Приповјести : црногорске и приморске

СТЈЕПАН МИТРОВ ЉУБИША УП

рачуна, ишао на руку бечкој влади. Но потоњи на"раштаји, којима је боље позната закулисна историја старе „народне странке , оценили су сасвим друкчије Љубишин политички опуртинизам и узроке који против њега изазваше ону суху тучу. Данас је уопште утврђено да, ако је Љубиша у неким питањима и пристајао уз владу, он јој није никад служио против свога народа, нити је у своме опортунизму ишао тако далеко да је (као неки његови противници) народне интересе и народне идеале жртвовао источној политици Беча и Пеште.

Доба између 1870 и 1878 године провео је Љубиша у Задру, као председник далматинског сабора. Смрт га је (23 новембра 1878 год.) затекла у Бечу; одакле је год. 1885 пренесен у завичај. Био је истом навршио 54-ту годину живота. 6

Политички рад Љубишин био је и досада, више или мање, нашем народу познатпо његовој аутобиографији, која је 1878 год. објављена у бечкој Српској Зори, те по предговорима досадашњих издања Љубишиних прича. Али је тај рад, рекао бих, живље синуо тек у новије време, кад га је зналачком руком оцртао и у правој светлости приказао Љубишин ужи земљак, Г. Љубомир Јовановић, у предговору београдског издања Причања Вука Дојчевића, што га је издала Српска Књижевна Задруга. Цртајући у овом, колико је могуће збијеном, есеју профил Љубише књижевника, ми овде, разуме се, не намеравамо да се дуже бавимо политичким радеником. Но пошто је јавно делање Љубишино испунило претежни део његовог живота, то је право да се овде нагласком спомене како је то делање имало знатног утицаја на књижевни рад овог нашег приповедача, који њему има да захвали за ону мотрилачку финоћу и ону бистрину разбирања, којима се он, као писац и моралист, издваја од обичних у нас политичара-књижевника. Другим речима, политика није од овог српског писца начинила књижевног декламатора, него су се радне силе његовог духа дивно слиле и сљубиле са његовим својствима уметНИЧКИМ .