнжги за болести ува, но0а и грла? — _ Не могл' вам рећи тачан број. Али изјављујем вам' да случајна тровања содом нису ни мало ретка. Нарочнто невииа деца жртва оу овог отрова. — Ко се трује најчешће и ИЗ М01Ј1ИХ разлога? — Највише се трују и то намерно млађе особе, жаноког пола. Жене, колико је мени познато, најчешће се трују каменом содом због разних разочаран>а (љубави. нвмаштине). — Нехотице трују се пак невина деца која дохвате лоптче са каменом содом који недовољно брижљиви родитељи не оставе где треба. Кроз Клинипсу просечно прође дневно десет до двадесет особа трованих. Ови болесиици нису ни мало лаки и протступачни за лечење. Њих није само тешко лечити, већ и хранити. Јер код оваквих болеоника после тровања настају тешке последице сужавања једњака. — У чему је највећа тешкоћа оеик б о ле сиика ? — Услед стварања ттех ожиљастих сужења у једњаку, те особе не могу, сем течне да Vзнмају никакву другу храсту. По једиие^ особе у жељи да узму по који залогај врло често долазе на Клииику са зачепљеним једњаком, •некотм залогајем меса, коштицом трешње, шљиве, па и поморанџе. Покаткад се и то дешаза да нам донесу обамрлу особу над којом се мора извршити хитна интервенциј а, н наче наст\-па загушење. У својој пракои сећајм се једног тагквог <Глучаја. Једна девојка која је после пет годин а тровања ка меном содом, изненада пала онесвешћеиа на иод. Одмах су дошли лекари. прегледали је и ни оу могли утврдити у првом моменту шта је узрок наглом оболењу девс}јке. Она је уокоро и умрла. ОбЈржци-јом је упзрћено било да је код ове девојке настало затушење од једне треш ње која је застала у суженом једњаку. Ето вам једног случаја са тешкшм лоследшгама троваља каменом содом. Код ових случајева је најтеже што се они не само лече веома тешко и дуго, него што моту настуггити тешке 'последице онда кад се сматра да су оне потпуно избепнуте... * И поред строгнх законских санкција још оу чести случајеви побачаја. Ово социјалноЈПравно питање остало >је нерешено у практичном животу. Многи лекари, многе бабице, продефиловали су пред оудом. Суд (је у овакоц прилици егзем^ пларно применио законске пропнсе. Па опет ништа није помогло. Не само да су стручна лица и даље се бавила овим не-

Г. др. ЖАРКО АЛМУЛИ, лекар: — Деца су често жртве камене

Г-ђа ПЕРСИДА ПУРКОВИЋ. бабниа: — Бабнце нису внше у моди.

МАРКО БАРАРОН, позивар: — Живимо стално у нади... делима, него н извесне жене, коде нити су лекари, нити бабице. Б)рој абортуса расте. На који начин опречити ово социјално зло?.,. Чули смо мишљења неколицине истакнутих лекара и правника. Сада да видимо шта мисле о овоме и бабице. Некада у старо време, бабице су биле и гинеколози и акушери, једном речју свемоћне при лорођајима. Њихова професија била је^веома рентабилна. А данас?... Ево шта нам каже бабица г-ђа Персида Пурковић: — Настала је чак криза иура ђању деце.' Сада месечно једва можемо да ухватимо 1—-2 порођаја. Покаткад лрође месец дана, а ниомо имале ниједну породисбу . Већином рађа сиромашнији свет. И то су махом жене, чији су мужеви чланови-осигураници Окружног уреда, „Меркл-ра" или које слимне установе. Сваки такав случај доноои нам 250—300 динара. А шта је то? Кад платимо таксе, па материјал нама остане чисто око 100 динара. И ове труднице нама се одузимаду. Јер изгледа да је ушло у лраксу да Окружнн уред упутћуј е сваку трудну жену у болницу, иако оне имају право и на приватну бабицу. Са свих страна конкуренција. Не само да су нам гинеколози и акушерн преузелн Јшоге клијенте и од нас направили своје помоћнике, него су се у наш бабички посао почеле да мешаду и многе непозване жене. Свако да нас хоће да буде бабица у рђавом смислу. Не треба заборавити да надрибабице узимају све већег маха. — Па како излазите на крај? — питам госпођу. — Од недног лорођаја и 5—10 прегледа у месец дана треба да жнвимо и издржавамо своје породице. Порођај нам доноси 100—150 дииара, а преглед 20 динара. И то је све!... А треба извести двоје деце на пут и подмирити све кућне лотребе. Од нас су у много бољем лоложају општинске бабице. Оне примају ллату, а имају лраво и на протатну лраксу. Док оне раде ми седимо окрштених руку. Па је ли то право?... Не зарађујемо а дажбине нас све више гуше. Не иможемо само да се ло резе наплаћамо. — Шта би требало учинити против вршења побачаја? — Требало би да се енергично стане на пут вршењима абортуса Јер то социјално зло доноси штете и нациуи и нама. Кад би лекари и колегинице хтели да буду оложни и оваку жену, која им дође ради побачаја, одмах лријавили судским властима, а ове строго повеле рачуна да не буде ллод отклоњен, он

да би се сузбнле овакве злоупотребе. Што се пак тиче сиромашне деце, нека се о њима по брину толике хумане и социјалне установе у Београду. Чему служи социјалио-хигијеноко законодавство?... Недавно сам имала овакав случај: била сам по звана да породим хаузмајсторку, која је имала двоје деце. Једва сам је нашла на мансарДи. С каквим је одушевљењем та оирота жена говорила о деци. Нисам јо^ узела ни динар, јер је имала толико у кући колико у кући колико јој треба за хлебац, И ми бабице требало би да на енергичан начин зашгитимо своје интересе. Имамо Удружење, али се и не чује да постоји. За судоке позиваре увек има посла. Мали број њих у току 1еднога дана разноои многоброј не судске одлуКе, позиве, пресуде и остала судска ак.а. Београд је велики, њихи^број п СЈЂише мали да би се могло рс ћи да их има довољно. Поред тога што ови службеници обављају велики и физички напоран посао они оу најмање награђени. Марко Барабон, звани „Барон," позивар Окружног суда за град БеограД, жали нам се: — Ста.тно омо живели у нади да ћемо с осталим чиновницима и слу-жбениоима добити и ми пристојне повишице. Међутм, ц даље ради-мо за исту п.тату. Нико нас не геита како, излазимо на крај. Поготову ми о жењени олтерећени са двоје или троје деце. Месечна плата иам је оОО динара. Плата н оувише мала, а не смемо да примимо ни налојницу. — Па и ви уживате извесне лшластиие. Имате бесплатан трамвај ? — Имамо право на бесплатку вожњу трамвајом, то је једина благодет коју ми уживамо. Али треба и то да знате: ту скоро покушало се да нам беоплат не карте буду одузете. — И да су нам те карте биле укинуге, не знам како би нарочито пред први "мај и први новембар кад настане ера отказа станова обзвљали овоју дужност. Нас то не Ои много погодило, али би грађанство то на.свише осетило. Што се пак тиче одеће, не добијамо је од Суда. Ове годин е били омо потпуно ново одевени, али то само захваљујући приватно! иницијативи, ономе који бди над нашим вршењем дужности. Да није претседника било, носили би смо закрттљене лактове и похабано одело. — Нашто се још можете по. жалити? — На лој'едине странк е којима нооимо судока акта. Док нас поједини најлепше прима/у и лравилно схвате напгу дужност, дотле друпи омао што нас физички не напаДну. Врло често се догађа да к>ад уђем у Једну кућу и предам пресуду која је негативна по ту личност. каже нам се да дотични није код куће, баци нам се пресуда кроз врата и залупе врата, као да слго ми нешто криви. Иако много трпи-мо и на агного што шта би се могли ложалити, извесни нас и туже и иду толико Далгко да траже да иако смо без кривице, будемо удаљени из службе. Ов'0 се обично збива са он1Им позиварима који су ревнооии у вршењу своје службе. Тешка •]'е кора хлеба коју ми зарађујемо... М. А. Н.

Тродневни марвени панађур у Тресијама под Космајем Сопот, 20 октобар Јуче !Је почео троднезки марвени панађгур у. Тресиј ама под Косма^емПореа кроптнв и сзггне стоке, про давани су још и раани текстнлни и 1>ткарски дроиаводи, као и многе друге ствари. Вашар јв посетило око 12.000 лица, махом сел>ака. Б. М.

ПРАВ ДА 9 31-XI937

Једини концерт г. Фиркушног Наша је публика стекла већ доста присно познавање чешких уметника, а-ти ипак може бити оигурна да ће концерт чувеног гтианисте Р. Фиркушког обогатити свачије иокуство на овоме пољу уметности. Изиеђу пианистичких величииа име Р.

I ФИрК)М Фиркушииа долази V прзи ргд Он је изразито клавирски тале нат са огромним темпераментом и омислом за звук. Његови уметнички квалитети дозвољавају му да са изванредиом лакоћом савлада највеће тгхничке тешкоће у композицијама које изводи. Концертни програм Р. Фиркушног садржи значајна дела Шумана, Шопена, Сметанг, Јаначека и Листа. Уметничка приредба за ко5у нам гарантују досадашњи мно гобројни уопеси Р. Фиркушног у Чехословачкој и на странн, омогући ће да схватимо сву ону лепоту, у којој ћемо оогтити радосни темпо живота. пуног полета и рада. Улазнице за једнни концерт - 3 новембра о. г. — могу се добити на билетарници Коларчев« задужбине и" у Савезу југословенско-чехословачких лига, Чика Љубина ул. 9, телефон 27-709

Пресуда млинару који је убио конкурента Бјеловар, 30 октобар Велико веће Окружног суда у Бјеловару судило је Петру Грђићу, млинару из Вировских Ко нака на Драви. Грђић је прош лог лета заклао ножем свога кон курента млинара Ивана Иванчана. У оптужници је иаведено да је Грђић после извршеног злочина клекао крај леша своје жртве- и рекао: „Сада иди на онај свет, ја ти од срца праштам, а мени шта Бог да." Оптужени Грђић изјавио је на суђењу да га је убијени И. ван често нападао и претио му да ће га убити. На сам дан злочина Иванчан је отерао п'Јкретни Грђићев млин низ воду тако да му овај није могао прићиТо је и био непосредни повод убиству. Неки сведоци су ово по тврдили. Суд је изрекао пресуду, којом је Грђић осуђен натри године робије. Е. И. Шестомесечна битка са повокрадицама у шуми Срњачи код Винковаца Винковци, 29 октобар Чиновници Дирекције шума Винковачке имовне општине њих деветорица пошли су у лов на ловиште у шуми Срњачи, изме. ђу села Гундинаца и Старих Ми кановаца. Чим су ушли у шуму, чули су из ње пуцње. Убрзо су се појавили керови који су припадали ловокрадицама. Чиновни ци Дирекције шума припуцали оу и убилн четири кера. Чувши нове пуцње, ловокрадице су се упутили ка месту, на коме су се чиновници налазили. Између њих се тада развила права борба. Пушкарање је трајало пуних шест часова, све док се није смркло те су противничке стране могле да се повуку. Од чиновника Имовне општине нико није раЈњен, док они верују да на протнвичкој страни има рањеника. Власти су повеле истрагу. В. П.

Графолог „Правде 4 ' — АНАЛИЗИРА

рукописе читалаца

„Раскрсница". — Особе, којима је сопствен . рукопис као ваш, воле веома радо да иду „у башту", да као лепта_ ри са цвета на цвет — обилазе и скла_ пају увек нове „срдачне", интимне везе. Бсспримерна неста.1ност и камелео" ска променљивост јако се сјстичу и чн не битност ' целокупних настојзља. То је све дове-то до једне трагичне сла_ бости, чији се знаци јасно увиђају, а која резултује из сексуалних ексцеса То су они измождвни, пресушени ти. повн, код којих су вероватно и саи Штајнал, односно Воронов беспомоћни. „Тешка процедура". — Потребна је промена занлмаља да би сопственик таквог рукописа био успешнији у животу. То су л>уди који су промашили каријеру, људи који су бнло случајно, бнло силом прилнка бачени у про<|)е_ снју, за коју не осећају унутрашњег позиаа, па — иожда и потсвесиа авер_ сија према том несимпатичном послу, односно занимању, кочи и онемогућавз потпуну успешност. „Мали И1 )ОШ". — Овакав рукопис сопствен је сангвштцима. Сопственн_ и таквог рукописа обнчно су ведрог расположен»а, не узимају разне пе_ рипетнје, које их у животу сиађу, сувнше трагично и лако прелазе преко њих. Али извесни пропратни знаци о_ дају н фриволнист, лаколшсленост; так вн људи узимају све олако, не брину се много за последице, већ живе „из дана у дан". „Лафичин — лаф". — Најкарактери, стнчнији знаци вашег р>когшса на слабост всхЂе, а нзрочнто на слабо ра звијену инднвидуалност. Људи са таквим рукописом несамостални су у на_ чину мншл»ен.а и агкрања и веома су нестрпљиви. Они могу, евентуално под туђнм вођсгвом н контролом да учине доста, али за самостално деловање ни_ су способни. Поред свега изложеног, још су код таквик љ,уди недовољно и слабо развијени полни органи. Они не уживају добар глас код темперал1ентних љубавннца „Црквеница 31". — Код вас нада све доминира унутрашша уравнотеже, ност и харионнја. Сопственици так_ ог рухописа су сталоженн, стрпљиви и мирни људи, код којих влада равнотежа нзмеђу осећаја и разума. Хладно резоновање ставља вас увек у изван_ редан положај над сктуацијама и до! гађајима. Само јака предиспознцнја за ^олеља реуматнчне природе чест\ вам сенчи ведро расположење. „30 — децембар". — Необична савесност и педантност пропрачује ваша деловања приватне и пословне приро_ де. Поседујете изванредно жилаву ис_ трајност и неуморном Уарљивошћу настојите да једаред започету ствар при ведете крају. Нисте површни, већ пре_ дано и темељито радите и на нај:ит_ ннјим детаљнма, с којнма долазите у додир. Поседујете лепо развијен укус за симетрнју стварн. „23456". — Поседујете вел^ку скло_ ност и љубзв за све што је душсвно и осећајно. Култнвисан.е и усавршава ње духа вам је кулмниација свнх на_ стојања. Код вас је укорењена амбицнја на уметничком пољу, ви необич_ «о волите умвтност и не презате и од већих матернјалних жртава. Ви сте ти пичнн мецена, који не даје зато, да бн се на тај начин прочуо и просла_ вио, него из чисте љубавн према умет_ ности. „Крнзопас". — Наокарактернстичнији знаци вашег рукописа указују да по_ седујете одличну логнку, оштро ком_ бинујете, а.ти ипак радн недостатка да рз за запажање често правнте криве закљсучке, јер полазите са кривог становкшта. Сопстаеници таквог рукопи_ са поседују таленат за математске наухе, философнју и т. д., уошпте зз све ,где је потребно много размитиља_ ња и комбиновања. Алн у практнчном животу обично су непракгичнн и несамостални, јер им мксли радо бо_ раве у сверама, које су узвншене над тековинама свакидашњице. „Без мане". — Најдоминантнији гна_ ци вашег рукописа ухазују на добру регорнку и поседништво оугестивче мо ћи. Веома спретно умете да својим гсворима, односио својом реториком за_ иесете масе с.тушалаца. Такви људи

жању уопехе и славу своЈом говорнич_ ком вештцном, и њој углавном имају да захвале што су поститли у животу. „Све је добро". — Јасио се увиђзју знти који показују лоше околносги мукотрпног и тешког живота. Сопственик тнх знакова од природе је „ма.. ћехкнски" третиран. Упркос спреми и доброј вољи, ретко штз иу полази »а руком, па обично постаје иалодушним, и пропушта и такве прилике, које са објективног становишта — обећава_ ју бољн и позитивнији резултат. Посто ји предиспозииија за ииопију. „Пачарис". — Ваш рукопис је своЈствен интелигеитним рзднинима. Он приказује тачност више разуиа негб лн уобразиљу. Сирооошан за смисао уметносги и поезије, а.ти зато има из_. граћен и сталан смисао за индустри. ска предузећа. Мање чулностн, али ви ше верности. Велика интелигенција у царству матернјалног интересовања. „Харакири". — Филозофска обдаре* ност се јасно ислољавз. Ималац оваквог рукописа приказује се јаком ло_ гикт! и енергијом, тражи истину да пронађе и више је ћутљив, него ли г«> ворник Воли самоћу и задовољан је са ма.тим (скроман) у свнм стварнмз. Трпељив је према другима, строг преиа себи самом и без предрасуде у свим стзарима. Постоји прсдиспозиаија за оболења аз десној страни абдоме.

Нзш графолог г. Петар Б. Петровић ће свакои вашем чнтаоцу ко;н пошаље рукопис н ариложи спеаијални .Купон за графолога", исечен из .Правде", потпуно бесплатно извршити. анализу рукописа. Анализе ће се објављивати у „Правди" свакодневно, под шифрои коју читзлап буде назначио а оним редои којим буду рукописи пристизалн Учесник иоже послати не само свој рукопвс, већ и рукопис друге веке особе, која га интересује. У загвореном коверту адресов«вои на адмниистрапију „Правде", са оЛаком „За графолога", треба послати следеће: 1) На харткјћ Оез линаја 1&—20 редака нспнсаних иастилои. Тексг мора бити оригиналан. а не препис каквог туђег рукописа. 2) Назчзчење пола и доба старо* сти 3) Шнфру, јод којом ће се у листу објавнти аиалнза. 4) Купоа .за графолога", исечен нз „Правде" (купон Је увек на другој страни) Без купона рукоаис се иеће узимати у обзир На овај начнн „Правда 1»>огућу Је својнм читаоцима да бесплатно провере и користе графолошке. налазе о својим карактерним и мев Купоп се налазн на друго! ггранп.

Код Горњег Вакуфа ухваћен шверцер дувана Горњи Вакуф, 29 октобар Органи финанснске контро-\е из Горн>ег Вакуфа успели су да. >хвате у једној облнжњој шу.ми Јвдаог криумчара дувана код кога су нашлн петнаест килограма финог хер цеговачког дувана. Те ноки фиианснски органи су били обавештенн да ће, поред овог, бити још неколико шверпера. Међутим, властима је успело да ухвате само једног, јер оста.\и су успели, захваљујући рђавом вр&мену. које је те ноћи влада.\о, да побегну. Ухваћенн шверцер зове се Стипо Брннћ из села Ждрннце. За одбеглим шверцерима финансиски орга ни наставнли су трагање. Т. X.

ШТД НДМ С9ДБИНД СПРЕМД ШЊЕ [ТШ1Е13 Претсказнвање астролога г. Кернева

НЕДЕЉА, 31 ОКТОБАР Као да је небо изморено од два ранија дана, оно нам данас доноси само једну слабу и благонаклону конфигурацију, која ће на нас деловати тако да проведемо дан у некој врсти блаженог одмора. Треба да се, уосталом, чувамо од сваке сувише активне забаве, јер ћемо се брзо

уморити па ће наше расположен»е због тога нмати склоно стц ка песимизму. Деца рођена ове недеље, по темпераменту весела и мудра биће за своје родитеље права благодет. Судбина им спрема добар средњи успех у трговн ни или у великим адлшнистра цијама. К. КЕРНЕЗ

НАЈПРИЈАТНИЈИ БОРАВАК У ЈЕСЕН И ЗИМУ

Налази с е у непосредној близнми извора, у старииоком аЈристократском парку. Савршен модерии комфор. У свету признату кухин>у са овима дијета^ма. Светски чувена баденока термална вода > ђоди се у куће. Забаве и разоноде: поподне и увече музика, игра, концерти. — с Молите проспекте, на свима језншима се разашиљу. Л

НАЈМОДЕРНИЈИ НАМЕШТАЈ спаваће собе, трпезарије, салони, софе, отомани, метални кревети и т.д. по спуштеним ценама. За готово и на 18:2 месечну отплату МИТИЋ КВЕЗ МИХАЈЛОВА 41-48