Просветни гласник

Кад сам запитао наставнике, који нису довољно успели, шта им је сметало те пису урадили колико ваља, добијао сам увек исти одговор, да им ђаци не долазе уредно у школу. У овом одговору има истине, али је опет до наставника гдавна кривица. Истина је да народу сад треба више руку но икад, јер му је економно стање у неколико поремећено посдедњим изванредним приликама у земљи. Но и то је истина, да је мање неуредности код способних и уредних учитеља. За потврду овоме навешћу само нешто. Кад је један вредни и способни наставник премештен, дигну се листом сва деца за њим, и родитељи су пмали доста муке док су их задржали. На другом опет месту човек један давао је учитељу јагње , само да му испише ђака, јер му се неће да му дете дангуби идућн у школу. Учитељ му га не хтеде исписати. Прође пеколико месецп, ал' ето опет с јагњетом истог човека. Донео је поклон учитељу, но не за то да му ђака испише, већ зато што му га није хтео исиисати. Ту се похвали својим ђаком, како је овај и свог старијег брата код куће научио читати и писати. Кад се дакле увиди да у школи доиста има напретка и кад је сам паставник тачан и радан, и деца долазе уредније и родитељи дечији мање сметају доласку; а кад је сам наставник неуредан и нерадан, деца су још неуреднија. Неки су ми се извињавали, да нису успели с тога, што је било редње код деце, неки опет што су због иремештаја мало доцније отпочели предавања. При оцени обзирао сам се на ово двоје, али и у овом случају све стоји до наставника. Ко је вредан и уме, он постигне, а ко није спреман или неће, дабоме да нема успеха. Има више места (Врчин, Бели Поток, Роночево, Младеновац), где су наставници доцније отпочели радити, па је опет успех таки, да свакога може задовољити. Ни болести нису много помеле вредне наставнике (у Јунковцима, Сибници и т. д.). Као што је целокупни напредак у школама различит, тако ни поједине гране наставе не стоје подједнако. Овде изузети треба оно неколико ваљаних школа (II прилог А). У опште најмање се по школама зна из рачуна. Ово долази отуда, што се рачуну могу деца обучити само тако, ако пм се од првога почетка казује да га могу разумети. Ако ли се — као што обично бива — почне неразумевањем, свршује се незнањем. Велика је штета по наставу, што јој она грана најгоре стоји, која је најпогоднија за развитак мишљења У деце. * Та су предарања држата 1872. и 1873. год. у Крагујев министра просвете,

После рачуна долази српски језик. Само у најбољим школама умеју деца и да мисле о ономе што читају. На много места још и сад се чита певајући, из чега се види да заједнички читају. Овако радећи и не могу мпслитп о опоме што прочитају. Поред тога обично долази још да деца не пазе на свако писме у речи, коју чптају, него загледају само прво, па ће рећи ма коју реч, која се ночиње писати истим писменом. После тога не навикавају се деца још од самога ночетка да разликују једну реч од друге. Отуда долази те у писању не умеју да одвајају реч од речи. Опо мало зпања што деца морају пмати из граматике, обично је врло слабо. С геограФијом обпчно теже иде но са исторпјом, јер школе немају бољпх мапа. Само сам на четирп места видео нову карту Србије. Врло је нужно, да се за школе изради карта балкапског полуострва. Из природних се наука тако мало казује, да се ио готову може рећи да се и не предају. Мало где да се деци казује у школи више, но што она код својихкућамогу чути о животињама, биљу и минералима. Хришћанска наука још понајбоље стоји, премда деца на много места не разумеју молитава. Кад се већ хоће да предузму ноправкеу основпнм школама, мора се на* сваки начин почети од самих учитеља. Ваља прво дати паставницима пристојпу плату, онима, који су спремни и увек вољни били да раде. Осталима дати онда, кад се види да заслужују. Уверење би се могло добити или на делу у школи њиховој, или на нарочитом испиту, који би морао бити и теоријски и практичап. Друго, ваљало би дати могућпости неспремнима, да се спреме. Врло се хвале вреднији наставници оним предавањима, која једном беху приређена за учитеље.*) А да су се доиста њима користили, видп се по успеху у школи. Ван сваке је сумње да ће и најбоље упутство за предавање остати бескориспо, кад наставник нема потребнога знања. Како ће да се примени унутство, кад се не разуме оно што је у њему ? На послетку врло је нужно удесити ближи стручни надзор над основним школама. Врло је доцне да се тек па крају школске године види, како се у некој школи није ништа урадило. А кад би ко из ближе на школе мотрио и чешће их обилазио, могао би за времена упутити невешта наставника, како му ваља радити и чиме ће се помоћи. Нема сумње да би онда више гледали школу они, који су павикли да је сваки час остављају саму." од стране проФесора Учитељске Школе, по наређењу ондашњег