Правда, 26. 10. 1939., стр. 13

Сомбор, 25 октобар Крајем децсмбра прошле годино дошло је до судара возова у железкичкој станици Сомбор. Путнички воз који је долазио из Ста* рог Бечеја погрешно је пуштен на теретни колосек и сударио се са једном локомотивом. Вснпе лнца лакше је ралено, а једноме јо сломл>ена нога. За овај судар оптужени су били надзорни скретшгчар Стеван Одри и скретничар Божидар ЗекиН. аато пгго су пропустили да св увере, да ли је скретница правилно постављена. На суђен>у које јв одржано у Сомбору. Одри се бранио да га је саобраћајни чннов* ник два пута звао телефоном н зато ннје стнгао да провери ста* н>е скретнице. Одри је кажњен са три месеца затвора, док је скретничар Зекнћ ослобођен као невин. Л.

КДКО СЕ НАЈБРЖЕ ДОЂЕ ДО БАТИНА

Ја сам вам много мирољубив. Не волнм вн свађу. иц тучу, ожром оне на полетнчким зборовима. Јербо на полетичке зборове то мож' да буде, ал разуме св у границама учтнвости п да нико нв останв на терену у мртном стаа>у. Или када св неко спрепоречи у нашој вамил« ја одмах трчим, те мнрим. Па су то зналк и сви мо^ сел>аци, н обнчио би они слаб«јн волели да заметну кавгу кад сам >* у близинн, јер »нају да ја одма трчвм у помоћ п разва1>ам. Због те могје особннв назвалн су мв понеки задушна баба, ал та вадушна баба неки пут јв волела в сама да се умеша у тучу н да бранн слабијега. Так&в сам био од вајкада. а таквв су ми билн н стари. па зато омо валда наслеђивали једво од другкх ову лвпу особину. А десвло св да смо нмалв у селу све нокв мирол>убиве учитељв и попове, па су н они училн народ да се не туче, већ да развађа оне којн с« потуху. Зато сам ја о сваком вашару имао пуне руке поала, јер сам имао обичај да ндем од кола до кола ■ разваЈ>ам за■ађеие. А бно сам сиажан ка прва земља, па кога ја уфатим у руке, тешко и>ему — томе има да изиђе на нос вв само мајчино, него и прабабвно млеко! Па гго, са том особвном дошао сам н Ј Београд, ал иикако нисам имао прилнку да ма кога развађам, јер вод често видим — опцују један друтомв понепгго гадно ■ прегадтго, па ое н разиђу. Пнтам једнога, нако то мож' да ее Двси, да неко неком опђује, а о■ај д« му одвратн, па се свв на томв ■ сврши. А тај пгго сам га питао к&же ми, да ти з&вађени вемају части, ни обрава, па нм евеједно ако нм је ко пгго опцовао илн ннјв, а ако се бахп н уврвдв, онда и они н>ему оттцују, н тако св ивравнају. К ој т. можда }в то ■ боље, алн тек менв јв чудила равнодушвост завађенизс. Ал прекјуче остварила се моја давнашн>а жел>а да развадим завађене. Ишао сам полагано једном споредиом улицом и мислио о скупоћи јевтиног воћа, па баш кад сам хтео да уђем у другу улицу спазим како се на раскрсници двојица туку крвничкн, душмански и наопако. Није да се туку без милостн и сажал>ен>а, него се туку као да су један другоме убилн оца. А обоПРИЧЕ БЕЗ РЕЧИ

Јица истога раста и нств снаге, па ннхако да се рсши л>ута борба. Један јв црк као Цига, а други жућак, па тај пгго јв црн тај све туче песницама у главу, а :ућа и>ему задаје буботке ногом у трбух. Обојнца вапеиушили, а већ св појавила н крв на уснама, што значн да је ту већ дошло и до изубијсних зуба и разваљених вилица. У близини су стојале две велике корпе са некаквим стварии То су биле њихове корпе. Застанем и помислим: Е сад је ва тебе дошао ред. Панто, да се покажеш човек! И чим сам то рекао себн одмах сам притрчао ■ оовикао!

Срео «е човех на улици, ру ховао се са мном интиино и пријатељски, па повикао као да смо ваједво гонили псе на воду: — О, адраво, Пвнто! Здраво, кајзерићу и паштетићу, ста ра кућо и бивтаи Пројићу! — А почем сам Ја бивши Пројић? — По томе, бајо, игго си са проје прешао на кајзерице и паштете и руске пирошке, па јопет си у јопозицији! И бзш заото, паштетићу, пирошкићу и кајзерићу, оћу да те питам доклен ћеш да будеш Јопозиција и шта треба да се догоди да и ти једном будеш задовољан са макар којим реџимом? — Јопозиција сам доклен мичем, таква ми Је вура и друкчији не могу да будем! Чак и моји када би дошли на влас' био бих и спротив њих јопозиција заото, што већ толике године нису на власти! Сад знаш! Али на ове моје речи, тај се господин размлатара жестоко, па повика: — Не знам ништа, јер откад те знам, анам да стално фрчиш, зврчкш и дрчиш. Прво си кукао на реџим који је давао возне карте само у пола цене, па кад дадоше у оно старо време бесплатне карте за нипгки збор, ти нададе то лику ларму у твоме Јежеву, да вас умало реџим све не по* веза и не побаца у наЈдубљи вир! После људи Јопет уведоше таксу у четврт цјене, а ти јопет повика да је и то неправедно и да треба да даЈу џабе! — Па ја сам радио и говорио спрема приликама. — Кад се и то сврши и када и тај реџим оде у недођиЈу, ти Јопет повика против наредног реџима, како не да слободу збора и договора, те људи дадоше слободу и збора и договора и позваше вас да се уписујете у к>ину странку и да је слободно свуда хва лите, а ви јопет из јопозиције повикасте, да ни на то не при стајете! — Точно, а зашто је точно, само ти се каже! — После, брате, ти поче да кретикујеш како су друмови пропали и тиме јопет ступи у редове Јопозиције; а када људи наредише да се диже ку ка и мотика, гуњац и опанак Да # друмове поправи, ти јопет дрекну ка одеран јарац! Зашто? — Зато, бајо, што не нареди ше да се дигне штапић и амрелче, бундица и врак, него наредише да се на кулук дигну они које ти наброја!

— Не, људи, ако Бога зиате: Грех је то, а и нечовечио да се толико деветате, па још пред деветим квартом! Ако вас спази полиција, одосте обојица у затвор! Не, никако, не личи то људима, па још тако ваљаним људима! На ове речи прискочим снажно, станем измсђу »их, и гурнем једнога лево. другога десно. Затнм подигнсм руке увис и поново повичем: — Не личи то људима! Зар нс видите, Бот вас видео, да сте већ н крваву пену почели бацати? Али они се понова устремише један на другога, и то преко мене. Сад ја употребнм брзо стару

своју стратегиЈу са сеоских вашара. па се бацим прво на једиог, па га снажно одбацим устрану, па онда одједном то исто учиним и са другим, и они тако беху одбачеки један од другога за неки десетак мстара. — Доста, ако сте људи! — Људи смо, него шта смо, нисмо ваљда парадаиз! — повика Жућа. — Него, овај, кој си ти, бре, да се у ово наше мешаш? — Јес\ тако је ! — повика сад и Цига. — Шта се ти петљаш у наше ствари? То рекоше, па се потледаше искоса и одједном, као по договору, полетсше на мене. Па повикаше у глас: — Ти ли се наће да нас гњавиш и нападаш ни криве. ни дужне! Мало ти је широке улице, него си баш на нас најашао! Ту осетих жесток ударац, па затпм још један, па други. па трећи! Али сада се и ја брзо сиађем, па станем да их шамарам, али они су били јачи те ме брзо савладаше и оборише на земљу. Добих, што се каже нокадут, и остадох лежећи на аемљи, док се онн латнше својнх корпи и внно побјегоше заједнички и сасвнм сложно! Чак и цнгаре запалнше! Тако сам измирио н>их, а и себе: да се више не мјешам у туђе терефенке!

Ту се мој прика насмехну мало шеретски, а ја се насмех нух гејачхи, па после обојица прснусмо у смејање, те нас жаца опомену да се лакше смејемо, јер још, каже, нема три сата после подне, а у то време, каже, цео Београд има право да спава, те предложим да се склонимо у неки здрављак што има добро црно ви« но, па тако и учинимо. Стварно, ту смо застале све келере у дремовном стању, али ја ик пробудим и наручим вино, па кажем пријатељу: — Диље оптужуј! — Па ево шта сте после тра жили: тражили сте ви из Јопозиције слободу, а ондашња влада вам сасвим с правом ре че да слобода постоји, али ви повикасте по старом да не постоји и да нема у земљи закона! На то влада, да би вам доказала да има закона, све вас повапси на основу закона, и ви остасте прописно време у затвору. Па кад је по закону, зашто сте онда у јопозицији? — То тамо онда! — кажем ја, јер ја не памтнм да смо хапшени после доласка те вла де. — Е па кад нисте апшени, зашто сте јопет у Јопозицији? — Ваљда зато, бато, што смо дотерали дотле, да само они који апсе имају право да се буне! На ово му се Ја унесем у лице и кажем: — Слушај, драги пријатељу, све ово што ми говоримо, то припада искључиво прошлости, то јест, реч је о прошлости! — Тачно! Ал сад да ми кажеш зашто си сада у јопозицији? — Ко то каже? — Па то се види по твоме писању! — Кулићу ти наочаре, да ви диш боље шта ја пишем! Ти мислиш да сам ја толнко луд да пишем оно што се не пише! Плати вино па да се растурамо! Панта ПроЈић, звани Ћоса

Анонимни списатељ

Кад је човек принуђен да свакодневно неколико пута изврће свој рукопис, онда му се врло ла ко може догодити да једног лепог дана уоггште не буде начисто с тим који му је рукопис прави, а који опет изврнут. Спира Полупијанић одавно се нашао у тој ситуацији, али немојте мислити да је он због топ много очајавао. Није човек имао времена да очајава. Јер Спира Полупијанић је феноменално вредан на послу. Чудо једно од вредноће и истрајности. Он прикулља материјал, а уколико не прикупи ништа, из мисли једноставно. А затим тај прикупљени, односно измишљени материЈал, лепо стави на хартију- Ви сте, нема сумње, убеђенида је Спира Полупијанић неки књи жевник. И да ће му захвално потомство једног дана издати сабрана дела са сликом, биографијом и под повољним условима за отплату. Е, љуто сте се преварили. Полупијанић Је заиста писац, али писац нарочите врсте. Он пи ше искључиво анонимна писма Према томе нема много изгледа да ће његова дела бити једног дана издана. Она би могла, доду ше, да уђу у неку антологију анонимних писама, али ко зна кад ће се једна таква насушно потребна едиција појавити... * На послу је Сима Полупијанић: „Ви и не слутите, господине Папазјанијевићу да су се над такозваном вашом породичном срећом надвили црни облаци, о којима би ваша уважена супруга могла да вам пружи детаљније податке. Дотична горепоменута особа виђа се сваког дана у друштву спортисте Полуткића који, рекао бих, сматра да завођење, удатих жена такође спада у спорт. Нисам начисто с тим да ли се та Полуткићева спортска конпепција слаже с вашом и стога вас молим као пријатељ поро дичног морала да вашу лепшу по половину редуцирате на четврти ну или на осмину, како се не бн ширила на штету породичног мо рала..." * — Какав ли је ово идиот писао? — промрмља ПапазјаниЈевић прочитавши Полупијанићеве добронамерне савете, потписане врло скромно: „Један пријатељ". — Тај кретен и не зна да Је Полуткић рођени брат моје жене... * Неуморан је Спира Полупијанић: „Господине Чуперковићу, свима је познато да фирма „Чуперковић, Перковић и Комп." ужива леп углед и мени је стало, као пријатељу домаће привреде, да вам скренем пажњу на Једну вапијућу околност: ваш ортак Перковић безочно вас поткрада и најбоље би било да што пре ди-

— Ако не бациш тај револвер

осуђен на три месеца затв0ра што није пр0к0нтролисаоскретни- цу, те је дошло до судара возова

— Збогом, драга! Толико те обожавам да ћу лепнм госпођама у возу сервирати наЈгора Јела...

квидирате сваку везу са њим. Јер..." * — Ала је ово нека будала! зграну се Чуперковић примивши писмо „Једног пријатеља". Цео свет зна да је Перковић.ста ра поштењачина, умро пре осам година, Бог душу да му лрости.. * Нс сустаје аутор анонимних пи сама: .Лрочитавши вашу најновиЈу збирку прнча, господине Шкрабалићу, искрено сам се одушевио, али ме једна ствар дубоко вервира: предузеће „Књижевни паралелограм" које је штампало вашу књигу преварило вас је на најдрскији начин. Штампало је хиљаду примерака више него што сте били уговорили и према томе..." * — Волео бих да видим тог „Једног пријатеља" па да му. онако у четнри ока, признам дз сам књигу штампао о свометрошку, да сам издавачко предузеће „Књнжевни паралелограм" измислио (да би издање изгледало со лидније) и да сам скоро свих пет стотина штампаних примерака бесплатно раздао пријатељима... — помисли Шкрабалић цепајући Полупијанићево пнсмо. * Са подмуклим, демонским осме хом на уснама Полупијанић завр шава четврто писмо... Одушевљен је својнм талентом и успехом —в.

СПАСОНОСНА КИЈАВИЦА

загребачка 0пштина д0биђе нову зграду Загреб, 25 октобар Повереник града Загреба г. Старчевић, пошто је извршно детаљну инспекциЈУ и осведочио се да чииовници раде у веома скученим просторијама, ре>шио је да хитно порад-и на то ме да се сазида нова зграда Градсхе олштиие. Радови би требало да почну 1940 године, јер Општина сад плаћа годишње 400.000 динара кириЈе аа сво Је канцеларије у приватним чгра Дама. Ш. И Љубљзна ће добити шкопу за цивилну заштиту од напада из ваздуха Загреб, 25 охтобар Данас је начелник Љубљанскв општине г. др. Адлешић прегледао у Загребу школу за цивил ну заштиту становништва од на пада из ваздуха, коОа је једина у нашој држави и внтересовао се за њен рад. Таква би школа имала да се оствари и у Љубљани. Ш. шта*се"св1"мож1" да д0г0ди кад шетачи у једној варошици промене к0р30 Алексиначки трговци из главне улице, коју су шетачи напустипи, намера-

вају да се селе у нову упицу која је изабрана за корзо

Алсксипац, 25 октобар Питање корза у Алексшшу, стављено је на днеани ред још пре три месеца, али је тек сада постало у ствари ахтуелно. Оно је узето у претрес оног тренутка кад су почели радови на каналнзацији, водоводу, и постављању коцкасте калдрме у главној улици, управо када су ђаци оадашњих школа, као по неком договору из улице Краља Петра, пришлц у релативио у ширу, али знзтно мрачнију улицу Кра ља Алексаидра. Та сеоба извршена је готово непримеггао. Праи су преш-ти ђаци. И до« су се једети преселили и образовали нови корзо у Алекоандровој улици, дотле су други, који су остали верни ста ром корзу, и даље шетали прескачуНи многобројне гомиле камења које је набацано по тротоару. Најзад, када су и највер није пристадице старог корзоа попустили пред опасношћу да не сломију ноге, светла улицадо тада веома жива, постала је одЈедном пуста. За шетачима изгледа поћи ће и многи трговци. Они ће морати своје радње да напусте из улице Краља Петра, да би прешли у улицу Краља Александра. Заслугом шетача у улицу Крзља Александра ушао нови живот. И тако изгледа да је улица Краља Александра постала сада главна улица Александра. Али све ово можда и не би би ло интересантно да случајно због пресељавања корза нису власници хотела и трговачкнх радњи из улице коју су шетачи напустили и сами похнтали за овима. Као последица свега овога може искрснута чнтав низ не пријатности за све оне који су до сада радили и трговали у улици Краља Петра. Међуткм, нови корзо за данас не преставља нарочиту опас ност. Они оматрају да је то све привремено, док се улица крал>а Петра не уредгн. Али се може деоиги да многи трговци због великог одуговлачења са започе тнм радоаима, пређу у улицу Краља Александра. Тада би мно ге зграде остале празне, а многи пак не би могли да нађу погодне локале за своје радње. Г.

— У овом пристаништу заборавио сам да платнм кавеџиЈи рачун.... — А Ја сам опет заборавио да сам жењен па сам се венчао са три девоЈке.

Досетљнвост заљубљеног музиканта ^ * I 4 I