Преображај школе и наставе : (сувремена потреба)

8

стојимо у погледу разбољевања, опадања и налог умирања омладине,

Он говори у његовом делу овако:

„У школској 1873|4-0] години, оставило је школу у краљевству Србије због опасне болести и због смрти, око 92246 ученика сеоских и варошких. Разболело се од тих само сеоске деце, 1328, а умрло је 298, а од варошких оболело је 1688, а умрло је 425. Даље, он вели, да сеоска деца пропадају због нездравих зграда школских у којима уче и станују, и због рђаве хране. Чак и њега као чиновника, тронуло то ужасно стање нмше омладине школске, да и он сам вели у свом извешћу :

„Човек се мора заплакати, кад види, каква је храна и постеља овој школској деци, што добијају у својим загушљивим и посве нездравим, становима, собама школским, Храна, им је већином суха проја, која по неколико дана стојећи у торбицама већ је уплесњивљена. Уз то, једу често и качамака, уз који се једе лук и кад и кад сира и сланине. Така. храна и постеља, така. учионица и спаваоница упропастила, би и најздравијег човека, а камоли нејаку децу, којој треба, далеко боља храна и угодност,

И доктор Васић у чланку „школа и здравље“ износи, такођер жалосно стање сеоске школске деце у округу ћупријском, које може се оценити из ових неколико речи, које гласе овако: „нема жалоснијег призора, но погледати у једну собицу, где школска сеоска, деца ноћивају, особито зими, Мало, ниско «сопче» са једним прозором, плехана Фуруна, која ов увек пуши, а намештај састављен од неколико дасака, то вам је стан оне јадне дечице којима су куће далеко. У тај ад (тако) поређали су се ђачићи као сардине у кутији. Та тесноћа, тамноћа, нечистоћа, дим и друга оскудица бацају децу у разне болести, а нарочито шугу ин друге красте. И она деца, која не падну у болест изгледају блодо-жута, невесела, тужна, слабуњава, кржљава“ итд.