Правда, 26. 10. 1939., стр. 7

I

Аграрна структура у Еиглеској и Белгији и живот на енглеском великом поседу Предавање професора г. др. Мије Мирковића

У «аставку свога предаван>а о аграрној сгрухгурн звлалнтс земаља, које јв одржао на Ко. ларчеаом уннверзнтегу, профеоор Високе емооомсмо • комерцнјалне школе у Београду г. др. Мијо Мнрковнћ, говорно је о својннн зеакт>ншта н сзставу аг. рарног станоеннштва у Великоц Брнтаннјн, Белгнјн, Француској, н Ирској, као у землама у ко јима ттреовлађује нндустрнја ћ у којима фннанс1ккн, трговачкп и втндустрискн капитал нгра ве лику улогу у аграру, насупрот чисто аграрннм земљама, у ко јнма нема довољног капнтала чак нн за нндустрнску пронзводњу, а још мање за аграр, као шго су напрнмер држзве југонсточне Еврогпе, а у лрвом реду Југославија. ВЕЛИКА БРИТАНИЈА Према оодацнма од пре пе« десет година, који још одгозара ју данашн>ој сит>'ацији у Енгле ској н Велсу, било је 40.000 соп ственика земл>е са ук>тгио око 6,6 мнлиона хектара од свега 8,5 милкона хектара пописане површине. ИзузимајуНн парцеле испод једаог јутра тада је било сзега око 255.000 земљиш них поседника. Данас се рачуна да је само 25®/о читаве пољо привредне површине власниш. тво оних који је обрађују. Ако се узиу у обзир пашњаци, шуме, парковн, које држе у сво-, јој ражији велики геоседници, који се у овим проценама воде као власници - обрађивачи, ов да мали поседници, који сами обрађују земљу, имају далеко мањи удео у власништву над енглескнм земљиштем него што показују ове процене. Услед оваквог стања у Енглеској нема внше села као ко» лективног тела. Тамо је нестало индивидуалних сељака еврол* еког типа. Земља се обрађује радн чистог новчаног приноса, а ие радн исхране породице. За купци нису везани за вемљу, већ они траже слободно или зе мљу са нижим закупом или зем љишта у близини градсасог тржишта. Гајв се оне биљке илв стока коде кзиасују што мањв људске радне снаге. Док је у Немачкој нг 10е јутара обрађене зем-ге загаослено лросечно 13 лнца, у ХоланднЈи 11, у Фран цуској 9, у Енглеској и Велсу за послено је свега 4. лица. У целој Великој Британији би ло је 1926 године 481.000 газ. динстава, што износи Једну че> твртину броја газдинстава у Ју гославији. Газдинства су услед тога већа, али од њихове вели. чине не може да се вадн сгстав аграрног становништва. Много очигледнији су подаци који се односе на број лица запослених у пољопривреди. Према тим по дацима запослвно је у британској пољопривреди 1,280.000 лица, а од тога су 360.000 фармери или лица која раде за соп ствени рачун, а 920.000 су лица која су запослена у најамном односу. Према томе, најамних радника у пољопрнвреди има скоро три пута више него самосталних фармера. Од самосталних фармера једва једна трећина, тојест око 120.000 ра. ди на оолсгвеној земљи и то на малим газдинствима. КАКО ИЗГЛЕДА ЈЕДАН ЕНГЛЕСКИ ВЕЛИКИ ПОСЕД Структура типичног енглеског великог поседа од 5000 енглеских јутара изгледа овако: на поседу се налази кућа господара са пет или шест просторија за примање, са 25 спаваких со^ ба и осталим просторијама за домаћинство. Затим има гаража стаја и игралишта. Поред кућс се налази парк од око 250 Јутара. Газдинство господара об ухвата од 50 до 250 јутара са фармерском кућом н зградама. И остала површина подељена Је на слична газдинства. На имању има око 500 јутара шуме, већи број малих газдинстава, 6 приватних кућа, читаво село које припада нмању, са 3 и.ти 4 трговине, 2 или 3 гостионице и око стотину кућица за стано вање. У рукама росподара земље налази се његово уже го. оподарство, парк и шуме. Поје. дине фарме, мале н велике, да. те су под годишњи закуп, а кућице су издате за становањв под кириЈу коЈа се плаћа недељ на Све остало издато је под краткорочни или дугорочни закуп. БЕЛГИЈА У Белгији има свега 9984 поседника земље изнад 25 хекта ра. Овим поседницима припада 52,3% чнтаве површине земље. Поседника од преко 5о хектара има свега 6333, али њима припада 47,4%, 'или скоро једна поло вина читавог земљишта. Сеља ци који сами обраћУЈУ с 0 °ЈУ зе мљу држе у рукама свега једну петину, тојест око 20°/о читаво*. -белгиоког земл»ишта. У току развоја од 50 година,

У другој половини Деветнаестот века, пове!ћзн је број парцелних поседа са близу 40.000, назадовао је број малих сељачких по седа са 7000, броЈ средњнх сељачких поседа за 2000 као л број оних великих поседа ко. је сопственик сам обраћује у своЈој режији. У том истом вре меноком размаку од 1846 до 1895 повећан је број закупа на малим газдннствима (од 2—10 хектара) са 69,961 на 99.288, а на средњим поседима (од 1о до 50 хектара) са 24.997 на 26.В60. У 1880 годинн било је у БелгнЈн под закупом 65,1®/о површи не, у 1895 век око 70 8 /# површн. «е. Вандервелд, ко>и је извршио анкету у вези са првнм покушајем да се однос обрађнвача земље према својннн земље захватн не само статнчкн, у једном даном тренутку развоЈа, него динамички, у разним развоЈним фазама у Деветнаестом веку, дошао је до закључка да се од почетка индустриске ре волуције све више раставља вла сннштво над земљом од пол»о прнвредног рада, да се на зем љн формира капиталистички срс дњи сталђж који се састоји нз два насељачка слоја: сопственика земље и предузетннка на пољопривредаом газдннству. Све то чини да је земља мно го тражена чак и онда кад се рад на њоЈ- не рентира. Да би се рад могао рентирати тре<5а ло би неговати културе велика вредности, требало бм дакле да се унапрећује врло интензивно газдовање. Мешовито газдинство, типично у Средњој Евро. пи, сувкше је интензивно гледано са гледишта наших прилика, а премало интензивно са гле дишта белгиских прилика. закуп је у Белгији редовна појава газдовања, а закупнина је сувњ ше висока да би земља могла да даје чист принос при гајењ> пшенице и шећерне реае. Стога се све више отступа од тра диционалне сељачке привреде и прелази на капиталистичку ин* тензивну пољопривреду, на про изводњу поврћа и воћа, цвећа, грожђа, илека и млечних произзода, меса, коња, утозљеннл волова и тако дсље. СитуациЈа у Француској у по гледу земљишне својине и са става аграрног становништва нма посебне карактерне црте <. обзиром на резултате великв француске револуције која јо аграрни проблем решила на во

ома заннмљив начнн, а под ути цајем финансиског канитала који се постепено јачао. Што се тиче Ирске, она је карактеристи чна по томе што је то једна пр«. тежно ЗТрарна земља и једнна иољопрнвредна земља која располаже великим количинама капнтала, насупрот опигтем правнлу према коме су аграрне зе мље углавном снромашне у капнталу. Ове две зе.мље заслужу ју посебнн пас>ч:, па Кемо њихову аграрну снтуацнју изнеги у следећем наставк>-.

ПОДИЗАЊЕ ЖЕЛЕЗНИЧКЕ БОЛНИЦЕ У ЗАГРЕБУ Загрсб, 25 охтоб«р Одржлив је Аиџпггапмја »а анда« железннчке болшцЈв у З&гребу. На лицитаџи/и је био најјевтнн*ји понуђач ннжвлер г. Јоеип Ћорко, којн јв гтоиудмо да болннцу нзградп за с>ч4у од 4,725.000 днаара. Зндатбе болтгае почећс одчах. Ш. Дужност јв сваке жене да пааи на уредиу ствлниУ коју постизава прнродном Ргапж - Јо»в?оуот горком водом &ко је дневпо узнма у ман>ој количтт. Права

вода делује благо. приЈатно. брзо и сигурно. Рег. С бр. 30.474 од 28 новембра 1935 г. 104198

ПОЛКТИЧКЕ ВЕСТИ САСТАНАК X. С. С. У ВА- I Хрваггској бсз сараање са ХрватРАЖДИНС1СИМ ТОПЛИЦАМА 1 скам сеЂшчком страиком. Оти& (јв ч . бно упућвн апсл за сар«дн>у нашкм Јагреб, 2ј оостобар оргакизаиијама ва с\моод6рану: У Вар&ждикотм Ттлнуама о- Хрватсзоа и хрвггсхв гх>адржан Јв састанак ХСС. на коме ^ ђ аИ ск& валггита које врло срећно

?е говорно нероднн пос.\&ник г. Тома ЈанчЈжовиК. Том прл\аком г. Јакчико»*Ну је продгп-а уложна

врше свој заааггак. Извесне мучне чишвниус уколико

.ПЛ ЈОГ..11 II 1ШОДС/10 УЛЦЈГ.НЈ , ^жиц« » дт« № е дома Тосш.- " Х " 6НАО ' се вшт

д«!рсже слоге" у Новом Мароиг Ш. Г. ДР. КРЊР.ВИЂ ВЕЛИ ДА СУ ГЛАСОВИ КО|И СЕ ПРОНОСЕ О ХРВАТСКОЈ ЗЛОНАМЕРНИ Парз, 25 октобар Агеицијл Авас доносн «з Загре ба слеиеће: „Гл&совн којн се прачосе о ситу аци>н у Хрвагтској злонхмернн оу н потнчу са »аи:ггересоване стране"

)ом е .\еме :1ата «о;н оу игр&ли »н&г НУ улогу за врсме ранијнх рсжима и који желе враћ&ње оног сг&н>а стварн из кога ау они изплачн.\н корисги. Д&ли смо низ доказа о вктнвности оз-гх е.\емената ко>н се | не би уотез&ли да изазову нереце к&ко бн кх искористили, уколико ови елемеггтн не бн ткме желелнда докажу да у Хрватсксџ вл&да анар хи?а н да .је потребно поново аавести режим си.\е. Онн оу ипаж донекле успелн да својим провокаци-

изјавно је допискнну АгенциЗ« А- мет«ке. &ли којн чу вас г. др. Уурл\ Крк>евнћ, генерал- с<4ест а уг>-шени. Д&мас оу сви

нн секретар ХСС. У стеаон, извес-:н неи&внн ннундентн у Хрвагтској, подржав&нн агнтаиијом антнсрпскнх ел .меклта, лоји теже да спрече српско-хрватски спорааум и политткку г. др. Ма чека, далн оу повода аларшантним гласозич 2 о општој сзггуацијн у ХрвалскоцДопнсник Агенадное Ааас обратно се г. др. Крн>евЈДу. каја је, оо пгго је свео нстниитосг тнх гласова

:а праву меру, додао: .Јпкко (

бат>е од г. др. Мачекане познаје стр^уктурсу ин >-нутрашн>е прилике ХСС. ја лнчно. од кахо сам се вратио кз емиграције, преузео сам дужност на организовавду странке. У сга.чном са зл додиру са свкма хрватсккм крајевкма. Могу да вам потврдкм да странка никадл вије била ујодид>еннја и оданија свогнм воНама него данас. Снага наше органкзаци1е признал-а је ад стране власги у Београсчу. које »на ју да се ред не може одржати у

инииделти ликвидкранн. Мир влаоа у Хрваггској. како у провинцијк та ко и у Загребу." Г. др. Крн>"-»ч}\ ј с »азршио речима: „На путу су.о да заведемо нов рожим, после 20 годмна проткахрватсхог режнма. Има мкого да се радн и поправт>а. У пр»елазном добгу у коме жнвимо не може а да не дође до неизбежне реакцнје од стране народа противу оннх које одржавају људи ксци су се користнли прспплкм режкмима. Захваљујукн органнзацијн наше странке Хрватска прежкз,т>ааа оау хркзу релативно поволшо. Чарого сам уверен да ће наоори бкти крунисаки успехом и да ке за гратко време Хрватска бнги потцуно обновл>ена и консачидована. С обзиром иа значад Хрватске у оквкру Југослави}е ткм самим видећемо тада и Југооллвију обковљецу и снажннју. тојест иову и јачу Јгоолаануу."

К0Д К0ЛАРЦА ОД СУТРА (ЧЕТВРТАК) у 3, 5, 740 н 9.30 севзаииовалва муанчка драма чувевог фравауског режвсера НДРСЕЛА ЛЕРБИЈЕ-Д

ПЕСМА СТРАСТИ (ТЕППЕ ОЕ РЕЦ) Филм Јаке драмске радње проткане дивним мелодиЈама. У главним улогама: славни тенор ТИТО СКИПА п неодољива француска авезда МИРЕЈ БОЛЕН ДНЛРЕ ЛЕФОР, ЛУЈЗА КДРЛЕТИ

116604

ПОПУЛАРНИ БЕОГРАДСКИ БИОСКОПИ КАСИНАН ВРАЧАР У 3, 5, 7.10 и 9.30 - ОД ДАНАС (СРЕДА) - У 2, 4. 6. 8 и 10 ФРАНЦУСКА ПРЕМИЈЕРА ДИВЉЕ ЕРОТИКЕ, РАЗВРАТА И РАЗУЗДАНОГ ЖИВОТА ПАРИСКОГ ПОДЗЕМЉА

I %Л , - * - ' Јг-"/ I Ч ГРАД ГРЕХА (НЕТКОРОИТАШ) Вртлог љубави, страсти и греха једвог велеграда и његовог наличја у оквиру снажне н узбудљиве радње. У гл. ул. пикантна заводница ЖИНЕТ ЛЕКЛЕРК АЛБЕР ПРЕЖАН, АНРИ БРИЛЕ •мм г« П"колико чвсака развијају

Љилм о поикриненим страстима М'лнх лупи и тајиама великоварошких иоћи у чи| * г г читаве драме

ХАПШЕЊЕ КРАДЉИВЦА КОЈИ ЈЕ ИЗВРШИО ДРСКУ ПОХАРУ У АРАНЂЕЛ0ВЦУ Араиђеловац, 25 октоб&р Жандармериски органн, посу да ухапсе Јозефа Колета, једног од двојице дрских лопо ва, коци су пре неколико дана из виле г. Властимира Маршика нина, адвоката, утсра.ти два кофера стзари у вредности 5000 динара. После извршене крађе Јозес Колет и његов друг Ђуро Волф из Руме побегли су у неетознатом правцу. Међутим, 'жандармерија је Колета ухапснла, а за Волфом су издате потернице и очекује се да ће у најскорије време битн ухапшен. П. ЗА ЗАШТИТУ ДЕЦЕ И НЕГУ Б0ЛЕСНИКА Лондон, октобра У Енглеској је високо племство ставило на расположење своје замке и виле евакуисаној деци и мајкама из Лондона. Бе ле заставе са иР веним крстом вију се на високи.м стубовима, а добровољне неговател>иђе сту ггиле су у службу да би пазиле на децу и магјке. Војвода од Норфолка, један од н&јбогаткјих енглеских аристократа, ставио је на расположење своје имање Хер®уд Кастл деци која се сада, по историским алејама парка, играју са његовим нећацима и некакин>ама. У томе замку налазе се деца Војводе од Кента са де цом високих енглеских официра. Војвоткиња од Виндзора добила је дозволу да, са другим члановнма Кра.т>евске породице, заврши течај за болничар* ку. Док Војвода од Виидзора исгтуњава своје дужности на фронт>', њихова жена, која је остала у Лондону, под именом „Сестре Валис", негује болеснике. Она је са.ма организовала свој лазарет који је добио име „Болница Виидзор". (Пакс прес)