Правда, 31. 10. 1937., стр. 5

Дунпвцимп који у овој славној битци поднеше најкрвавије и жртве припада изузетна слава, част и признање целог народа >

рији наше ратне коњице. Сјајне вође офнцироких коњичких патрола; Лекица Наумовић, Анта Јованови1>. Заре Анђелковић били оу у храбрости и вршењу службе неналмашиви. Не могу а да не поменем ксмаиданта коњичке дивизше Кнеза Арсена Ка/рађорНев^ића. Не чиним то због Његовог високог порекла, већ )едино збсг историјске тачности Хладан, сдмерен и храбар. То су, у најкраћим потезима Његове одлике. Гледао сам Га када пролећу куршуми... Један једини командант Коњичке стратегнјске дивиз«)е води, — увек је на челу нзвиђачког пука, а не командује коњичком дивизијом. Понављам, водн дивизију. Комаидант без начелника стана; једе заједно са официрима; спава са њима. Једном речју, дели и добро и зло са Својим војницима. — Једне ноћи идући кроз логор на положају, саплетем се о нечиџе чизме, које су вириле из малог, ниског војнич ког шатора. Чизме попрскане снегом. Ту је лежзо командант коњичке дивизије Кнез Арсе«. Друге ноћи, када се пробудих, приметих с друте стране ватре команданта дивизије. Заспао је на сену. Ето, укратко, тако је изгледао тадањи командант коњичке дивизије. Његов шеф пггаба, покојни Милан Туцаковић, одличан, сталожен, хладан и врло спреман официр, није се одвајао од команданта дивизије. Командант четвртог коњичког пука, храбар, одважан и врло енергичан, био је мајор Јеврем Лазић. * Битка се развија све јаче и јаче... Ври од пушака и митраљеза... Треште гранате... Само, или због мекоће земљишта, или због лоше турске муницнје, ретко која граната да експлодира! ... Замишљен, лежим поред свога мптраљеског одељења, утонуо у вреву пуцњаве. Трже ме, изненада, вика: командир митраљеског одељења Четвртог коњичког пука, командир, командир! А затим, командир четвртог еокадрона! (мајор Рафаиловић). — Зове командант днвизије. Појашем коња и брзо се наћох пред командантом, Кнезом Арсеном — Изволите Ваше Величанство, — рекосмо у глас и ја и Рафаиловнћ Кнез лично наређује: — Седми пешадиски пук, јако поколебан на положају, под притиском много јачег противника, жртвује ваше митраљесчо одељење за спас пешадије, до доласка појачања. — Разумем! После неколико измењених ре чи са мојим командантом пука, — убрзо прогалопирао сам са мојим митраљеским одељењем поред Кнеза Арсена. Командант нам даде знак руком: — Срећан пут! Око један и по час поподне битка се развија. Кркљају пушке. Топови н• престају. Излетим на' положај. Склањам мртве, пз дижем рањење... Постављам ми траљезе на нашем крајњем левом крилу, на коси која се спупгта на реку Пчињу... Бочно од 4 батаљона 7 пука. Пушчана. митраљеока и топовока паљба, и са наше и са турске стране, све јача... Са турског крајњег деоног крила појављује се стр^ љачки строј Турака.. Командујем: — Одстојање: два митраљеза на 600 метара, а два на 700 метара. Прва два коси с десна у лево; друга два коси с лева У десно! Митраљези дегјствују без прекида... Урличу Турци... Трче к нама... 1Дтитови митраљеза пуц карају под ударцима турских меткова, као град у прозор. Седнем и сам за митраљез. Пло тун за плотуном. — и јуриш је одбијен... Турска резерва гази Пчињу у густим редовима... Команда: 800 метара Укочи кочнице. Падају разне команде, али је главно да се све одмах нзвршују. Сноп куршума ухватио цента<р... Губи се велики круг црвених фесова. Урликање на свим странама. Грло се осушило... Посилни ми додаде флашу... Пад? Мозак пршти по ми траљезима... Не знамо коликоје сати... Трубе наше свирају у највећем ватреном урлању: прекидај паљбу! Турске трубе, тан ким звуком, свирају још јаче прекид паљбе... Наједном, све престаде. Пун мир. Нигде пуцња. Трајало је то 3—4 минута. Кад опет, још гори ураган од пуцњаве... Брзо се од рањеника дознало да је погинуо командант 7 пука, слаини Глишић — на превару, а да је жив ухваћен један наш кома^дант батаљона, чијег се имена не сећам,Киша почиње да пада. Један комамдир чете 7 пука, из поза-

дине (од куда та позадина кад сви гину?) — кренуо лево од мене, ка Турцима, који наваљују непрестано на мене. Носи неки ашов у десној руци и њиме заклања лице... Поче да отступа, тек што је почео да ступа! Зауставих га, и у оној брзини и нервози, опсовах нешто. Он се заустави и леже са својим војницима у мојој висини... Турска артилерија започе силну ватру да угуши моје митраљеско одељење... Гранате падају^ ниско преко наших глава. ЗабиЈају се у меке обале Пчиње, без експлозије. Понека падне у стоељачки строј чете С. Ђ. коју сам зауставио, и наноои тешке губитке. Испрел мене терен потпуно очишћен од нападајућих колона. Од заробљеника сазнајем да су на мене јуришале колоне шеснаестог нишанџи-табора, ко је су сачињавале анадолске трупе. То су ми и рањеници потврдили. Сумрак пада. Рањеницн у све већем броју одлазе. Наједанпут, један од комнта дотрча. вичући: — Удри преко Пчиње' Ено Турака! Погледам около. Виднм уза саму обалу (наслоњене на један црвени брег) трупе јачине батаљона. Н? могу да раепознам да ли су Турци, или Срби. Друп^ комита виче: — Не пуцај, Срби су! Дурбин не помаже. Позовем Мигтра Вукићевића, (жив је и са

Скопље у свечаном изгледу да је пуковник), наредннка вођу митраљеза, и наредим му да са патролом крене на Пчињу и види које су трупе. Он оде, али се од јаке пешачке ватре врати Окренуте митраљезе на те трупе, чаново окренемо првобитном положају. И срећа! Јер сутрадан сам сазнао да је то био батаљон под командом мајора ^пок. Микице Радовановића, који је тек доцкан упућен на моје лево крило. Да сам ставио у дејство 2 митраљеза на 300 метара, цео би батзљон био уннштен. Срећа велика! Битка траје и даље. Неки војници из четвртог ескадрона улећу V мо|е митраљеско одел>ење и полу-л\'ди. изговарају неке неразумљиве речи. На ползжзју 7 пука, — командант пука, сви командант^ батаљона, сви команднри и зодници — изгинулн: Подофицирн командују батаљонима, каЛлари и отресити редови — четама и водовима! Око десет сати иоћу битка свКцрња и.1ача. ДоЛази један офишф да му предам колону?!! Нити га знам, нитн познајем, нити могу у оном мраку да му презам колону. Упућујем га на ровове десно од мене... У том часу наилазе бркајлнје, кру пни и стасити људи Пролазе пп ред мене у трчећем кораку. Ст^ гли пушке са бајонетима, нат г мурена лица улазе у смрт. да по јачају редове славног 7 пука. А поред њих проносе мртве команданте, командире, воднике подофицире, редове...

Јуначка на јуначку војску! Бог и изгинули хероји спасоше и танесоше легендарну Кумановску битку. ... Мене сменише са наређењем да се повучем у састзв пука у Младом Нагоричану... Тамо, уз припомоћ другова комите Спасе-1 арде, сместих изнурене остатке митраљеског одељења 4 коњичког п\'ка... Зора свиће... Јаши постројена ДИВИЗН13... Чита се похвалница митраљеском одељењу и четвртом ескадрону 4 коњичког пука... На дивнзију, V том момен. ту, пада]\ гранате Дивизија се креће преко ровова, све даље и даље, из победе у победу, за^едно са јуначком пешадијом која је са артилрријом извојевала пуну победу.

Слава мртвима! Благодарност живи^а! Бићу срећан да палима, са жи внм друговнмз, ^палнмо воштанице. Бићу срећан и задовољан да м.тађим нарашга^има покажем сва места на којима се водила борба за велнку Југославију. Драг П. Мостић, ком.:ндир митраљеског одељења 4 коњичког пука „Великог Кнеза Констангина Константиновића". СЕЋАЊЕ НА СЛАВНЕ ДАНЕ Од Солука до Ристовца, уочи преласка наше војске преко граниуе 1912 године

Бсоасмо добрн оуседи у новом делу Солуна — Асим — бег, ма* јор, и ја. Једноопратне муКице, у којнма смо становали, биле су једна до друге и вазда смо један дру гог љубазно поздравл>алн. Поаранилн смо обојииа. Чежа|ју кола н н>ега и мене; крећемо се у рат. Ободина смо сегни, невесели; јутрос се преко срца поздравл>амо. Ја сам невесео зато што сумљам да Ку успеги жив да се пребаиим у Србију. Давдесет пет година носим пеку на срцу против свога пријатеља Жнвојнна БалугџиКа због овога му чнога дана и право је да јс искалим сад! Он ме довео у овај тешки положао да а>ми>ам данас да Ку икад видетн Србију и ослобођен>е. Класмо се мн — котеријаши и антикотеријаши србнјански у Јужно) Србији — као жути мрави. Ми антикотеријаши, конзуларни чнновници и национални радници, бејасмо у ман>нни, немоКнн према котеријашкоо веКнни, иемоКни чак да се браннмо од страшних потвора да смо нздајннии! Ништа зато; ми смо се јуначки борилн против к>теркЈашке веКинске полцтике зато што она није о>дговара ни нашим идеалима, нн потребама нацконалним у Турскод. Сви смо ми антнкотеријаши вице коизули ТраЈаи ЖивковиК н Марко ЦемоонК, професори Глиша ЕлезовиК, Милаи ЧемерикиЈк, Риста Огн>ановиК и други. На свога вице-конзула — мсне — свалио јс БалугџиК сад, уочи рата. тсжак задатак: Да спалнм архиау конзулата. Доврага, како рђаво гори хартија! Три дана ноКу и дан>у ложич пеКи и не могу да се ослободим лр хиве! Он, М01Ј шсф. са ош»м чнновнипима које рачуна за своје. осипу-

рао је себи меото на једном иностраном броду. Ја не могј - поКн тим бродом, јер шеф нел^а пара да мн да да бих могао лађом путоиа1 н! Са овим што ми се деснло у кући моју же>-\езницом допутовати до Србије, ако ми рат не пресгче пут. Идем па шта било да било! Наши ужари из Лесковца давно су веК отишлн у своје јединице. Оставилн су жене и децу у Солуку Без мога знан>а и одобрења ове за плакане породице чекале су ме на станици. НеКе од мене да се одвоји стари драгоман Настас НастасијевиК никако, и он ме чекао на сга ници. Рђава је моја војска с којом имам да прордем Вардарском доли ном до Србије! ♦ У вагону прве и друге класе прс пуно је официра, једва сам се сместио међу н>има у купеу прве к_\асе. Сви су сеггни, нн једаи се не нн тересује ко сам и игга сам. Ја знам шта их мучи: Они су свесни. као и ја, да их чекају тешкн порази. Ја опет не с>ад|>ам у иашу победу; не што то одавно жудим веК што знам турску немоК. Кад ме чико не дира, надам се да Ку овако мирно стиКи у Ристоваи. Дквота! Од радостп би запевао нако певати не зиам. У Крнволаку сретох се с првом пепријатношћу: 13 ватона наше ратне спреме враКено је с граннце. Био је у праву умни и лукааи вслики везир Хи.\ми.паша кад нам је забранио превоз ратног материјала преко Солуна. ,.Не наор>жава се Србија против Аустро-Угарске веК против Турске", — рекао је на шем правом посланику у Царнграду оџи Србелди Али-Шсфки Јуиус ефендиКу нз Босне. То.\ико ме тиште ових тринаест вагоиа иашег

ратног материоала да чак почињем да мислим: можда од н>ега зависи нсход рата! У Всо\ссу се котјентрише радии. Всссо сам и задовол>ан: горе но слабо иде мобт\изација. Бројим с прозора шаторе: свега тридесет шест. Нишга! Нс нзненађује ме ово. Само да хеКе боз макар мало брже да милн к Србији! Све внше стичсм увереше да Ку жив и здрав доспетн да пргђем границу. Само то н ништа дрлто не желим. ♦ У Скопљу хаос на станици. И кад бих хтео да изиђем из вагона не бих могао; сад се гура у воз ко где може. Арнаути сел>аци мало по штују офнцнрске униформс; потнскују официре да се како сместе у нашем купоу прве класе. Гледам кроз прозор и угледам „чудо": сво

га старог професора чичу Илнју ВучстиКа. Рођен је он с оне стране Чакора — у Велици, учио у Русији, професоровао у Прнзрену и Сконл»у. Прогура се кроз гомилу до мота прозора. Дуго се на нешто чекало док сс воз није кренуо. У Куманову, баш оуице беше клекиуло да се одмори, воз поче да се испражњава- Три кршна млада Галичанина, на н>ихову несреКу, угледаше ме на про зору и познадоше- Радосно дотрча ше и гласно рече један од њих: „Таман, ми Кемо с вама у Србију. ХоКемо у српску војску да се бијемо!" Заптијгсна пипггаљка проговори: одмах их ту везаше коноп икма н поведоше. Јадннцн узалуд су се освртали и бацали поглед на мене не би ли их спасао. Празан воз опет поче да мнли; увек напред к Србији. У купе уђе /келезнички полициски комесар. Знао је он мене, и ја и>ега; често ми је прегледао пасош. Висок, мр 1 шав, отресит, увск нервозан, сад беше потпуно бесаи. С врата поче да псује Србе и Србију најружније: „Подлаци! Издајници! Ћафири! А све сте се празкли као да сте наши понјатељн! Лажови и гадови!" Био је Арнаутнн Прешвац. Јасно мн је: решио се да се освети Србијн за „издајство" и да ми сјури са бл>у у прса. ♦ Око Прешева, опет насред пол>а, — опет се изспразни воз. У возу остадосмо са.\;о ми пос.\едн>и Срби који су нм.члн да пређу последњу ноК српско-турску грагацу. Некакав војнн нижн чиновннк прво је саопштно драгоману НастаситјевиКу да и мн мо^рамо изиКи из воза, јер се ои враКа натраг. Он, сасвим избезумљен, дотрча из своје треКе класе у моју прсу. и саопшти ми ову страшну всст. — „Добро, рекох му. — онда да изиђемо." — „Куд? Знате ли шта то значи, каже стари Нишлнја који је памтио Туркс у Н кшу још пре 1876 годинс; то значи: сад Ке нас да поубијају. — „Може бити, рекох му. али рат и јесте зато да се гнне". Донста сам био потпуно мнран н присебан, и — чудо! — сматрах да )е сасвим прнродно да нас убију. Овом својом хладнокрзношКу ја као да не само забодох нож у срцс НастасијевиКу но као да ту пред његовим очима поклах сзу ље гову децу, која су иначе била ван опасности — у Нишу — „Куку мени, децо моја!" запишта јаддаЈк и поче немилосрдно да се бије песница.ма по глави, једнако продужавајуКи сво.'а очајничка нарацања за децом. ја п\акух и бесно му наргЈих да Кути. Пос.\ушао ме. Без рсчи н звукова клатЈго је главом, држеКи руке на очима. Сад сам и ја — наравно те шког срца —^ чекао да нас изве!у „на стрељање". Опет чудо: не долази нико. Јавно заборавк.\н су на нас. Имам наде да Ке нас тако заборављене остазнтн и да Кс нас воз вратити у Скопље. Одједном ново чудо: воз поче опст да мили напред. Кад смо ушли у станицу на Зибев*гу као да се понозо родисмо Пограничнн комесар био је ;едан сељачки отмен ба.\кански Тур чин. Вксок, стасит. блежар, плосит. али у исто врсмс нечасан. по кварен. мнтџија. Нешто Је турсче школе имао а пратжо се сзе да зна. Познавали смо сс, наравно, и он ме љубазно поздрави, али у исто време набусито заповеди, да не износим ствари из вагона, по што се морам одмах исткм возом врапгти у Скопљс. СаобраКај са Србнјом, разуме се, бно је прзкл ну^г. Око мене преплаше.!е жчне « и>1гхова дчица н полужив очај.чн НастасгГјевиК. Гледају у мене као у спасноца. За 6-ога, нако је мрак густ као мастило. изгледа да сви внди.мо нашу Србнју како сија у сунцу с.\ободе. На велико чудо н нзненађен>е АнастасијевиКа, ја гордо и бајаги равнодушно рекох комесару: — „)а против тога немам ништа, алн не бих желео да Ви, наш пр-1 јатељ, настрадате". Знао сам да се он не разуме у Међународном праву Дрким му читаво предаван>е, нарарно како ми годн, какве Ке непријатности султан н диван има ти од Европе ако он наруши начело моје „дипломатске неприкосновености". А веК да Ке он изгубити с\ужбу и одмах бити стрпач

Концерт војне музике

у апсу чим ја сткгнем до валиј^ Скопљу — „који зна Мсђунар« но право и који ми је допустно' идем у Србију" — то се веК уј пред зна. Убелих га, и сад јс ; имао дужност да убеди младог ј лазима — командира страже —ј ! нас он пропусти. Ја — јеинако с висине „неп косновеиог дипломате" — с г^, вом захтевам да ми комесар ч -д; два носача да понесе мојс ствари: један сандук и Један тсшки кожш! куфер с поверљивим документима из наше солунске консулскс архиве. коЈе сам рачунао да треба спасти. Он ми обеКа и погоди се са мном бајаги у име носача за златан наполеон. Кроз пет минлгга, бајаги опет у нме носача, тражио Је два, па три, све пооедан више до седам наполеона, таман онолико колнко сам ја свега кмао. Ја прнстадох и пружих му свнх седалт. Он сад позва једнога амалина Србкна да нзнесе мојс ствари. Беше веК пред зору, па се по.чсшто мог\о назиратн кад нам даде једнога заптију и рече да се с н>им кренемо ка граници. Амала нема. „Мало доцније послаКу их ја да Ваше ствари донесу до граиице," рече комесар. „Превари ме", рекох у себи и замолнх две Лесковчанке да мн поднгну куфер с документима на рамена који је тежно 75 килограма. Доцније сам га измерио Сандук са мојим личннм најпотребнијим стваркма и новац "Ч оставнх. Кома.чдир страже није јавио војнику који је „шиљбочио" на рабат ном дрвеном мосгу суховаре. Кад смо наступили на мост. с друге н>е гове раз\еже се кроз мрак једно снажно: дур! Ја, са тешким куфером на леђима, бајах напред; моја се „војска" преплаши и панички нава.\и да сило.м прође мост. За Бога,, — још мало и Србија је ту!.. Уза-\уд ја вичем да- стану, узалуд кажем да Кемо сви изгииути ако не станемо; гурају ме на прсд на напереиу у мене пушку низама. Не остаје ми ништа но да српски проговорим воЈннку: „Мене, восниче, гурају ја не могу Ш1шта." — „Стојге, ђаво вн мајку шно!" викну какав мој Санџаклија низал! ружним дијалектом Као да ме у озом пустом мраку обаоја сунце. Зсви официра, водниче", — сад му ја заповедам. — „Пустн их" — из даљкне чу се на турском Ј 'езику наредба командира страже. Сасви.м сад не осеКах тешки товар на леђнма. Грабкм кроз мрак напред а моја преморена „зојска'' -< за мном као пилад за квочком. Чкп ље лампе на пустој ристовачкој ста ннци. СреКа васкрскуКа! Један се човех тумацну; угледа нас мало освет->ене ристовачккм лампама, н пође на.м у сусрет. То је био сад наЈпотребнији ми човек: један стари носзч. Од1*едном премсреност обузе ме; не могах више јш корал. Кад ми носач скиде бреме с рамена, — бејах пресреКан као да нх сва Србија трнумфалио срета и грли. Шеф станице МагончевнК — сам с једннм телеграфистом — радосно ме дочека. Ја сад одмах прнступам послу. У рату. мислим, људн не сме ју губити нн један тренутак времена. Треба одмах известитн мкнастра вО 'јног о свему што сам знао н вндео. Сигурно је — у то не сумн>ам — да Ку датн наЈбољс подагке о стан>у непркЈатељске војске. Да се нисам варао, доцннје је признао тада пуковник ~Живко Пхв ловиК. За јевтине парс свн конзулати у Солуну кмалн су сваког дана садржину звашшних — поверљн вих и нсповерлшвих — депсша. Бу гари су ималн у сваком конзула'. ту по једног генералног официра. У н>иховом конзулату у Солуну, по личној иннцијатнви, — ја сам се по следЈћих дана о свему обавештавао. Знао сам нначе од раиијс, да оу се румслијски редкфн слабо одазвали наредбама да ицу на маневре у Тракнји. Арнаути у Макед«»нији н Старој Собнјн на свој начин бклЈГ*су одметници од цара и огворени непријатељи младотурака. Разваљена нова Турска по свему и свачему бнла је ропачки немоКна. С уверезем сам јавио министру, — да овога тренутка Турци не могу кмати внше војске пр>ема нама од 60.000. И последн>е чудо деси мн се: онај амалин из Турске донесе ми у цнк зоре мој сандук. Имао је вид подбулог угојеног пијаица с потамнелнм разумом. Рскох му да остане овде код нас у „слободији", али он се без речи повуче натраг у последн>и мрак ропсгва. Ваљада да нахрани и спасе своју снротињу у ратном внхору којн већ брујн са свцју страна око н>сга. Четири дана н четкри ноКи путо вао сам возом од Ристовца до Бео града. Ко ннје вндео као ја сручену младу Србнју у мобнлном н ратном покрету у Моравској долинн, — не може ннкад разуметп с каквнм Ј *е веселнм н радоснн.м расположењем она ншла да последњи пут осветн Косово. Марко П. ИсмовнК Претседник Београдске општине путује у Куманово Претседкик Београдске општине г. Влада Илић са делега цнјом пралоких већтгка путује вечерас на свечаностн у кумано во.

^ I I! Ј