Приповетке / Иво Андрић

76 ИВО АНДРИЋ

Касни и посљедњи гости. Неки кочијаши и пијанице од заната искупили се крај врата, па посматрају страног пијанца како се објашњава са газдом. Смију се. Прилазе ближе. Крилетић, већ сасвим увријеђен, поднимио се на лакат, а ноге испружио далеко па тако на пола лежећки добацује газди по коју ријеч, а очи му закрвавиле и напола заклопљене.

Газда се обраћа оној четворици и тужи им се. Крилетић грми мукло и кратко.

— Сиктер! Ти и они.

Газда га и опет моли да изиђе, јер ће да плати глобу, радњу ће му затворити. Крилетић лупа руком у астал.

= Вина ти мени дај, а за друго те не питам. И вади новчаник, показује франке, доларе и рубље.

Је рауег — — оца ти, кога сам ја још преварио 2

Отпасује се и вади скривене наполеоне, премеће их с длана на длан и опет вришти,

— Зар за мене да нема вина. А ови овђе

И псује им свима мајку и каже како је он данас видио њихово господство. „Тарете“, каже, „истом марамицом и нос и ципеле. Фуј!“

— Еј, газда, вино хоћу, најскупље и најбоље. = = је [ош рауег — —

Диже се да тражи газду и крчи пут између гостију. А њих се сакупило седам осам. Међу њима је и један послужитељ експресних возова. Он се примиче Крилетићу, и почиње да га мири француски. Крилетић га не разумије; али видећи му послужитељску униформу мутно се сјети неких Белгијанаца и неког концерта Црвеног Крста у Паризу, и тапше га по рамену.

— Белгијанац ! Аферим! Ти да сједнеш са мном па да пијемо ко браћа, а ово да изјуримо напоље. Све! Е баш... кад си Белгијанац! Једино Србија и Белгија! А све друго багажа. Багажа! Једино Србија и Белгија пропадоше. Нека! Само цигани не пропадају! Аферим !