Правда, 31. 10. 1937., стр. 17

Вшш 1111 I Ц11Ш1

.1 Краљ Леополд намерава да искључи из наследства свако непослушно дете Прннцеза Штефанија и даље ]е у немилости очевој

25. Често се дешава да краљ напу сти у јеку прославе или каквог пријема цело друштво, без на рочитог разлога, само зато што му је досадило. И када то учини обичао нестаје на задња врата. Тако га нико не види, као да би иогао да га неко заустави и вра ти. У таквкм случајевима краљу, очевионо, досади господско про вођење, јер свахи пут кад напу сти какву свечаногг, одлази да разговара с неким из нижег ста лежа, иако није радо залазио у народ . После овамвих посета говори се у Брислу да секраљ обрукао још једанпут. Он наиме рђаво по зваје прилике, а хоће да изгле да да их познаје и да се за њих интересује, па зато увек нешто гтита што оааје његово непозна вање и то на највеће чуђење и запрепашћење онога који га :лу ша. Овај, наравно, одмах одла зи и исприча свој доживл>зј с краљем, не заборављајући да до да да је краљ веома шаљив чо зех, јер сматра да се краљ шалио кад је у незнању питао не ку глупост. Тако је једиог дана пнтао јед ног радника, који је тог дала био на реду да га краљ итервју нше, да ли плату, коју је зара дио з а месец дана, прима днев

СЕБИЧНИ КРАЉ ПОКЉАЊА ДВОРОВЕ Чудновата стар. Баш овај крал, који појма нема о приликама у којима жив« његов народ који нерадо залази у масу, о чијим по родичним и другим животним од носима и лукоузним и скупоце ним изгредима цела Белгија го вори, и то иного више него ино странство, тај краљ ужива у Бел ги(ји необичну популарност, ино го већу него сви они краљеви, који се стално показују на пара дама и свако своје кретање та ко удесе да импонује народу. Сви га цене због његове енер гије и неустрашивости, због ње гове одлучности и импозантно сти, како у расту, тако и у опхођењу од најмањих до најв''.ших људи. После смртл краљице Марије Ханријете у 1902 години краљ је једним неочекиваним гестом нзненадио оне који су га дотад сматрали себичњаком. Белги ;кој држав« је поклонио дворо ве, паркове и земљишта у свим градовима државе. Све пгго је овог пута поклонио цени :е на око седамнаест милиона франа ка. Ово }е министре и политичаре навело да размишљају, јер по белгиском закоиу ннко .не сме да поклони више од једне четвртине свога имања. А Леополд је стално говорио да је најсиро маппшји владар и, још више, да је прописно сиромашан. Главно је то да се :ада Белгијанци неде љом шетају по парковима по ко јима је досад газио само краљ. А то значи веома много у погле ду популарности. ЋЕРКЕ СЕ ЖАЛЕ Није прошло много времена кад су почеле стизати из иностранства жалбе прво од Штефа није, па затим од Лујзе. Оне пре бацују оцу да им је овим покло ном од седамнаест милиона фра нака сиањио наследство. Јер је дног дана су оне требало да на следе све ове сада поклоњене дворце, паркове и вемљишта.

Сем тога неки од тих двораца и паркова приладају њиховој тет ки Шарлоти, некадашњој царицн Мексика. Краљ је слушао ове жалбе и саветозао се са сво-јнм привред ним саветником бароном Гофине ом, кога је једног дана упознао као обичног :ељака и на крају

Краљипа Марија Ханријета и најпослушнија краљева кћп Клементина га начинио бароном и својим ли чннм и интимним привредним са ветником. Овај бистри сељак од говорио му је: —-С правног гледишта ове да ме могу имати право. — Али на мојој се страни на лази вгапе, моралније, најзад и једино право? додао је краљ. Шта су једној лудој особи потр е бни сви ови дворови и паркови! Зар нисам ја моралније учинио што сам их поклонио заједници, која ће знати да у њима ужива и биће захвална? Ово оправдава гве што ћу убудуће учинити у том правцу. Ако се данас бавим мишљу да моје ћерке Штефани ју и Лујзу сасвим искључим из наслества, нико не би ми мо гао пребацити да сам учинио не очински корак, пошто бих у за мени узео другу ћерку, захвзл нију ћерку, Белгију. Као и обично, кад се краљ на лази у Лекену, и ове вечери је с њим вечерала иајмлаћа кћи Клем8*нтина, његова љубимицз. За време вечере је рекао краљ Клементини: — Штефанија се тужи да јед ног дана, кад будем умро, неће имати шта да наследи,ако наста вим како сам почео. Свако дете које се буде противило мојој во љи, доживеће исто нзненађење. Ни пфенига нећу остазити непо слушној деци... Клементина је слушала погну те главе. Можда је хтела да са крије сузе. Колико пута јој је отац у последњим годинама овако претио! Климентини је да нас тридесет година. Заиста, ви ше није дете. И поред тога отац је био једном напао, као да је мала и неодговорно дете, када је сазнао да воли принца Викто ра Наполеона и да би желелз да му буде жена. ЈЕДИНО ПОСЛУШНО ДЕТЕ Овај Наполеон је претеидечт на престо Бонопарта. Зато му је у Францучзкој забра&ен бора вак. Наизменично живи у Лондо ну и Брислу. Никад краљ Лео полд не би признао овог Напо леона за зета. Строго је одбио сваки покушад да Клементииа о ствари ову жељу. И њој би се

исто онако десило као Штефани ји кад се удала за маџарског грофа Лоњаја: Леополд би је и гго тако немилосрдно искључно из породице без обзира на то што је она дуго година била ње гова искрена љубимица. Клементина мирне природе ни ј е имала други излаз него да се покори вољи очевој. И тако још данас живи као једина послуш на ћерка краља Леополда. Тек после Леополдове смрти моћи ће да оствари своју давњашњу жељу: удала се за принца Вих тора Наполеона. После вечере краљ је имао још једну важну мисију гро фа Гофинеа. У последње време објављена је уредба да се ове старе шуме посеку и да се на њихово место засаде нове. Тамо, у Арденимз, постој« једна стара велика бук ва. —Не желим да се дира та ста ра буква. Све можете посећи, а послаћете сем тога једиог шумара, који ће само њу чувати. А ко јој се, ипак, нешто деси има те одмах да ме обавестите. У случају да је невреме срушн, ре ците шумару да је покрије и да је добро чува, док ја не дођем. Једног дана ми је опасла живот. Зато сам решио да је чувам и негујем. В. Спасић

Јадрански дан, празник мора биће свечано про* спављен у цепој земљи И ове године, као н Јфугих, прославиће се 31 октобра, и.чианјатнвом „Јадранске стрзже", у це.тој земљи пра знкк мора. велнкн народни благдан гто свећен Јадрзиу као извору снаге н мо ћн наше државе. Јадрансха стража је узела овај дан као успомену на онај исторнски да. т>'м, кад је пре 19 година први пут, после столетиог ропства. залегершала на мору наша народна застава Тај дан узел је из нстог разлога за своју сла. ву н наша ратиа морнарнпа. Док са рздошћу скрећемо пажи>у на оаогадишњи Јаарамски даи, празник мора, скрећемо такође пзжјву јавиостн нз нзпп- поморско — народну ин_ стит>цију, Јадрзиску стражу, која де! л}-је у нашем народу пуиих 1о годнна (од године 1922). „Јздрзаска стрзжа м је једино ваше поморско удружсње. Разграната по телој државн, броји око стотииу хи. л>ада одрзслих члапова, а још више омладинских ч.танова по пжола-иа, ко. јн се у њеном крилу подижу као оудућн пионири поморске идео.1огије. По ред других бројних акпија којима ]'• досадз допринела мното да се рашнрн поморски менталЈггет у земљи, поди. гла је на мору 10 домова у које, за летњих празника, долази омладикз из унЈтрзшњосги државе н истнче сазнан.е о важности и користи мора, купајући се и освежујући се у њему. Издаје у више хил>адз примерака своје две ре_ вије, јсдну зз одрзсле, другу за омладину. Штампа годишње у више хил>а_ да егземплара аепне и друге календа. ре, припрема и разашиље у народ фил мове. слике, брошуре, прсдавања, што све - служи пропзгаиди нашега мора. Огогодишњи „Јадраиски дан* просла^иће се, дакле, нниинјативом „Ја. доанске страже" у целој земљи. Темз предзвања које ће одржати сви огран. ци: „Јадранске страже" је: „Наши прет пн у борби за Јадран". Тај истн наслов носе и предаваља која ће се о_ држати по свима средњим, грађанскии, стручним и основним школама, прсма одобрењу мниистарства просвете, као н у свима школамз маннстзрства тр_ говине и индЈ -стрИЈе Такоће све војне н морнаричке школе и гарнизони, по наређењу министра војске и морн.^рице, прославиће Јадраиски дан предзвањем о истој теаи. Све наше радио станице емитоваће при-гиком прославе Јадраиског дана предавања о значењу и важ. ности Јадрана. У Сплиту ће се прослава Јадранског дана одржата * у поаоришту. Предаза. ње ће одржати доцеит загребачког универзитета г др. Антун Дабиновић. У музичком делу прославе учествују наши популарни >*мтениаи: г.ђица Елза Кар. лозац, Јоснп Крижај и г. Борис Папандопуло. ШШ риче о просјацима који у ■■Јастуцима или сламарицама ■■ крију хнљадарке и који су устању да својим иаследницима оставе в>еће богатство него неки сумњиви „ујаци из Америке' 4 изгледају фантастичне. Мали је број оиих који су убеђени да такви проајаци заиста постоје. Изгледа невероватио да неко го динама просјачи на ветру и зими, излажући се често незгода ма што потичу из схватања и нарави нашег не баш много ху маног времена. Међутим, богатих просјака и ма. То је приличио парадоксал но, али зар многобројни парадокаи данашњице не траже да се њихов број стално повећава? Док несрећни људи који су злом вољом судбине уттућени на прошњу и иису у могућности да себи на други начин при баве бар минимална средства За опстанак не успевају да тро ну пролазнике, поједини просја ци и поред оног духа нехумано сти, о коме је већ говорено), односе, захваљујући својој вештини, добар „плен". Највећи део тог „плена" налази се дис кретно уточиште у сламарици и јастуку и дневна хроника кат

кад белижи да је у беднои ста ну неког проојака нађено, по сле његове смрти, читаво богатство. То је један случај. За други случај може се наћи једна чуд на, али уверљива потврда на бе оградским тротоарима. Старзц

СЕЛИДБЕНЕ ШАЛЕ

— Жено, кажи „Драгичка" довео сам кола!

ОПШТИНА К0ЈА СЕ НАЛАЗИ У ДВА СРЕЗА Кад дођете у село Кораћицу, под Космајем, одмах ће те са знати и да село припада Кос мајском срезу. Велика на општинској згради са натписом: „Општина Кораћичка, Срез ио смајски" неће вас изненадити, јер је село иначе врло лепо у ређено. Једно од ретко лепих села, модерно, уређено. Само посто ји једна ствар због које се мо ра замерити. То је баш она табла. Јер Оп штина кораћичка припала Је још пре шест година Срезу мла деновачком. Али, ето, нико се не сети да измени и натпнс. Б. ЗА ПОБОЉШАЊЕ ЛЕКАРСКЕ СЛУЖБЕ НА СЕЛУ Број лекара код нас није а псолутно велики. Али број ле кара у варошича већи је него што је потребно. Нарочито ка , да се узме у обзир недостатак лекара по селима. Свака варош и варошица има по неколико лекара. Једаи од њи\ је срески лекар. Он вр ши своју праксу и у вароши и на селу. Обично стање је сле дећг: Срески лекар и још један. два и више њих раде у вароши, која на пример, имз дваде сет хиљада становника. У сре зу, по селима, који има стоти ну хиљада становника појављу је се, н то не свакодневно са мо срески лекар . Услед тога што нема сеоског лекара, честн су случајеви да умиру људи, чији се живот још дао спасти. Како од боле сти, тако и повређених. Наро чито код повреда које прати крволиптање осећа се потреба хитне интервенције, јер многи сељаци умиру пре него што стигну било они у варош или лекар у село, због губитка ве лике количине крви.

Ако већ не може свако село да добије лекара, може се учи иити непгго друго. Познато је да Је Један предузимљиви мла ди лекар одржао курс за сво ске жене на коме Је спремио неколико отреситијих жена за стручно вршен>е побачаја. Сли чно томе могло би се урадити и са сеоским младићима. Прире дити за њих курсеве, на коЈи ма ће се обучЈгги у указивању прве помоћи. Нарочита пажња имала бн се посветити заустав љању крволиптања. Нека надлежни промисле о овоме. Б. М. НЕ0БЈАШЊИВ0 Б0Г АТСТВ0 У свнм друштвеним редови ма има људи за коЈе се чгсто не зна на који начин долазе до зараде, од чега живе и ка ко могу да се крећу у друштву и да живе на великој нози. Нико ниЈе позван да се меша у приватне ствари једног чове ка, али пак, кад непгго пређе границе, морамо да се у чуду запитамо: шта тај човек ради, кад може толко да троши? Је дан пример: ПознаЈем једног адвоката. Млад човек. Пре неколико го дина нмао Је једну малу кући цу, стари аутомобил и нарав но, адвокатску канцеларију. Али, никад нисам чуо ни читао да је тај човек заступао неко га у некоЈ парници, да Је пома гао некоме своЈим адвокатским саветима и уопште, да се позабавио стварима за коЈе Је као адвокат позван. Шта он ради, тек данас он има ни мање ни више него пет лук сузних палата у разним београдским улицама, један лук сузни аутомобил и Један спор тски, такође скупоцен аутомо бил. Немешање Је данас у моди, али овде бн позвани требало да се умешаЈу, Јер веруЈем да нам господин не би могао обЈаснитн на који Је начнн до шао до свога богаства . К. М

IIБЕТИ БУП

од

ИАКС ФЛАЈШЕРА

Алн кахо да снимимо сцену кад се Ханки уошпте не види?

бедЈна изгледа, проси у једноЈ од најглавнијих престоничких у лида и овет, троиут његовим за иста јадним изгледом, често му даје милостињу. У сваком случају чешће него другима. Нико и не слути да тај чичица има сталан месечан приход од 1300 динара. Сваки првн у м»есецу у ре>дно и без закашњења доноси му тај приход, али старац већ годинама се бави просјачењем ма да свакако његова сламњача толико је препуна новчаницама да би њен сопственик могао и данас и другима обилно да удели. Али он и не помишља на то. Напротив, одузима оним проојацима којима је заиста потреб но притећи у помоћ. Од свих видова незајажљивости и грамзљивости за новцем тешко би било пронаћи ружни ји.

Друштво за заштиту дево ака за-бележило је иове године видне устгехе, тим пре што оу средства којима Је располагало била ограничена па због тог недостатка није б»1 било у стању да прошири свој делокрут. Показало се да мушкарци мгно редне кризе и да онн могу да се лакше снађу у данашњим те шкоћама. Жене нису саремне да се са мостално боре за опстанак. Не, можда, зато што нису способне за то, него из простог разлога што нису тако васпитзне. Њи хова функција са:тоји се углав ном у одржавању породице и васпктању деие. Међутнм, ггрнв редна криза је немилосрдно уз дрмала темеље породице. јер мушкарци више нису обезбеђе ни да би могли основати и издржавати породицу. На тај начин, многа жена је остала без породице за коју је била намењена, а није била спремна да Се сама издржаза ван ње. Ово је имало за резултат да су многе девојке бачене у бра козе који дасу били заоновани на љубави или пријателимву, него на чистој трговиии, у ко јоч ]е обезбеђење будућности играло пресудну улогу: или, а како се у томе није успеоло не милосрдио су биле бачене на ули цу, на тротоар, у ужасни загр љај проституције. Друштво за заштиту девојака спасло је је »шоге девојке од о ве судбине, а да је имало више оредстава и ширу основу, мог ло је још успешније да спреми девојке За нове захтеве живота и да успешније решава питање проститупиј е. Хроничар X.

»Стотистикп југословенских држпвних железннца« У издзњу Генера.тне дирекције др„ жавних железница изишла је из штзм. пе прва књига „Статистика југословен ских железница за годиау 1936 са упоредним пздацима за 1933" са лодатком којн садржи најважније податхе о ста њу н раду Југословенских железнипа за' 10 година од 1927 до 1936 године нз иашем и фрашуском језиху Прва кшига .Стзтнстиха југословеа. ских жетезница за 1936 годвну" са_ стоји се нз пословног нзвештаја Ју гословенских држзвнвх желез.чкаа. Ста тистике железниа V експлозтацији Ге_ иера.тне дирекциЈе државних железни_ ца н Статистике железница у експлоата цији другнх јавни.х и приватнкх уста* нова. Пословни извештај Југослозенских др жавних железннца садржи поглавља о оргаиизацији, особљу, пругама. малгаа. ској службн, експлоатацијн, екоаомној службн и финзнснјзма. У Стзтнстици железница у ехсплов. тацији Генвралне дирекције државнах железнкаа нзнетн су оодацн о пругама нормалног кологека, пругама узаних ко лосекз, затим подаци којн се односе на колосеке свнх шкрниа н разних дијагрзмн. У поглавл>у о органвзацнји ваброЈа. ие су уредбе и прааа.тници која се од_ носе нз саобрзћа.1 а донети су у гоку 1936 године. У поглазљу о особл>у азнет Је увупаа бриј железничког пер_ сонала у прошлој годкнн разврстаа по службама, оделењима н врстама. У по глзвљу о пругама највећа пажња Је обраћена гарћељу аовнх железвица ко јима се ориступило у току прошле го_ дине. Поглавл>е о машвнској служби обухвата вознм парк, постројења за стужбу вуче, саму службу вуче. радиоанчку службу в електротехиичку с.туж_ бу Пог.тавл>е о експлоатација обухва. та кратак сумараа преглед и аоређење саобраћаја за пет година од 1932 до 1936, преглд саобраћаја оривзтне и спо ровозне робе од 1932 до 1936, нскоришћзвзње возннх сретстава, трааспорт ну службу, рехлзмзиону с.тужбу, тарн. фе и статистнку. Поглав.т>а о ехоеом. ноЈ и фкнансиској службн обухватају упоредне прегледе набавака и одржаних .тинганја од 1930 до 1936 односао контро.ту прихода н фннаисиску с.туж_ *УУ додатку „НајважннЈи подзн о ста_ н>у и раду Југословенсккх желзница аз десет година од 1927-1936' изнети су сви оодаци о нормз.тном н узааом ко_ лосеку у експ.тоатацији Генералие ди_ рекције државних железница, и то како у погледу дужине мрсже у кило_ мстрима, броја сганица, броја локомо. тивз. путничких и теретних кола, тако и у погледу саобраћаЈа вутника, саобраћаја пртљага, робе и т д за пе_ риод времена од 1927 до 1936 годинеТ ОваЈ Додатак садржи исто тако и аајважније податке о стању в раду свих железвица отворених за јзвзи са_ обраћај.