Приповетке / Григорије Божовић

192' ГР. БОЖОВИЋ

„око њега, а он, не мичући се и нем у својем величанству, стајаше као каква планина. Пристав то спази, дојури и, заклоњен штитом, окрену копље. И не гледајући га, Марко се маши за копље и као какву трску изломи га и баци око себе. Сви се следише, · Пристав баци штит и као псето паде на колена и поче да моли. То учинише и остали. За Марка беше доста, те кликну Шарца. И баци се див на халу. Земља попусти до шарчевих колена, Као каква стена уз планину, привали се Марко уз високо уздигнути коњицов врат, и ноге му се спуштаху до груди као кратки ступови срчеви. Једнако потоњујући у земљу до колена, Шарац пође напред, осећајући на својем врату место јаких вођица Маркову руку. Земља поче потмуло да тутњи. Чобани поустајаше, побацаше капе у вис и заклицаше:

— Здраво да си Краљевићу Марко, а држи се, земљо, ето ти јунака !.. |