Правда, 31. 10. 1937., стр. 4

Велпка национална свачаност

на Кулманону наставља сс у недељу

свенаном прославом двадесетпетогодишњице ослобођења Јужне СрбиЈе Уз свечано освећрње и открнвање споненика Крољу Петру Првом Ословоаиоич и Витешком Крпљџ Александру Првом Ујединитељу коо и уз низ других свечаности

СА ДЕВЕТИМ ПЕШАДИСКИМ ПУКОМ

Мобипизација и битиа код Куманова ИЗ РАТНОГ ДНЕВНИКА ВОЈИСЛАВА МАРКОВИЂА, ПИТОМЦА-НАРЕДНИКА ВОЈН Е АКАДЕМИЈЕ

Ретко узоуд .Ђнв, веран а жив опис мобилизације и битке код Куманова, дао је под сенком смртн, пнтомацнаредник Војне акааемије, ађутант команданта другог батаљона Деветог пешадијског пука Војнслав Марковић којн је својом крвљу за. печатио љубав према своме народу. Млади Марковић био је први у рангу у :вимз годинама Војне академше, у рату херојски храбар што је показао својом погибијом, мушки, усправно, прса у прса са непријатељем код Криве Паланке 19 јуна 1913 годнне — н талентовани радник на пољу науке и књижевности што показују његови написн у часопису „Дело". Његове радове сакупили :у и издали његова Браћа Василије, др. Лазар, Танасије и др. Мно. драг Марковић у споменици „Фрагемнти једног кратког живота", поводом двадесетогодишњице његове с^фтн. 1933 године. Заиста, не могу се без узбуђења читати ове белешке, нађене у бележници погинулог тек произведеног потпоручника Војислава Марковића које тако живо показују жртвовање и нацно налнн идеализам једне сјајне генерације. МОБИЛИЗАЦИЈА Све је говорило да ће бити не. што. И новине, и рад н говори, све је тако било подешено, :ве је припремано и свуда се осећало да нешто велико и одлучно наступа. 1908 годнна показала је поље • рада, рашнриле се снаге, развио се дух, подигле се амбиције а нада све народност н грпство, остварење тежњи и аоаирација, изгледи за једну очајну борбу са једном великом силом, сзе је то тако припремило за овај рат, да он није дошао ни изненадно ни у невреме: требало је да се покаже шта се ура дило, напрегнуте снаг е требале су одушка и вешта политика удесила је и опремила моменат. Одлучно је дошло и Велико се догодило. Мобилизација је ишла ванредно брзо. Све претходне радње извршене су. Сви команданти и командири добили су тачне упу. те, шта ће у току оних 4 дана, одређених чисто за мобилизацију, имати да раде. Нигде није било забуне, нико никога није питао, сваки је радио свој посао, н одушевљење заједно са знањем и ревношћу, учинило је да је сае испало преко очекивања. Већ трећета дана батаљон је бно мобилисан и спреман: 1112 војника и 25 коња јахаћих и товар. них. Тада је држана смотра, све је било у реду. Војници су врло лепо изгледали, њнх је чинила лепим душезна онага, вера у себе, нека чудна радосг, осећање иушкости и ја* чине, која је лебдела на лицима свнју, и ако су они били несвесни тога. Ја :е тако лепо сећам те смотре. Приближујући се строју, мени се и нехотице створи слика немачког батаљона: војници потпуно модерно спремни, са свима потребама, лепо и правилно спз. кованим, укочени и поравнатн, и онда погледам наш батаљон: да ли ће њихове оланхе, њихова сељачка торба издржати рат? И ја сам био фрапиран! Никад нисам чуо дубље, громкије и тако од срца: „Бог ти помогао!" Сва су лица била упрта у коман данта н ја сам видео изразе ол несвесне енергије, да се бори и

погине за нешто велико и лепо, 1 тамо где га воде његовн команданти, осећање поверења и покорностн. Ја сам видео и инстинктивно, готово несвесно ја осетих сву величину њихову, ја осетих дз ако нема ранаца, ципела, камаш. нн, кафе и чаја, има срца, има нешто што је над свим тим. има духа и осећања. Веровало се да Пожаревљани нису добар елеменат. Прошлост 9. пука није тако сјајна. Офицнри су говорили: „Можда ће наши први револверски метци пјгодити нашег војника". То 1е правило мучан утисак! Али сино. ви су спасли част очевима. Оно што је мени дало поверења на смотри и У току доласка резервиста — то је одржало битку нз Куманову, то је победило код Битоља. РАТНИ ДНЕВНИК 20 септембар. — Први мобили зацнјски дан, скупљзње и долазак резервиста и коморе. Преглед људи и коња. Мали број изогталих. Чудна веселост влада међу њима. Ни мало нервозности ни узбуђеностн. Тако сва четири дана. Четвртог смотра мог команданта, петог смотра команданта пукз. Вежбања. 26 септембар. — Полазак. Осипаоница, укрцавање у 11 н 37. ј 27 Врање, село Златокоп. Бивак у Златокопу. Ноћ у сељачкој кући са официрима. Сутра 28 кантонман у Наставцима. И:хра. на. 29 продужење. 30 септембра — батаљон је у Наставиима. Занимање по четама. Исхрана не редовна. Командант сам купује храну. 1 октобар. — Занимање по четама. Око 10 и 30 пре подне свира узбуна. Батаљон бива спреман за 30 минута и одлази на пу ковско збориште у Доње Требе шиње. Око 2 сата бат&љон се враћа у свој кантонман. Знзк узбуне, говори :е, дат је због покушаја Турака и Арнаута да упадну код Вртоша и Ристовца. 2 октобар. — Кантонман у На ставцнма. Ништа ново. Шаљемо каплара и писара у Врање за разне ситнице. 3 октобар. — Храна долази из пука. Војници појели конзерве. Наређује се да се набаве. Иде наредник Трајко из прве чете и потпоручник Дојчнн у Врање да набаве. Не могу ништа да нађу. Увече стиже наређење да се батаљон укантонује у селу Преображењу. 3 и 4 батаљон и пуковски штаб су у селу Д. Отуља. 4 октобар. — Заузимање кантонмана у Преображењу — батаљон и штаб у школи, заједно са другом и трећом четом. 5 октобар. — Занимање по четама. Ништа ново. 6 октобар. — Око 8 часова добија се извештај од команданта пука да је ноћу 5-6 октобра објављен рат. У подне прочитана је наредба команданта прве арми «е Престолонаследника Александра. Заједнички ручак у првој чети. У 4 часа прочитана наоедба врховног команданта. Доцкан у ноћ стиже наређење да батаљон сутра дан у 5 и 30 пре подне дође на пуков:ко двс. риште. , 7 октобар. — У 5 и 30 батаљон је био на пуковском дворишту у Д. Отуљи, ту је свршена молитва. Командант батаљона добија овакво наређење: Да бн се осигу рала офанзива прве армије наређује се покрет Дунавске дивнзије. Она маршује у две колоне: десна (8, 9 и 18 пук и 2 дивизиона артиљерије) преко Батушње, Цера, Барановца, Коз-

јал, н лева (слоредна, 7 пук). 9 пук маршује на челу главнине, батаљони по бројном реду. У 10 (?) прелаз граниие код карау. ле Цера н марш без узнемирава. ња до села. Бараљевца. Успут срећу :е комите и наоружани становници, сви одушевљени и радосни. Десно од нас маршира Дринска дивизија и с те стране на падинама Рујана чује се борба веома жнва. Пук је заусгав. љен на ко:и северозападно >а Бараљевиа и ту се поставља бивак. Дивизион артиљерије је V Бараљевиу, други батаљон одређује напред стражу да заштиги артнљерију од изненадног ноћног напада. Командант одређује три чете на претстражу (1, 2 и 3), 4 чета у резерви нспод села. Батаљ >нски штаб V једној кући

гони. Командант днвизије наређује да се пошаље један батаљон 9 пука да помогне рад коњице. Командант пука одређуЈе наш батаљон. Батаљон се одмах креће напред, прва^ и друга чета су у првом борбеном реду. 3 и 4 :у у резерви — исти распоред. Бзтаљон допире до ивиие села Младо Нагоричане. Ту поручник Цукаваи јављз команданту батаљона да је командаит днвизије наредио да се батаљсн повуче и држи стари положа!. Ту је био већ цео пук и батаљон се повлачи на лево крилЈ положаја. Трећа и четврта чета су сад у првом борбеном реду, 1 и 2 у резерви. Турци нападају до доцкан у ноћ али и не долазе до јуришног отстојања. Командант пука наређује да се поста-

Војнслав Марковић

Врећице са костнма изгинулих в мртвачкн ковчези,

на ивиии села. Комора трупна стиже тек у 12 часова ноћу. Ноћ е прошла на миру. 8 октобар. — Пук продужује кретање. Више села Бараљевца батаљон улази у колону пукз. Пут до:та тежак и поред тога нспрекидно извлачење артиљери. је. Марш до Челопека. Војници су доста уморни, јер ово је други дан како нису јели. Ту се поставља бивак и одређују страже. Ноћ ладна. У 2 и 30 свира узбуна и чује Се пуцњава. Један вод из 3 чете оде у том правцу да извидн и убрзо се да одмор вољно. , 9 октобар. — Марш до Старог и Младог Нагоричана. У Челопе ку ухваћено 22 војника што су се сакрили по кућама. Опет извлачење артиљерије. Код старог Нагоричана командант пука одређује 1 и 2 батаљон на предстражу на коси источно од Нагоричана, 2 батаљон добија леви отсек. Лево од њега је" 18. пук. 2 чете су одређене на предстражу (1 и 2), 3 и 4 су у потпорници. Положај се одмах утврђује стрељачким откопима за клечећи став. Чета пионира подиже једно утврђење затворено од кншз, али које није било згодно постављено и служило је само доц није као место за један вод из бат. резерве. Ноћ је прошла на миру. Батаљон је бно везан телефоном са пуком. ПОД КУРШУМИ.МА 10 октобар. — У 10 и 45 пре подне чује се нагла пуцњава и куршуми почеше да падају аз положај. Батаљон се одмах спреми за борбу. Предњи делови предстраже осташе на :војим местнма и поседоше розове. 3 чета позади 1 а 4 позади 2. Бојра крмора се исто тако поделн на два дела. Дође и командант пука. Пред фронтом предстражног положаја боре се два ескад рона наша са једннм турским ба таљоном који је на ко:и више села Младо Нагорнчане. Борба све живља. Најпосле се ескадрони повлаче на наш е лево кри. ло. У 12 сати долази артнљеријски мајор Т. Павловић и јавља коМандантУ пука: да Је тимочка дивизија потукла једну туроку днзизију и да је наша коњица

ве војне предстраже и батаљон добнва исти од:ек али бива оачан са још две чете из трећег батаљона. На левом крилу су митраљези. Турци опет нападају и то ватром н полако наступају, али их увек дочека жестока ватра нз опкопа. Целе је ноћн то трајало. На положају је била и артиљернја. Ноћ веома ладна још Ј "е н киша падала. Цела се ноћ провела под куршумима У стрељачком сторју, лежећи на земљи. (Одломак нз писма брату др. Лазару Марковићу): „Дунавска дивизија (7,8, 9 и 18 пук, 1 пук коњице, 1 артнљ. пук, свега 25—30.000) једном вештом тактичном комбинацијом обиђе источно Рујан, прође поред Козјака, Челопека н доспе до друма Куманово—Крива Паланка (дакле у висини Куманова и још јужније) и онда обрне фронт ка Куманову, заузме положаЈ'е Ст. н Мл. Нагоричане. На предстражи су бнли 7, 18, и 9 пук и 2 дивиз. артиљ.; у резерви 8 гтук., Остатак Прве армнје задоцнио је, јер је ишао право ча Рујан. Ми смо били и сувише експоннрани, тог момента се то баш није знало, али се то осећало међу официрнма. Нагла промена фронта, велика близина Куманова (где :е знало да гу концентрисани Турци) и све мир но. У 9 час. пре подне 10 октобра отпочиње напад Турака. Поја ва наша била је изненадна за Турке — требало нас је мз по коју цену сломити. И отпочели су јуриши већ у 10 час. и долазило се до 300, до 200 мет. и увек су били одбијени. Ми смо имали само про:ге стрељачке заклоне. 7 н 18 пук грдно су страдали, 8 пук појачава то крило, код мене Турци су мање пуцали, а-чи су јурили на нож. јурили и нису се више враћали. Тако је тра|ало цео дан и целу ноћ. Сутра дан Моравска н Дринска дивизија отпочињу акцију. Турцн :у већ бнли сломијени и настало је гоњење. Као што су лудо јурили тако су и лудо бежалн. Бнло их је ту 80.000").

ТУРЦИ ОТСТУПАЈУ 11 октобар. — Пушкарање наставља се још и у зору. Око 8 часова видн се наступање Дринске дивизије и отступање Турака. Наша батерија непрестано деј:твује. Убрзо Турци отворнше н на њу ватру То је мало гр^јало. Пук се креће напред. Други батаљон је У првом борбеном реду. десно од њега ј е четвртн батаљон. Друга и четврта чета су у првом борбеном реду, остале су у резерви позади лев јг крила. Допире се до Папиларског рида и заробљавају око 20 Турака. Турии нагло отступају, остављајући сву спрему и :ве ствари. Ноћ прекида борбу, нш батаљон одређује се у главничу, а 1, 3 и 4 су на предстражи. Н -ћ је прошла без узнемиравања. 12 октобар. — Батал>он се одређује у десну побочницу за одржавање везе између Дунавске и Дринске дивизије и заштиту бок а Дунав:ке дивизије. Правзи кретања: Орашац—СкачковацГрадиште. Командант одређује прву чету у претходницу, вод поручника Р. Првуловића у леву а потпоручннка Стојичевића у десну побочницу. Ниже села Шупља батаљон пређе Пчињу и маршује својим правцем. Пред селом Орашцем батаљон добија наређење да избије на висове више села и да се ту задржи. Главнана је на Зубовскоме Рчду. Батаљон постазља предстра. жу југоисточно од Орашиа. Друга чета је на предггражи. Побочници су на својнм местнма у висини батаљона и веза се одржава. Ноћ пролази на миру. 13 октобар. — Рано ујутру до. воде 6 бегун^ца. Један Бугарнн млад и по изгледу и говору интелигентан. Он је упознао једног заробљеника који се издавао за Бугарина, као Турчина, и сви се опроводе у дизизију. У 9 н 30 добија се наређење да се батаљон крене лојим правцем и то предњи делови стрељачким стројем. Батаљон се одмах креће. Одређује се 1 и 4 чета у први борбени ред, 2 и з урезервн. Предње чете нмају се разви. ти, чим избнју на пут и уђу у долину реке. При излазу из села командант наређује да се 4 чета и не развија већ да уђе у састав резерве, а нз 1 чете да се нзбаци саж> Ј *едан вод у стрељачки строј због уске долине Градишке реке. У 9 н 45 добија се наређење од команданта глав нин е п.-п> г ковника Знсића да се батаљон крене правцем преко Скачковске планине на Агакинце — Сопот —Трстеник — кота 10 Грубанци, и ту се задржи. Батаљон се креће одмах тим правцем наступним маушем. Прва чета је у претходници. Имају једнога вођу. Пут тежак, пада кнша и дз'ва ветар. Целим путем нанлазимо на велнкн број кара, иуниције, ггвари, разних архива. У опште цео је утксак да су Турцн безобзнриде бежали. Како ли су се морали осећати кад су ова ко у нереду оступали? Сигурно их је наша коњица гонила. То је уздигло морал код наших во јника и мало лакше подносилн тежак пут и гадно време. Ја и командант идемо пешке. Пређо смо село Колицко и дођосмо до Малинова. Опет неаси заробље ници. Већ почење мрак да се спушта а нема никаквог наређе ња. Ја идем да тражим поручника Радоја. Не налазнм га. Наилази мо на ордонанса из пука који ми јавља где је ппоручник и носе наређење од команданта пука Ми изншли и сувише напред. Ко мандант пука наређује да се бз таљон заустави југоисточно од сел а Габреша и ту преноћи. Ко мандант батаљона решава се да оде у то село. Прва чета је заш

титница, имамо вођу. Марш те жак, војници уморни, село )е до ста удаљено. Најзад :е успесмо и четврта чета образује предстра жу, остале три су у главнини.На вечерје г. калетана Живка. Село Гавреш је веома снромашно и ма ло, н ^ема ништа да се купи. Ноћ пролази на миру. Слање официрске патроле за обилаже ње. 14 октобар. Дан пролази на ми ру Ухваћена веза са 8. пуком ки ји је лево од нас на претстражн на Градишту Наш пук је у глаз нини на источној падини Гради шта. Везу :а Дринском дивизи јом врло је тешко одржати јер је јако удаљена. Из пука се до бија хлеб и качкаваљ. Дан про лази на миру. 3 чета смењује 4. на предстражи. Слава г. капета на Живка и он части. Ништа но во. 15 октобар. Дан пролази на ми ру. Добија се храна из пука. Ста ње иорално и здравствено врло добро. Око 10 часова опажа се покрет у 8. пуку, па као да се креће и главнина. Нема никаквог наређења. Командант се ипак ре шава да пође и шаље патролу 8. пука да види шта је. Тек што је батаљон пошао, добије командант извештај од команданта 3. батаљона 8. пука, да је он одре ђен да са својим батаљоно и 2 митраљеза извиди у правцу Све тог Николе. Ускоро стиж; извештај и од команданта 8. пука у истом смислу, и командант врати батаљон на своје место. Друга чета смењује трећу на претстра жи. 16 октобар. У 6 и 30 добија се наређење да :е батаљон придру жи пуку на источној падини Гра дишта. Пук је у глазниети и мар шоваће отоком Береши на Све тог Николу.Батаљон улази у ко лону у 8 и 4-5 и маршује на за чељу пука. Марш до падине југо источно од Светог Николе. Све ти Никола има леп положај али ј е бедно и сиромашно место. Има лепи^ кула. Пук бивакује и ноћ пролази на миру. 17 октобар. Пук образује прет ходницу. Дивизија маршује на Штип у циљу опседања, 2 бата. љон маршује на челу главне тру пе претходнице. Марш без узне мнравања. Долазак на десну оба лу Брегалннце н северно од Шти па на косу. Испод ногу У котли ни је Штип. Осећаји победилаца којима се предаје варош. Врло леп изглед. У Шткпу су Бугари и наша Тимочка дивизија. Бата љон бнвакуЈ "е. Моје навечерје. Свн официри из батаљона. Има вина, пече се јагње. Вече врло лепо проведено. 18 октобар. Моја слава Св. Лу ка.Честитају ин. Командант ди визије добија извештај од коми та да се у Радовишту искупило 12 турских батаљона у циљу на пада на Штип. 8. и 9. пук одре ђује се да поседну вис јужно иза Штипа. Наш пук маршује у две колоне. 2. батаљон је деоно. На челу главнине. Пролазак кроз Шгип. Сусрет са Бугарима. Пре лаз преко моста. Марш до ко те (?). Наш батаљон Ј"е у главнн ни и бивакује позади главне од бранбене линије. Лево од њега је четврти батаљон, 1 н 3 су на претстражи. Пристулљено је одмах нзради откопа. 1. вод 2. чета је двс на побочница у циљу одржавања везе са 8. пуком и штићења 6о ка. Он бивакуЈ *е у висини батал *о на и нало напред. Ноћ је прозе дена н е дижући шаторе и на ве ликој опрези. Било је хладно. Но Турци не нападоше. Једна официрска коњичка патрола јавл ла је да се од мештана сазнало да У Радовишту нема Турака н да су тамо Бугари.

Успоменп из Кумановске битке Митраљеско одељење четвртог коњимког пука »Великог Кнеза Константина Константиновића"

Освануо је дан Ј 'едне велике битке, Кумановске. Зора. Сипи ситна јесењ^ киша. С времена на време чују се пушкарања патрола. Коњичка днвизија Ј *е испод положаја. Коњичка батерија, по наређењу команданта коњичке дианзије Кнеза Арсенз Карађорђевића, нзлази рано на положај. Коњн не могу да из»уку. Узета је помоћ волова. Ни то не помаже. Притекли су v помоћ н мештани. Опет не иде. Помогоше и жене... Упућују се, одмах, два коњнчка извнђачка ескадрона. Нај сјаннја улога, пуна частн. Завидим командирима тнх нзеидничких ескадрона и криво ми је

што сам везан, као командир, за коњичко митраљеско одељење Четвртог коњичког пука, „Велнког Кнеза Константина Константиновића". (По јединичном списку води се и сам Ве.нжи Кнез као еодннк и приликол! мобилизације упућгн му Ј 'е позив као и осталим официрима). — Један од послатих нзвиђачких ескадрона вратио се одмах натраг, док је први извиђаччн ескадрон — под командом мог најбољег друга покојног Михаила Павловића, — извршио до потпуности свој задатак и налази се већ у позадини турске војске. Најлепиш прашер у исто-