Правда, 31. 10. 1937., стр. 16

ПРИВРЕДН И ФИНННСИЈЕ

Резултатн трговинског споразума са Францусном

Трговинским преговорима из. меКу наше Краљевине н Францу ске који су почели 13 септембра у Парнзу бно је циљ да уреде питање трговинскнх плаћа н»а, да регулишу нзвесна царнн. ска питања и да утврде наше контингенте за 1938 годнне. Комннике којн је том прили. ком објављен објашњава да је постигнут споразум о пнтању тр говинских плаћања и питању ца рина, док су у погледу нашнх контннгената остала нерешена нека техннчка питања у вези са нашим захтевима за извоз жи тарица и дрва. Питање трговинских плаћања између наше краљевине н Фран дуске стављено је на дневни ред отказом клириншког уговора од 1932 године. Овим отка зом ми смо желелн да учинимо крај клирнншком обрачуну утр говинн са Француском и да предвидимо днректна плаћања у девизама. Нови споразум предвиђа ово укидање клиринга и увођење си стема плаћања у девизама, алн уз резерву да се обезбеди пово љан трговински биланс са Фран цуском. Под повољним трго. винским бнлансом подразумева се такво стање трговинских пла ћања које нам обезбеђује акти ®ан салдо од најмање 20°/в од вредности нашег извоза у Фран цуску. Ми смо и у клириншком уговору имали право на активан салдо 20°/* који се плаћао У сло бодним девизама. По новом спо разуму, међутим, нама се при. знаје право на вишак извоза од најмање 20°/е, док у ствари овај вишак може да буде и знатно већи. У случају ако стање трговинског биланса са Француском не покаже активан салдо од најмање 20%, ми бисмо нмали да при менимо наш режим контроле у. воза на француске производе. Нов систем плаћања са Француском сличан је, дакле, оном који је постигнут у споразуму са Енглеском, Холандијом, Швед ском и Данском. У погледу царинских питања, Французн су већ одавно тражили да се смање извесне наше ца рине, као и да се француска ви на и коњак ослободе царинске анализе при увозу. С наше стра не постављен је захтев да се извесни царински ставовн који субилн везани у уговору од 1929 године (нарочито царина на цеви од ливеног гвожђа) декон солидују. По овим питањнма споразум је потпуно постигнут. У погледу контингената у но.

вим преговсгрн^ма мн смо желелн да сачувамо позиције које смо стекли у поменутои аранжману и у граннцама могућности да их прошнримо. Споразум је н по овим питањима углавном по. стигнут, али француска влада још није могла да донесе одлуку за допунски контннгент куку руза од 50.000 тона и за снижење увозних такса на дрво. Решење по овим питањима о. чекује се за најкраће време ка да ће бити потписана сва три споразума. Занимљиво је да овога пута ми нисмо тражили од Француске изузетне набавке пшенице као што је то био случај прошле године, када нам је Француска откупила 150.000 тонз. Наша је тежња била да се обез. белн н појача нзвоз оних артикала за којима на француском тржишту постоји стална тражња. Док се поменута питања не буду коначно решила, у нашим трговинским односима са Фран цуском примењиваће се аранжман од 8 децембра 1936 године и клирнншки уговор нз 1932 године. НОВИ ЕНГЛЕСКИ ЗАЈАМ ГРЧКОЈ Лондон, октобра У Енглеској се врше прнпреме за заја>1 Грчкој у износу од 10 до 20 мнлжша фунтн стер. лкнга, радн регулнсања плаћања ранијих грчких зајмова^ Овај зајам бно би закљ<учен под условом да се грчка влада побрнне да питање дугова и њмхово дефинитнвно регулисање дође у први ред њеног старпња и да се плаћање дугова врши у либералном д\тсу, тојест на пот пуно задовољство портера. Да. ље захтева се да Грчка устанз ви, у скорој б(удућности, слободан промет девиза и капита ла, без чега неће моћи да очекује никакву финанснску сарад њу од иностранства н да се постепено, бар делимично, осло боди немачког утицаја као ј да у Енглеској нзврши своје по руџбине за наоружање. Са своје стране, Енглеска би пристала да повећа у велнкој размери куповичу грчког дувана, пошто је то, како сматрају најпозваније личности. једини морућан начин плаћањд дугова од стране Грчке. Ако би Енглеска купила од Грчке 2—3% дувана који се годнтпње потроши у Британској Импернји, грчки дуг могао би да буде вра ћен у целости.

Принос пшенице и кукуруза у Југославији

ЈМинистарство пољопривреде завршнло је ових дана рад на прикупљањ(у података о коначним резултатима жетве пшеннце и претходних података о берби кукур(уза. Из овнх података излази да је до сада извезено тек око десет.хиљада вагона па да се и поред овог релативно незнатаог извоза на уиутрашњем тржишту осећа несташица робе. Ова несташица тумачи се на разне начине, али је једно извесно; да вишак за извоз у овој години ни у ком случају неће бити већи од 20.000 вагона. Према дефинитивним подацима, жетва је ове године дала 23,474.393 метричке центе — ма ње за 5,761.325 центн него прошле године. Што се тиче кукјуруза, ма да се знало да је ове године одлично понео, ипак је нова статистика изненаднла заинтересоване кругове. Према претходним подацимд ове године биће око 53 милиона метричких центи кукуруза. То је рекордан принос у нашој производњн ку мудуза. Ова подина, сем тога.

Наш извоз воћа Воћарству у Нетохији из године у годину све се више поклања пажња

Пећ, октобра Метохија, као врло плодан крај претставља не само житни цу Зетске бановине, но је уисти ни важан извозни центар. Исто тако, у Метохији је нашао уто. чиште великн број колонистаиз свих крајева наше државе. Баш због ове своје економске огромне важности Метохије за нашу пољопривреду потребно је поклонити јој пуну пажњу. Скоро ни један крај наше зем ље нема такве услове за воћар. ство као Метохија. Климатске и тереиске прилике (и конфигу. рација земљишта) такве су да Метохија треба да буде друга Калифорнија за воћарство. Ичаче, ако би Метохија, услед крчења шума, због насељавања, о. стала гола, ветрови би се повећали, те нг би добро било ни за остале културне биљке. Пољопривредници Метохије и сами увиђају потребу подизања воћзрства. У Метохиј« постоје три бановинска расадника: Пећ, Ђа. ковииа и Исток. Бановински расадник у Пећи продао је и издао у 1927 г, 735 воћне садннце, а у 19зб г. 12.000 воћних сад нииа. Источки бановински расад ник у 1927 560. док у 1936 2600 саднииа. Бановинскн расадник у Ђаковици од 1927 до 1934 ни. је продао ни једну садницу. ау 1934 години 9420 комада воћннх садница. Свега је у Метохији издато воћних садница од стра. не три бановинска расадника, од 1927 године до 1937 84.036 воћ них садница. Из овога прегледа види се да из године у годину пораст садње и подизање воћарства у Ме. тохији стално расПГгОвоме тре ба додати још и подизање шљи вака из изданака, које саднице сами воћари производе из сво јих воћњака или набављају из других крајева. Сем овога. многи су насељеници, крчећи метохијске ситногориие, остављали дивљаке и као шумске саднице, ма да и старије, прекалемили, те и на тај начин брже подиза. ли јабуке и крушке. Према ово.

ме Метохија ће кроз пар година бити један међу првим воћар ско • извозним центрима. Према статистичким и осталнм прикупљеним подацима, ова три среза у Метохији имају пре ко 200.000 комада засађених шљива, од којих је две трећине већ родних дрвета. Укупно свих врста воћака има преко 350.000 комада. Рачунајући да једно ро дно дрво да само по 30 кгр. пло да годишње, онда годишњи при род био би око 10,500.000 кгр. воћа или око 1000 вагона. Квалитет и квантитет воћних плодова у Метохији је одличан. Са опадањем цена аграрним про изводима, гајењу воћа почела се поклањати већа пажња. Пре. оријентција је ишла на томе да се у нагрод унесе што више стра них сорти воћа, које се добро пласирало на свима тржиштима. Нарочито се обраћала пажња на размножавање извесних сорти: јабука, крушака, кајси. ја, брескви и шљива. Да је преоријентација и брзо и лако прихваћена код Метохиј ског сељака види се и по томс што је воћарство у Метохији потпуно обновљено. Данас има велики број тако лепо подигнутих воћњака који су подигнути и засађени на добром терену. Данас није редак случај да се читаве породице у Метохији искључиво баве воћарством. Ова година није баш донела толико плода колико се очекивало. Про шле године само за новембар из везено је преко 30 вагона јабука. 10 вагона крушака и преко 200 вагона шљива. Ширењу воћарства у Метохи. ји још више би се аопринело да Метохија има железнички пут од Пећи преко АндријевиОе Црне Горе за Приморје. На тај начин повећао би се знатно из воз, јер би се избегло претова. рење, које у многоме омета штети воће, па ма како оно било упаковано. Ст. Б.

рекордна Је и у погледу просечног приноса са једног хекта ра јер он износи 20,2 метричких центи. . Изванредна родност кукуруза осетиће се утолико јаче што је и цена кукурузу знатно боља него ранијих година. Последњи извештај из Америке о приносу кукуруза много су неповољ нији од оннх крајем месеца августа, тако да се може претпоставити да ће садашња цена за кјумуруз остати и после зиме. Добар род кумуруза резултат је повољних временских прилика ове године. Да лн ће ова родност моћи да надокнади пубитке које је пољопривредна производња имала, углавном због обилних киша. код грожђа, шљиве и осталог воћа, а до некле и код саме пшеннце, за сада се не може са сигурношћу утврдити. Када се овогодишњи- лринос пшенице упореди са прнносом у пр.етходној годинн., он показу је мањак од 5,761.326 метричких центи, тојест за 19,7°/о. Карактеристично је да ове године принос пшенице подбацио у свим бановинама које извозе пшеницу, сем у Вардарској. у којој се бележи пораст од 28% према прошлој години. Укупан овогодишњи принос пшенице може се сматрати као незнатно слабији од приноса који одговара нашем просечном прнносу пшенице за последњих пет година. Овогодишњи принос кукуру за према истим подацима био би највећи који смо до сада уопште имали, како по укупној количини, тако и по родности, тојест по просечном износу за један хектар: Када се овогодишњи принос кукуруза упореди са приносом нз 1936 који је у том погледу бно рекордан. он показује вишак од 1,5 милиона квинтала. ПРОБЛЕМ КОНВЕРЗИЈЕ ПОЛ јСКИХ ЗАЈМОВА У ИНОСТРАНСТВУ Пољски аајјмови у Сједиње* ■иим Државама били су закључени под веома тешким околностима и миого су допринели исцрпљењу прквредмих извора Пољоке. И поред тога Пољска их је плаћала све до 1®3б године, када је увела девизну .контролу и обуставила службу по стгољним дуговим<а, јер се златни « девиз сток Пољоке банке налазио ири крају. У вези с тим почели су преговори с америчким повериоцио измеиама модалитета зајма у циљу њиховог прилагођаоања новим условима. Привремвни споразум који је закључеи фебруара зве годние омогућио је америчким поеериоцима или да приме 35% у де визама за три наредна шестомесечна купона на име дефинитивие исплате, или да добију но ве бонове са 3% за 20 гоДина. У исго време извршена је кон верзија обвезница спољних за:мова у доларима, који се налазе у Пољсхој, у нове обвезиице од 4«/«%. Ова конверзија обухватила је номиналну вредиост од 38 милиона долара. Поред тога закљу чен је дефинитиван споразуад о конверзнји моиопољског ззјма 0 1 /«®/« у зајзм од 4'/«%. Закључење споразума имало је за последицу непосредно настапљање службе по односним зајиовима који претстављају сз мо једаи део пољских обавеза према Америци.

Детективски подвизи Боксеров двојник Дик Цианкали спремио ое ззраокршћу пришао му је млади нове детективске подвиге, иако Црнац: Вредним и способним људима «ИЈе био начисто с тим да ли ће — Господиие Аперкате, ја вас протекцнја је потребна да би И У та подвизи донети ловоров тражим цео дан по цењенои на добили место које одговара њи ве нач ипи десет дана боловања логу моје поштоване господари ховим тежњама и способности. У грећем разреду неке лоадон- це Скмоииде Ниловне Пирошко ма, место, на коме би могли пру ске болнице. ве — Ботцчове, треће играчице жити највећу корист. Ово последње некако је изгле чатврте балетске екипе позориЛењим и неспособшта људи- дало вероватније. шта „Трула даска". ма протекција је потребна да би Решен да се вешто маскнра, де Циан.ткали се решио да пркхва добили место које одговара њи- тектив је дохватио са стола по ти авантуру и рекао: ховој лењости и неспособности, следњн број бокоерског листа —Симонида? Нилокна? Пирош место, на коме би могли да не „Пеоницом у ребра" и, прелиста кова? Боршчова? Познајем. Во раде ништа, а да вуку плату. вајући га, наишао на слику са лим. Обожавам. Протекција је, према томе, јс- потписом: Последње речи језиво су се ра дан веома важан и потребан ар- „Томи Аперкат, будући шам- зилазиле са истином, али Циан тикал који се тражи у огромним двадесет седмог кварта". кали је често заобилазио исги количинама. Слика се допала Цианкалиу и ну, а каткад и она Цианкалиа. Родитељи нашег вундеркинда он успешно пренео Аперкато- Цриац је затим саопштио депостарали су се да набавком тог ве црте на ^вој^ лице. После тективу да се Симонида вратиартикла осигурају своме чеду од пола часа д, пвркат бр( 0 ј два кр- ла са гостовања и да чека Апер говарајућу службу. сгарио је лондонским улицама, ката у своме стану. Вундеркинд, управо бивши пов ^ј ет Ј под тере гом још неао - Она се вратила оа госто живљвннос детектавоккх дожиа вања в ја ћу откћи на гостова. целариЈИ, испун,ава|укн службе ње К од ње! Водите ие, Црнне часове истраЈНИм дремањем. и Ни долазак новог шефа нијемо Д < * у ™најмнон гао да тргне чудо од младића »Р 6030 ииаикална. на јсдном и зромантачког по.тусна. "

Неуморни лењиваи

Кад је био у школи, наставнн ци су претпостављали да је феноменално способан. — Просечан човек не може да буде толико лењ... — говорно је често Један доброћудан профе сор. — Ово је право чудо од де. тета... Отићи ће он далеко. Ипа« „вундеркинд", и поред ве лике наклоности тога професора, није отишао далеко — бар у школовању. До петог разреда. Мајка „чуда од детета" често се жалила: — Страховито је застарела на ша школа: способно дете, о које ће се једног дана цео свет отимати, наилази у школи, молим вас лепо, на препреке. Шко. ла, уместо да те препреке у. клони.... И тако даље. Узгред буди речено, те препреке су се звале: српски, латински, француски, математика, гебграфија, историја, гимнастика, хигијена... И тако даље. Али постоји ли на земљиној кугли човек кадар да објасни мајци да њено дете није за школу, да нема способности ни за један предмет, да га ннтересује са-мо кад ће се сзршити час... И тако даље.

себи осигура приЈ'атељства која би му гарантовала да га нико неће дирати. Овакве се грешке не опра. штају! • Одавно је то било... Данас је лењивац, неуморан у свом оданом и свесрдном службовању лењости, пензионер. Бивше чудо од детета и бивше чудо од човека претворило се у чудо од старца: мрзи га чак да прими и пензију кад му Ј'е првог донесу.„. Што је најгоре, мрзи га да протежира свога сина, достој. ног наследника очевих врлина. Јадан младић! Шта ће он без препорука?... У овом времену кад се води жива борба за опстанак и кад се.И тако даље. — в.

— Не могу рећи да Ј*е Јимбо леп младић, али је његово одело неоспорно узсушо.

Нови шеф био је врло чудан човек, прави особењак: није тр. пео нерад. Једног дана позвао је чудо од младића и рекао му: — Један од нас двојице мора да иде одавде. Добро, ви идите, а ја ћу остати. Шефу, овеЈ 'аном каријеристии себичњаку, сва еолуција није се допала и одрасли вундеркинд морао је да потражи у другом надлештву сто за дремање. Лењивчеви пријатељи са буч ним негодовањем примили су вест о његовом отпуштању: Страшна Ј 'е то неправда:чо век за време свог службовања није направио ни једну грешку, а онај тврдоглави шеф... И тако даље. Пријатељн су донекле били у праву — лењивац заиста није направио ни једну грешку, јер онај који ништа не ради не може ни да погре. ши. Да би поправилн ову вапијућу, очигледну неправду, прија'

— Шта је то, Аперкате? Ти си ономад имао сзмо два зуба у глави, и саа имаш тридесег два.... — Зуби ми врло брзо расту, орце моје ... — У оној борби пре десет да да чзгубио си пола десног уха, а сад ти је ухо читаво... — Уши ми врло брзо расту ... — Колико се сећам, ниси и мао мали прст на левој руци, а данас су ти сви прсгн на бро ЈУ... — Прсти ми врло брзо ... — Ви иисте Аперкат! Напоље! — Немојте, молим фино, да еичете. Кад би сте овако вика ли на свакога који није Аперкат то не би ни глувонеми нздржали. — Мери, покажите господину врата! — Видео сам их — нису нарочито ннтересантна.

_ Пред станом Оимониде Нилов Знам, знам, кад неки дечко Ццанкалиа Је чекао човек тел.и су му нашли друго иесто. те ва.-м, одмах га пошаљу на веома „ ичан фотоГ р а ф„ј и 0 6]ав Ла пи г р тп исгтп гтвппило. пт- Лппп _ <- -«• ј _ љено) у листу ,Ј1еоницом у реб-

Да би се то место створило, от- брод пуштен је један чиновник. До. _ Варате ое. капетане, такав душе, отпуштен је због велике, * био обичај кад сте в« били тешке грешке: пропустио је да млади.

Тја, њеи отац ће датн д озволу за наше венчање, будем имао неко «гурно место.

ра". Генијално досетљив, Циан кали је констатовао да је то боксер Томи Аперкат. — Шта сте радили у Оимонидином стану? — упнга Аперкат свог двојника. — Радозналост је велики т рок ... — чзјави одлучно Циан кали. Следећу изјаву славнн детек тив дао је тек после десет дана, кад се опоравио од ловреда ко је му је нанео Аперкат. Та изја ва гласила је: — Боксер Аперкат је у одлич иој форми.

ПРИМАМЉИВА СТВАР Сара и Арон, муж и жена. разговарају о женама, брак\и љубави. Сара рече: — Чула сам да су удовјјн најбољи и најстраснији људи — Ах, да знаш, Сара, ја бих за твоју љубав радо постао удовац! ИНТЕЛИГЕНЏИЈА — Јесте ли гледали ..Роме'' и Јулију", госпођо, синоК V позоришту? — Ах. не волим да гледам акробате, знате, слаби су ми живци!