Правда, 26. 10. 1939., стр. 5

Односи Финске и Совјетске Русије 9 Хелсинкиу сс тврди да совШсм влш остаје при својим захтевима и да |е због тога аотребно консшовањг Међутим у шведским круговима сматра се да је повратак г. г. Пасикивиа и Танера пооштрио затегнутост Совјетска влада сматра финске противпредлоге недовољним

Стокхолм, 25 октобар Рајтер јавља: Овде се сазнаје да су вести о повратку из Москве финских делегата г. Пасикивиа и г. Танера изазвале у Хелсинкију вепику сензацију. Интервјуисан телефо-1 ном, г. Танер није хтео нншта да каже о новим предлозима нити пак о датуму поновног повратка у Москву. Према мишљењу шведских посматрача догађаја у Финској, опште је уверење да овај повратак г. Пасикивиа из Москве претставља појачање напетости у односима. Међутим, у неким круговима ипак рачунају да чињеница што су у Москви остали неки чланови финске депегације и наставипи преговоре са претставницима Совјета, претставља добар знак. ИЗГЛЕДА ДА ЋЕ Г. ТАНЕР МОЋИ ДА СЕ СПОРАЗУМЕ Хелсинки, 25 сжтобар | Агенција Авас јавља: Фннска делегацнја, на чијем се челу налази г. Пасакиви, под неће коначне предлоге Москве. Финско јавно мнење примило је вест о повратку делегације пот дуно мирно. Сматра се да је ми нистар г. Ваино Танер, способан да се споразуме са СовЈети ма, с обзиром на његов положај шефа финске социјалистич ке странке као н његових личних веза са г. Стаљином, када је г. Стаљлн морао да се 1906 године склони у Финску. Исто тако придаје се велики значаЈ личноЈ способности г. Танера као преговарача. ПИСАЊЕ ХОЛАНДСКОГ ЛИСТА Амстердам, 25 октобар Атенција Авас јавља: Совјетска влада сматра недовољним финске предлоге, ако је веровати дописнику холандског листа „Телеграф" из Хелзинкиа, коЈи између осталог каже: „Нови руски предлози подне ти су за време ноћне седнице. финска делегациЈа сматрала Је да Је принућена да изЈави да ти предлози превазилазе пуномоћја која су ЈоЈ дата и да мора да се врати по нове инструкциЈе у Хелсинки. Г. Молотов Је тражио писмену потврду ове из јаве. Мећутим, финска делегаци Ја успела Је да издеЈствуЈе да се фински одговор редигуЈе у Хел синкиу. Као што Је познато, со вјетска амбасадорка у Стокхол му позвана Је прошле ноки телефоном да доће у Москву в да поднесе извештаЈ по том пиСОВЈЕТИ ОСТАЈУ ПРИ РАНИЈИМ ЗАХТЕВИМА Хелсинки, 25 октобар Атенција Рајтвр јавља: Финском министарству иностраних послова саопштава се да повратак г. Пасикивиа из Мо скве не даје разлога никаквнм узнемирењима. Даље се наглашава, да не постоЈе никакви но ви захтеви Москве, али, како се сазнаје, додаЈе се, делегати Сов Јета предложили су да се сви односи уреде на бази првобит них совЈетских предлога због чега се Јавила потреба ширег консултовања измећУ финске де легацнЈе и Ф инск * НЕМАЧКА ОМОГУЂУЈЕ ЛИТВАНИЈИ ДА КОРИСТИ ЛУКУ У МЕМЕЛУ Лондон, 25 октобар Данашњи пондонски листови доносе, на основу вести из добро инфор

мисаних диппоматских кругова у Риги, поједино сти о немачко - питванским преговорима и о предмету тих прговора. Главна пажња обраћа се на чињеницу да је лит вакска делегација, која је боравипа у Москви када је потписан питванкосовјетски уговор, добипа одобрење Москве да, у преговорима са Берлином, покрене питање ревизије немачко-литванског споразума о Мемелу. ј Према тим информацијама Москва је спремна да подржава овај питвански захтев и да пријатељски интервенише у Берлину. Сматра се, наиме, да се литванска држава територијално толико проширила да јој је неопходно потребан знатно шири из паз на Балтичко Море. Према данашњим информацијама немачко пит вански преговори у вези са ревизијом статута Мемела у корист Литваније не крећу се у том смислу. Ревизија би била изврше на на тај начин што би Немачка омогућила Литви да искориш^ује Мемел за период од 55 годи на, што значи да би Мемел уствари и даље остао

Група страних ратних дописника разглеДа фортифнкапионс радове у Ф ранцуској ко недеља почепа да руши утврђења и да отпрема ратни материјап, који се налазио у Мемелу, у Немачку. У исто време Совјети су отпочепи са грађењем питавске Мажиновљеве пиније која је такође предвиђена немачко совјетским споразумом о по дели интересних сфера. Одбрана литванских граница и фортификација обезбедиће се заједничком контропом совјетских и литванских трупа. (Америкен прео)

у немачком поседу, апи би Литва, за цео период трајања уговора, могпа да се овом луком користи као са својом луком. Према „Тајмсу" већ је постигнут споразум изме ђу Немачке и Литве и он ће, како тврди дописник писта из Риге, бити званично објављен у најско рије време. Лист даље ка же да је ово у складу са совјетско - нем-ачким спо разумом о повлачењу гра нице и подели интересних сфера. Немачка је уосталом већ пре некопи-

Писмо из Анкаре Каио је Турска пратипа прегоноре г. Сараџогпуа у Иосиои и шта се у Дннари миспи о ситуацији у спету Градови у којима се до у дубоку но^ слушају вести из Европе

Аикара, 24 октобар ВеК месец дана Анкара дајв утисак центра света. Престоница Турске, тај турски Вашингтон, окружен парковнма и дивним башта ма, у коме крстаре најмодернији аутобуси пролазеКи кроз Кемалову алеју и преносеКи чиновнике, на мештенике, елегантне даме и раднике, био ј« ааиста читав месец дана центар највишље дипломатске активности, град у који су би ле уперене очи целога света. Заиста, министар иностраних по слова Турске г. Сараџоглу отишао је у престоницу Совјетске Уније да преговара о једном пакту, чија садржина није била позната, веК се само нагађала из разних симптома, изјава и незвашптих вести. Цео свет се питао: шта Ке Турска радити, како Ке се држати? Министарство иностраних послова било је за све то време центар најживљег промета. Непре кидно су оо ређали аутомобили са многобројним дипломатским претставницима, почев од крајљег запада па до крајнлг истока. Кроз канцеларије Министарства иностраних послова пролазили су прет ставници савезника, неутралних земаља и. веома често. дипломатски претставник Немачке, једине зараКене силе на другој страни. На широком тргу, у чијем се центру високо уздиже споменик Кемала Ататурка (Кемал на кок>у), свакодневно с« окупл>а маса

грађанства, која |Је, пред вратима књижара, чекала долазак листова нз свкх градова Европе. Ту се на улици, на тргу, на угловима наглас читали и комеитарисали написи страних листова и коментари о др жан>у Турске. Одједном се умукне. Чује се глас: Ало! Ало! Бнлетино!..." Званична Анатолска агенцкја по чиње да даје вести из Европе пре ко многобројних гласноговорника.

Аутомобили се или заустављају или успоравају ход. Стари сељаци са меканим шеширима и црним ки шобранима, иа малим турским конхима или мазгама. који потсеКају на стару феудалну Анкару, такође с« заустављају пред гласноговорником и слушају шта се дешава у свету и пгга се у свету говори о Турској. Пре двадесет година, сем десетак

хиљада учених л>уди, Турци кису знали ни писати ни читати. Они нису знали шта је политика нитн су разумели крупне политичке до гађаје. Задовољавали су се да са н>аре, причају и пуше седеКи у многобрајним малим каваницама, не мислеКи на посао, нити на дога ђаје у земљи и у свету. Данас се све изменило. Ништа више не потсеКа на тај период пре две деценије. Извесне форме које још кису збрисане само су знак да нипгга оД оног старог више не постоји. Људи се данас за устављају пред сваком редакцијом читају афише и коментаришу дога ђаје. Они се окупљају око гласноговорника и слушају вести из це ле Европе, јер данас они знају пгга је политика, знају пгга се дешава у земљи и у свету. Исто та ко знају зашто се све то одиграва. Било је довољно двадесет го дина да се цео један народ избаци из колосека летаргије и да ое укључи у модерни живот брзот тем па, науке и машинске производн>е. Пред редакИцијама полузваничног листа „Улус" и недељног ли ста „Анкара" нема треиутка у то ку дана а да маса сељака, радника и грађана не испуни цео просгор. У турској престоници слуша н>е вести је постала права страст. Због тога }е полузвакични лист „Улус" био приморан да издаје је дан мали листиК, по јевтиној цени, у коме износи само вести са француско-немачког фронта и комента ре операција. У градовима из унутрашњости, индустрнјским или туристичким. као што су Требизонд и Самсун на Црном Мору, Сивас. Каисери и Кониа на југу, туристи узалуд покушавају да спавају ноКу. До ка сно у ноК, до један и два часа по

сле поноКи. чују се гласни говори и извепггаји преко многобројких гласноговорника који су поставље ни у свим веКим улицама и на тр говинама, као и у јавним баштама и каванама. Цео град бруји, јер Анадолска агвнција веома често даје вести, а кад она престане, слу шају се вести из иностранства пре ко радиа. За време бораака г. Сараџоглуа у Москви цела Турска била је као наелектризирана. Час се гледало у правцу Москве и очекивао знак о току преговора, час у правцу Локдана и Париза одакле се очекивала реакција на преговоре. Оног дана када је објављено потпнсивање енглеоко-француско-турског пакта, улице су биле живље него ккааа. Иако се знало да Ке са западннм . силама потонсати један пакт, ипак је вест дошла веома брзо, па је изненадила све, чак и оне који се сматрају најбоље обавештенкм, јер је пакт потписан у трекутку када се г. Сараџоглу налазио још на путу из Моокве за Анкару. Турци су за све време нове политичке оитуације у Европи изградили једно јасно гледиште и одређен став према проблемкма који се сваког дана појављују. Од свих се Турака могу чути слични коментари које није тешко резимирати у неколико реченица. Да би остварила суверенитет и своју економску независиост, Турска Република је прошла кроз веома тешке фазе "огромних жртаза и жестоке борбе. Зато је она решена да по сваку цену брани оно што је за последњгех двадесет година стекла. „Нико нас, Турке, каже се свуда у Турској, неКе %п>Ки да истера из европоких провкнција, из Адрианопола, Цардграда и Мореуза. Све је то за турску нацију животно ггитање." (Америксн прес)

Повратак

г.

Лондон, 25 октобар Из Берлина се сазнаје да ће немачки амбасадор у Анкарн г. фон Папен, који се тренутно налазн у Берлину, отпутовати сутра за Анкару. (Пакс прес) Г. ФОН ПАПЕН ЋЕ СЕ У ЧЕТВРТАК ВРАТИТИ У АНКАРУ Рим, 25 октобар Агенцнја Рајтер јавља: Према једном телеграму који је стигао из Анкаре, очекује се за четвртак повратак г. фон Па пена у Анкару. ЧЛАНОВИ НЕМАЧКО-СОВЈЕТСКЕ КОМИСИЈЕ ОТПУТОВАЛИ У ВАРШАВУ Москва, 25 октобар Д. Н. Б. јавља: Сазнаје се да су чланови нем зчко -совј етск е средигшће коми оије за полраиична питања отпутовааи у Варшаву, да 6и се тамо састала са поткомисијом која ради на терену. Помеиутој ме шовитој средишној комисији, која сада заседава у Москви, став љено је у дужност тачно повлачен»е интересиих граиица нзмеђу Немачке « Совјетске Унијена бившој пољској територији. Не-

мачку делегаццЈУ предводи саветник посланства г. Менке док св на челу делегације Совјеггоке Русије налази шеф одел>ења комесаријата за иностране послове г. Александров. УСКОРО ЋЕ БЕЛГИСКИ КРАЉ ГОВОРИТИ НА РАДИУ ЗА АМЕРИЧКИ НАРОД Брисел, 25 октобар Агенција Авас јавља: У вези са претстојеКим говором који Ке Њ. В. белгнјски Краљ одр жата преко радиа за Сједншеие Америчке Државе, Агенцнја Белга саопштава да сваке годнне форум америчких удружења органнзу је циклус раднопредаван>а, на којима угледне лнчности из целог све та говоре о међународним илн уаутрашњнм проблсмима. Ове годнне днскуснја Ке се односити па међународну ситуацнју. На позив америчкнх властн, Н>. В. Краљ прнхватно је да изнссе став Белгнје у данашњој снтуацијн. Њ. В. белгнскн Краљ говориКе на енглеском језику 26 октобра у 2.15 часова нзјутра, па ће затим тај говор битн превсдсн на францускн н фламански језнк.

„Пестер Лојд" о ситуоцији кп Болкану

Француске моторнзоване трупе де фнлЈ-ју пред својнм командантом

Будимпешта, 25 октобар! Агенцпја Стефани јав-1 ља: Вечерашњи „Пестер Лојд" констатује да је Балкан, после закључења енглеско-францускотурског пакта, постао центар интересовања, па каже да је тим пактом по-

ложај Турске постао врло проблематичан. Лист, међутим, приме^ује да све сипе желе да на Балкану влада мир, па на крају подвлачи да итапијанска попитика наставља своје напоре да би се избегао рат у том релу Европе.