Правда, 26. 10. 1939., стр. 6

Америка очекује да Совјетска Русија врати брод „Сити оф Флинт" Ако не би вратила. сматрало би се у Вашиигтоиу да Русија добија карактер зараћене државе Г Кордм Хм изЈавно Ј> Д» I Т1. Ако су СхжЈети цктнии н»у| " Н*б53 миннстарство морнарице неми. ,.алнн, онда су дужни да врате У; . У_1-^—" З ^ ИШВр !

Ова рЈпгкд снниљена Је у ЈедноЈ францускоЈ фабрици авиона. МШДрм авиона врши се вр ло брижл>иво и са пуно пажње Парнз, 26 октобар I тврдво Је да Је издат налог аме (Телефоном) ричким званичним претставннци ОМучаЈ „Сити оф Флинта" пу ма у иностранству да прикупе п втупце аападне пгтампе. Г^-1 пгго детал>ннје извештаЈе о суд I секретар Беле Куће по' бини америчког брода.

Г. Кордел Хал изЈавио Је да | миннстарство морнарице немс Још никакве вести о судб 1 америчких чланова посаде. Министарство спол»них послова нз ЈављуЈе да Је заплењени броД нмао мало робе коЈа би се могла сматрати као контрабанда. Агенцнја „Радио" сазнаје да Је амернчки посланик учннио де марш у Кремл>у и да му Је г. Паћомкин одговорио да ћс у |наЈкраћем року дати сва потребна обавештен>а. У Вашинггону се надаЈу да ће СовЈетска РусиЈа ослободнти амернчки брод, кад испита тачно стање ствари. „Пти ПаризЈен" каже: Запле на америчког брода и његово одвлачење у руско прнстанишга може да обЈаснн односе РаЈха и СовЈстске РусиЈе. Поставља се питање да ли занста постоЈи споразум измећу Берлина и Сов јетсие РусиЈе по комс би нема чки бродови пребацивали запле њену робу у руска пристаниш-

та. Ано су СовЈети уистиин неу алнн, онда су дужни да врате америчкн брод. Одбијање да се брод вратн показало би да између Берлнна и Москве постоји Једаа внши са вез коЈи би Русијн дао нзглел | зараћене стране. На темељу тога догађаЈа тра. | жн се хитна реаизиЈа закона о | неутралности. Присталице укида ња ембарга сматраЈу да Је оваЈ ј догађаЈ донео користи само њв ' ховоЈ тези. М. Ћулафић ДАНСКИ ЛИСТОВИ ОБЈАВЉУ ЈУ ГОВОР Г. ФОН РИБЕНТРОПА Копенхаген, 25 октобар ДНБ јавља: Данашњи Јутрошњи листови подвлаче на видном месту изЈаве г. фон Рибентропа, које Је немачки министар иностраних послова дао у току свога говора одржаног Јуче у Данцигу у погледу воље Велике Британије за ратом. У првим издањима Ју-

Гарда Хиндуса пред палатом випекраља у ДелхиЈу

тарњих новина, међутим, нема никаквих коментара говора немачког министра.

Став Белике Британије објовљен је у звомим документиио, кому

енглески коменторн

Ловдов, 20 октоб&р У лошдоасжш владвшш круто»41 жшжу Д« је г. фов Рнбснтроп у саши говору тачво следовао лавнја војв ј« бнла позиата. Оцртао ј« о* аог гледвпгга улогу Напчм према Појмжој ■ наврпше го нм!&да ва Ввлвку Бржганжју са старом тевДсацвјом Да Фракцусжу оДвојв од ње. У сгаву о Сј «Днн»еннм Дрвавама оово-

вво Је стару фраау да Н« нема ннк&кввз нвгервса на амернчком контнвевту. Званнчвог коментара још вемл, алв се сматра да такав комеатар ■ ннје оотребав, пошто у говору лнкн део говора бно ј« вамен>ев немачкој публнтти в неуттућевој јав

Лондон подвлачн да ја став Велвке Брнтаннје објав.т>ен у званнчннм документвма, па с« ава ко је вапаДач. Немачхој јавностн овн докумевтв васу поааатв, алв су познатв осталом саету. Немачка пронаганда осгавља Енглеасу хлаДНа цокјшвЈ да се раадвоје

Француска н Енглеска парнскн „Тав" је одговорно: ,Ј1окушај да нас ј>азДвојв значн губнгак вре„Њујорк Тајмс" даје првв коиентар у коме каже: „Кад се сетимо да Је г. фон Рвбевгроп убедао г. Хвглера да се Брнтаннја неће борнгв, онДа је н»егов говор еамо трагнчна нсповест н»егове грешке". (Амервкен прес)

ПОСЛЕДИЦЕ ЕНГЛЕСКОФРАНЦУСКО-ТУРСКОГ СПОРАЗУМА Јерусалим, 26 октовар Авас Јавља: Енглеско - француско - турски слоразум већ Је т»ао по» вољне последнпе на привредни живот Палестине и ТрансЈордаI ниЈе. Између осталог већ Је констатовано обарање цена осн | гураноЈ роби коЈа се вози поморским путевима као и потпу* I но успостављање поверења у тр 1говвчким пословима. Арапска н ЈевреЈска штампа [Једнодушно одаЈу признање тур скоЈ дтломатиЈи.

Потлисонп швоЈцарско немачко прнвредно конвенцнЈо

Америнки листови веле коментарима да су покушаји за мир напуштени да су управљачи Немачке решени да прихвате рат

Вашннттон, 25 ожтоб&р Ав&с јаал>а: Говор г. фов Рнбевтропа взажвао је мало ктересовав>е у полнтвчквм круговвма у Вашннгтову в лвстовн се огранвчавају да тај говор оодвргву само краткој ава-

Целокупво ннтересоваае амервчке јавносгн концентрасаво је ва внцвдевт са амернчквм бродом „Снтн оф Флвнт". Што се тиче говора вемачхог се подвлачв да су оокушајв аа мвр

ваЈзад н&пуштевн н да су упрлнљачн Рајха решенн да прнгвате рат. Онај део говора немачког мвнвстра којн се одвосв на Сједвае■е Америчке Државе ематра ее да »7-

Модерна алтомобвласа весрећа: јеД&в аутомобнл цнвплве одбраве залсгео се у џакове песка које ннје орнметно у мраву

Берн, 25 октобар Авас ј &вља: Швајцарска телегр&фска агенцнI ја објављује вест да су прнвреднн преговорн нзмеђу Швцјц&рске н Немачке завршенн н да је потпнсана Немачжо-швадцарска прнвредна конвенцнја. ФРАНЦУСКА ВЕРИЈЕ У НЕУТРАЛНОСТ ИТАЛИЈЕ Парнз, 20 октобар Јавл>ају да је престало замрачвван>е места на вг*лнј&нско] граннцн. То је доказ колнко Француска верује у неутралнн став Италије. "р Т ције" у загребу" Загреб, 25 оостобар Загребачка полкција н Заштнта извршнлн оу ноћас у Загребу рацнју н том прнликом је похватан велнкн број сумшнвнх тнпова. Поеледшнх д&н* сжстематсхн се спроводи чншћен>е града Загреба од сумљивнх лнпа. Ш-

Г. Спак истиче потребу да се одржи неутрапиост Белгије

Брнсел, 25 октобар (Телефоном) Јуче је одржана јеДна конференцнја белгвске соцвјалвстнчке странхе којој су прнсуствовалн н

свн соцн]1 Једва група социј алвстнчких посланнкл, која се овнх дана вратвла нз Француске, крвтвхов&ла је спољву полнтнку белгнјске владе.

МеђЈтвм, . _ слов& г. Спак, којв је такође соцнјалнста, бравво је аолнтжху вл&Де н встакао Да је апсолутно потребно да ее одржв ввутр&лвост Белгнје. (Еуропсв прес)

Коментари у Риму о говору г. фои Рибентропа

Амерички бродови моћи Пе да преносе соаку трговачку робу, изузев оружја и ратног материјала, за луке зараћених земаља

Берлнн, 25 охтобар У Рнму се конентарнше говор ве мачког мнвнстра ивостраних оослова г. Рнбентропа. Римскн круговн су *нш.т.ен>а да је г. фон Рнбентроп доказао како се Енглеска већ неколико годнна спремала за рат протнв Нсмачке, а Пољска је Енглеској послужила само као нзговор. Полнгнчкв круговн у Рниу наглашују да је, према доказнма г. фон Рнбентропа, г. Чемберлен саботврао г. Мусолкнвсв план од 2 сепгембра. Тн нсгн круговв нзјављују да нзнетв примерн доказују

да је Енглеска одговорна ва даљн развој ситуацијс. ПРВИ ИЗБОРИ У БУГАРСКОЈ ИЗВРШИЋЕ СЕ 24 ДЕЦЕМБРА Софија, 25 октобар (Телефоном) Јутрошње Службене новине до носе краљев указ о распуштању Народног собрања н раслисивању нових посланичких избора. Избо ри ће се обавити у размаку од 24 депембра до 28 Јануара сваке недеље у по ЈедноЈ областм. Првн избори нзвршиће се 24 децембра у области Шумена, а последњи

28 Јануара у софнЈскоЈ области. Јутрошњи бугарски лнстови до носе само саолштење владе о распуштању парламента, као н декларацнЈу нове владе о програму њеног рада, ноЈа Је синоћ обЈавље на н преко радна. Листови се уз државају од коментарисања изне надног распуштања парламента, коЈе нико није очекивао. Још синоћ сматрало се у иначе добро обавештеним круговима, да ће Собрање ових дана бити сазвано у заседање и да ће влада том приликом тражити шира овлашћења. (Еуропен прес)

Вашингтон, 25 октобар Авас јавља: У току Јучерашњег дана сенат Је прнменом такозваног пословног БарклеЈевог предлога о огра ничењу говора за време дебате усвојио више амандмана коЈи се тнчу днскусиЈе. Између осталог сенат Је нзгласао: 1) Амандман о отстрањењу извесних рестрташиЈа примењеннх на амернчку поморску трговнну, особнто у опасним зонама на северном Атлантику. 2) Отстрањење одредби коЈе

омогућаваЈу зараћеним странама да добиЈу кредит за њнхову куповину у СЈедињеним Државама. 3) Амандман коЈи омогућава нормалну трговину са Канадом и Мексиком. Подвлачи се да Је тнме омогућено америчкнм бродовима да преносе сваку трговачку робу изузев оружЈа и ратног матернЈа ла за луке зараћених земаља пре ко Атланског Океана као н за Нови Брунсвик, Нову Шкотску, а затим за Тихи Океан, ИнднЈу и Кнну, ТашманиЈу, Оман и Бен-

галскн Залив. Амандман сенатора г. Тафта сенат Је одбно. Тим амандманом означене су европске воде до 300 миља удаљености од обале као опасне зоне. Сенат Је исто тако одбно са 62 протнв 24 гласа, амандман сенатора г. Данахера републиканка из савезне државе Канектикат по коме Је забрањен нзвоз авнона у нностранство пре него што 3.000 авиона буду нспоручени аме ричкоЈ воЈсци и ратноЈ морнарици. Конференција код г. Даладјеа ПоЈачање ратне фабрикације у Фраицуској Пвриз, 25 октобар | ција на коЈој су поред г. Дала-1 Ји расправљано Је питање о поЈа (Телефоном) дЈеа учествовали министри вазду ратне фабрикациЈе. Јуче по подне одржана Је у ми хопловства, морнарице, наоружанистарству рата важна конферен | ња и рада. На овоЈ конференци- I Ћулафиа