Правда, 26. 10. 1939., стр. 12

Звезде ко/е се иедељно оале и гасе Колебљива љдбав према свом познвд Преглед против збрке

Припремање суднског подмлатко У чему обично греше ногометне судије

Неважећа погодба Пре неки дли имао сшм намештаЈ Једне сла ваће собе да пренесем од муштериЈе до моЈе радионипе радн оправке. Због тога сам отишао на Зеленн Венац да узмем кола. Погодим се с Једннм рабаџиЈом. С њим оде* до м>штернје н пооле релативно кратког време на вамештаЈ Је већ био на иолнма. Без речи рабаџиЈа Је иотерао кола. Кад смо били пред радионииом, уз прнпомоћ шегрта намештаЈ Је зачас скинут. Пошто нисам нмао ситнине извадим педесетипу да му платим. Кусур Је износио двадесет динара. Али на моЈе изненађење рабаџиЈа ми врати само десет дннара и рече да Је наплатио банку што Је морао да чека док смо собу натоварнлн на кола. Моја објаша»ен>а да Је и утовар и превоз траЈао непуна пола часа остала су без успеха. Морао сам ради мира у дворипггу и угледа радионипе да дам рабациЈи десет динара. Свакако да Ја нисам прва, а нећу бити ни последња жртва таквог начина кочнЈашења, против кога бн требало да се изЈасне наЈодлучније сви исправнн кочиЈаши. Ж.

Једна културна потреба Говоре л>уди да Је код нас тешко доћл до добре књиге. Мећутим, постоЈи Једна библиотека снабдевена добрнм књигама. У њоЈ Је увек читто и уредно, а плаћа се три динара Једном за свагда. То Је општинска библиотека. Има читаонииу за стариЈе н читаонииу за млаће. Прирећују се мала посела за децу каад се показуЈу кратки културии или забавнн филмови, нли дечЈа дилетанска трупа прикаауЈе драматизоване дечЈе приче. Да не говоримо пак о дечЈим лнстовима коЈи су сви заступл>ени. Чнтаоница за старнЈе понекад се, истнна, показуЈе недовол»но пространаЈош Једна Је пгго библиотека нема никакве своЈе подружнипе у удаљенијим и свромашниЈим деловнма престонипе. Библиоте ка Је у улиин Књегнње Љубиде, па за дечка коме Је наЈтеже да доће до књиге и дечЈег листа са Чубурског Потока или од „Цвет кове механе" као да не постоЈи. ПриблишаваЈући књигу омладини, ■ са*у омладину приближуЈемо добру н књизн. Ћ.

Два „разлога" руководе наш сеоски свет Ни друли „разлог" кије јзчи. Наводи се да ни јадан од тих „разлога" не иоже да су надрилекари јевтинијн од лекара. Онаиакад се обраћа надрилекарима. Наравно, дашње једно сућење у Сремској Митровици опстане. У даном случају сасвим је сувишно врло убедллгао показује потпуну неоснова_ свамо подробннје анализирање тих мотиза, ноот тог тврђења. Један сел>ак и његова же§ј наивних и васЈнованих на скроз оогрешним на настрадали оу од уједа пса. Преггпоставл>а 1 претпоставкама. ј>ћи да је пас бесан, потражи.вд су лека. ЈеЦ Први }е „разлог" везан за ааиста несхват- дан стари надрилехар предусрет .Ђиво се одал«иво поверење које мнали сел>аци и сељан- звао њиховој молби. Дао км је за десет дике указују надрилекарском раду. Указују га нара „лек" који је изазвао врло тешке коми поред тота што су им познати чести слу* пликаццје, н то не само у здрзвственом, већ чајеви кампликација насталкх Једино због то- и у матеркјалнам погледу. Десет хиљада днга што се у лечење болесника умешао надри- нара — ништа мање — издао је тај сељак ва лвкар. Лаковеран и погрепшо упућен свет лечење од последица узимања падрил«каросклои }е да припише те последице непажњн вот „лежа". болесника приликом узимања ^лсхава" или ба Из овог се случајв иајбоље види дв еу ца кривицу на болмапеоп/ околкну: ота се т лекоти к8ткад птрн)0 о^™. д а « « љак иије у довољиој мери придржавала надрилекареаих „сгручи,™" угтутхггава. Али веома су об Р атио "^Р^ис ■чхвам струта,*су, жретки случајеви кад се кривица припише оно- чење 6и га, свакако, коштало двадесет пута ме ко је заиста крив. мање... 1ш11п111и1111п111и1п1ш1111111111шп11л1111111шш111ш1ш111ии1ш1ш111ш111шш111ии!шп1шпп1111ш11ши1111шшшишпиш11ш1ши11ш1ш11шшши1ш1ш11ш11111ш

У колевцн вогомета, у оној древној краљевжи трију острва, вредност играча је скоро велоколебљква. Њему је лоптање познв, којн он с*вата сааршено озбилжо. Он поштује и волн округлн предмет, који му пружа кору хлеба и обезбеђује кров над главом. Ногометаш се онамо у толнкој мерн посвећује свом занату да постаје снгуран и постојзн хао века добрг слрава. Код нас вије. нажалост, тако. Стање способиости лоптача мен>а се скоро сваке ведеље. Једне седмше је оно сјајно, др\те је бедво, треће осредње. Човек Једва може да добиЈ« одређено мишл>ење о његовој вредвости. Тамвн се аа неког играча каже да је изваиредзн, а аи се обрука колико је дуг и широк. Рекнете лн сад да не вреди о њему трошити речи, сутра се твј обешен>ак истакне да је мучно веровати. Навијачи прате дотична шипл>ења и чуде се, и љуте се, л негодују... Они не схватају да се ногометашима не даје, у дневној штаипи, годишња сведоцба, ве& сасвим пролазна оцена, која махом, у колико дубл>е није ушла у каквоћу лоптача, важи само до идуће утаклпгае. Колико је све то тачно, види се убедљиво из чињенице да су поједини играчи, који су среддаом текућег месеца одушевили мајсторским дејством, ономад били >ттраво жалосни. Извесне звезде, које су долазиле у обзир за одложену мећународну борбу, угасиле су се сасвим... Да би се ово истакло што разумљивије, износим следећи преглед показане моћи лоптача од четири боје, коЈи су пре неки дзи заслужили да буду разврстани овако: Ловрнћ, Новак, Бијелић, Мркушић; Ивковић, Стокић, Стајић, Белеслин; Ђенадић, Лукић, Дубац, Димитријевић; ^ Манола, Лучић, ЋирЛ, Поповић; Клисарић, Драгићевик, В>*кчевић, Броћић; Лехнер, Дифранко, Атанацковић, Димитријевић; Тирнанић, Савић, Глитовић, Чабрић; Аранћеловић, Детлиигер, Вујадиновић. Ракар; СпасоЈевић, Секулић, Божовнћ, Марјановић; Петровић, Томашевић, Николић, Симић; Перлић, Пашански, Млтела, Сарић. Подељени у чете, они--би се излвојили на следећи начии: Прва: Ловрић, Ивковић. Ђенадкћ, Мчнола, Клисарић. Лехнер. Тирнанић, Аранћеловић. Опасојевић, Петровић, Перлић. Друга: Нозак. Стокић. Лукић, Лучић. Драгићевић, Дифракко, Савић, Детлингер. Секу.тић, Томашевић, Пашански. Трећа: Бијелић, Стајић, Дубац, Ћирић. Вукчевић. Атанацковић, Глишовић, Ву^адиновић, Божовић, Николић. Мастела Четврта: Мркушић, Белеслии, ДимитриЈевић, Поповић. Броћић, ДимитриЈевић, "Чабрић, Ракар, Марјаиовић, Симић, Сарић. Као што се лако види, прва је била претежно црно-бела, а трећа је врло плааа. Остале су мешане. Да су иадлежни морали одредити један састав, који би у понедељак изашао на било каказ ве.тики двобоЈ, нема сумње да би били упућени на овај: Ловрић, Ивковић. Ђенадић, Манола, Лехнер. Дифраико, Тирнанић, Аранћеловић, СвасоЈеаић, Петровић. Перлић. Изволите према томе закључити да ли Је добра била намера са оном дружином: Ловрић. Белеслин. Дубац, Маиола, Драгићевић, Лехнер, Глишовић, Вујадиновић. Божовић. Петровић. Перлић. Да се место такмичења за бо дове одржала нека иећуиародна борба, који би ћаво могао уверити присталицу младог Белеслина, да су од овог тренутно бољи Ивковић, Стокић, Анћелковић, Стајић и други?! Било је — зар не? — чудних

разлиха измећу прецењених и запостављених играча. Тако је, на пример, Ђенадић, којег недавно нико није узимао у уста, за читав разред надмашно Дупца... Прекаљенн Вујадино* вић, коЈи је против зелених дао сјајну игру, није бно нн своЈа сенка. Тирнанић, за којег се држало да већ спада у старо гвожђе, преаазишао Је и

Ндлродал воЈЧЈметнот спорт* нс може се ни з&мислити без спремних ■ вад>аних судија. Некада, про укилав>а судијсне аутоиоошје, }лтос.\авија нијв оскудееала у способним судиј&ма. Тада су готозо све утакмиуе, па и оне најтеже, протицале регуларно и у витешким борбама. Због укидања самосталности нзвестан бјзој наших најбо пла судија мувеж је оставио пипгга.-мгу. Учн-

Г. Радослав ГлигориЈевић

н>енн су сви покушаји да им се нађу жамене, да се оспособе млађи. Алн све је било узалуд. Пристнвале су, додуше, млађе геиераиије у којима је било врло д*ро»итих судија, али они нису моглт доћи до изражаја. Они који су водили борбу против свог судијслог кадра „патентовали" су сућевља свих већих утакмица. За способие и напрвдие млађе судије постојале су само нижеразредве утакмице, на хогјима су се они редоаио, сааке неде.-м, појав.-ћивал«. Низе био редаж случај да поједиие ноде.ие младе оудије воде по три-четири у такмице. док су стари;и очекивала да им буде поверено во К стео великих игара. Те старе суднје, нли бол>е речено. ти стари грешници »а данаши>е иередовно ста»е у оудијском кадру. често су наметали себе за с)4)ен>е лигашких и осталих важиијих утакмни& на основ)' некнх тобожнгит споразума. махом телефовских, који. у ствари, нису ии постојали. Под вндом споразума оии су водил« веКи број утакмица и на тај начии. истнчуКи себе, запостамли остале. вредне и способне. Последи>нх годииа наш судијскн кадар није пружио готово ни једног новог судију. Кад би се 9 ухааала прилика коме млађем да су дн неку већу утажмицу, младом судији су чињене разне сметн>е, узнман ;е на одговорност »а неку бе»начајиу грешку н бивао је кажлаван. На тај начин потпуво су овемог)"ћени млађн да се развтцају у овом повив-у. Оваквом став>у допрвнело је судиско воћство. Они којн су воднлн судски кадар до пре краћег времена мало су водили рачуна о »еговим интвресима, а вишв се руководили личним апетитима и просперитетом повлашћеиих. Под оваквим охолиоспша ие само да нисмо могли добити « једног но»ог н оспсоблеиг суднју, него н многи оин који су ималн вол>« да се посвете оеом повиву нису хтеаи полагати судијски испит . Наш суднјски кадар, нарочито у Београду, слабо стоји са судијама кахо у мантитативиом тако и квалитативном погледу. На првом месту оскудева се уошпте у

охретног Сзвића. А шта тек да наведемо о Ивковићу, коме се појављује бела тачка на врх темеиа? Није лх он био права сила?! Ето, вцдите, како се мењају стања код овдашњих играча, од којих веома ма.ти број заслужује да се јамчи за њихову сталну вредаост. Владимир Кустудић

судијама. Догађа се да м по^едину неде .1 >у првенства не може бити одређен распоред судија. А мкоги од судија којн воде утакмиив нису на висини и својнм недовољно стручннм суђен>ем доприноое нерегуларном току утакмица и нередима. Потребно бн било да нови суднјски одбор прн Српском лоптачком савеау пгго ор« организује течајеве аа нове сулије, обавн испнте, правнчно одређује судије »а суђен>е великих утакмииа и учннн све што до н>ега буде стајало на усавршааалу судија у теорнјском и практичном погледу. До сада није било довол>но контроле прилнком суНен»а. Поједнне суднје моглн су суднти неодговорно. неправилно, а да м то не искусе иикакву казну. Ипа*. извесна ковггрола постојала ј*. То су посматрачи. који у више махова имају право кад негодују протнв поједнних одлука судије илн међашн>ег судије. Та публика с правом тражи од наших спортских форума да на утакмице пошаљу спремне н енертичне судије којн ке бити прави тумачи правила и поштено делити спортсху правду. До сада такве је судије публика вндела у г. г. Васи СтефановиКу, Радославу Г.\игорнјевиКу, Бранку ЛалнКу, Кости НинковиКу и ИлнЈи Параносу. М. А. НиколиК. ДУПЛИ ПРОГРАМ ЛИГАШКИХ УТАКМИЦА У БЕ0ГРАДУ? Ивмеђу управа Б. с. клуба и Баска у погледу ааједничког приређивала недељних лнгашких у такмица дошло је до нзвесног размимоилажења. Управа ..плавих" предложила је Басху да се његов гнм у недељу сусрети« у предигрн са „Војводином", као и начин подале прихода. Управа Басха није одговорнла у остављеиом року. И поред тога /ош ннје искључоио да се и у неделЈу неКе одиграти обе лнгашке утакмице на стадиону државног првака. „Жепезничар" из Краљева и даље побе^ује У Краљеву је одиграна праен ствена утакмица за првеиство Ибарске жупе иамеђу „Железни чара" из Краљева и „Караћорћа" из Рибнице. Ревултат је 7:0 (ЗЛ) за „Железиичара". Утакми ца је одиграна на игралишту до маћих, а присуствовао Је рекордан броЈ гледалаца. „Железничар" је пружио врло добру игру и заслужио победио госте. Интересантно је напоменути да је „Караћорће" у почетку првенствених такмичења важио за најсигурниЈег кандидата да о* своји првенство. Овим поразом његове шаисе су смањене на ми нимум, а „Железничар" је сад повећао своЈе шансе. Сад на табели води сигурно „Железни^ чар" и тешко је претпоставити да ће га моћи „Ибар" или неки други клуб скинути с тог ме ста. На овоЈ утакмиии нарочито се истакао Јовга Мицић на центру. Он Је, истина, дао свега три го ла, али не може се рећн да и остали голови нису пали његовом заслугом. Утакмицу је судио врло добро и објективно г. Милан Блажић. С В.

Распоред судија за пигашне утакмице Судијски одбор Српсхог лоптачког савеза одредио је овај распоред судкја за недел>не лигашке утак.мицс: У Београду: Баск — „Војводина" г. Петар Ненковић (г. ДокмаиовиК); Б. с. к. — ..Бата" г. др. Матија ПаКеи (г. ШибалнК). У Скоплу: Грађански — „Славнја" г. Васа СтефановиК (г. Раца ГлигоријевиК). У ЗемЈ-ну: „Југославнја" „Земуи" г. Павле НеиадовиК (г. ТераиК). У Суботици: Жак — ..Јединстео" г. ПоповиК (г. Аврамов). СВИ Н0ВИ КЛУБОВИ ИЗ БЕОГРАДА БИЋЕ ПРИМЉЕНИ У ЧЛАНСТВО САВЕЗА У последње време у Београду Је основано неколико нових клу бова. Ти клубови нису могли бн ти примљени у чланство Савеза, јер је постојала одлука савезне скупштине о непримању нових клубова из Београда. Управни одбор Блп-а интерве нисао је код Српског лоптачкхЛ* савеза да сви нови клубови из Београда буду примљени у члан ство. Српски лоптачки савез не само да је решно да прими све нове београдске клубове, већ је један од њих, С. к. „Војвода Степа" и примио у чланстео. Тако ће ускоро сви нови клу бови постати члановима Савеза. По пријему у чланство потсавез ће им приредити пехарски турнир. Успех Бопничког с. к. У О пштој државној болнвци од пре кракег времеиа постоји Бео* градски болиичш спорт клуб. Чланови су овог клуба запосле* ници и болничари Болинце. Овај млади хлуб одиграо је у недељу прву јавву утак.мицу противу С х. „Рапида". У врло лепој игри Болиички с. х. однео јв победу од 4:3. На овој првој утакиици Болничкн с. х. претставио се као тим лепе будућности. „БАТА" ТРАЖИ ПР0ТИВНИКЕ ЗА СВОЈЕТИМОВЕ „Бата 14 из Борова коЈи поред лигашког располаже са још трл тима решио Је да у новембру и децембру запосли ове своје тимове. „Бата" тражи противнике за свој „црни", „бели" и „шарени" тим за месеце новембар и децембар. Понуде слати на фабрику „Бата" — Борово.

РУСКИ ИМА одлиЧАН ПОДМЛАДАК Руски спорт клуб под воКством г. Александра Скорнка припремио је одличан <Ј»утбалсхи кадар. Поред тога што клуб располаже ва.Ђаним првим тимом. »ма и врло добру резерву и позмладак. Сви

Днмитрије Решчиков, одлични играч Руског

ти-чови Руског рсдовно сваке недет>е одиграва/у утакмице, бележеКи завндне успехе. У недел>у је подмладак Руског у игри про-гиву одговарајуКет тима „Једииства" претставио се као прворазредан партиер. У врло лепој н фер нгри Руски је - заслужено победио подмлада« „Једнвстга" са резултатом 2:0. „Зелени", чији је подмладак меНу на)6о .Ђима у Београду морао се предати далеко бол>ем ривалу. У чети победиика био је иајбољи Решчиков. Руски док има садашњи подмладак нема потребе да страгује аа своју будуКиост. Скупштина Браничевскоподунавске жупе У јулу ове године одржана је годнпгља схуппгшиа Браничевско подунавсхе жупе у Пожаревџу. На тој скушшини великом веКином гласова ивабраиа је управа на челт са г. Иларнјем Рутаром. ГраКански из Пожаревца жалио се и тражио да се рад скупштине поништи. Због тога што су у надворни одбор Жупе била изабрана два члаиа који ие живе у ПожаревШЈ. Управии одбор Потсавеаа поништио је рад скуппгтнне Браничевсхо • подунавсхе жупе, пошто је жјгпским правилинком предвиКено да два члана надзориог одбора мооају бити ив седишта Жупе. Нова скупппина Жупе одржаКе се у недељу у 9.30 часова у Пожаревцу. Хазенске утакиице у Београду У Београду су одигране у недељу две хазенске утакмице: из међу Б. С. К-а и „Брћанина" (3:2) и БАСК-а и „Бате" (5:6). Трећа утакмица, која се имала одиграти измећу „Југославцје" и „Моравије", отсвирана је 6:0 (парфорфе) за „Моравију", пошто је због извесних непредвићених околности настала пометња, те Потсавез није био известио „Југославију" да ће се утак мица одржати. У сааком случају, утакмица ће се понишгити и одредити нова, пошто стварна кривица „ЈугославиЈе" не посток Прва утакмица, измећу Б. С. К-а и „Брћанина", завршила се незаслуженим поразом „Брћаки на". Ретко је кад „Брћанин" играо са толико воље и полета и његова победа, и поред тога што бн претстављало велико кзненаћење, била би апсолутно ре ална. Сућење г. Леополда Хехта било је врло слабо. Утакмнца Баск — „Бата" пружила је интересантан и узбудљив спорт. Од самог почетка игре Баск је узео иницијативу н већ у првом полувремену водио 4:2. Г-ца Констангиновнћ, која је, иначе, врло добро судила, на правила је Једну кардиналну грешку у том делу игре, признавши „Бати" један гол (првн) који апсолутно кије постчгиут. После одмора, Баск, преко своје олличне играчице Радмиле Ђорђевић, повисио Је скор, алн „Бата" је, не губећи дух, после неколико опасних нввала пости гао изједначење. Ово је био изванредан успех „Батиних'' игрвчица, које су се до последњег тренутка залагале за своЈ клуб, и онда кад Је пораз био внше него сигуран. Обе утакмице, приказале су изједначеност наших београдских хазенских тимова и напредак клубова којн су увек бнлн далеко по вредности од БСК-а и „ЈугославиЈе". Ј. Ст. Конституисање Судијског одбора Српског лоптанког савеза За чланове Судијског одбора Српског лоптачког савеза одрсћен* су г. г. Илија М. Пвраиос, Коста НинковиК, Миодраг ЂорКевиК, Драгослап КостиК н ЧичановиК. Како је г. Драг. Костић поднео оставку то Ке на његово место бити кооптираи један од старијих футбвлских судија. ' На седиици која Ке се одржати у уторник Судијски одбор консттуисаКе се.