Правда, 26. 10. 1939., стр. 8

г

Пошто су извршене сенаторске кандндацнје политинке групе које излазе на изборе предаће листу судовима за два-три . дана на потврду

Избори »а Свнлт обавиће с« 12 вовечбра. АгктациЈл паитп странакл на терсцу вок се >зеАнко води. До сдда се, Јшак, алнтовало у отроккм п алитичк;™ линн'амл_ Слла лосче дефнмитивно постигму тог споразума о зајесшнчкој ллсти по.\итичких гр>*па које сараЈуујл влзди. орелазн се на хонкрегтни>и рад. За два дана веК наллежна судска власт обавиће законске фор малности у везн са потврдом кандидатскнх листа. Тај посао је досад завршен за теригорију Упраае града Београда где ће владии кандндат биги г. др. Јован Радон>»А. професор уииверситегга у пензијн н претседних месног одбора Југословеиске раднка.\не ваједнице. Осга ле погврде има^е да се обаве током ова два дана. Према томе, ово време пгго осгаје до дала избора употребиће се само на апитааЈИЛ). Све владине групе. аа иелој држав ној теригорги}и. развијајл- веома жн ву активноот. Каидидати се већ на лазе меЈуу својим бирачима. ХСС У СПЛИТУ Загреб, 25 октобар Главни секретар ХСС г. др. Јурај Крнлвнћ упутио је писмо б«вшнм народним посланиџима г. г. др. Јосипу БерковиКу, Пашку Калитерни н Ивану Младкнеу у Сплит и главном сехретару ХСС г. Шими Подује. дајуКи им на знан>е да је прихватио н>ихове предлоге о наименовашу петнаесторице људи којн ће до сазива склтпптине водити све послове ХСС ј Сплнту, ш.

РЕОРГАНИЗАЦИЈА ГРАДСКОГ ПОГЛАВАРСТВА У ЗАГРЕБУ Загреб, 25 октобар Ових дана интензивно се настав.ља даља реорганизација Градског поглаварства у Загребу. Том реорганизаиијом Градско поглаварство се изједначује са органнзацијом Баиске Власти. Од низа самосталних отсека постају самостални одјели. У вези са тим доКи Ке н до персоналних промена. ш. Г. ДР. КРЊЕВИЂ У ПРОСТОРИЈАМА „ХРВАТСКОГ РАДИШЕ'; Загреб, 25 октобар Г. др. Крњевип посетио је данас просторије „Хрватског Раднше" и разгледао разне институције тога друштва. Тамо је г. др. КрњевиКа при н>еговом доласку поздравио г. Милан Прпић. претседник „Хрватског Радише". Ш. МАТЕРИЈАЛНЕ ПРИЛИКЕ КРИЖЕВАЧКЕ ОПШТИНЕ Загреб, 25 октобар Повереник града Крнжеваиа г. Стјепан Посиловић дао је изјаву за штампу у којој је рекао да је затекао општину у тешхом стан>у. без новгша. и са око два милиона динара дуга. Ш. Г. КОШУТИЂ У КОТОРУ Котор, 25 октобар У Котор је допутовао потпретседних ХСС инжењер г. Аугуст Копгутић. Ш.

ДЕПУТАЦИЈА РУДАРА КОД БАНА Г. ДР. ШУБАШИЂА Загреб, 25 октобар Баиа г. др. Шубашића посетила је делегацнја из рудника Дон>е Лад&ње, у Хрватском Загорју. Она .је замолила бана да поради на повећању производња у томе рудннку. јер у Доњој Ладањи има 500 радника. Од којих 200 раде месечно пет или десет дана, док су остали без посла. Ш. ДЕПУТАЦИЈА ИЗ ХРВАТСКЕ КОСТАЈНИЦЕ КОД ПОДБА НА Г. ДР КРБЕКА Загреб, 25 октобар Подбана г. др. Крбека посетила је депутација Сељачко — демократске коалиције из Хрватске Костајнице, коју је предводио г. Иван Живковић. Депутација је тражила да у Хрватској Костајници и дал>е остане на дужности досадашњн срески пристав г. Ммхаило Кадић. Ш. БИВШИ ПОСЛАНИЦИ ХСС КОД Г. ДР. КРЊЕВИЋА Загреб, 25 октобар Г. др. Јураја Крњевића, секретара ХСС посетио је велики број бивших народних посланика и то: г. г. Игњат Парихај, бивши народни посланик из Новске, из Градишке г. Јосип Халајић, из Петриње г. Стјепан Тонковић. из Бјеловара г. Ђура Пилиповић. из Јастребарског г. Филип Новосел. из Новог Села г. Никола Срдовић и други. Ш

Споразум и нагодба

„Југословенски Лојд" доноои из лера г. др. Славка Жупанског аавоката из Петровгрзда, један актуелан « интересанта« чланак, о коме „Југословенски Лојд" каже: „Угледни војвођански национа.тни радник и добар познавалац државо-лравких односа, ко ји се тичу Хрвата, г. др. Славко Жупански, послао нам је чланак у коме упоре1уује бившу Хр ватско^угароку нагодбу « садашњи споразум, односно Уредбу о осниван>у бановине Хрватске..." Чланак г. др. Жупанског гласи: Пораз код Клинигреца дефикитивно је ликвкдирао старо на стојање Аустрије, да буде воде ћа земља у немачком Бупаду. По раз је био тако уверљив, да је Аустрију уопште сасвим избацио из немачког Бунда. Њену у логу преузела је, њен стари ривал, победничка Пруска. Тако онда није остало Аустрији друго, већ да улре очи у земље, над којнма је господарила, да ореди своју шаролику Царевину, са многим народима и са разноврсним уставним и управним организацијама. На то је у то.тико више била принуђена, што су се у земљама Царевине појавл»ивали опасни покрети, на стали услед апсолутистнчког сн стема, по>д којима су народи грцали, те што је потучена Аустрија имала да се боји, да ће пораз код Кенигреца дати маха центрифугалним тежњама по дјармљених народа. Лроценивши стварну сит>'ацију ауст.ријске Царевине, Маџари оу ступили у контакт са Бечом. Везу је створио Фрањо Деак, кога Мацари називају оцем отаџбине. Он је у Бечу наи шао на отворена врата. Он је цару Фрањи Јосипу дао савет, да се рђаво закопчани прслук (лајбец) сасвим откопчз, па да се онда поновно ваљано закопча. Тако је 1867 године склопље но поравнање између Краљевине Угарске и царевине Аустрије, које је у оба дела Монархије озакоњено и санкционирано. Смисао томе поравнању био је: подела власти у Монархији између Немаца и Мацара. У томе се нашао заједнички рачун. У Аустри)и ће над словенсхом веКинам да господаре Немци, а у Маџарокој ће над народносном веКином да гооподаре Маџари. . Требало је посебно решити пи тање Краљевина Хрватске и Сла вонијо, коју је „захвална" Аустрија испоручила Маџарима. Дотле је Хрватска и Славоиија била посебна Аустри.јска круно вина, која је управљана из Хрватско-славонске дворске канце ларије. Беч је оставио Маџарима, да се са Хрватском и Славо нијом нагоде. Преговоре су водиле регниколарне депутације, које је испослао Маџарски и Хр »атски Сабор. Узајамним попуштањем створена је најзад нагодба, која је озакоњена и у Маџарској и у Хрватској и Сла^онији, у Угарској као XXX. з. чл. из 1868 године. Нагодба је

ноонла карактер ооновног замона, што значи, да је могла да буде мењана само сагласном во љом свик оних фактора, којиоу суделовали при њеном склапању. Интересантно је, да се сравне нагодба између Хрватске и Славоније с једне стране и Угарске с друге стране, и опоразум, који су 26 аутуста 1939 године склопили и пошисали Претседник Југословеноке ВлаДе Драгиша Цветковић и Вођа ХСС г. др. Влатао Мачек. Када се у то разматрање удуштам, да имам иск .Ђучиво само ту намеру, да нашу јавност информирам. Ограничићу се само на главне линчје. На коју је базу постављена Нагодба из 1863 године. Одмах У уваду каже се; „Пошто су Хр ватока и Славонија од много столећа, како правно тако и стварно припадали Круни Светог Стјепана, па је и у Прагматичкој Санкцијн изречено, да су земље Маџароке Круне једна од друге неодвојиве, на тим основама Краљевина Угарска с једне стране, а Хрватока и Славонија с друге стране, рзди довођења у склад државно правних питања, која су се међу њи ма појавила, склапају ову Нагодбу." Позивање на Прагматичку Санкцију, која је донесена без сарадње и изван воље Хрватоке и Славоније и на њену штету, даље позивање на ду гогодишњу заједничку државну сарадњу, која је за Хрватску и Славонију била штетна, показу је, да је, бар са хрватске стране, Нагодба прихвађена у главном по невољи, без дубљег интереса, због односа снага. Базз ча Споразум Цветковић — Мачек обележена је овако: „Југославија је најбољи јамац независности и напретка Срба, Хрвата и Словенаца." Импулс за Споразум долази дакле из зајед ничког интереса Хрвата и Срба да живе у заједничкој држави. Хрватима и Србима лебди пред очима неминовна потреба и судбинска повезаност, да се заједнички бране, и они су начисто с тим, да само у тој братској заједници могу културно и привјЖздно да напредују. Хрвати дакле по Споразуму желе заједнич ку државу са Србима и Словенцнма, они не држе заједницу због односа сиага. Што се тиче заједничког интереса, такав инте рес створио је и одржава на пр. Швајцароку, где су само настањени Французи, Немци и Талија ни такође нашли, да је за њихо ву независност потребна заједничка одбрана и да је за њихо® културни и привредни развитак потребна државна заједница. Да су још технички редактори Спо разума унели у њега и једну присну ноту о братству, заједпичком пореклу, једној крви и једном језику, Споразум би нооио онај карактер, какав заједничкој држави стварно придају и Срби и Хрвати и Словенци. Како дакле видимо, у погледу базе, огромна је разлика између Нагодбе и између Споразу-

ма. Нагодба је тренутна твореаина, она ноаи у себи привременосгг, поремећај односа снага њу ће да руши, а дубоко проиишљена братока узадалшост у СпоразумЈ', даје Југослаиији ка рактер трајности. У Нагодби је свечано прокламовао да Угарска н Хрватока н Ставотаија чнне једну и исту др жавну заједиицу, да се Краљ Угарске н Хрватоке и Славоније крунише једном истом круном, једним исткм кјрунидбеним чином и да је државна заједница неразлучива. У Споразуму тр се питање не поставља. У Југославији има само једно краљев око достојанство и само једна круна: Југословеноки Краљ и Југословенска Круна. Према Нагодби Хрватска и Славонија имала је свој засебан Сабор у Загребу, за законодавни рад у оним пословима, који оу пренесени у делокруг Хрватоке и Славоннје. Свој засебан Сабор у Бзновнни Хрватској до бивају Хрвати ц по Споразуму. Према иагодби територију Хрватске и Славоније чинн досадашња Савока бановина са Сремом. По Споразуму нз стзрнх граница Хрватске н Славоније издвојен је у г.тавном Срем, а нриродата је цела Приморска бановииа и делови Зетске бановине и Босие и Херцеговине. По Опоразуму дакле, банови.на Хрвзтска има већу територију, но какву је по Нагодби имала Хрватока и Славомија. На челу Х-рватоке и Славоније стојао је према Н зго;|ј6и Бан. Њега је именовао Угароки Крал> на предлог Маџароког претседника заједннчке владе н уз његое према-гтотпис. По Споразуму Хрватоког Бана иа)енује Краљ на предлог претсерника Сабора Хрватоке бановиие и уз према-погпис самог имемованог бана. Према Маџарском систему дакле иницијатива н уплив око избора Хрватског Бана била је у рукама Маџара, а према систему Споразума нницијатнву и уплив врше искључиво Хрвати. Маџари су вештачким спонама везали за себе Хрватаку и Славонију. За одржање такве веш-. тачке творевине, у којој није било духовне чврстние, потребне су вештачке каутеле, да се одржи кохезија. Опоразум на такве каутеле није опао. АутономЈни делокруг Хрватске и Славоније према Нагодби распростире се на послове правосуђа, просвете и унутрашње улраве. Тако је то углавном, са малим нзузецима. Каоније је де локруг проширен и на понеке привредне пос.тове. Делокруг ба ■ношине Хрватске раопростире се на послове пољопрквреде, трго вкне и индустрије, шума и рудз, грађевине, социалне политнке и народног здравља. физичког ваопитања, правде, просвете и унутраипБе улраве. Кад се узме у обзир да су ти појединн послови својевремено ирипадали портфељу Министарства унутрашњих дела, може се узети, да је компетенција бановине Хр ватске много шира, но што је била компетенција Хрватске и

Славоније. Међутим комлетенциЈа бановкне Хрватоке нијене ограничена. Она је ограничена интересом заједнице. Изречено је, да у надлежмости државне власти остају ови послови који су од особитог значаја по државме ннтересе. То је веома важ •ио за расположење које има Он тан значај. Њнме је осигурана једЈнообразност окоро у свкма лравцима, на терену окоро цело купног јавног жквота, а тимеје опет поновио потврђена мисао братске зајаднице. Тога у Нз•гоаби није било. Хрватска н Славонија могла се у свом де локругу иотп>тно с.тободно кре тати, без обзЈкра на остале де^ лове Маџароке Краљевиие. Тако се онда мора узети, да Спора> зум ствара већу кохезију но Нагодба. У погледу војске Нагодба пред виђа, да се регрути, који се новаче из Хрватске н Славоније имају доделити у домзће пукове Хрватоке и СлавсниЈе. У Спо разуму нема у том. пагледу ннкаквкх огранкчен>а. Значи, да према Слоразуму Југословенска војока остаје једииствена. Она је нетакнута. Она ће дакле моћн да врши н другу своју, нацнона.тну улогу. У финансиском погледу На годба одржава пуио јединство •финансија, како у закоиодавиом, тако и у управгном погледу. Заједнички Сајбор у Будимлешти устаиовљава цео пореоки систем, иепооредне и посредне порезе^ буцетира их, а заједиичка пореска управа на целој територији земаља Круне Светог Стјепана разреаује порезе, наплаћуае их « њима рукује. У Хрватокој и Славонији финаисиоку Управу иоси Фкнансиока дкрекадија у За гребу. Она је оргаи заједанчког Министарства фннаисија и служ бено је подложиа истом Микистарству. За трошкове унутар. ње управе Хрватоке и Славоније предвиђеиа је Нагодбом квота од 45 посто ових непосредиих и посредних пореза, којн се уберу са територије Хрватске и Славоније, а 56 посто свих тих прихода иду у заједничку Државну благајну- на заједнич' ■ке трошкове. Та је пропорција каоније мењана. Преа«а споразу агу, одноано уредби о бановини Хрватској њој се осигурава финансиска самосталност, да би могла успешно да овршава послове овоје нздлежности. Бановина Хрватока има права аутономног финансиоког законодавстаа и управе, њој се стављају на расположење самостални извори, облици н врсте приходз, ко, : г нма оиа сзмостално рукује и самостално их убире. Снстем Споразума избегао је дакле натезање око квоте н тангенте, али с друге стране Нагодба Је боље осигурала прилив јавних дажбкна у заједничку блага>ну за зајеоничке послове. Према Споразуму односно У■редбн о баиовиии ХрватскоЈ пре двиђено је да се има решпти питање припадности и поделе државних фондова, имовине и дугова. Тога у Нзгодби није било. И по Нагодбн Јћ по Спорззу му предвнђено је образовање ззједничке владе. У заједвичку владу у Будимпешти Хрватн да ју једног министра без портфеља, хрватског мкиистрз. Њега иа предлог мзџароког претседника владе поставља Краљ. Задатак је Хрвзтоко1м мнвгпстру, да прн заједничкоЈ влади у Будим пешти заступа интересе Хрвчтске и Славоиије. Он у Министарском савету има у заје.тичним пословима право савст«;®зн>а и право гласа. Хрватскн 'мннистар одговоран је заједнич •ком С абору у Будтшешти у ко ме је огромиа ве!и«на послани«а нз уже Угароке. Тако се о»1Да мора узети, да Је хрватски уилив на одлуке заједничке вла де у заЈедничким пословима са Угарском био минималан. А има се узети даље и то, да је Хр ватока и Славонија врло мало би.та заинтересована судбкном заједннце, кода заједннца није њој лежала на срцу и за коју није имала миого интереса. По Слоразуму Хрвати имају у зајединчкој влади у Београду неколЈжо стварних портфеља. Хрвати дакле имају непосредан и стваран уплив На све заједничке послове. Њихова моћ у ЈугославиЈи битно Је већа но оиа, коЈу су према Нагодби имали у Маџарској држави. Оии дају знатну сарадњу заједниии у Југославији, осећајуКи, да је та Ј>тославија њкма присна творевина и за њихову добру судбкну неопходна творевина. По Нагоаби законодавно тело за заједничке послове јесте заједничкн сабор у Будимпешти.

На таЈ зг*једнички Сабор шаље Хрватски сабор 40 делегата, ко је бнра из своје оредине. На заједннчкам Сабору у Буд1»мпешти дзкле Хрватока и Славонија заст>тпљеиа је као тело. Према Опорззуму устаноељена је такође заједннчка Народна окупнгти на у Беолраду. На њу Хрвати кз бановине Хрватске бирају не посреддго своје посланике. Системом Нзгодбе дакле подаучена је одеојеиост Хрватоке иСлавоинје од Маџароке, а снстемом Опорззутма наглзшеиа је државна заЈедница н оргакока кохезија. Хрватоки делвгати у заједннчком сабору у Будимпешти били су неаиатна мањина, хрватоки уплнв на законодзвни рад по зајединчким пословкма, био је дзкле незиатан, з систем Спо разума даЈе Хрватнма у НародноЈ скупштини, где ће онн битн импозантна снага, јак уплив на законодавни рад у заЈедннчким пословима. И ту се нсиољава осећај Хрвата, да је Југославнја оудбина творевкиа не само зз Србе веђ н за Хрвате, дз је она исто толико Хрвзтока колико Је Српока и Словеиачха. Уз Уредбу о бановгпги Хрватокој доиесеиа је и Уредбз. к> Јом је предвнђено проширсње прописа о бановини ХрватскоЈ и на остале бановине. Код тчга посла Хрватн ће пугем своЈпх положаја у Мннистарском савету и путем своЈнх посланика у заједннчком законодавном сслу имати битан уплив на > схројство н осталих крајева наше државе. Тога у Нзгодби није било. Пандаи томе био би, дз )е у Нагодби предвиђено реоргзиизовање уже Угарске на сличиој бази, као што је постазљеиа Хрватска и Слзвоннја, сличинм одвзјањем рецкмо Ердеља. Војводкне и Слсвачких краЈСвл. Тпгтмачење налазммо и опет у томе, што Хрвати, нсто као и Срби и С.товенци, оматрају Југослзвију овојом народном творевином, па их интересује судбииа свнх крајева Југослав>че, док је међутнм Хрватокој и Слзвомији било свејеино, шта ће и ка ко ће бити са осталим, њима ту ђим, крајевима Угзрске. За случај колизнје нзмеђу угароке државие власти и власти Хрватоке и Славоиије, прелп Нагодби арбитражу Је вршила, у-

главном, Круна, а према Спораз>т>|у и уредбн о бановкки Хрвзтској арбитражу ће да вршн Уставни суд, који се у ту оврху •има да кроира. Онамо дакле до мшгира политичии моменат, а овде правин момеиат. Разлика долазн у пнтању поверења и неповерења. Прама Нагодби веза између властн Хрватоке и СлавоннЈе и нзмеђу Круне одржава се преко органз зајединчкс владе, пре«о Хрватоког министра. Прсма Сиоразутму та је веза непосредна. Систеа! нагодбе јаче осигурава хармонизацију компетенцнја, систом Споразума неопходно ће изазивати често прибсгавзње У-пррвном суду и Устгвном суду. Кзд се по изнссеним главинм лниијама сравне Нагодба н Сло разум, долази се до резултата. да заједннца између Маџарске н Хрватске н СлавониЈе, носи на себи карактер творевине по невољн, а да се према Споразуму Југославнја као држаона заЈеднпца Срба, Хрвата и Словеиана, квалнфнцпра као заједнички народни ндеал; Хрвати по Слоразуму имзју већу торнториЈУ, шири делокруг, већи уплив на сг.е заједиичке послове, исго што су их имали по Нагодбн; имаЈу чзч и битан, непосредан уплив на уређоње н нз упрзву свих осталих крајева државс. По Спорлзуму миого је јача једнсобр.''?иост целкзне и тендеицнја га кохезијом, но што је то било пре ма Нзгодби". НОВИ БАНСКИ ВЕЋНИЧИ МСРАВСКЕ БАНОВИ! 1Е Ншп, 25 окггобар Мгчнггар Ј«уфраип1>нх послова уважгио >с ост.гвк!У на положиј б«1ског веК:::гк.л 'Мораоске бмгови-с г. Влагилг-тра ТопАа. И стј?м решсн>вм смеи>еш» оу с положгкја већчици г. г. Ралојко Бургић. пелоионер. 31 Сроз поокупа-чми. Обрзт |Дим:|ц|. општ »:«1ки дрловођа. 31 Срез кзпаокички н Алетсса;«дар Казимкровић. трговац. за Срез б!рзотлгиачка. За иове већнике постављеии су г. г. Вла^дкмнр Трбајевац. резерв«и капетаи др|уге иласе, за Срез копаоиички, Љубомир Алекоић за Сроз бргспаланачки, Ми.мутии Буиз^риић, за Срез жичкн н за град Нкш инжвњер Милан Јокснмов:Л. Б.

ШМ«0)ш№јЈИН1ј1Ш Гувернер Пољске министар г. Франк

Берлин, 25 октобар ДНБ јавља: Слуиобене новине објављују уредбу са закоиском снагом вође Рајха и државиог канцилара г. Хитлера. Та уредба тиче се администрације заузетих пољ ских подручја. Сходно тој уред би пољска територија заузета од немачких трупа, уколико ни. је уврштена у Рајх, лодвргнуте су генерзлном гувернеру за окупирана земљишта. За генералног гувернера окупнраног земљишта наименован је министар г. Франк, а миннстар г. Саис Инкварт за генералног внцегувернера. Генерални гувернер директно је подвргнут мођи Рајха. Све гране админнстраци је налазе се у комлетенцији ге нералног гувернера. Закон ко ји је досада важио остаје и да ље на снази уколико се не про тивречи са преузнмањем власти Рајха. Министар народие одбра не и опуномоћенн у»инистар за изучавање околности у поглеДУ примене четворогодишњет плана и генерални гувернер имају права да издају уредбе са законском снагом. Уредбе са законском онагом бнће објавл.ене у службеним новинама за пољоку територију. Претседник мнпистзроког саветз наро,1це одбране н опуио<моћсии миннстар за четворогодишњн плаи као и »рхоп»не влзстн Рајхз мођи ће исто тако примеиити у подвргнутим тернторијз (мз генерал«гог гувернера мере преузете у животном простору Рзјха. Сае трошкаве адмииистра ције сноснће заузете териториГенерални гувернер донеће бу џет који треба да одобри мниистар финанснја. Ова ут>едба, сз законоком стјз гом ступа на сиагу чим вођа Рајха и државнн канцелар буде разрешио гкавиокомандуЈућегне мачкнх трупа функције војие адмннистрације. Уредба са законском снагом датиранз је 12 октобра. Потписана је од вође и државног кан целара г. Хитлера, а затим од претседника мннистатхжог савета народне одбране и отгуномоћеног ми»жстра за четворогодијшњи плаи маршала г. Геринга, министра уиутрашњих послова г. Фрикз. помоћиика пође Рајха г. Хеса, главиокомандујућег немачке аојске генерала г. фон Браухича, министра иностраних послова г. фои Рибеитропл, миннстра финансија грофа Шверинг фон Кросига и шефа канларије Рајха г. др. Ламерса.

НЕМАЧКИ АИСТОВИ О ГОВОРУ Г. ФОН РИБЕНТРОПА Берлкн, 25 октобар ДНБ јавл>а: Велнкн говор г. фон Рнбентропа у Данцигу прстстав.т>а главни преДмет пнсања немачких лнстова. Лнстови подвлаче у огромиим иасловнма да је г. фон Рнбентроп доказао да су г. Чемберлен и британска влаДа једнни кривцн аа рат. Лнстовн нсто тако подвлачс изјаве г. фон Рнбентропа да Немачка неће престати да ратује све дотле док безбедност Рајха не буде зајемчена. Листовн махом коментарнпгу изјаве г. фон Рнбснтропа. Тако „Берлнпер Берзен Цајтунг" каже између осталог: „Вслнка Брнтаннја Ј *е одбила предлог г. Хнтлера једнно задојеп упорном во.ђом да по сваку цену спречи униттен>е равноправностн Немачке. У првом реДу треба помснлтн понуДс за склапање савеза која је кпрактгристична пгто се тнче немачке воље ва ииром. Тпме је преДлог немачког канцелара јасно доказао да је Немачка довол,но алтруистички настројена кад је спрсмна Да Брнтапском Паоству пружн немпг;*у подршку. МеН>тим, Вглнка Рритани^а не желн нн мнр нн споразум. Вслнка Брктанија тсжи јеДино томе да Нсмачку подја-мн. Вслнка Британи : а се борн за Версај, нгго аначи аа нсрсД, кртвс грапкне н непри^атснгтцо мсћу суселнма и протнв оаДрављељт континента. поитто се болсстан канлшеит и°же, па.1>ла, боље контролнсати. Исто такпл начела влаДајг брнтанском полнтнком на осталнм коитннентима.

СУЂЕЊЕ ЛВОЈИЦИ СЕЉАКА И ЈЕДНОЈ ЖЕНИ К0ЈИ СУ УБИЛИ ЧОВЕКА Лозница, 25 октобар Веће петорнце Окружиог суда почело је данас претрес Воји ну Јокнђу, Петру Филиповићу и Миленији Ваоић из села Бањевца, у Срезу ражањоком, који су оптужени за убиство Мнлије Јокића. Према оптуж.ници државиог тужиоца 29 авпуста ове године између Милнје с једне спране и оптуженог Во>нна с друге стране дошло је до свађе. Војин је ударио камоном по глави Мили ју, а Петар и Мнлеиија су га та кође ударили неколико пута каменом н моткама, наневшн му тешке повреде од којих је убрзо умро. Д, Р