Приповетке / Иво Андрић

50 ИВО АНДРИЋ

та еланинииицани-њ=-=_------ ОНИМ НИ НИ Па 4 ИЦ

са шумом навријеше студене струје у котлину, и превладаше. Наста тутањ продола. Муња се везује за муњу. А с ноћи се проли тежак пљусак. Киша је толиком снагом била о земљу да се расипала у пару коју је вјетар носио на замахе, Све ишчезну и умукну, осим кише која је сву ноћ падала као сан и олакшање.

Сутра стиже већи дио џебане. Био је влажан и испран дан. Продубили се видици и изведриле даљине. Шуме су у даљини као нове.

Одлучено је да се сутра зором дигне логор и крене, а по заостали дио џебане да се пошаљу сејизи и да га воде равно у Сребрницу. Паша позва поновно кадију. Дјевојку из његове куће поведоше у алват Суљагина чардака. Мула Јусуф је преузео на себе бригу да је то вече отпреми са старим Авдагом и сејизима у Сарајево, а отале ће је његов пријатељ Мунир ефендија, који отпрема државну пошту, послати опу у Требиње.

У логору се лупало, спремало и пјевало живље.

Био је нагал сутон иза свијетла дана, са кратком румени, кад Мула Јусуф сиђе у алват да обиђе девојку.

Стара Фатима је била отишла. Она је сједила у једном куту, сва умотана у велику бошчу. Говорио јо] је, брзо и умиљато, како ће он над њом лову да учи, да је излијечи и отпреми кући. Али зато треба да скине са себе бошчу. Она је један час стајала каода оклијева.

— Ваља да се скинеш, кћери. Јакако!

Она збаци бошчу са себеи стајаше пред њим висока и непомична, много љепша и крупнија у малој ниској соби. Изненади га и запањи стасом _и обликом. Врат јој је сјао; на њега није падала ни коса ни сјенка, па је још више изгледао гојан и био.

= И јечерму ваља да скинеш И јечерму ! Без тога не може.

Глас му је подрхтавао; смјешио се укочено.